KO JE, U STVARI, BIO DRAGOŠ…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________

„Ko je mogao da u ovom otmenom čoveku uglađenih manira prepozna čuburskog dečaka odraslog na džombastoj kaldrmi ulice Filipa Filipovića, izubijanih kolena, sa kriškom hleba namazanom mašću i posutom alevom paprikom?

dragosh5Njegovim nestankom, nestalo je nekoliko svetskih jezika kojima se briljantno služio, nestala je gotovo Aleksandrijska biblioteka i mnoštvo imaginarnih muzeja u njegovoj glavi. U bašti Kluba književnika, čini se, još uvek blešte njegova legendarna bela odela sa kao zvezdana noć tamnim leptir-mašnama, razbijajući opšte sivilo.

Džentlmen, bonvivan i dendi, polemičar i svađalica, slikar i pisac, poliglota, erudita, kosmopolita i nacionalista, televizijski voditelj i ratni reporter, dobrovoljni izgnanik, hrišćanin ili paganin, arbiter elegantorum – ko je, u stvari, bio Dragoš?

Momo Kapor/www.dragoskalajic.com


Da je živ, danas bi slavio 70.  rođendan.

„Praunuk čuvenog rektora Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, sin kraljevskog oficira i profesorke univerziteta, slikar i istoričar umetnosti školovan na prestižnoj Akademiji lepih umetnosti u Rimu, majstor karatea i fascinantni erudita, Dragoš Kalajić je bio pravo otelotvorenje onog nedostižnog antičkog ideala – primer harmonije visokog duha, osetljive duše i gvozdenog tela.

D.Kalajić, foto V.Pejaković

D. Kalajić, foto V. Pejaković

Sav iz jednog poteza, celovit u svom mišljenju i ponašanju, on je više podsećao na mermerni kip nekog drevnog heroja, nego na čoveka, našeg savremenika. On je radio na samom sebi, na svojoj spoznaji, svojim lektirama, svom hodu, držanju, govoru, pogledu. Poput vajara, lično je oblikovao svoj konačni izgled, sklanjajući ono što ne može da izdrži najviše zahteve koje je, nemilosrdno, postavljao pred sebe.

Njegova omiljena izreka bila je, nimalo slučajno, ona Ničeova: Ono što me ne ubije, čini me jačim. Ova opasna misao je svog tvorca dovela do tragičnog kraja, s one strane razuma, u veliku usamljenost i ludilo; Dragoša je ona samo učinila još jačim kaleći ga, poput ognjene senke, plamenom svoje tajne“.

Dragoslav Bokan “Moj Dragoš Kalajić“


dra8trkac-2000omaz-leonardu

 

UNIVERZUM LEPOTE BOJA, MIRISA I MIRA…

tamoiovde-logo

IDILA, BEZ PUTEVA I AUTOMOBILA

216378_selo7_origh216382_selo4_origh-640x480  Svi oni koji vole opušten i jednostavan život maštaju o jednom ovakvom selu.

 

Giethorn u Holandiji je mesto u kojem nema puteva i automobila, prilazi mu se samo čamcima kroz prelepe kanale i pešice ili biciklima preko drvenih mostova.

 Giethorn se nalazi u centralnom delu Holandije u rezervatu prirode De Veiden. Lokalni stanovnici upotrebljavaju čamce kako bi došli jedni do drugih, a automobile ostavljaju van sela. Gietron je povezan osam kilometara dugim vodem kanalima i seoskim kućicama koje datiraju još iz 18. veka.

216379_selo1_origh  216381_selo3_orighU blizini sela nalazi se farma orhideja i dolina leptirova, tako da je ovo mestašce pravi paralelni univerzum u kome dominiraju mirisi i boje cveća i tišina koji remeti jedino zvuk udara vesla o vodu.

 Uglavnom se dolazi na jednodnevni izlet ili vikend, a ko hoće da provede koji dan više ima zaista šta da vidi.

Od starih farmi prekrivenih trščanim krovovima, muzeja razno-raznih lokalnih zanata i umetnosti do predivne prirode.

Jedna od glavnih atrakcija su i više od 50 drvenih mostića, koji povezuju kuće preko kanala.

http://www.youtube.com/watch?v=6eTCI62FTEU

 vesti-online.com

___________________________________________________________________________________________________

UMETNOST ILI „GENOCID“ NAD LEPTIRIMA…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________________

Ubio 9.000 leptira zbog izložbe

Britanski kontroverzni umetnik Demijan Hirst u londonskoj je Tejt galeriji moderne umetnosti priredio izložbu pod nazivom “Zaljubljivanje i odljubljivanje”, koja je čak i za njega bila neobična.

  U dve sobe bez prozora posetioci su, pored leptira na platnu i njihovoh lutki čiodama pribodenih na platno, izbliza mogli da posmatraju mnoštvo leptira koji lete, odmaraju se, ili se hrane u činjama s voćem.
Demijana Hirsta napal su udruženja za zaštitu životinja jer tokom njegove izložbe uginulo oko 9.000 leptira  

Izložba mu je donela pohvale umetničke kritike, ali i ozbiljan sukob sa najuticajnijim britanskim društvom za zaštitu životinja RSPCA i negativan stav javnosti, jer je tokom 23 nedelje trajanja na njoj stradalo najmanje 9.000 šarenokrilih insekata – pod nogama posetilaca, ili od povreda prilikom sletanja na njihovu odeću, tako da je svake nedelje u prostorije ubacivano po 400 novih.

