„TRULI“ METODA GRADNJE…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Bajkovite kućice s druge strane Jadrana
Gradić Alberobelo u blizini italijanskog grada Barija, u regionu Pulja, primer je tradicionalnog načina gradnje bez maltera, nazvanog „truli“.

428463_selo2_igOve kolibice napravljene su od krečnjačkih blokova naslaganih tako da se na vrhu završavaju piramidalnim, zasvođenim ili krovom u obliku kupe. Sve su ofarbane u belo, sivih krovova sa ukrasima na vrhu, što celom mestu daje bajkovit izgled.

428464_selo3_ig„Truli“ metoda gradnje nastala je u 16. veku kada je kada je region Pulja papreno oporeziovao stabilnu gradnju. Dovitljivi stanovnici tog kraja rešili su da prave privremene kućice od slaganih krečnjačkih ploča, koje se relativno brzo mogu rasklopiti, pogotovu kada se pročuje da poreski inspektori dolaze po harač. U letopisima je ostalo zapisano da se tako nešto desilo 1644. godine kada je napuljski kralj poslao poreznike da pokupe novac. Dok su kraljevi ljudi stigli, većina Alberobelana postala su beskućnici.

428465_selo4_igOve kuće napravljene su od grubo obrađenih krečnjačkih blokova, sakupljenih iz obližnjih polja. Noseći zidovi postavljani su direktno na temelj, odnosno zemlju. U zidovima su probijani mali prozori, a ognjište, pećnice i niše su raštrkane po udubljenjima u zidocima. Krovovi su napravljeni iz dva sloja blokova, kako bi se sprečilo prokišnjavanje. Umesto dimnjaka na vrhove su postavljani dekorativni elementi, koji su istovremeno služili i za prikupljanje kišnice, koja je kroz projektovane kanaliće i ispuste stizala do cisterne sagrađene ispod kuće.

428462_selo1_igIako nam danas izgledaju vrlo interesantno i privlače ogroman broj turista, „truli“ kuće su bile veoma neudobne za život zimi. Debeli zidovi su leti hladili njihove ukućane, ali zimi je krečnjak postajao izuzetno hladan, pa se čovek nije mogao ogrejati čak i ako sedi pored vatre. Dodatni problem predstavljala je vlaga nastala usled kondenzacije i isparavanja od kuvanja. Zato su žitelji ovog gradića zimi stalno držali otvorena, kako bi sušili vazduh, a vreme provodili više napolju nego unutra.

428467_selo6_ig„Truli“ način gradnje trajao je do početka 20. veka pošto je vlast zabranila samostalno skupljanje kamena, a kupovina tona materijala potrebnog za samo jednu kuću postala preskupa. Krečnjačke kolibice koje su iz perioda 18, 19. i 20. veka danas su pretvorene u prodavnice, restorane i konačišta za turiste. Samo u malom broju i dalje žive potomci onih koji su ih gradili.

428466_selo5_igZbog izuzetne kolekcije od 1.500 „truli“ objekata na jednom mestu Unesko je Alberobelo stavio na listu svetske baštine, što mu je samo povećalo atraktivnost kod putnika namernika iz celog sveta.
Izvor:.vesti-online.com

_____________________________________________________________________________________________________

OTIDIMO NA KRAJ SVETA…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________

Znate li kako izgleda kraj sveta?

Greben Bunda, kraj sveta…

f2Da li zapravo znate gde bi trebalo da se uputite kad nekom kažete „na kraj sveta ću od tebe da pobegnem“ i znate li kako taj kraj sveta izgleda?

Greben Bunda na krajnjem jugu Australije bi mogao da bude baš to mesto koje tražite.

Smešten u Velikom australijskom zalivu, na kraju ogromne Nullarbor ravnice, greben Bunda predstavlja najveći jedinstveni komad krečnjaka koji pokriva oblast od 270,000 kvadratnih kilometara i pruža se hiljadu kilometara u pravcu istok – zapad. Nullarbor ravnica je toliko ravna da se na njoj pruga čuvene TransAustralija želežnice proteže potpuno pravom linijom punih 483 kilometra. Ova suva, skoro pustinjska ravnica dobila je ime po nedostaku drveća na njoj (latinski: nulus-ništa arbor-drvo), i završava se dramatičnim prekidom tla na grebenu Bunda, stvarajući 200 km dugu liticu koja čini Veliki autralijski zaliv.

Slojevi krečnjaka ovog grebena ispisuju geološku istoriju Australije. Beli sloj koji vidite blizu nivoa mora je Wilson Bluffov krečnjak, nalik kredi, koji se formirao nakon što je Australija počela da se odvaja od Antartika pre 56 miliona godina. Ovaj sloj je debeo oko 300 metara, i samo njegov gornji deo je vidljiv na grebenu Bunda.

Iznad belog, nalazi se beličast, siv ili mrki sloj krečnjaka ili kristalnih stena. Čine ga brojni fosili morskih crva i mekušaca. I ostali slojevi su sastavljeni od morskih sedimenata koji su prekriveni nanosima peska. Najmlađi od njih star je između 1,6 miliona i 100,000 godina.

Bunda greben, kako i dolikuje kraju sveta, nije prijateljski naklonjen prema posetiocima. Njegove ivice su veoma krte i nestabilne, pa se ne preporučuje razgledanje okoline van autoputa Eyre. Duž autoputa obezbeđeno je pet vidikovaca do kojih vode obeleženi, šljunkom posuti putevi. Zapadni vidikovac je najposećeniji jer je malo izbačen van kopna, i omogućava najlepši pogled na veliki deo grebena. Zaljubljenici u okeanologiju preferiraju istočni kraj grebena, gde kitovi iz familije Eubalaena australis dolaze u jesen iz oblasti Severnog Antartika, rađaju mlade i ostaju tu nekoliko meseci dok im potomci ne ojačaju dovoljno za samostalan život u jakim strujama antartičkih voda. “Kraj sveta” je njihovo utočište.

Autor: ΜΕΔΙΑΣ