GLEČER ISPOD JORGANA…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________________________________________

Ronski glečer prekriven jorganima

 Naučnici pokušavaju da spreče katastrofalne posledice klimatskih promena koje su u ovom delu Alpa sasvim očigledne

21841198651cf3b19ea64c551574412_orig

Foto: wikipedia.org, Idéfix

  Jedan od najstarijih alpskih glečera, onaj iz kog izvire reka Rona, dramatično se promenio za poslednjih 150 godina pod uticajem klimatskih promena. Da bi sprečili dalje propadanje, naučnici iz opservatorije „Lamont Doerti” ga poslednjih godina pokrivaju jednom vrstom jorgana. I ovog leta potrudili su se da kilometre zaštitnog platna rasprostru po hiljadama godina starom ledu kako bi sprečili dalje topljenje u letnjim mesecima.

Osim što su na inovativan način zaštitili glečer, naučnici su takođe omogućili turistima da ga posmatraju iz jedinstvene perspektive.

Prokopali su tunel kroz led, dovoljno veliki da se kroz njega šeta uspravno, kako bi ljudi mogli da vide kroz svet koji je hiljadama godina bio zatvoren.

Na osnovu uzoraka leda, ranijim postupcima datiranja je ustanovljeno da je ovaj glečer star najmanje četiri veka. Međutim, tehnološki napredak i bolji pristup ledu posle prokopavanja tunela omogućili su naučnicima da zaključe da je ova građevina prirode stara 11.500 godina.

Na mestu gde se led otopio, prvi put posle mnogo hiljada godina ogoljeno je tlo u kom su pronađeni ostaci organskog materijala i predmeti koji ukazuju na drevna ljudska naselja.

Uz pomoć izotopskih merenja naučnici su ustanovili da je u većem delu perioda holocena, koji je počeo pre oko 11.500 godina, Ronski glečer u stvari bio manji nego što je sada. To bi, kažu, moglo da predstavlja argument u korist takozvanih klimatskih skeptika, koji tvrde da nije katastrofalno, što se klima menja, jer su to sve prirodni ciklusi.

Jerg Šafer, profesor Univerziteta „Kolumbija”, tvrdi, međutim, da je takvo rezonovanje sasvim pogrešno.

On smatra da nam nova otkrića govore da, iako su klimatske promene bile relativno blage u periodu holocena, glečeri su reagovali značajnim promenama.

Pokazuju nam da su oni veoma osetljivi čak i na sasvim male promene. Na zagrevanje planete uzrokovano ljudskom aktivnošću glečeri će reagovati katastrofalno”, upozorava Šafer u članku koji je objavio „Institut za zemlju” Univerziteta „Kolumbija”.

Izvor:b92.net/ politika.rs, J. J. K.

SAJAM TURIZMA I AKTIVNOG ODMORA…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________________________

sajam turizma nis 2013Juče je u niškoj hali „Čair” otvoren 14. Međunarodni sajam turizma i aktivnog odmora, koji će trajati  do 6. aprila 2013.

DSC07093Posetioci sajma  pored razgledanja i upoznavanja sa ovde prisutnom turističkom  ponudom gradova i regiona Srbije, Bugarske, Grčke i Crne Gore, mogu da obezbede sebi letovanje uz značajne sajamske popuste koje nude prisutne turističke agencije.

Pored turističkih organizacija i agencija, među izlagačima su turoperateri, hotelijeri, sportski klubovi za ekstremne sportove (koji tokom sajma u hali i u parku „Čair“, prezentuju svoje aktivnosti) i proizvođači suvenira iz cele Srbije.
Tekst/Foto: Bora* S

________________________________________________________________________________________________________________________________

 

TREBA NAM SVETLA, SVETLOSTI…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Nastanili se  u ove predele i zaredali neki tmurni, snežni i hladani  dani.

05122012344TAMOiOVDEOvojutarnji pogled kroz prozor, nagovešta još jedan takvav u nizu dan.

Potreba nasušna, za makar malo svetlosti i topline, pogled ka spolja, usmerava,  ka unutra.

Da. Rešenje je  Sunce u džepu!

Ispreturah po džepovima, mislima, (o)sećanjima…

Ne, ni njega danas nema.

Da ga nekad, nekom,  nisam dao?

 Do mene li je, Sunca ili džepa? Ko bi to znao.

Glupo je tražiti krivca.  Još mnogo gluplje je, da ga nisam pronašao.

