ODRICALJKA
Biljno carstvo odriče se bilja,
putevi se odriču svog cilja.
Svog smisla se smisao odriče
odriču se reči svoje priče.
Kapi se odriču reke koju čine,
visine su pale u dubine.
Mrtvaci se odriču grobova,
a sanjari odriču se snova.
Na toj ludoj zemlji idem, vičem
ne pristajem, ja se ne odričem.
Brana Crnčević
Foto ilustracija: Bora*S
Već 10. maja stanovnici Evrope potroše sve Zemljine resurse
WWF je objavio novi izveštaj koji pokazuje da bi čovečanstvo iscrpelo sve prirodne resurse Zemlje na današnji dan, 10. maja 2019. godine, kada bi svi stanovnici sveta živeli poput stanovnika Evropske unije. Izveštaj nosi naziv „Dan ekološkog duga Evropske unije: Život iznad granica prirode“, a nastao je u saradnji sa Mrežom za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network).
Dan ekološkog duga Evrope upozorava na neodrživ stil života stanovnika zemalja članica © Global Warming Images / WWF
Zavisimo od prirode zbog svega što nam pruža: hranu, vodu, obradive i površine za gradnju, i povrh svega apsorbuje ugljenik. Ipak, kada bi svi ljudi na svetu delili stil života stanovnika Evropske unije, već danas bismo potrošili sve dostupne resurse koje Zemlja može da obnovi u jednoj godini. To znači da bi stanovnicima Evropske unije, umesto jedne, bila neophodna 2,8 planeta kako bi zadovoljili svoje potrebe.
Prošle godine je svetski Dan ekološkog duga pao na 1. avgust, a još nije poznato kada će biti ove godine. Taj datum obeležava dan kada smo iskoristili sve prirodne resurse koje planeta može da obnovi u jednoj godini.
Ostatak godine iscrpljujemo prirodni kapital koji se ne može obnoviti, a to prekoračenje se naziva ekološkim dugom. U Srbiji je Dan ekološkog duga prošle godine bio 30. jula, u Hrvatskoj 19. juna, Crnoj Gori 29. juna, u Bosni i Hercegovini 6. jula i u Makedoniji 19. jula.
Posledice tog prekomernog iskorišćavanja prirodnih resursa uzrokuju gubitak šuma i biološke raznovrsnosti, naglo opadanje ribljih fondova, nestašicu vode, eroziju zemljišta, zagađenje vazduha i izraženije klimatske promene. Zbog toga su sve češće ekstremne vremenske pojave poput suša, poplava i divljih požara, koje dovode do brojnih konflikata I pogoršavaju globalne nejednakosti među ljudima.
Izveštaj naglašava brojne razlike između ekološkog otiska država članica Evropske unije i ostalih zemalja sveta. Takođe, pokazuje da ni jedna država članica EU ne deluje na ekološki održivi način.
Izveštaj je objavljen dve nedelje uoči izbora za Evropski parlament i ponavlja podatke nedavnog izveštaja Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES), te daje preporuke za hitne promene nužne kako bi se evropski Dan ekološkog duga odgodio. Navedene promene uključuju akcije neophodne da bi Evropa do 2030.omogućila prirodi oporavak i zaštitu, a do 2040. neutralisala klimatske promene.
“
“Evropski dan ekološkog duga je samo podsetnik o količini našeg preteranog iskorišćavanja prirodnih resursa, koje dovodi do sve bržeg Zemljinog ekološkog i klimatskog kolapsa. To nije samo neodgovorno, nego i krajnje opasno, te zahteva hitne akcije. Evropski čelnici se moraju osloniti i na svoju političku moć kako bi tretirali postojeću ekološku situaciju kao hitnu i na taj način postavili put ka održivoj budućnosti Evrope. WWF poziva države članice da u središte svih svojih odljuka stave UN-ove ciljeve održivog razvoja, te potpišu Evropski pakt za održivost (European Sustainability Pact) nakon evropskih izbora. Na taj način treba da se obavežu na preduzimanje konkretnih akcija u vezi sa prirodom i klimom, što je od izuzetne važnosti za sve nas”, istakla je Ester Asin, direktorka WWF-ovog ureda za evropske politike.
