MUČI ME PITANJE…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________

VUK U JANJEĆOJ KOŽI

Danima su mi na tragu, nemam više kud. 
Naći će me lovci pokažem li ćud. 
Zar da čitav život bježim i obilazim zamku; 
riješio sam zato da promijenim dlaku. 

Dosta mi je bilo leda, gladovanja i hajke, 
dok prijetvorno janje muči dvije majke. 
Pristao sam protiv volje na ovakvo stanje 
u času kad se više- cijenilo blejanje. 

Al ‘vrpolji se zver, muči je pitanje: da l’ je gore skončat kao vuk 

Il’  živjeti kao lažno janje? 

Pristajem na Crvenkapu, al ‘protiv mog je bića 
da prijatelj budem s luda tri praščića. 
Nisam još zaboravio na brlog i raku 
Mada sjajno živim prerušen u baku. 

Drugi vuci zavijaju. Izdajnički zvuk stajat će ih glave.

 „Mama, to je vuk!“ 

Krivom toče med i mlijeko- nije to moj ukus.
U jagnjećoj koži izludjet će lupus. 

Ali vrpolji se zver, muči je pitanje: 
Da l’ je gore skončat kao vuk 
il’  živjeti kao lažno janje? 

Arsen Dedić