MEDIJANA, LUNA I ASKLEPIJE…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Medijana je bila carsko imanje u predgrađu antičkog Niša – Naisusa – sa raskošnom rezidencijom i visoko organizovanom ekonomijom.

Medijana-TAMOiOVDE-Image2156

Medijana-Niš
Foto:Bora*S

  Krajem III i početkom IV veka počinje rezdoblje tetrarhije – četvorovlašća kada su neki od careva rođenih na prostorima današnje Srbije, vladali ogromnim Carstvom čije su se granice protezale od Britanskih ostrva do Male Azije, od Dunava, Rajne i Majne do Severne Afrike.

Maksimilijan Herkulije, Konstancije Hlor, Galerije, Licinije i Konstantin Veliki u nekoliko decenija svoje vladavine, učinili su svoj zavičaj središtem Imperije i sagradili u njemu gradove, palate, vile i druge građevine ravne onima u dotadašnjim centrima antičkog sveta.

Neke od ovih građevina dobro su poznate, druge se tek sada otkrivaju, a ne mali broj čeka buduće istraživače.

Konastantin Veliki (280.-337.g.n.e) rođen je u Nišu.

Car Konstantin-TAMOiOVDE-DSC09164

Car Konstantin Veliki
Foto:Bora*S

Carica Teodora-TAMOiOVDE-DSC09163

Carica Teodora
Foto: Bora*S

  Odrastao je i vaspitavan u njemu. Majka Helena bila je skromnog porekla. Njegov otac Flavius Valerijus Konstantijus Hlorus, utemeljivač dinastije, vodio je poreklo od Ilirika.

Konstantin Veliki je upravljao Rimskom carstvom od 306.-337. godine. Uspeo je da konsoliduje granice carstva i sredi unutrašnje prilike u vojsci i administraciji.

Godine, 313.  Milanskim ediktom priznao je hrišćanstvo kao državnu religiju. Preneo je prestonicu na istok u Konstantinopolj 330. godine i postavio temelje novom vizantijskom carstvu. Kao car, Konstantin se odužio svom rodnom gradu izgradivši raskošnu rezidenciju u luksuznom predgrađu antičkog Niša – Medijana.

Konstantin je često boravio u njoj i tu završavao državničke poslove. Istorijski spisi svedoče o zakonima iz 315. 319. 324. i 334. godine, potpisanim u Naisu.

Imao je dva sina Konstancija i Konstansa koji su nastavili očevu tradiciju.  

 


OGRADA SA HERMAMA (IV vek)

Tokom iskopavanja u Medijani 2000. godine, u sondi 7, severozapadno od vile sa peristilom otkrivena je ostava sa delovima bronzane ograde.

OGRADA SA HERMAMA -TAMOiOVDE-DSC09188

OGRADA SA HERMAMA-muzej Medijana Niš
Foto: Bora*S

     Radi se o delu montažne ograde od koje su sačuvane tri cele „table“, jedna fragmentovana i dve herme sa bistama Lune i Asklepija.

  Pravougaone „table“ ukrašene su krstastim i zrakastim trakama, po čijim su spojevima aplicirane lavlje i meduzine glave, šupljo livene. Iznad njih je kolonada polukružno zasvedenih niša sa stubićima.

Sa unutrašnje, grubo obrađene strane na svakoj tabli olovom su bila fiksirana po dva šiljka s polumesečastim i krstolikim ornamentom.

Glave božanstava izvedene su sumarno, shematizovano i idealistički, s naznačenim atributima polumesecom (Luna) i genitalijama (Asklepije).

U donjem delu herme prikazana su stopala u „apostolkama“.

 Tekst:ni.rs/muzej-medijana.

Priredio /foto: Bora*S


Asklepije-TAMOiOVDE-DSC09189

Asklepije
Foto: Bora*S

LUNA-TAMOiOVDE-DSC09192

Luna
Foto: Bora*S

TAMOiOVDE-DSC09185

Atributi-Genitalije
Foto: Bora*S

DSC09190

Stopala
Foto: Bora*S

U NOĆI „PLAVOG MESECA“…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________________________

Ako ne znate šta ćete raditi u petak uveče,  predlog za vas!

Obezbedite sebi mesto sa kojeg ćete imati dobar pogled na nebo i uživajte u “plavom Mesecu”. Ukoliko ga sada propustite, sledeći put ćete njime moći biti obasjani tek 31. jula 2015. godine.

Zemljin satelit, međutim, neće zapravo biti plave boje i izgledaće prilično uobičajeno. Naime, termin “plavi Mesec” zapravo označava pojavu dva puna Meseca u istom kalendarskom mesecu. S obzirom da smo prethodni put imali prilike da vidimo pun Mesec 1. avgusta, Zemljin satelit je ovog puta dovoljno požurio da uhvati još jednu avgustovsku noć. To je pojava koja se događa na svakih 2,66 godina.

Razlog za to leži u dužini lunarnog meseca koji traje 29,5 dana. Toliko vremena je potrebno Mesecu da obiđe Zemlju i da prođe kroz sve svoje faze – od mladog do punog, pa nazad do mladog. Obično, tokom kalendarskog meseca možemo samo jednom da vidimo Mesec u svom punom sjaju, ali, s vremena na vreme, zbog razlike u dužini lunarnog i kalendarskog meseca, to se dogodi i dva puta.

Mesec koji zaista  deluje plavo, pa čak i zeleno, ipak nije nepoznata pojava. Kada se 1883. godine dogodila erupcija vulkana Krakato u Indoneziji, atmosferu je ispunio oblak pepela. Neke čestice ovog pepeljastog oblaka bile su taman tolike veličine da mogu da blokiraju crveno svetlo, dok su druge boje prolazile neometano. Kako potvrđuje NASA, Mesečeva svetlost je tada, posmatrana kroz maglovito nebo, zaista izgledala plavo, a ponekad i zeleno.

Bio ovaj Mesec u petak zaista plav ili ne, to nas ne sprečava da sa vama podelimo jedan od muzičkih klasika.

trojka. rs