PRINCIP JEDNOG MINUTA…

Japanska metoda protiv lenjosti

„Od ponedeljka počinjem novi život, ići ću u teretanu, vežbati jogu, raditi sklekove…“ – svako od nas povremeno postavlja neke ciljeve i ne dostigne ih, prenosi ih u sledeći mesec, za nekoliko meseci, za čitavu godinu.

Foto: atma.hr

Ponekad, sa velikom voljom i revnosno počinjemo da radimo ono što smo zamislili, ali vežbavši, recimo, u teretani tri dana nedeljno nekoliko sata, zanemarujemo vežbe na duže vreme.

Zašto se ovo dešava? Zato što je opterećenje veliko, zato što dosadi, a navika još nije razvijena.

Metoda kajdzen ili princip 1 minuta

Postoji japanska metoda kajdzen, u koju je uvršten takozvani princip 1 minuta.

Suština ove metode sastoji se u tome da se čovek bavi konkretnom stvari tačno 1 minut, ali iz dana u dan, u isto vreme.

Minut vremena – to je sasvim malo, samim time, lako izvodljivo za svakog čoveka. Lenjost ne stoji na vašem putu. Te iste radnje koji niste želeli da obavljate pola sata, izmišljajući izgovore i opravdanja, sa lakoćom ćete uraditi za 1 minut.

Skakati na vijači, uraditi trbušnjake, uraditi vežbe za oči, vežbati jogu, pročitati knjigu na stranom jeziku, bilo šta – kada je vreme ograničeno jednim minutom, stvari ne izgledaju teško izvodljivima, a svakako, donose radost i zadovoljstvo.

Praveći male korake, postajete savršeni i postižete odlične rezultate.

Pobeđujete nesigurnost, oslobađate se osećaja krivice i bespomoćnosti, osećate uspeh i slobodu.

Inspirisani osećajem uspeha, postepeno povećavate jednominutne vežbe na petominutne, i tako dalje. Zatim ćete neprimetno stići do polučasovnih vežbi. Napredak je očigledan!

Kajdzen je nastao u Japanu. Ljudima zapadne kulture ova metoda se može činiti neefikasnom, jer je na Zapadu utemeljeno verovanje da se bez mnogo truda ne mogu postići dobri rezultati. Ipak, veliki programi, oduzimajući mnogo snage i energije, mogu slomiti čoveka i biti bez rezultata.

Kajdzen princip odgovara svima, i može biti primenljiv u mnogim životnim sferama.

Japanci, na primer, koriste strategiju postepenog i stalnog unapređenja u sferi menadžmenta.

Ostalo je samo da, prema vašim potrebama, počnete primenu metode kajdzen.

Izvor:uspesnazena

_________________________________________________________________________________________

„PRLJAVO TUCE“- LISTA „NAJOTROVNIJIH“…

Lista voća i povrća najzagađenijeg hemikalijama

Pesticidi mogu dopreti i u plod, ali se najviše zadržavaju na kori voća i povrća, pa je treba temeljno prati. Najugroženiji su bebe i deca zbog manje telesne težine.

Jabuka ima najviše pesticida od svih ostalih vrsta voća i povrća, a slede jagode, grožđe, celer, breskve, spanać i slatka paprika, navodi Jutarnji list.

Lista voća i povrća najzagađenijeg hemikalijama

„Prljavo tuce“ – lista „najotrovnijih“

1. Jabuke – Od svih uzoraka jabuka koje su prošle test, 99 posto pozitivno je na pesticide; sadrže i do 56 različitih vrsta hemikalija.
2. Breskve – Čak 85,6 posto različitih vrsta breskvi na tržištu sadrži dve ili više vrsta pesticida, sa 57 različitih vrsta hemikalija.
3. Nektarina – Svaki uzorak uvezenih nektarina pozitivan je na neke vrste pesticida, a 90,8 posto njih sadržalo je dve ili više vrsta pesticida.
4. Jagode – U njima je otkriveno 13 različitih pesticida.
5. Grožđe – Na jednom uzorku pronađeno je čak 15 vrsta pesticida.
6. Celer – Kontaminiran sa 13 hemikalija.
7. Spanać – Sadrži različite kombinacije pesticida.
8. Slatka paprika – Gotovo 69,4 testiranih paprika sadržalo je više vrsta pesticida.
9. Krastavci – Različitim pesticidima tretirano 68%.
10. Čeri paradajz – Jedan uzorak zagađen je sa 13 različitih hemikalija.
11. Grašak – Jedan uzorak graška tretiran je sa 13 vrsta hemijskih sredstava.
12. Krompir – Krompir prosečne težine imao je više vrsta pesticida od bilo koje druge hrane.

To su rezultati istraživanja koje je sprovelo američko neprofitno ekološko udruženje EWG (Environmental Working Group), a zabrinjava podatak da se ostaci pesticida ne mogu potpuno ukloniti ni temeljnim pranjem.

Najnoviju listu „Prljavo tuce“ (Dirty dozen) za 2015. godinu stručnjaci EWG-a su napravili na osnovu analiza ostataka pesticida koju je sprovelo američko Ministarstvo poljoprivrede i FDA (Food and Drug Administration – Federalna agencija za hranu i lekove), što znači da reč je o uvezenom voću i povrću.