Bora*S

***

Kada se sredinom leta krećete kroz prirodu, sve su šanse da ćete u sumrak ili noću naići na jednog ili više svitaca koji trepere svojim „lampicama“.

svitacKako je pojava bioluminescencije, tj. sposobnosti za emitovanje svetlosti, kod živih bića izuzetno retka, susret sa svicima uvek izaziva prijatna osećanja, čak i kod ljudi koji inače izbegavaju insekte svake vrste. Svetlucanje svitaca je kroz istoriju bilo inspiracija mnogim pesnicima i književnicima što samo potvrđuje ljudsku fascinaciju ovim malim bićima koja samostalno proizvode svetlost.

Svetlost u mraku po pravilu privlači ljude, pa se delimično i time mogu objasniti nepodeljeno pozitivne reakcije ljudi na ove prirodne mini-fenjere.

Ipak, koliko god nam se dopadali magični efekti koje svojim letom kreiraju svici, naša romantična percepcija previđa pravi razlog zbog koga oni emituju ovu jedinstvenu vrstu svetlosti. Kako je u pitanju veoma mali intenzitet svetla, svici svoju nisu u mogućnosti da ga koriste kako bi sebi obasjali put, već to rade kako bi potencijalnim partnerima i drugim jedinkama iste vrste signalizirali svoju poziciju. Noćni život ove vrste insekata se može objasniti defanzivnom strategijom zaštite od predatora, tj. adaptacijom na doba kada je većina potencijalnih prirodnih neprijatelja neaktivna ili u snu.

Na području Balkana i jugoistočne Evrope žive nekoliko vrsta insekata tvrdokrilaca koje nazivamo svicima, iako se u nekim detaljima prilično razlikuju.

Najrasprostranjeniji, Lampyris noctiluca je tvrdokrilac iz roda Lampyris, familije Lampiridae (na grčkom – „koji svetli“), reda Coleoptera, iz klase Insekata. Kod ove vrste je prisutan interesantan seksualni dimorfizam pa tako samo odrasla ženka svetli privlačeći mužjake ali sama uopšte nema krila. Sa druge strane mužjaci ove vrste svitaca nemaju sposobnost bioluminescencije ali imaju krila i lete u potrazi za ženkom.

Životni ciklus svitaca u svom finalnom obliku (odrasle jedinke) traje najviše dve nedelje tokom kojih svetlucanjem traže partnera, pare se, polažu jaja u blizini vodenih površina i umiru. Iz jaja se nakon par nedelja izležu larve koje se nakon godinu ili dve pretvaraju u odrasle insekte.  One žive u vodi i najčešće se hrane manjim puževima, crvićima i stonogama u koje ujedom ubrizgaju supstancu koja parališe žrtvu i započinje proces varenja tako da larva može da „popije“ polusvaren telesni sadržaj svog plena.

roj_svitacaKada porastu i budu spremne za preobražaj u odraslu jedinku, larve izlaze iz vode i u blizini obale kopaju skrovište u zemlji. Svoju rupu oblažu tečnošću koja ojačava zidove kako se ne bi obrušili, a zatim miruju oko 5 nedelja pre nego se začaure. Poslednji preobražaj u odraslog svica traje oko 30 minuta, nakon čega insekt miruje nekoliko dana dok ne ojača i po mraku napusti svoju kolevku u potrazi za partnerom.

Svici imaju sposobnost luminescencije, iako ne istog intenziteta, i u fazi jaja i u fazi larve.

U odraslog insekta se najčešće pretvore početkom leta, nakon čega se uopšte ne hrane več samo traže partnera za produženje vrste, opstajući na zalihama hrane iz perioda larve. Ženke rastu do 2.5cm dok su mužjaci manji od 1 cm.

Kod nekih vrsta svitaca, i mužjak i ženka imaju posobnost svetlucanja i letenja. Kako svici mogu kontrolisati svetlucanje, tj. njegov intenzitet i učestalost, naučnici pretpostavljaju da ovi insekti prenose različite poruke na ovaj način, iako je primarna svrha pronalaženje partnera. Pominju se upozoravanje na predatore i sl.

Određene vrste svitaca, npr. Pteroptyx, koji nastanjuju tropske predele Azije, u krošnjama drveća sinhronizuju svoje treperenje što predstavlja pravi mali spektakl za srećnike kojima se dogodi da prisustvuju ovom „čudu“ prirode.