Evropski pakt za održivost sastoji se od sveobuhvatnih ciljeva i akcija koje je neophodno preduzeti u narednih pet godina kako bi se uticalo na klimaske promene, zaštitila priroda i podstaknuo održivi razvoj. WWF poziva Evropski parlament, Evropsku komisiju i Evropski savet da podrže navedene akcije nakon evropski izbora, što će doprineti znatnom smanjenju evropskog ekološkog otiska, te omogućiti Evropi da nastavi sa sprovođenjem međunarodnih obaveza propisanih Pariskim sporazumom i UN-ovim ciljevima održivog razvoja. Osim toga, time će omogućiti Evropi da zaštiti dugoročnu stabilnost, sigurnost i blagostanje.
Izvor: www.wwf.rs/ Posted on 10 May 2019
____________________________________________________________________________________________
Zemlja svetlucavih reka i jezera, crnih šuma i pokislih stepa (prvi deo)
Sedeo sam u sred Sibira na obali nemirne Angare, ćerke starog Bajkala, i čeznuo za tihim Donom. Za onim vratancima kroz koje, iz stočnog dvorišta Melehovih, staza vodi pravo do Dona i kroz koje je Aksjuša Astahova, noseći u ruci kofu za vodu, malo – malo pa zamicala ka reci, sve od puste želje da je odozgo ugleda Griška, Šolohovljev.
Dole, plava i vitka Angara, tekla je ka dragom Jeniseju, sa kojim je davno nekad, govori legenda sa Bajkala, čežnjom spojena, i sa njim, tako, sve do Severnog ledenog okeana.
Sat, dva kasnije, u salonu knjeginje Marije Volkonske, u kući kneza Volkonskog, na kraju sibirskog grada Irkutska, slušao sam priču o čežnji i nadi.
O tome kako je knjeginja Marija, generalska ćerka, ni časa ne časeći, iz Moskve stigla u Sibir, u Irkutsk za svojim voljenim mužem, knezom Sergejom, dekabristom, carskim prognanikom… On kao carski zatočenik, ona za njim, dobrovoljno…
I u susednoj odaji kuće Volkonskih, odmah pored belog, drvenog paradnog stepeništa, pričalo se o neugasloj čežnji.
O Kamili Petrovnoj Ivoševoj, koju je, kao i Mariju, ta ista čežnja dovela do Sibira da se u zatvorskoj ćeliji venča sa okovanim mužem, carskim prognanikom, da u ćeliji, uz muža, dobrovoljno ostane narednih godinu dana, i da posle, majci u Moskvu, napiše: – Cela godina prošla mi je kao najsrećniji dan…
Umesto leda i snega, pustih prostranstava tajge i beskrajne stepe, u Sibiru dočekale su me priče o čežnjama i nemirima tako uobičajenim i ljudskim.
Gledao sam čarobnu Angaru, a srce me vuklo Donu… Te puste i beskrajne, nemirne dubodoline ljudske duše, i neispitane, pune iznenađenja, kao sibirske reke i planine…
Jesenjeg ranog popodneva, na aerodromu u Irkutsku, posle šest sati leta od Moskve, 6.000 kilometara preko Urala i azijskih stepa, bezmalo do mongolske granice, video sam srce Sibira.
Odozgo, sa neba, bila je to zemlja svetlucavih reka i jezera, crnih šuma i pokislih stepa, beskrajno dugih, snegom ogrnutih planinskih venaca, dole, na aerodromu, zemlja hladnog vetra koji je brijao pistu, i sibirskih brvnara, šarenih, ukrašenih prozora, koje su se pod niskim oblacima gubile među belim brezama po okolnim brežuljcima.
S neba, pali smo u daleku nepoznatu zemlju, u Irkutsk, grad na Angari, centar ruske oblasti velike kao Britanija i Francuska zajedno, u kome živi 700.000 stanovnika.
Glavnom irkutskom ulicom, prostranim bulevarom, širokim kao beskrajne tajge oko grada, dugim sedam kilometara, u kasno popodne i nema mnogo vozila.
Projuri po koja limuzina sa zatamnjenim staklima i volanom na desnoj strani, po neka “lada” zamakne u sporednu ulicu, među blokove sivih socrealističkih zgrada, oronulih fasada, građenih sve nalik jedna drugoj…
U jednoj od sporednih ulica, na putu ka kući kneza Volkonskog, sa strane ostane i spomenik Lenjinu, a odmah iza, u ušorenoj uličici već su naređane sibirske kuće, jarkim bojama izmolovanih spoljnih zidova i prozora, sivih krovova, svaka sa tek malom okućnicom, i ogradom koja zaklanja pogled u dvorište.
