SAMO DESET DANA TOKOM GODINE…

tamoiovde-logo

Miroslavljevo jevanđelje tokom decembra u Narodnom muzeju

Najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis, Miroslavljevo jevanđelje, biće izloženo u Narodnom muzeju svake subote u decembru, kao i u petak 7. decembra.

Jevanđelje je nastalo osamdesetih godina 12. veka. Pisano na pergamentu, sastoji se od 181 lista u kožnom povezu. Zapis na poslednjem listu jevanđelja govori da ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista jevanđelja. 

Miroslavljevo jevanđelje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan od listova je u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije. Po svom sastavu je jevanđelistar – bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja. Tekst Jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom i ukrašenih zlatom. Kožni povez Jevanđelja nije prvobitan, već je verovatno iz XIV veka, a pretpostavlja se da je preuzet sa nekog drugog rukopisa.

Jevanđelje je 1979. godine proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a u junu 2005. godine, Miroslavljevo jevanđelje je upisano na listu UNESKA Pamćenje sveta (Memory of the World).

Narodna biblioteka Srbije koja je matična ustanova za zaštitu stare i retke knjige, propisala je da Miroslavljevo jevanđelje, može biti izlagano samo deset dana tokom jedne godine.

Izvor: turistickisvet.com

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________

 

ALBEROBELO – KAO IZ BAJKE…

tamoiovde-logo

Alberobelo je veoma neobičan i slikovit gradić u provinciji Bari u Italiji, poznat po svojim jedinstvenim trulli građevinama, koje se od 1996. godine nalaze na popisu UNESCO-ve svetske baštine.

20140829155945000000

Alberobelo – gradić kao iz bajke

Ovaj gradić, koji ima oko 11.000 stanovnika, sa bajkovitim kućicama podseća i na selo iz crtanog filma „Štrumfovi“.

To je danas popularno turističko odredište koje posetioce vrati više od 200 godina nazad kroz vreme. Bez obzira na to što su mnoge kuće uređene u suvenirnice, muzeje ili restorane, ovo turistički atraktivno mesto nije se pretvorilo u kamenu kulisu. Tamo živi čak 11.000 stanovnika, na ulicama se igraju deca, na prozorima se suši veš, dok se psi izležavaju na pragovima.

20140829155914000000Neobične kućice u Alberobelu, koje su izgrađene od nepravilnih komada krečnjačkog kamena i bez maltera, datiraju iz 17. veka, tačnije od 1644. godine, kada je kralj Napulja poslao sakupljače poreza do regije Apulija, u blizini grada Alberobelo.

Iako je bila pod vlašću Španaca, Kraljevina Napulj je u to vreme bila moćna sila u Italiji, te jedan od najvećih gradova u celoj Evropi. Kad kmetovi ne bi na vreme platili porez u pšenici, kraljevi izaslanici bi im srušili domove.

Bojeći se Kraljevstva i velikih poreza, lokalni grof Akvaviva je došao na ideju da stvori feudalno naselje koje bi se moglo brzo srušiti i ponovo izgraditi kako bi se izbeglo plaćanje poreza.

20140829155954000000Stanovnici su uskoro počeli graditi kućice bez veziva, isključivo od nepravilnih komada krečnjačkog kamenja iz okolnih polja, karakterističnog piramidalnog oblika, kupolastih ili kupastih krovova prekrivanih krečnjačkim pločama.

Po potrebi, ove kuće su se mogle demontirati brzo, a kada kraljevi poreznici odu, nove bi se preko noći stvorile na njihovom mestu.

Ovo turistički atraktivno mesto nije se pretvorilo u kamenu kulisu. Tamo živi čak 11.000 stanovnika, a na ulicama se igraju deca.

20140829155854_260540Nakon nekoliko godina feudalnog nadzora od strane pomenutog grofa, građani Alberobela su ga napokon uspeli zbaciti s vlasti i dobiti kraljevski status grada od strane kralja Napulja.

Iako više nisu morali slediti grofovu ideju za trullo kuće, stanovnici su ipak sačuvali stil gradnje do današnjeg dana.

U gradiću se izdvajaju dve četvrti – Monti i Aia Pikola. Četvrt Monti je izgrađena na prilično strmom terenu, prostire se na površini od 15 hektara i uključuje 1.030 trulla.