Kako svici svetle?

Svetlo koje emituju svi insekti koje nazivamo svicima nastaje kao rezultat hemijske reakcije pod imenom BIOLUMINESCENCIJA. Supstance koje proizvode svetlost su enzim Luciferaza i jedinjenje Luciferin a u hemijskoj reakciji učestvuju i joni magnezijuma, adenozim-trifosfat i kiseonik. Svetlost koja nastaje na ovaj način je najefikasnija od svih poznatih, jer se skoro svih 100% nastale energije emituje kao svetlost. Kao poređenje, obična sijalica troši čak 90% energije na toplotu a samo 10% emituje kao svetlost, dok neonske sijalice troše 10% na toplotu dok je 90% svetlo.

Nijanse njihovog hladnog svetla (pošto nema emitovanja toplote) variraju, od svetlo plave do zelene, koja je najčešća.

Da li urbanizacija uništava populaciju svitaca?

sinhronizovano_svetlucanje_svitacaKako su u potrazi za partnerima usmereni na svetlosne signale ženki, sasvim je izvesno da svetlosno „zagađenje“ gradova negativno utiče na ove insekte. U urbanim sredinama se praktično uopšte ne mogu sresti osim u najvećim i najgušćim gradskim parkovima i šumicama sa puno drveća koje zaklanja gradska svetla.

Kako je faza života larve prilično duga, događa se da jedne godine na određenom lokalitetu bude puno svitaca a da ih naredne bude jako malo, što se može i pogrešno protumačiti kao njihov nestanak.

Iako se često u crtanim filmovima može videti kako ljudi skupljaju svice u tegle kako bi ih nosili sa sobom i uživali u njihovom čarobnom sjaju, nemojte uzimati svice sa njihovih prirodnih staništa. Svaki insekt koji bude premešten sa svoje teritorije sigurno neće uspeti da se pari i time će se direktno negativno uticati na njihovu već ozbiljno smanjenu populaciju.
Izvor:www.zivotinjsko-carstvo.com

Ovde možete pogledati izuzetan dokumentatni film o svicima, autora Kristofera Genta (Christopher Gent) sa Univerziteta u Salfordu, u Velikoj Britaniji.

Earth-Born Stars: Britain’s Secret Glow-worms from Christopher Gent on Vimeo

BUDILICA U MINUT DO…

TAMOiOVDE________________________________________________________________________________________________________________________________________

Po višedecenijskoj tradiciji, za većinu usnulih borana, ovaj dan započne rano jutrom, kada ih probudi pokretna „rudarska budilica“.

“RTB živi i postoji već 109 godina. Od početka rada je više od pet miliona tona bakra izvučeno iz utrobe zemlje, više od 40 tona zlata samo iz Bora i oko 50 tona zlata iz Majdanpeka. Sve ovo su uradili rudari i upravo je to razlog što je ovaj dan posvećen njima. Mi ćemo i dalje raditi, a naši rudari nemaju porebe za brigu, jer u borskom rudniku ima posla za narednih 300 godina”.

Ovo su reči Blagoja Spaskovskog, generalnog direktora RTB-a Bor, koje je pored čestitki rudarima i dobrodošlice gostima, izrekao prisutnom  premijeru Srbije Ivici Dačiću, ministrima Mlađanu Dinkiću i Milanu Bačeviću, zvanicama i predstavnicima medija na jučerašnjoj centralnoj svečanost, povodom Dana rudara Srbije i dana Rudarsko-topioničarskog basena Bor, u renoviranom hotelu “Jezero” na Borskom jezeru.

Praznik rudarima su čestitali, a potom govorili prisutni ministri i premijer nedavno formirane Vlade Srbije, koji su po dolasku u Bor najpre posetili RTB Bor i obišli  gradilišta  nove topionice i fabrike sumporne kiseline.

I čini se, svi su saglasni u jednom, a to je, da nam nema prosperiteta bez proizvodnje, te da će država Srbija, koliko je god to moguće učiniti sve da pomogne i stvori uslove da posustala, skoro zamrla i na kolena oborena srpska privreda, oživi i počne da se uspravlja.

Izrekli su oni podosta značajnih stvari, no moj izbor se svodi na dve.

Parafraziram obe:

Mlađan Dinkić je rekao, da nova Vlada mora da svoje državne poslove  radi i odrađuje po uzoru na slavljenike – rudarski. Bude li tako, srećno!