Kuća kneza Volkonskog građena je od drveta, još pre 170 godina u selu Urik, u stepi iza grada, pa je onda rasklopljena i na lađama preneta u Irkutsk, da bude dom kneza Volkonskog i njegove porodice, tek pošto je, kao dekabrista, carev protivnik, knez u Sibiru odrobijao deset godina teškog rada i pošto je stekao malo slobodice.
Kada je 1856. godine knez amnestiran, ostavio Irkutsk i vratio se u Moskvu, svom starom domu, kuću je kupio bogati trgovac, kasnije je bila dom ratne siročadi, pa kasarna kozaka, u vreme Staljina dom za ravno 20 ruskih porodica, a sada je muzej dekabrista, osiromašenih plemića koji su se 1818. godine digli protiv cara, 1825. u krvi poraženi, jedni povešani, drugi proterani u Sibir. Jedna kuća, a čitava istorija Sibira u njoj.
Zoran Šaponjić
(iz knjige „Ljubomirova zemlja“)
Izvor: iskra.co
_________________________________________________________________________________________
Na prodaju imanje veće od Srbije!
Ukoliko želite da postanete vlasnik „parčeta“ zemlje većeg od Srbije spremite se za selidbu u Australiju i više od 325 miliona dolara, pošto je najveće privatno zemljište na svetu ponuđeno na prodaju.
Zemljište koje se prostire na 101.411 kilometara kvadratnih (13.000 kilometara kvadratnih veće od Srbije), odnosno 11 miliona hektara, u vlasništvu je sera Sidnija Kidmana.
On je ovo imanje formirao pre oko 100 godina nakon 10 različitih kupovina „manjih“ placeva.
Sidni Kidman (levo)
Ogromno prostranstvo biće prodato jednom od 30 najboljih ponuđača.
Zbog veličine, rasprostranjenosti i raštrkanosti, svaki ponuđač moraće da izdvoji više od nedelju dana da preleti imanje i izvrši inspekciju poseda stoke.
Čim je porodica Kidman na tržištu počela da se raspituje da li ima zainteresovanih, javio im se priličan broj ljudi.
Pet velikih placeva čine imanje ukupne površine 101.411 kilometara kvadratnih
Najviše potencijalnih kupaca je iz Australije, ali su na plac bacili oko i ljudi iz SAD, Kine, Kanade, Velike Britanije, Švajcarske, Južne Amerike i Indonezije.
Zbog visoke cene stoke i mesa, mediji navode da se zemljište smatra prvoklasnom imovinom svetskog značaja.
Don Manifold, jedan od agenata zaduženih za prodaju iz firme „Ernst i Jang“, kaže da se sada vrše velike papirološke pripreme jer se pet različitih placeva koji čine ukupno imanje prostiru na površinama tri savezne države i jedne teritorije.
„Neverovatno je da je toliko zemljište u jednoj porodici već petu generaciju, a da je bez dugova, stalno dobro vođeno i prvoklasni stočni proizvođač“, rekao je Manifold.
Izvor: rts.rs/utorak, 23. jun 2015,/
____________________________________________________________________________________
Ovde: RASPRODAJA BOLA
Kuće u obliku jelke usred šume
Ekološka kuća Primeval Symbiosis (promitivna simbioza) na četiri sprata koja svojim oblikom podseća na jelku namenjena je ljubiteljima prirode koje žele da žive daleko od grada u „šumskim predgrađima“.
YouTube Printscreen
Arhitekta ovog ambicioznog projekta koji ima za cilj ponovno povezivanje čoveka i prirode je danski student Konard Vojcik.
Ovaj mladi Danac smatra da je neophodno usporiti urbani razvoj koji je, delimično, kriv za seču šuma.
„Čovek je uspeo da za jedva 200.000 godina prisustva na zemlji uništi što je priroda stvarala stotinama milijardi godina“, napisao je autor ove ekološke kuće na svom sajtu.
U kući mogu živeti dve do četiri osobe. Zidovi su potpuno prekriveni solarnim panelima, što omogućava značajnu uštedu energije.