Konvencionalna metoda uzgoja voća i povrća koristi na stotine pesticida kako bi se uništile potencijalne štetočine i povećao prinos.

Naučna zajednica je mnoge pesticide povezala sa povećanom stopom karcinoma, neplodnosti, psihičkih poremećaja i slično, dok se za druge tek otkriva eventualno štetno delovanje, objasnila je za zagrebački dnevnik nutricionistkinja Darija Vranešić Bender.

Zbog toga je korisno znati koje namirnice sadrže više pesticida od drugih te kako postupati s namirnicama da bismo uklonili ili smanjili njihovu koncentraciju.

Na testu su skoro sve bile zagađene pesticidima

Biološki uzgoj

Opšte je poznata štetnost pesticida i za njih važi pravilo da treba izbegavati količinu koja je i hiljadu puta manja od one za koju je utvrđeno da je toksična.

Studija sprovedena u SAD 2009. godine otkrila je kako čak 40 posto američke dece ima nivo bar jedne vrste pesticida znatno veći od određene granične vrednosti hiljadu puta manje od toksične koncentracije.
Zbog manje telesne mase deca su posebno rizična populacija jer čak i male količine toksičnih pesticida mogu imati štetno dejstvo na njihove organe i organske sastave.

Budući da su bebe i mala deca posebno osetljivi na pesticide, poželjan je odabir hrane iz organsko-biološkog uzgoja.

Kako je hrana iz organsko-biološkog uzgoja skuplja od konvencionalno uzgojene, korisno je znati koje voće zadržava najviše pesticida, a koje najmanje, tumači nutricionistkinja Vranešić Bender.

Pranje vodom i ljušćenje

Iako pesticidi mogu dopreti i u voćku, najviše se zadržavaju na kori, odnosno površini. Tragovi pesticida u samom voću ili povrću termičkom će obradom će se verovatno razgraditi jer su novije grupe pesticida vrlo termolabilne.
Ipak, Darija Vranešić Bender za uklanjanje savetuje uobičajen tretman: temeljno pranje, guljenje, odnosno ljušćenje, ribanje četkicom, uklanjanje gornjeg sloja ispod kore.
Izvor:rts.rss (17. jun 2015)

_________________________________________________________________________________________

JABUKA JE IZ RAJA IZAŠLA…(Ovde)

„TRULI“ METODA GRADNJE…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Bajkovite kućice s druge strane Jadrana
Gradić Alberobelo u blizini italijanskog grada Barija, u regionu Pulja, primer je tradicionalnog načina gradnje bez maltera, nazvanog „truli“.

Ove kolibice napravljene su od krečnjačkih blokova naslaganih tako da se na vrhu završavaju piramidalnim, zasvođenim ili krovom u obliku kupe. Sve su ofarbane u belo, sivih krovova sa ukrasima na vrhu, što celom mestu daje bajkovit izgled.

„Truli“ metoda gradnje nastala je u 16. veku kada je kada je region Pulja papreno oporeziovao stabilnu gradnju. Dovitljivi stanovnici tog kraja rešili su da prave privremene kućice od slaganih krečnjačkih ploča, koje se relativno brzo mogu rasklopiti, pogotovu kada se pročuje da poreski inspektori dolaze po harač. U letopisima je ostalo zapisano da se tako nešto desilo 1644. godine kada je napuljski kralj poslao poreznike da pokupe novac. Dok su kraljevi ljudi stigli, većina Alberobelana postala su beskućnici.

Ove kuće napravljene su od grubo obrađenih krečnjačkih blokova, sakupljenih iz obližnjih polja. Noseći zidovi postavljani su direktno na temelj, odnosno zemlju. U zidovima su probijani mali prozori, a ognjište, pećnice i niše su raštrkane po udubljenjima u zidocima. Krovovi su napravljeni iz dva sloja blokova, kako bi se sprečilo prokišnjavanje. Umesto dimnjaka na vrhove su postavljani dekorativni elementi, koji su istovremeno služili i za prikupljanje kišnice, koja je kroz projektovane kanaliće i ispuste stizala do cisterne sagrađene ispod kuće.

Iako nam danas izgledaju vrlo interesantno i privlače ogroman broj turista, „truli“ kuće su bile veoma neudobne za život zimi. Debeli zidovi su leti hladili njihove ukućane, ali zimi je krečnjak postajao izuzetno hladan, pa se čovek nije mogao ogrejati čak i ako sedi pored vatre. Dodatni problem predstavljala je vlaga nastala usled kondenzacije i isparavanja od kuvanja. Zato su žitelji ovog gradića zimi stalno držali otvorena, kako bi sušili vazduh, a vreme provodili više napolju nego unutra.

„Truli“ način gradnje trajao je do početka 20. veka pošto je vlast zabranila samostalno skupljanje kamena, a kupovina tona materijala potrebnog za samo jednu kuću postala preskupa. Krečnjačke kolibice koje su iz perioda 18, 19. i 20. veka danas su pretvorene u prodavnice, restorane i konačišta za turiste. Samo u malom broju i dalje žive potomci onih koji su ih gradili.

Zbog izuzetne kolekcije od 1.500 „truli“ objekata na jednom mestu Unesko je Alberobelo stavio na listu svetske baštine, što mu je samo povećalo atraktivnost kod putnika namernika iz celog sveta.
Izvor:.vesti-online.com

_____________________________________________________________________________________________________