Premijer Dačić, je insistirao, da razvoju i rastu proizvodnje u RTB-u Bor, nužno moraju da prethode, i isti u stopu prate, mere na zaštiti i očuvanju životne sredine i zdravlja ljudi. Ako i ovo bude, stanovništvo ovog područja, imaće tek razloga da slavi.

Ono što je svakako vredno pomena je i činjenica, da je posle tri godine ”vraćena” nekad prestižna “Šistekova nagrada “.

U znak sećanja na ovaj svečarski dan, prisutnim ministrima i premijeru, Spaskovski je  poklonio statue “Rudar”, koje teže više od 80 kilograma.

Nakon zavrešetka oficijelnog dela programa, prisutni su krenuli u obilazak, nekada prestižnog, od pre nekoliko godina zatvorenog, potom ruiniranog , a sada kompletno renoviranog,  hotela “Jezero”.

Ostatak raspoloživog vremena, moja malenkost je iskoristila da foto-objektivom zabeleži sve lepote i čari na obalama i plažama Borskog jezera.

 

No, da ne biste slučajno  pomislili da je u toku ovog dana bilo reči samo o “hlebu nasušnom”, u  borskom amfiteatru, u večernjim satima svečanog i nezapamćeno vrelog dana, organizovani  koncerti džez orkestra “Mambo stars” i Ane Bekute u pratnji orkestra Miše Mijatovića, te do sada neviđeni vatromet, okrepili su i razgalili  duše i ostala čula prisutnih.

Danas je već, običan dan, 7. avgust 2012.

Hoće li se lik nekog novog rudara ili metalurga naći na nekoj od srpskih novčanica?

Kao nekad.

Bora*S

BOSONOGA ŠETNJA…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________

Hodajte bosi i budite zdravi!

Znate li da na našim stopalima i dlanovima postoje tačke povezane sa svim vitalnim organima u telu?

Stimulisanjem tih tačaka masiramo unutrašnje organe i poboljšavamo protok vitalne energije kroz njih.
Tako postajemo zdraviji i vitalniji.
Nekad su ljudi hodali bosi po travi, kamenju, plažama i tako bi se prirodno odvijao ovaj proces akupresure.

Protok energije u našem telu

Našim telom teče bioelektricitet  koji daje energiju svim našim organima kako bi funkcionisali ispravno i uravnoteženo.
Taj bioelektricitet teče kroz mrežu meridijana sličnu krvotoku.
Meridijani počinju na svakom prstu obe ruke, protežu se preko celog tela i završavaju na vrhovima prstiju stopala.
Kada su ti meridijani protočni, elektricitet teče nesmetano i svi organi dobijaju energiju potrebnu za optimalan rad.

Kada je iz bilo kojeg razloga taj tok ometen, energija ne može doći do određenog organa. Tada se javlja poremećaj u radu tog organa, a s vremenom i bolest.
Tako se na dlanovima i stopalima nalazi niz ‘prekidača’ za sve naše vitalne organe i delove tela.
Na prstima ruku nalaze se tačke za glavu – mozak, sinusi, oči i uši.
Na gornjem delu dlana i stopala nalaze se tačke za gornji deo trupa, a na donjem delu dlana i stopala – za donji deo trupa.
Da biste aktivirali ove tačke svaki dan masirajte stopala ili se jednostavno prošetajte bosi!

Akupresurna masaža stopala

Akupresura je sastav primenjivanja pritiska na određene delove tela u svrhu isceljivanja i održavanja optimalne ravnoteže telesnih sistema.
Za optimalno zdravlje i vitalnost, svako jutro 5 minuta dobro masirajte svaki dlan i stopalo.
Pritisak mora biti snažan, ali ne prejak. Možete isprobati pritisak na kućnoj vagi, on mora biti od prilike 1.4 – 2.3 kg.

Iako je metoda akupresure izuzetno jednostavna, efekti i dobrobiti koje postižete njenom praksom su neverovatne.
Ako imate probleme sa sinusima, napetost, probavne smetnje, manjak energije, česte infekcije, srčane smetnje, poremećaj u radu hormona, sve te probleme možete rešiti pomoću akupresure.
Akupresurom ćete pomoći obolelim organima da dođu do energije koja im je potrebna za ozdravljenje.
Svakako isprobajte, umesto masaže stopala, jednostavno se prošetajte bosi, po šljunku, plaži, travi i slično. Na takav način ćete imati sve dobrobiti akupresurne masaže.
Osim što ćete dobro izmasirati stopala, ostvarićete kontakt s Majkom Zemljom, koja će vas napuniti neophodnom energijom.