Konstrukcija kuće je u potpunosti od drveta, opremljene prirodnim rashladnim sistemom i biorazlagačem, što omogućava snabdevanje stana biogasom. Gas se pravi od metana i fermentacijom organskim životinjskih materija u odsutvu kiseonika. Zamisao arhitekte je da se iz ovih rezidencija uopšte ne emituje ugljendioksid.
Ovakav ekološki mehanizam napravljen je po uzoru na funkcionisanje drveća koje se hrani iz svoje okoline koju za uzvrat ne zagađuje.
Kuća je površine 61 metar kvadratni i može potpuno da bude reciklirana kad joj istekne rok trajanja, prenosi list Figaro.
Prema planovima arhitekte, kuće treba da budu raštrkane u prirodi kako bi se izbegao pogled na komšije.
Mnogi zainteresovani kupci kontaktirali su Vojcika koji još uvek nije istakao cenu prvog prototipa kuće-drveta.
Izvor: b92.net/Tanjug
_____________________________________________________________________________________
Car Radovan je car careva, vladar sudbine, gospodar svemira.
On nosi zlatnu sekiru na ramenu, jaše konja koji je beo i visok kao brdo pod snegom, i na ruci drži buljinu sa ognjenim očima kako bi mogao noću videti pred sobom.
O njemu govore u mojoj zemlji samo ljudi koji su poludeli.
photo: muted-pain
Ali su zatim u njega poverovali i svi mudraci.
Car Radovan ima krunu od hartije i po plaštu ludačke praporce. Ima noge i ruke zelene kao trava, jer živi na kopnu i u vodi. Niko ne pamti njegovo poreklo, ni ime njegove porodice, niti zna za njegove prijatelje i neprijatelje.
On prolazi kroz nebeski prostor kao crni oblak pun grmljavine, i po vodama kao brod koji gori. Niko ne zna njegove bitke ni trijumfe, jer njegova moć nije nad vojskama, ni njegova slava u bojnim podvizima. On carstvuje u miru svoje veličine i sunča se na suncu svoje snage i lepote. On se krije od svakog, a ipak svako ima njegovu sliku u očima i njegov glas u ušima.
Gde su njegove palate i njegovi vrtovi? I gde su njegove bele žene, i njegovi brzi konji, i njegova svilena stada, i njegovi ljuti psi za stadima? Čuvaju li njegova vrata ljudi ili zmajevi?
Samo ludaci, čiji je on jedini car i gospodar, samodržac i pokrovitelj, znaju puteve koji vode u njegovo carstvo, i znaju gde su mostovi preko kojih se prelazi i njegove pokrajine pune sjaja i pune muzike. Jer je ljudski um ograničen na ono što je video i čuo, a ludilo je jedino bezgranično i slobodno od svih ledenih zakona svesti i saznanja.
Sloboda, to je ludilo; i samo ludaci su slobodni.
Car Radovan je car ludaka koji su uvek dobri. On zato pliva u ljudskoj krvi samo kad je otrovan, i prebiva u njihovom umu tek kad je već pomrčao, i zato su ga samo oni koji su izgubili sve puteve našli na svojim tamnim bespućima. Njega poznaju samo ludaci koji više nikog drugog ne prepoznaju; i s njim govore samo oni čije reči više niko ne razume; i za njim vape jedino oni koji su se već odrekli svega zemaljskog i ljudskog.
– Svi ljudi imaju istovetne sreće i nesreće otkad su postali, a samo ludaci imaju svaki sopstvenu sreću. Samo oni nisu jednaki samom sebi, nego se obnavljaju uvek novi. Svi ljudi vide stvari skoro podjednako, a samo ludaci imaju svoja lična mišljenja. Velika mudrost se nalazi po dnu mračnog ponora; i samo su najluđi ljudi govorili najdublje reči. Car Radovan nije postojao drugde nego u očima koje su izgubile svoj pogled. Samo ludaci govore o blagu tog cara, i zato kopaju noću i na pripeci, probijaju led, buše studenu zemljinu koru. Svu su zemlju bezbroj puta ispremetali. Po samotnim vinogradima, zaboravljenim crkvinama, po dvorcima porušenim i punim trnja, svud su kopali, bušili, obarali, prevrtali. Bezbrojne vojske ludih kopali su s kraja do nakraj po mojoj zemlji. Svuda su prošle te crne čete izgubljenih za život, bivši ljudi koji su se odrekli svakog dodira sa nama. Oni od pamtiveka traže blago cara Radovana; kopaju železom i kamenom, i granjem, i noktima, i zubima; kopaju dok ne popadaju mrtvi! Čitava pokoljenja poludelih ljudi tražili su blago carevo, zakopano negde neizmerno duboko, ko zna gde, u našim poljima.
