U POTRAZI ZA SREĆOM…

DJETELINA SA ČETIRI LISTA

U potrazi za srećom    
iz mraka, iz daljine     
stigao sam na magarcu     
u polje djeteline.          

Foto ilustracija: Bora*S

Došao sam da nađem      
pod rosom koja blista      
sudbinsku djetelinu       
sa četiri lista.                   

Ponio sam na put     
što je na samar stalo:     
gitaru, suvu hranu,          
vodu i povećalo.           

I tražiti počeo odmah        
dok još su polja čista

bezmjernu djetelinu

sa tri i više lista.

Jutro, zatim podne i veče     
neba se pale i gase
a magarac do mene 
indiferentno pase.    

To traje godinama      
pod snijegom i sred kiše     
kušam svoj usud        
tražeći taj list više       

a napjev “četiri lista”     
ponavljam sate i sate       
ko ludi Herman u operi        
”Tri karte, tri karte…”    

Prevrćem mokru zemlju 
bolujem, ne pazim na se 
a magarac i dalje

realistički pase.

Odustajem, gubim živce               
i mijenjam uvjerenja                        
sad je već očevidno-                               
za sreću nemam strpljenja.                             

Na kraju našla se ipak                                  
biljka koja me muči                                              
moj tovar* u zubima                                                
drži je ne znajući.                                                          

I uzalud se trude                           
žene, artisti, starci                                  
do djeteline sreće                                    
lakše dolaze magarci.                               

Muči me strah i jalnost                          
ko svakog kada gubi                                    
dođe mi da mu isčupam

čarobnu travku iz zubi.

Al neka je budućnost strašna                            
nesklona mi i pusta                                                 
ne bih oteo sreću                                                                     
jednom magarcu iz usta.                                                

I tako prolazimo svijetom     
ponovo zvijezde i veče           
Ja svjestan svojeg jada  
On nije svoje sreće.

Arsen  Dedić 

*magarac

---

 

DOBAR DAN, DOBAR DAN – ALI NE SILAZIM S MAGARCA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

APLAUZ  MOLIM

Na plaži došla jedna žena sa magarcem. Daš sto dinara

i jašeš jedan krug i slikaš se.

Vidim ja došle neke žene sa klincima, čitav red napravile,

da ih slikaju kako jašu magarca.

Priđem onoj ženi što drži magarca, tutnem joj dva „Darvilčića“ u šaku,

a imao sam satova iz one krađe koliko hoćeš, a ona da se onesvesti.

Kaže-

Jaši koliko god hoćeš.

Jaoj, što sam se islikao, doneću Vam da vidite.

Jedan krug, pa slikanje, opet krug-opet slikanje.

Fotograf samo menja situacije.

U petnaestom krugu me slikao sa jednog drveta.

I njemu ja tutnuo jednog „Darvilčića“.

Deca plaču, one žene se uzmuvale i bune se:- Klipane jedan, viču.

Vidi koliki si, zar je to za tebe.

Uživanje, kažem ti.

A ja razvijen, pa obučen ko ambasador;

crno ofarbana kosa, bela majica, a na rukavima

ovako tri dugačke crvene linije.

Ovde, napred na grudima, nacrtana dva crna konja, propeli se

a jedan tip sa bičem ih juri- kao u muzeju.

Kratke bele pantalone, a dole duboke bele patike od košarke.

Kažem ti, kao pravi ambasador.

Sunce pripeklo ko blesavo,onaj magarac, valjda

neizdržljiv za teže slučajeve, pa se umorio i samo đusa.

Zabolelo me od jahanja ono dole, da provrištiš,

 ali izdržljivo neću da siđem,

jašem dalje.

Pojma nisam imao, kad ono milicioner, zvali ga.

Dobar dan, dobar dan, ali ne silazim s magarca.

Ličnu kartu molim, izvolite, imam ferijalnu-mislim: važi se.

Kad on:- Pođi sa mnom, momak.

Tražim ja da me vodi sa magarcem, kažem platiću.

Uhvatio me kao grč slepog creva, ali caja neće ni da čuje,

još poče da se vata za onu stvar.

Za pendrek, mislim.

Jedva sam sišao. Raširio sam noge, ma kakvi,

ni mornar pred penzijom tako ne ide i pođemo:

ja napred on pozadi.

A cela plaža pljeska, ko ambasadoru.

To je moj najlepši doživljaj što sam imao tokom života.

Dečak, 17 godina. (Beleška socijalnog radnika)

„Pozdravi nekog“ V.Ognjenović-B. Nešić

____________________________________________________________________________________________

Povezani tekstovi:https://tamoiovde.wordpress.com/2012/12/02/11928/

Priredio: Bora*S

PA, IMA LI OVO SMISLA…

TAMOiOVDE………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………

DJETELINA SA ČETIRI LISTA

U potrazi za srećom    
iz mraka, iz daljine    
stigao sam na magarcu    
u polje djeteline    

          

Došao sam da nađem     
pod rosom koja blista     
sudbinsku djetelinu      
sa četiri lista                   

Ponio sam na put     
što je na samar stalo:     
gitaru, suvu hranu,         
vodu i povećalo           

I tražiti počeo odmah        
dok još su polja čista

bezmjerna djetelina

sa tri i više lista

Jutro, zatim podne i veče    
neba se pale i gase
a magarac do mene
indiferentno pase    

To traje godinama     
pod snijegom i sred kiše    
kušam svoj usud        
tražeći taj list više       

a napjev “četiri lista”    
ponavljam sate i sate      
ko ludi Herman u operi       
”Tri karte, tri karte…”    

Prevrćem mokru zemlju
bolujem, ne pazim na se
a magarac i dalje

realistički pase

Odustajem, gubim živce               
i mijenjam uvjerenja                        
sad je već očevidno-                               
za sreću nemam strpljenja                             

Na kraju našla se ipak                                  
biljka koja me muči                                              
moj tovar u zubima                                                
drži je ne znajući                                                          

I uzalud se trude                          
žene, artisti, starci                                  
do djeteline sreće                                    
lakše dolaze magarci                                 

Muči me strah i jalnost                          
ko svakog kada gubi                                    
dođe mi da mu isčupam

čarobnu travku iz zubi

 
Al neka je budućnost strašna                            
nesklona mi i pusta                                                 
ne bih oteo sreću                                                                     
jednom magarcu iz usta                                                

I tako prolazimo svijetom     
ponovo zvijezde i veče          
Ja svjestan svojeg jada 
On nije svoje sreće.

Arsen  Dedić

---