Uzemljite se!

Baš kao što nas Sunčeva svetlost snabdeva vitaminom D, Zemlja nas snabdeva još jednim neophodnim sastojkom. Možemo ga nazvati vitamin Z. (Z kao ‘zemlja’)
Smatramo ga zanemarenim faktorom u pojavi bolesti – karikom koja nedostaje.

Dr. sci. Gary Schwartz, profesor psihologije i medicine na Univerzitetu Arizona, iznosi pretpostavku da je uzemljivanje možda isto onoliko bitno kao Sunčeva svetlost, vazduh, voda i hranjive materije.
Uzemljivanje je kontakt s prirodnom električnom energijom Zemljine površine.
Uzemljenje se ostvaruje jednostavno: hodanjem bosih nogu po tlu ili sedenjem i radom na zemlji.
Dosadašnja istraživanja pružaju brojne dokaze toga da površinska energija zemlje ima značajne zdravstvene dobrobiti.

Uzemljenje, ili povezanost sa energijom zemlje:

-smanjuje nivo stresa

-poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema

-smanjuje uticaj štetnih elektromagnetnih polja

-ubrzava oporavak nakon bolesti i ozleda

-poboljšava kvalitetu sna.

Osim toga studije jasno pokazuju da uzemljivanje ima snažan uticaj na osetljivu ravnotežu između zdravlja i bolesti, te na izglede za duži i bolji život.

Kako hodati bos

Ako odlučite pokušati hodati bosi, počnite polako, postupno napredujući prema sve više vremena bez obuće.

Imajte na umu to da će vam korak biti drugačiji nego u obući. Slušajte telo i pokušajte da se uskladite s unutrašnjim znanjem o tome kako se hoda bos.
Takođe, najbolje je početi hodati bos po mekim podlogama kao što je pesak. Kada mišići i zglobovi stopala postanu čvršći, a koža na tabanima zadeblja, moći ćete polako sve više hodati bosi, i po sve raznolikijim podlogama.

Naše telo je savršeno i dugovečno, ako se naučimo brinuti o njemu na ispravan način.
U ovo letnje vreme, mnogi od vas će provesti vreme uz more ili u prirodi. To je idealna prilika da skinete obuću i prošetate bosi.
Možda će vas malo bockati ako niste navikli dahodate bosi, ali što više tako hodate, više ćete stimulisati protok vitalne energije kroz telo, poboljšati zdravlje i osetiti prijatnost i osveženje.

  Marijana Brodarić/Alternativa za vas


priredio: Bora*S

TIŠINA, ILI…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________________________________________________

SAZREVANJE VINA – Ulje na lesonitu

Autor: Bora*S

PESMA O ANINOM POVRATKU s letovanja…

TAMOiOVDE_____________________________________________________

Vratila se sa mora moja cigančica pocrnela, pocrnela kao afrička kraljica
Baš me briga što je tamo na moru jednog
dripca iz Pančeva ljubila,
sad je važno da se ona meni vratila.

sirena3Jer ima na moru opasnih morskih pasa,
ima na moru mornara, ima na moru alasa…
Mogao je neko kolena njena da mi otme
za spomenik u svome gradu,
mogli su gusari, mogli su mangupi da mi je ukradu…

Pričaj mi kako je bilo, kako izgleda more,
ima li more mlađeg brata, je li more protiv rata,
voli li more bure svežeg piva, ume li more da pliva…

Kako ljube francuzi cigančice moja, ljubljena moja ženo?

Brana Petrović


HOTEL NA BORSKOM JEZERU…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________

Hotel “Jezero” na Borskom jezeru kod Bora, koji je zbog propadanja predstavljao ruglo ovog letovališta, kako prenosi Beta, nakon renoviranja primiće prve goste početkom jula, najavila je 23.juna, portparol Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Gorica Tončev Vasilić.

 Vasilić je rekla da će, nakon tri meseca preuređenja, uskoro biti završeno renoviranje 13 hiljada kvadrata hotela u kome će biti zaposleno oko stotinak ljudi.
“Obiman posao preuređenja hotela obavile su borske firme. Oko 120 majstora danonoćno je od aprila bilo angažovano na najrazličitijim poslovima koji su podrazumevali renoviranje svakog kutka hotela”, naglasila je Tončev Vasilić.