Dopirali su često do u samu utrobu zemlje, bušeći bez sna i odmora; ali je to blago tonulo sve dublje, i mamilo sve svirepije.
Tako će trajati dokle bude sunca i meseca.
I uvek će kopati, a nikad dvojica zajedno. Jer je carev naslednik samo onaj koji bude najdublje kopao, i koji umre kopajući, i koji ne bi kazao i kada bi najzad njegov ašov odista udario u crna vrata podzemne palate u kojoj je blago cara Radovana, cara svih careva, i vladara svih sudbina. Uvek kopati, dok drugi ne dođe da kopa! Jer samo drugi smetaju da nađemo sreću gde hoćemo. Ludaci to znaju bolje od mudrih. – Ali znaju to i mudri.
Nisu samo ludaci koji kopaju za blagom cara Radovana. Svi ljudi znaju da ima u životu još uvek jedno zakopano blago za svakog od njih. Svi ljudi kopaju: svi ljudi od akcije, ljudi od poleta, od sile, od vere u život u cilj, i od vere u neverovatno i u nemogućno. Jedni kopaju u polju i u šumi; drugi u ideji, u idealu, u himeri; treći u intrigi i u zločinu. Svi traže i vape za carem tog večnog nespokojstva i večnog traganja.
Svet bi nestao da nema tog cara, i oslepeo bi da ne sja u pomračini njegovo neslućeno blago, i očajavao da nema njegove manije ni opsesije. – Jer svaki čovek nešto traži; svako je upro svoj pogled bezumlja i sebičnosti u neko mesto gde misli da stoji zakopano blago cara Radovana. Nema nikog ko ne veruje da nema još nešto njegovo koje treba pronaći. I svako veruje da svoje blago treba krišom tražiti, krišom i od najbližih i od najmilijih. Svi su ludaci. Svi su ljudi omađijani i otrovani. Jer careve palate su visoke do iznad sunca danju, i do iznad zvezda u mraku kada sedam vlašića prolaze mirno sve granice nemira i očajanja. Svi su ljudi ludaci.
Carevo blago je otrov ovog sveta. O njemu sanjaju Pesnici, koji žive u večnom nespokojstvu da objasne božanstvo kroz njegova dela, i da ga posvedoče svojim sopstvenim stvaranjem.
O njemu sanjaju i Heroji, jer misle kako samo oni treba da sebe bace u oganj pa da sutradan bude dobro svima, i da zatim svi ljudi nađu svoje blago.
O njemu sanjaju i Proroci , koji u svom ludilu, proriču uvek neku novu sreću i novu obećanu zemlju. I, najzad, o njemu sanjaju Kraljevi, što hoće da vladaju silom ljubavi ili silom mržnje.
O njemu je sanjao Mojsije kad je išao za ognjenim stubom, i Cezar kad je prešao Rubikon, i Kolumbo kad je svoje jedro poverio vetru koji ga je vodio u zemlju o kojoj nije znao ni šta je ni gde je. To blago carevo traži i zvezdar koji gleda maglu na zvezdama; i botaničar koji traži svu tajnu plođenja u srcu jednog cvetića; i sveštenik koji vraća veru u okorelo srce nevernih.
Svi ljudi traže jer su svi ludi!
Krv sviju je otrovao car Radovan koji živi i u travi i u vodi, silni car koji prolazi nebom kao oblak pun grmljavine, i morem kao brod koji plamti u požaru.
Car ludaka, ali i car sviju ljudi od akcije i ideala!
Car onih koji u ludilu srca ili u ludilu mozga veruju u neverovatno i ostvaruju nemogućno! Car Radovan je car careva, silniji nego heroj Agamemnon, bogatiji nego Midas, dublji nego prorok Jezekilj, i mudriji nego car Solomon.
Sve oči ovog sveta uprte su u njega.