20140829160006000000Predstavlja prvu veliku, jasno prepoznatljivu grupu trulla u gradu. Otvara se prema brdu poput lepeze, a od ostatka grada razdvaja je šetalište Martelota. Svi putevi niz brdo spajaju se na jednom mestu kako bi omogućili odliv voda.

Četvrt Aia Pikola sa svojih 590 građevina druga je, manje homogena grupa trulla. Njene kućice gravitiraju zajedničkom gumnu na kojem su u prošlosti, od kraja feudalnog razdoblja, seljaci morali javno mlatiti žito.

20140829155932000000Na nekim krovovima se nalaze simboli religioznog ili praznovernog značenja. Kućice su dvokrevetne s vrlo malim prozorima. Kamena peć udubljena je u zid. Ima sopstvenu ventilaciju kroz kamene ploče koje podsećaju na savremene nape. Neki trulliji su čak dvospratnice.

Leti se u ovom gradiću događaju brojni festivali, a do njega se iz Barija može stići vozom za sat i po ili automobilom za manje od sat vremena.
Jasna Dragojević

Izvor:nezavisne.com

__________________________________________________________________________________________

NAJUTICAJNIJA AKADEMSKA DELA…

tamoiovde-logo

„O poreklu vrsta“ najuticajnije akademsko delo u istoriji

Knjiga Čarlsa Darvina, koja je pokrenula revoluciju u razumevanju evolutivnog razvoja organskog sveta, izabrana je za najuticajnije akademsko delo u istoriji, ispred „Komunističkog manifesta“ Karla Marksa.

Listu od 20 najuticajnijih akademskih dela sastavili su britanski bibliotekari i izdavači tokom proslave prve Nedelje akademske knjige. Onda je i javnost iz celog sveta pozvana da putem interneta da svoj glas.

darvinO poreklu vrsta je dobilo 26 odsto glasova, a na drugom mestu nalazi se Komunistički manifest Karla Marksa.

Profesor Endrju Preskot sa Univerziteta u Glozgovu rekao je da je Darvinova knjiga iz 1859. godine vrhunska demonstracija značaja akademskih dela.

„Darvin je napornim posmatranjem sveta oko nas, kao i dubinskim promatranjem, stvorio delo koja je promenila način na koji razmišljamo o svemu. Ne samo od prirodnom svetu, već o religiji, istoriji i društvu“, kaže Preskot.

Iza pomenutih dela u anketi se visoko našla Platonova Država i Šekspirova Sabrana dela.

Kritika zdravog razuma Imanuela Kanta koju je predložio Alan Steton, iz Asocijacije prodavaca knjiga, zauzela je peto mesto.

Steton ističe da je veoma važno, posebno u modernom dobu, što je Kantov kategorički imperativ dobro poznat i da se smatra važnim.

Predloženih 20 dela:

dela1. Kratka istorija vremena – Stiven Hoking
2. Odbrana prava žena – Meri Vulstonkraft
3. Kritika zdravog razuma – Imanuel Kant
4. 1984 – Džordž Orvel
5. O poreklu vrsta – Čarls Darvin
6. Orijentalizam – Edvard Said
7. Tiho proleće – Rejčel Karson
8. Komunistički manifest – Karl Marks
9. Sabrana dela – Vilijam Šekspir
10. Ženski evnuh – Džermejn Grir
11. Stvaranje engleske radničke klase – E. P. Tompson
12. Značenje relativnosti – Albert Ajnštajn
13. Goli majmun – Dezmond Moris
14. Vladalac – Nikolo Makijaveli
15. Država – Platon
16. Prava čoveka – Tomas Pejn
17. Drugi pol – Simon de Bovoar
18. Svrhe pismenosti – Ričard Hogart
19. Bogatstvo naroda – Adam Smit
20. Načini gledanja – Džon Berger

Izvor: RTS/Yahoo

________________________________________________________________________________________

USPOMENA NA LJUDE U LANCIMA…

tamoiovde-logo

Ostrvo Goree

Malo ostrvo Goree, smešteno na 2 km od obale Dakara u Senegalu, čuva sećanje na najsuroviji period u istoriji ljudske civilizacije. Kroz njega su tokom tri veka prošle stotine hiljada robova na putu za Ameriku.

