MUŠKA MARIJA: PISMA SOLUNSKIH BORACA…

HEROINA IZ VELIKOG RATA: Krijumčarila pisma  solunskih boraca

Leskovčanka Marija Rajković, koju su zbog neustrašivosti zvali Muška Marija, bila je jedina veza solunskih ratnika sa jugom Srbije. Ona je krijumčarila njihova pisma.

Rizikovala je svoj i živote svoje petoro dece: Muška Marija (prva sleva u donjem redu). Foto: Privatna arhiva

Žena Trajka kazandžije i majka petoro dece rizikovala je svoj i život svoje porodice i sa skromnim znanjem bugarskog i nemačkog jezika probijala se kroz barikade do Kruševca, gde je bilo sedište Crvenog krsta iz Ženeve, i u džakovima sa pasuljem i brašnom prenosila poštu.

Savremenici je opisuju kao preteču partizanskih kurira, ali i kao Čučuk Stanu, kao ženu koja je svirala duduk, pucala iz pištolja, pušila cigare i onako visoka i lepa igrala kao retko ko.

Umrla je 1938, a trag o njenim delima ostao je zapisan jedino u tadašnjem „Leskovačkom glasniku“.

Foto: Privatna arhiva

– Baka je nosila crninu do kraja života jer je žalila svog prvenca Petra koga su Bugari ubili u internaciji, ali je govorila da žali i sve pobijene Leskovčane od strane Bugara – priseća se njena unuka Marija Rajković Nanović, koja, kao i ostali potomci, živi u Beogradu.

Leskovac i jug Srbije je kao ratni plen pripao Bugarima, koji su uništavali poštu izbeglih srpskih ratnika iz Grčke, a novac prisvajali.

– Kako šest meseci nije stigao glas od ratnika, Muška Marija je odlučila da se probije do Kruševca, koji je bio pod austrougarskom okupacijom i uz poznavanje stranih jezika uspela da uspostavi kontakte. Na svakih 15 dana je donosila poštu i noću je delila po kućama. Bugari su je više puta privodili i potom presekli sve kanale – priča istoričarka Mira Ninošević.

Diplomatskim veštinama uspela je da uspostavi kontakte i sa bugarskim vojnicima, pa su oni direktno radili za nju. Bugari su te kanale otkrili, uhapsili je i internirali u Pirot gde je u zatvoru provela devet meseci i u Leskovac se vratila sa oslobodiocima.

– Niko se nikada nije setio da joj postavi ni spomen-ploču, ni penziju nije imala, a odbili su i njen zahtev da joj dodele mali plac u Sijarinskoj Banji, a posle Drugog rata je i zaboravljena – priča njena unuka.

Milica Ivanović |
Izvor:blic.rs

____________________________________________________________________________________

POGUBLJENJE SLONICE MERI…

Slon koji je osuđen na smrt vešanjem

Meri „Ubica“ bila je azijska slonica teška pet tona u vlasništvu svetski poznatog cirkusa „Sparks šous“. Šta je jedna od omiljenih cirkuskih atrakcija skrivila da bi postala prvi slon osuđen na vešanje?

Foto: Wikimedia Commons

Njen pad počeo je kada je ubila pomoćnog dresera slonova koji nije imao iskustva u radu s ovim životinjama. Taj radnik zvao se Red Eldridž, koji je pre angažovanja uglavnom bio skitnica.

Kako i zašto je tačno Meri ubila Eldridža donekle je predmet debate budući da je priča tokom godina imala više verzija.

Međutim, postoji jedno svedočanstvo koje je nastalo tik nakon nesreće, pa se smatra najverovatnijim.

Očevidac V. H. Kolman izjavio je: „U to vreme je postojao veliki jarak koji se protezao Centralnom ulicom… i tamo bi slali dečake da jašu slonove…

Bilo je tada, mislim, oko sedam ili osam slonova… i oni su išli da ih okupaju, a na putu nazad svaki dečak je imao mali štap sa oštricom ili kukom na kraju štapa…

Jedan veliki stari slon posegao je da uzme koru lubenice, skoro polovinu lubenice koju neko nije pojeo, a koja je ležala tek tako dole. Tada ga je dečak zgrabio kukom za uvo. Slon se odvojio od lubenice i zatrubio dok je surlu obmotao oko struka dečaka… tada ga je bacio na jedan štand sa pićem razvaljujući ceo štand. Kada je dečak pao na zemlju slon je samo prišao i nogom stao na njegovu glavu… krv i mozak i sve ostalo samo je iscurelo na ulicu.“

Mala grupa prolaznika bila je zgrožena prizorom i brzo se skupila pobesnela rulja koja, ipak, nije imala snage da ubije slona. Pokušali su čak i da je ustrele, ali meci nisu imali efekta. Postavilo se pitanje šta raditi sa slonom. Vlasnik cirkusa Čarli Sparks nije želeo da ubije slonicu, pošto su on i njegova žena Edi bili ljubitelji životinja i Meri im je bila naročito draga. Pored toga što je Meri bila prvi slon kojeg je Čarli dobio i uz kojeg je izgradio ceo svoj cirkus, ona je vredela 20.000 dolara u to vreme (današnjih 400.000 dolara).