Jovan Dučić
TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Novi biznis „otimanje zemlje“
Milioni hektara zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi prelaze u ruke investitora a to „otimanje zemlje“ najviše pogađa zemljoradnike i stanovnike sela.
Foto: (sxc.hu)
Trajanje ugovora je 99 godina, pa i više, kamate za zakup su vrlo niske – delom niže od jednog evra po hektaru godišnje.
Proteklih godina je 33 miliona hektara zemlje u državama u razvoju i državama ubrzanog razvoja dato u zakup inostranim investitorima ili je prodato, piše Dojče vele pozivajući se na procene međunarodnih nevladinih organizacija.
O dodatnih 54 miliona hektara se trenutno pregovara.
Fenomen „otimanje zemlje“ naglo se proširio od 2008, kada su cene životnih namirnica na svetskom tržištu trostruko porasle, a sa njima i interesovanje za jeftinu poljoprivrednu zemlju.
Među zainteresovanim „otimačima“ su i zemlje sa nedovoljno sopstvenih namirnica, kao što su Saudijska Arabija ili Indija, a koje na agrarnim površinama u inostranstvu žele da uzgajaju poljoprivredne proizvode za sopstveno stanovništvo.
I veliki koncerni životnih namirnica zakupljuju ili kupuju hiljade hektara velikih površina i proizvode u industrijskom stilu – na primer pirinač, soju ili biljke za gorivo. Tu su i finansijski investitori koji jeftinu zemlju vide kao mogućnost za dobitke putem špekulacija s rastućim cenama.
Posledice za stanovništvo su najčešće duboke. Oni moraju da se odvoje od zemlje na kojoj su izgrađena njihova sela.
Stotine hiljada malih poljoprivrednika zbog toga je već izgubilo egzistencijalnu osnovu.
Svetska banka i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), ipak i dalje ističu šanse za te regione na osnovu investiranja u zemlju. Poručju da investitori donose tehnologije i stručno znanje u ciljne države, što malim poljoprivrednicima omogućava da uče o metodama velikih agrarnih preduzeća, i poboljšava infrastrukturu zemalja.
Stvarnost je drugačija.
Mnoge države su pre svega zainteresovanje za punjenje državnih kasa sa „otete zemlje“, a mnogo manje za progres.
Izvor: b92.net (Tanjug)
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
EVO KAKO JE PODELJENO SVETSKO BAGATSTVO
Piramida svetskog bogatstva
Ova piramida koju je izradio je Kredi Svis prikazuje kako je raspodeljeno svetsko bogatstvo, kao i ogroman jaz između bogatih i siromašnih.
Ova mala piramida prikazuje kako je raspoređeno svetsko bogatstvo između ultrasuperbogatih, superbogatih, bogatih, kao i svih ostalih.
Piramida koju napravio Kredi Svis pokazuje kako 32 miliona ljudi, odnosno 0,7 odsto svetske odrasle populacije, kontroliše 98,7 biliona dolara ili oko 41 odsto svetskog bogatstva .
Na dnu piramide vidimo da 3,2 milijarde ljudi, odnosno 68,7 odsto svetske odrasle populacije, kontroliše samo tri odsto svetskog bogatstva, ili oko 7,3 biliona dolara.
Izvor: b92.net (Tportal)
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
The Cult – Saints Are Down
I’m so blind, I cannot see
You’re so warm to me
I’m not there and you are here
Please take me
Yeah, the saints are down
Oh, the saints are down
The saints are down
The saints are down
Life’s so long, or short should I say?
I am here to get it on with you today
Girl, you should know that I love you more than I can say
Sometimes I fear all those things that come down on us anyway
But I gotta tell ya that my
My saints are down
That my saints are down
Let me tell you why
Saints are down
The saints are down
Hey, pretty good, what do you got to say?
Whose fucking life is it anyway?
Don’t you know anything about anybody else?
You’re so wrapped up in your tiny self
Oh, let me tell ya
Saints are down, yes they are
Your saints are down
Your saints are down
The saints are down
They’re down
And they’re not coming round
Yeah, they’re not easily found
Buried
And they’re buried in the ground
Yeah, they’re buried upside down
Saints are down
Saints are down
Saints are down
Saints are down
Saints are down
The saints are down
Yes they are
Yes they are, well
You’ll never see them again, no
Your saints are down…
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Priredio: Bora*S
TAMOiOVDE 