1760Od XVI do XIX veka, ostrvo Goree je bilo najveći trgovinski centar robovima na afričkom kontinentu. Mala površina od samo 0,17 km2 i izolovanost nudili su idealne uslove za kontrolu zarobljenika koji, okruženi izuzetno dubokim morem, nisu imali gde da pobegnu.

Prvi doseljenici, Portugalci, stigli su na ostrvo 1444. godine. Holanđani su ga pokorili 1588, i u naredna dva veka vlast su naizmenično preuzimali Holanđani, Britanci i Francuzi. Konačno, vlast je 1817 trajno preuzela Francuska, sve do uspostavljanja nezavisnosti Senegala 1960. godine.

Između 1536. i 1848. godine ostrvo je bilo aktivan centar trgovine robovima. Tokom 1776. godine, Holanđani su sagradili neslavnu prvu Kuću robova, jednu od retkih sačuvanih do danas.

Kuće su bile podeljene na ćelije veličine samo 7 m2, u koje je smeštano i do 20 muških robova. Žene i deca su smeštani u poseban deo kuća, a mlade devojke su čuvane odvojeno i često zlostavljane od strane trgovaca.ostrvo_goree

Robovi su u ćelijama držani u sedećem položaju, leđima uz zid, sa lancima i okovima oko vrata i ruku.

Hranjeni su jednom dnevno, i jednom dnevno su mogli na kratko da napuste ćeliju i obave osnovne potrebe.

Uslovi u kojima su živeli su bili neopisivo surovi i nehigijenski, pa su bolest i smrt bile česti posetioci ovog ostrva.

Robovi su u ćelijama nekada provodili i po tri meseca, iščekujući novi pazarni dan, kada su izvođeni na procenu i prodaju. Prodavci bi ih isterivali u dvorište okruženo zgradama, sa čijih su ih balkona kupci posmatrali i pregovarali cene.

Nakon trgovine, kupljeni robovi su napuštali ostrvo kroz Vrata bez povratka smeštena na delu ostrva koje gleda na Atlantski okean. Tu bi ih ukrcali na brodove i transportovali do konačnog odredišta.

r4iohkc6Na ostrvu Goree danas živi 1300 stanovnika, a svakodnevno ga posećuje veliki broj istraživača i turista. Atmosfera je izuzetno mirna, nalik hodočasničkoj. Na ostrvu nema modernih građevina, automobila ni kriminala.

Originalna arhitektura, koju čine kuće ubogih robovskih četvrti i luksuzne kuće trgovaca robljem, do danas je potpuno sačuvana. Od 1962. godine, kada je počelo preuređenje ostrva u muzej, Goree je spomenik ljudske patnje i utočište za pomirenje.

Od 1978. godine, ostrvo je upisano u UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine.
Autor Mirjana

Foto: Galerija
Izvor: medias.rs

_________________________________________________________________________________________

ITI ČESTO SVRAĆA U SRBIJU…

tamoiovde-logo

UGROŽENE VRSTE

Ženka crnog orla Iti često svraća u Srbiju

Ženka crnog orla, nazvana Iti, pripadnica jedne od najugroženijih vrsta na svetu, šestu godinu za redom na putu za Estoniju, posle zimovanja u toplijim krajevima, svraća do Srbije.

600624_black-eagle-profimedia0191313884_f

Foto: Ras

– Umesto da, po preletanju Turske, nastavi preko Bugarske pravo na sever, Iti se odlučuje za duže putovanje, pa obavezno svrati i u Srbiju – navode iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Ženka crnog orla se u Srbiji obično odmara nekoliko dana, ali ovog proleća je bila u žurbi i ostala samo dva dana.

Iti je granicu sa Bugarskom preletela 8. aprila rano ujutro, a istog dana je zanoćila u šumi, u podnožiju planine Bukovik. Narednog dana noć je provela u plavnoj šumi pored Velike Morave, nedaleko od Velike Plane, a 10. aprila oko deset sati je napustila Srbiju, preletevši granicu sa Rumunijom u južnom Banatu i nastavila na sever.

Ornitolozi iz Estonije su tri dana kasnije javili da je Iti uspešno stigla kući.