Prema njenim rečima, novo lice hotela i moderan dizajn dobiće svih 111 soba i 10 apartmana, a novi izgled dobile su i banket-sala, otvoreni i pansionski restoran, bar sa terasom, kuhinja, ulazni hol, panoramski lift i recepcija, koju, kako je rekla, krasi akvarijum dugačak tri i po metra.

“U njemu će biti egzotične vrste riba”, najavila je zvaničnik RTB-a.
U suterenu hotela gostima će biti na raspolaganju kuglana, trim sala sa savremenom opremom, bilijar, sale za solarijum i masažu, ambulanta, frizerski salon i mini-market, a moći će da koriste i spoljne terene za fudbal, košarku, rukomet i ostale sportove.

“Na samo nekoliko metara od ulaza u hotel izgrađen je letnjikovac, a u njegovoj blizini urediće se i park za decu”, najavili su u RTB-u.

U ovom preduzeću, u čijem je vlasništvu hotel “Jezero”, ponosni su i što je šest soba opremljeno i adaptirano za boravak osoba sa invaliditetom, a 24 ležaja prilagođena su za smeštaj košarkaša.

 Hotel “Jezero” osamdesetih godina je bio omiljeno letovalište za turiste iz cele Srbije, a sa brojnim terenima za sve sportove, bio je poznat i po idealnim uslovima za pripreme sportista. Tu su boravile domaće i strane reprezentacije, ali i evropski fudbalski klubovi.

Hotel je poslednju deceniju zbog neodgovornosti propadao, a prema rečima izvođača radova, pretila je opasnost da za koju godinu jeftinije bude njegovo rušenje nego ulaganje u adaptaciju.

Izvor: mc.bor

Foto arhiva: Bora*S

 

SOČI-TURISTIČKO ČUDO…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

Zašto srpski turisti još nisu otkrili najduži grad u Evropi i toplo rusko more?

 Ako vas neko u Srbiji pita kuda idete na more na letovanje, a vi mu odgovorite u Rusiju, u grad sa suptropskom klimom, skoro svi će vas gledati sa neizmernim čuđenjem i bez reči. I još ako sa osmehom dodate, da nameravate šetati dugim plažama ispod palmi, zatim piti kafu u letnjim baštama brojnih restorana, a potom nakon vrelog dana pogledati uživo predstavu sa delfinima – tek tada će vas svi posmatrati u neverici, misleći da se samo šalite.

Upravo tako. Prosečan srpski turista u svojoj glavi povezuje Rusiju isključivo sa snegom, hladnom zimom i debelim kaputima. Po njegovom mišljenju, u Rusiji nigde nema toplog sredozemnog mora sa palmama i južnim voćem, nego samo smrznuto kopno negde daleko na severu. Ali zašto je to tako? Zašto su srpski građani toliko neinformisani o ruskim turističkim kapacitetima, a pre svega o najvećem ruskom letovalištu – Sočiju, gradu koji se prostire na preko 100 kilometara duž obale Crnog mora?

Pođimo redom i pogledajmo gde se odmaraju turisti iz Srbije. U poslednjih nekoliko godina, srpski građani su trošili na letovanja u inostranstvu oko 700 miliona evra godišnje, što je pozamašna suma u uslovima velike ekonomske krize, sve veće inflacije i rekordne nezaposlenosti u zemlji. U poslednjem periodu je svake godine na odmor u druge zemlje odlazilo 500.000 građana Srbije preko turističkih agencija, i još oko 200.000 građana u sopstvenom angažmanu.

Tradicionalno se najveći broj srpskih turista, njih oko 50 procenata, opredeljuje da svoj odmor provede u Grčkoj, a zatim i u Turskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj. Međutim, nisu samo obližnje balkanske zemlje privlačne za turiste iz Srbije, već je to i znatno udaljenija Španija, a takođe i afričke zemlje – Tunis i Egipat, u koje je, barem do nedavnih događaja u tim zemljama, odlazilo godišnje oko 60.000 ljudi.

A što se tiče egzotičnih destinacija, kao što je na primer daleki Tajland, tamo je prošle godine boravilo još najmanje 5000 ovdašnjih turista. Zanimljivo je da svake godine i u Hrvatskoj letuje oko 100.000 turista iz Srbije, čak i pored mnogih incidenata i neprijatnosti koje doživljavaju na hrvatskom primorju, samo zbog svoje nacionalne pripadnosti i srpskog jezika kojim govore.