  “Na ovoj takozvanoj „umetničkoj izložbi“ leptiri su prinuđeni da čitav životni vek provedu u veštačkom okruženju, u zatvorenoj prostoriji. Da je u pitanju bilo koja druga životinja, recimo pas, javnost bi već bila zgrožena. To što se radi o leptirima, ne znači da ne zaslužuju da se sa njima lepo postupa”, kaže se u zvaničnom saopštenju RSPCA.

Na izložbi su bile prikazane dve vrste tropskih leptira, koji u prirodi žive do devet meseci, dok je njihov vek u zatvorenom prostoru iznosio nekoliko sati do nekoliko dana.

Mnoga Hirstova ranija nagrađivana dela sastoje se od mrtvih životinja – kao recimo „Majka i dete raspolućeni“- krava i tele presečeni na pola i izloženi u staklenim tankovima sa formaldehidom, delo 1995. ovenčano Tarnerovom nagradom, ili pak “Fizička nemogućnost smrti u umu nečeg živog” – ajkula koja visi u formaldehidu.

vesti-online.com

IMA NEŠTO U TOM: DA TE MRZE A DA TI SE DIVE…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

PESNIK  DUŠKO TRIFUNOVIĆ (ovde) ULAZI U GINISOVU KNJIGU REKORDA?

Muzički urednik Radio Novog Sada Bogica Mijatović zauzeo se u sredu da pokojni pesnik Duško Trifunović (1933-2006) udje u Ginisovu knjigu rekorda, s obzirom da je književnik čije su pesme najviše komponovane i snimljene.

„Iz njegovih knjiga koje imaju finu i zgodnu metriku za pisanje muzike ja sam skupio 239 različitih pesama koje su muzičari uglazbili. Po tome je on apsolutno prvi u svetu i zato treba da se nadje u Ginisovoj knjizi“, rekao je Mijatović za novosadski Radio 021.

Mijatović je najavio da će uputiti poziv predstavnicima Ginisove knjige rekorda da se i sami uvere u navedene podatke.

Duško Trifunović je po izbijanju rata u Sarajevu 1992. godine došao u Novi Sad, a sahranjen je 2006. u Sremskim Karlovcima. Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano Sarajevska rok scena, a najpoznatiji je postao po saradnji sa „Bijelim dugmetom“.

Izmedju ostalih, njegove su pesme „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mjestu“, kao i pesma koju izvodi Zdravko Čolić -„Glavo luda“.
izvor: Beta

*** Da, da, da! Kažem-  ja.

ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU

imagesŠTA BIŠta bi dao da si na mom mjestu
da te mrze a da ti se dive
šta bi dao

Šta bi dao za veliku gestu
mjesto svoga da tvoj život žive
šta bi dao

Ti budi srećan sad
što si preko puta
ti što nas strašni let
nad provalijom dijeli
jer ovo je mojih pet minuta
a pred tobom stoji život cijeli

Šta bi dao da možeš ovako
dići ruke a puk da te slijedi
šta bi dao

da l bi i ti u svom srcu plako
kao što se moje srce ledi
da l bi i ti?


Ima nešto u tom što me nećeš
ostavljaš mi vremena za druge
vidim kako veselo obljećeš
kao leptir oko moje tuge.

Ima nešto u tom što me nećeš
nesto čemu ni sam ne znaš ime
sve što kažeš na šalu okrećeš
a sve znači – ne zaboravi me.

Ima nešto u tom što me nećeš
od te laži načisto umrjeću…

Ima nešto u tom što me nećeš
i u tome što ja tebe neću…


Priredio: Bora*S

SRBIJA BOGATIJA LEPTIRIMA OD VELIKE BRITANIJE…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________

BORSKA OKOLINA NAJZANIMLJIVIJE MESTO NA BALKANU

 U borskoj Narodnoj biblioteci, u organizaciji Udruženja Slovenaca „Drago Čeh“ iz Bora, mr Dejan Stojanović, šumarski inženjer,  održao je, juče,  zainteresovanim posetiocima predavanje o insektima a tom prilikom je  otvorena i  izložba fotografija leptira.  Stojanović je istakao da u Srbiji postoji više vrsta leptira nego u Velikoj Britaniji a da je borska okolina po diverzitetu i prirodnim lepotama jedno od najzanimljivijih mesta na Balkanu i u Srbiji.

 -Insekti su bića koja u značajnoj meri mogu da rasvetle mnoge nedoumice o živom svetu. Nedavno je jedna od poznatijih svetskih firmi za proizvodnju  buldožera zahvaljujući istraživanjima o vrsti tropskog mrava, izumela nov sistem, na osnovu kojeg buldožeri danas podižu 10 puta teži teret nego ranije-ističe Stojanović.

 Sa druge strane , tvrdi Stojanović, insekti su uzročnici najveće smrtnosti kod ljudi.

-Malarija koja se prenosi ubodom zaražene ženke komarca iz roda Anopheles je odnela 10 puta više ljudskih života nego svi ratovi vođeni na zemlji. Malarični komarac je dospeo u Evropu ali zbog klime na ovim prostorima još uvek nije egzistirao – dodao je Stojanović.

Izvor: Borski problem