Crni orao je strogo zaštićena vrsta i u Srbiji, zbog čega je na svaku jedinku, od malobrojnih koje zimuju ili se preko Srbije sele, potrebno budno paziti.

U Evropi, kako navode ornitolozi iz Društva, ostalo je još samo između 210 i 290 parova crnog orla.

Ta vrsta naseljava stare vlažne šume prošarane močvarama, jezerima, rekama i proplancima. Selica je, a zimu provodi na jugu Evrope, severu Afrike, Arapskom poluostrvu, jugu i jugoistoku Azije.

Usled ubrzanog gubitka staništa, kao i stradanja na seobi izazvanog čovekovim delovanjem, nalazi se na prvim stranama svih crvenih lista i jedna je od globalno najugroženijih vrsta.

Ornitolozi prate Iti na osnovu traga koji o njenim kretanjima ostavlja radio-odašiljač, koji ta ptica nosi od dana kada joj je, kao mladunčetu, postavljen dok je boravila u gnezdu.
Ti uređaji su potpuno bezopasni i pticama ne smetaju, a dešava se da ptica bude spasena baš zahvaljujući odašiljaču ukoliko se nađe u nevolji.
Izvor:.blic.rs

_______________________________________________________________________________________

KIKINDSKA ZELENA LEPOTICA…

tamoiovde-logo

Kikindska ulica uvrštena u 50 najlepših ulica sveta

Priča o 49 najlepših ulica pokrivenih cvećem i drvećem obilazi svet putem društvenih mreža.

Iznenađeni u tome što je prestižni sajt Arhitektura i dizajn (www.architecturendesign.net) koji ima preko 12 miliona pregleda nedeljno, ulicu Generala Drapšina iz Kikinde uvrstio u ovu jedinstvenu listu, stavlja nas u poziciju ponosa na to što jesmo iz ovog lepog grada, ali i sa velikim upitnikom, zašto je mi tako ne vidimo?

ulica-kikinda_660x330

Fotografija Nebojše Tatomirova kojom je na sajtu http://www.architecturendesign.net predstavljena najlepša kikindska ulica

Kada gosti i turisti dođu u naš grad, obilaze trg i značajne institucije diveći se starim građevinama, oni srećniji Starom Jezeru i Suvači. Malo ko pak dobije priliku da osim što iz pravca autobuske stanice „preseče“ ulicu drvoreda, vidi nešto što je pomenuti sajt stavio na čak 22. mesto na listu očaravajućih ulica.

Za razliku od ostalih ulica predstavljenih na ovoj listi koje su iz egzotičnog Brazila, mediteranske Grčke i Italije, dalekog Japana i Zimbabvea, očekivano Sjedinjenig Američkih Država, ulica Generala Drapšina (i onaj deo koji se zove Braće Tatića), je jedna od retkih na listi koja reprezentuje naše podneblje, pa se čini da je naziv pored slike „Kikinda, Serbia“ predstavilo naš grad u svetu kao primamljivu turističku destinaciju.

Želeći da se o ovome govori svima onima koji su posetili, ali i onima koji će posetiti Kikindu imamo želju i obavezu da kao ponosni Kikinđani lepotu šetnje pod tim krošnjama podelimo sa drugima. Pored te lepote i romantičnosti na sajtu se kaže još i da su ulice nadkrovljene drvećem ili cvećem odlično rešenje za pitanja zaštite životne sredine, da podstiču zdrave stilove života kroz šetnje ili vožnju biciklom.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Ulica Generala Drapšina Foto: http://kikinda-kikinda.blogspot.com/

Nadamo se da će kroz ovo priznanje za naš grad svako od nas uložiti više napora da, kako ova tako i druge ulice u gradu, budu primer očuvanja tradicije, kulture ponašanja i lepote, trudeći se da i budućim generacijama omogućimo priliku da gaze žuto ili gledaju gore u zeleno lišće hodajući kroz jednu od 50 najlepših ulica sveta.

Izbor najlepših ulica možete pogledati ovde:

http://www.architecturendesign.net/45-of-the-worlds-most-magical-streets-shaded-by-flowers-and-trees/#.VMYxKQbl4sY.facebook

Izvor:kikinda.civilon.com

___________________________________________________________________________________