Dakle, šta nam govore ovi navedeni podaci? Radi se o tome da u Srbiji, uprkos katastrofalnim ekonomskim pokazateljima, još uvek postoji jedan sloj stanovništva koji može sebi da priušti letovanje na balkanskim plažama ili na malo daljim destinacijama. I šta je tu neobično, verovatno se pitate?

Najčudnija od svega je činjenica – da su srpski turisti, čak i u uslovima velike finansijske oskudice, spremni da troše svoj novac u zemljama u kojima vladaju nemiri, kao što su Tunis ili Egipat, a takođe i na mestima gde baš i nisu sasvim dobrodošli, a u isto vreme skoro da ne znaju da postoji takva bliska destinacija, kao što je to rusko toplo more, a pre svega grad Soči.

Soči je u bukvalnom smislu reči svetsko čudo, zato što je to najduži grad u Evropi, koji se prostire na 100 kilometara duž obale Crnog mora. U njemu se nalazi preko 300 hotela i sanatorijuma, i godišnje se tamo odmara 4 miliona domaćih i stranih turista. Mnogi od hotela su najviše kategorije iz najpoznatih svetskih lanaca. U Sočiju će se od 2014. godine redovno voziti trke Formule 1, a te iste 2014. godine u Sočiju će biti održane i zimske olimpijske igre, s obzirom da je taj grad, zahvaljujući svom idealnom položaju između toplog mora i visokih kavkaskih planina, u letnjem periodu veliki letnjikovac, a zimi – veliki zimski turistički centar.

U tom gradu će se 2018. godine igrati i neke od utakmica svetskog fudbalskog prvenstva.

Takođe, do Sočija se jednostavno stiže direktnom avionskom linijom iz Beograda, tako da ne postoji ni jedan razlog da ga napokon srpski turisti ne otkriju. Ostaje samo pitanje – kada će se to desiti, i kada će građani Srbije masovnije krenuti da svoj odmor provode u ovom svetskom turističkom čudu koje im je nadohvat ruke?

Ratko Paić / Glas Rusije

Photo: EPA

____________________________________________________________________________________________

BI SAJAM- A NA SAJMU…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________

U četiri dana, od 23.- 27. februara, preko hiljadu izlagača iz 46 država, ponudilo je svoje turističke proizvode na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu.

Izlagači su se svojski trudili da posetiocima i predstavnicima medija na najbolji ili najefektiniji način predstave i skrenu pažnju na kvalitet i osobenost svoje ponude. Čini se da je ove godine u predstavljanju  dominiralo insistiranje  na nacionalnim i lokalnim adutima.

Kakav će to efekat imati na broj dolazaka kod potencijalnih turista ostaje da se vidi u predstojećoj turističkoj sezoni, ali je zato efekat kod žirija koji je pratio i vrednovao kvalitet predstavljanja na sajmu- poznat.

Sajamske nagrade su dodeljene po unapred utvrđenim kategorijama, pa je tako Hrvatska turistička zajednica dobila Sajamsku nagradu za najbolje nacionalno prestavljanje, Turistička organizacija Regije zapadna Srbija najbolja je u kategoriji regionalnih organizacija, dok je Turisticka organizacija Čačka osvojila nagradu za najuspešnije predstavljanje domaće destinacije.

Nagradu u kategoriji „Hotelijerstvo“ , dobio je hotel „Astorija“ a „Zornića kuća“ ponela je nagradu u kategoriji „Etno i eko turizam“. Specijalna bolnica „Merkur“ iz Vranjčke banje nagrađena je u kategoriji „Zdravstevni turizam sa pratećim programima“, dok je u kategoriji „Hotelska oprema“ nagradu  osvojio „Cool coffee bar“. „Kon tiki travel“ pobedio kao „Najbolji turoperator – turistička agencija“.

 Ali, bez dileme, da postoji, specijalnu nagradu za lepotu i kvalitet predstavljanja treba dodeliti njima -ŽENAMA.

***

SAJAMSKO PREDSTAVLJANJE BORSKE TURISTIČKE PONUDE

Među mnogobrojnim izlagačima u hali predviđenoj za nastup srpskih regionalnih i opštinskih Turističkih organizacija i ove godine našla se Turistička organizacija “Bor” u funkciji promotera celokupne turističke ponude borske opštine.