Ipak, bilo je veoma verovatno da mu grad neće dozvoliti da cirkus nastavi s radom ukoliko ostane odan svojoj prijateljici Meri.

Građani su zahtevali da slonica bude ubijena, tako da je Sparks na kraju popustio. Međutim, kako ubiti slona od pet tona, bez rizikovanja sopstvenog života ili onih koji pokušavaju da je ubiju? Streljanje je isključeno budući da u čitavom regionu nije bilo dovoljno jake puške koja bi osigurala da slonica bude ubijena dovoljno brzo. Drugi predlog bilo je ubistvo strujom. Tomas Edison je izveo čuveno pogubljenje slona Topsija električnom strujom, kako bi pokazao koliko je opasna naizmenična struja. Problem s tom metodom bio je što navodno nije bilo odgovarajuće lokacije u gradu sa dovoljno struje za puštanje kroz slonicu.

Konačno su došli do rešenja da obese slonicu pomoću industrijskog krana koji je služio za dizanje vagona.

Dana 13. septembra 1916. godine, nekoliko hiljada ljudi okupilo se da prisustvuje pogubljenju. Meri je dovedena i okovana za prugu. Potom je počeo da se diže lanac oko njenog vrata i slonica je polako podignuta. U žurbi su zaboravili da oslobode lanac s njene noge.

Vejd Embrouz, očevidac, kaže da je mogao da čuje kako joj pucaju ligamenti i tetive u nozi dok su je dizali. Nakon izvesnog vremena, lanac oko njenog vrata je pukao i slonica je pala, pri čemu je polomila kuk.

Meri je potom ležala dok su joj obavijali deblji lanac i ovog puta su se setili da joj uklone lanac oko noge. Potom su je obesili i za nekoliko minuta, Meri je bila mrtva, mada su je ostavili da visi oko pola sata čisto da bi bili sigurni.

Nedaleko od ovog mesta iskopali su joj raku, gde i danas leže njeni ostaci.
Izvor: nationalgeographic.rs

---

---

Saznajte: tamoiovde/I SLONOVI TO ZNAJU

PREOBRAŽENJE VODE I VATRE…

Dani Brestovačke banje

Brestovačka banja uz druge mnogobrojne prirodne i ljudskim delanjem stvorene dragulje koji se nalaze na teritoriji borske opštine, predstavlja izuzetan resurs za dalji rast i razvoj turističke privrede.

Ova, 2014. je jedna od onih godina kada se obeležava i slavi godišnjica vredna pažnje – 180 godina je od prvog dolaska knjaza Miloša Obrenovića u ovo mesto.
Dogodilo se to nakon oslobođenja i ukidanja turskog spahijskog sistema 1833. godine i priključenja ovih krajeva matici zemlji.

Dolazi Knjaz

Već 1834. Miloš obilazi ove krajeve, pa tako dolazi i u ovo mesto, poznato po termomineralnim vodama, čija je blagotvornost na ljudski organizam bila poznata još od vremena Rimljana.

Ubrzo nakon ove posete, po naredbi Knjaza, 1837. godine podignuta je reprezentativna građevina Milošev konak, a nakon toga i nekoliko drugih objekata. No, možda značajniju činjenicu, na uspostavi ovog mesta kao banjskog, predstavljaju izvanredni rezultati o lekovitosti voda koji dolaze iz Beča posle izvršenih analiza na Bečkom medicinskom fakultetu.

Čuveni baron Herder pored ostalih istraživanja bavi se i ispitivanjem brestovačkih voda i potvrđuje njihovu izvanrednu lekovitost.

Ova saznanja doprinose uspostavljanju, brzom i uspešnom razvoju Brestovačke banje. Slovi za jednu od najstarijih, a pri kraju 19. i s početka 20. veka zauzimala je sasvim zasluženo mesto u samom vrhu najposećenijih i najuređenijih srpskih banjskih lečilišta.

Osvrni se na mene

Turističke manifestacije svojim sadržajima i kvalitetom privlače posetioce, nezavisno od nekih drugih turističkih atrakcija koje se nalaze u blizini mesta održavanja manifestacije. Ukoliko se one održavaju na prostoru koji sam po sebi predstavlja turističku atrakciju, kao u konkretnom slučaju, eto dodatnog motiva za povećan broj turističkih kretanja ka ovoj destinaciji.

Homoljska pastirica

Mnogobrojni, raznovrsni i kvalitetni programski sadržaji, dobar odziv izlagača i takmičara, veliki broj izvođača programa, izuzetni koncerti ansambla „Legende“, Braće Teofilović i Ivane Pavković, idealne vremenske prilike i izuzetna posećenost, samo su neki od pokazatelja da je manifestacija „Dani Brestovačke banje“ uspešno kreirana i realizovana.

Ovogodišnji “Dani ” su održani minulog vikenda, 23, i 24. avgusta, na ambijentalno prelepom prostoru, u srcu ovog od davnina poznatog lečilišnog i izletničkog mesta, koji je bio od jutra do ponoći ispunjen učesnicima i posetiocima.

Tako je lepoti krajolika udahnut i život.
Prizori koje bi voleli da što češće ovde viđamo.

Manifestacija “Dani Brestovačke banje” utemeljena pre dve decenije, čuva od zaborava nešto od vremena minulih, ali u svom razvoju prati aktuelne kulturne i turističke trendove. Iz godine u godinu, dobija nove i zanimljive sadržajne forme, kako bi privukla što širu lepezu kategorija posetilaca.

Gergine

Otud na ovoj manifestaciji tradicionalnog prikaza “Dolazak knjaza Miloša u Brestovačku banju”, paljenja Preobraženjske vatre, Zlatnih ruku (priprema tradicionalnih jela, izložbi predmeta starih zanata,suvenira i ručnih radova, nastupa Kulturno umetničkih društava, vokalnih i instrumentalnih solista, grupa, orkestara ali predstava za decu, likovnih kolonija, sportskih i enigmatskih nadmetanja, izbora lepotice Banje i kvalitetnih muzičkih koncerata.

Papa Pavlović kuva, tradiciju čuva

Ovogodišnje, 23. avgustovsko jutro otpočelo je paljenjem vatri na ognjištima i pokazivanjem umeća u pripremanju tradicionalnih i zaboravljenih jela, otvaranjem izložbeno prodajnih štandova sa suvenirima i predmetima izrađenim tehnikom starih zanata i početkom rada likovne kolonije.
Potom su otvorene izložbe i postavke u Letnjikovcu kneza Aleksandra Karađorđevića, Konaku kneza Miloša i Hamamu.

Manifestacija je svečano otvrena u 12 časova, nastupom Kulturno-umetničkog društva “Bor”, čiji su članovi izveli stare srpske igre i pesme a nakon toga je prisutni narod priredio doček knjazu Milošu i knjeginji Ljubici.

Kad Ona priča i Knjaz ćuti

Bio je ovo simboličan dolazak Knjaza, a onaj pravi, istorijski, desio se davne 1834. godine.

U ulogama Knjaza i Kneginje poznati glumci Branko Jerinić i Katarina Vićentijević su kroz pozorišne monologe opisali istoriju Miloševe vladavine i duh vremena u kome je uspostavljena Brestovačka banja, koja je ubrzo nakon toga postala omiljeno odredište mnogobrojnih znamenitih ličnosti ali i ljudi koji su za svoju boljku ovde tražili leka.

Knjaza su iz Banje ispratile „Zlatne trube “, trubački orkestar iz Knjaževca koji je ujedno otvorio kulturno umetnički blok CEN. U okviru ovog prekograničnog projekta nastupili su još i ansambl „ Gmza“ iz bugarskoga Novog sela ( Vidin), negotinska etno grupa „Gergina“ i KUD “Sesalac” iz Sokobanje.

Spletove narodnih kola, igara i pesama izveli su kulturno-umetnička društva brestovački „Đido“ i „Petrovačka družina“ iz Bačkog Petrovca. Svoja umeća pokazali su vokalni solisti Jela Marjanović i Ćama Ćirić, instrumentalisti, pripovedači i zdravičari.

Posebno sastavljen žiri ocenio je čije su to ruke „zlatnije od zlatnih“ u takmičarskoj programskoj celini “Zlatne ruke”. Najboljima su dodeljeni pehari, prigodne nagrade i diplome.

Legende

Celovečernji koncert, poznate grupe „Legende“, popunio je publikom čitav centralni banjski prostor koja je uživala u sjajnoj muzici ovog legendarnog ansambla a do ponoći prisutnu publiku je u dobrom raspoloženju zadržala pevačica Ivana Pavković.

Nedeljni dan, 24. avgusta protekao je  u znaku sportskih, enigmatskih i takmičenja u lepoti i znanju, pozorišne predstave za decu “IN PIN ČARAPIN” koju je odigrala glumačka tupa „Tricikl“iz Beograda“ i nastupima kulturno-umetnička društava iz Krivelja, Krepoljina, Zlota, Brezonika i Šarbanovca.

Usledilo je potom proglašenje pobednika, uručivanje prigodnih nagrada za najbolje u svim nadmetanjima .
Po prvi put na manifestaciji izabrana je i „Lepotica Brestovačke banje“.
Od 13 prijavljenih kandidatkinja, lepotom i znanjem, krunu i lentu lepotice zaluženo je ponela Marija Ivković.

U 20 časova upaljena je “Preobraženjska vatra”, a potom je usledio koncert Braće Teofilović, čijim su pojanjima okončani 21. Dani Brestovačke banje.

Tako su i ovi „Dani“ potvrdili da su još jedan od borskih turističkih potencijala na koji treba ozbiljno računati, koji treba pažljivo negovati , uobličavati, uz zadržavanje dosadašnjih kvalitetnih, dodavati nove sadržaje, dobro upakovati i svakako još agresivnije plasirati na turističko tržište, pa samim tim i ekonomski valorizovati.

Bora Stanković

________________________________________________________________________________________________

LJUBAVNI JADI MLAĐANOG PASTIRČETA (Foto priča)

________________________________________________________________________________________________