Činjenica koja raduje je, da će pored već afirmisanih lokaliteta poput Lazareve pećine, Brestovačke banje i Borskog jezera, svoju afirmaciju tokom ove sezone doživeti i nedavno otvoren  Zoološki vrt, Vidikovci i Safari- staza na obodima Površinskog kopa Bor, koji već sam po sebi predstavlja svojevrsnu atrakciju, kao i hotel “Jezero” na Borskom jezeru.

 No, ono što je privuklo posebnu pažnju posetilaca na Sajmu a može biti zaista snažan motiv za dolazak turista u Bor je atraktivnost zvana “Caffe Jama”. Nedavno otvoren na dubini od 400 metara u utrobi zemlje, pružiće potencijalnim posetiocima nekoliko nesvakidašnjih doživljaja: vožnju liftom od površine do prostora u kojem je kafić “instaliran”, potom razgledanje dela jamskog prostora i rudarskih eksponata koji predstavljaju malu muzejsku postavku, do ispijanja nekog pića u pomenutom kafeu.

Na štandu turističke organizacije svoju posebnu promociju imali su  vlasnici smeštajnih i ugostiteljskih objekata, poput hotela “Albo”, Kluba “RTB” i  smeštajnih kapaciteta u seoskom turizmu.

Tako je RTB Klub  na specijalnom predstavljanju, posetiocima ponudio degustaciju bogatog asortimana hrane i pića, predstavio svoje smeštajne kapacitete s akcentom na novoizgrađene luksuzne apartmane, kao i izvanredne uslove ovog objekta za organizovanje seminara, stručnih skupova i različitih svečanosti.

Priliku da promovišu svoju ponudu iskoristili su Dečje odmaralište “Savača”, Sportski centar “Bor”, Borski turistički centar, ”Srpska kruna-Brestovačka banja”, Udruženje domaćina za razvoj turizma u opštini Bor, kao i borske turističke agencije.

Autor: Bora Stanković

 

PARK KOJI SE PRETVARA U JEZERO…

TAMOiOVDE________________________________________________________________________________________________
U rano leto jedna od najlepših staza za planinarenje Austrije postaje jezero, 10 metara duboko.

Zeleno jezero je redak prirodni fenomen. Nalazi se  u podnožju planine Hochschvab, u Tragoess- Štajerska.

Naime, tokom hladnih zimskih meseci, ovo mesto je skoro potpuno suvo, i koristi se kao  park gde planinari vole da dođu i provedu neko vreme daleko od urbanog haosa. Ali čim temperatura  počne da raste, sneg i led koji pokrivaju planinske vrhove počnu da se tope, a kristalno čista voda se sliva i puni basenski prostor u  podnožju. Temperatura jezera u to vreme je između 4 i 8 stepeni Celzijusa. Upravo ova hladnoća je ključna za dobru vidljivost koja može doseći i fantastičnih 40 metara.

Vode Zelenog jezera su najviše u junu, kada  ovo izuzetno mesto „okupiraju” ronioci, radoznali da vide kako Mountain Park izgleda pod vodom. Plivanje preko drvenih klupa, dna pokrivenog travom, drveća, puteva, pa čak i mostova, stvara jedinstven osećaj zbog nadrealnog okruženja koje pripada suvom periodu.

Priredio: Bora*S

Foto: Crack Two

IZ DAVNIH PREDELA LETA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Gde si mi
sad
narandžo
leta
u šumi
na grančicama?
(jao boli!)
I ja te prenosim
i nastavljamo u travi!
Baka tvoja bela!
Bakica tvoja bela!
Princeza bela!
U kući beloj
zapršku meša
i razmišlja
brižno:

BOŽE, ČIME LI SE TAJ BAVI?

SELJAK NIJE… ODELO MU JE NOVO…
A NI GOSPODIN NIJE… POKRETI SU MU NEKAKO…
GRUBI…
TJA…
MORA DA JE NEKI ĐAVO ČIM GA MOJA LUTKICA…

Bako, bela fantastična, najlepša bako!
Tvoja lutkica bela ima plikove na koži!
Pssst… o mladežima ni reči – nije to za baku –
razgovor o najmedenijem medu
više bi zanimao dedu!
Nastavite sa čitanjem

ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________

Zimsko računanje vremena počinje u nedelju,

30. oktobra, u tri sata ujutru.

Kazaljke na časovnicima treba pomeriti za jedan sat unazad.

Sa tri na dva sata-recimo.