RETKE VODE, DJAVOLJE …

TAMOiOVDE-logo

Pri pominjanju lokaliteta Đavolja varoš, naravno da  odmah imamo u vidu ono što  ovaj lokalitet čini jedinstvenim i prepoznatljivim- skoro nestvarne zemljane figure „kule“, koje su smeštene u dve, uskom vododelnicom podeljene jaruge: Đavoljoj i Paklenoj.

Zemljane kule spadaju u retke prirodne fenomene, nastaju, menjaju se i nestaju  pod uticajem specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima.

 Ima  ih preko dve stotine, različitih oblika i dimenzija, sa obaveznom “kamenom kapom” na vrhu.

O tome sam Ovde pisao.

No,  u Đavoljoj varoši, još jedna prirodna retkost izaziva pažnju i interesovanje kako turista tako i stručne javnosti.

Reč je o dva izvora ekstremno kisele vode, kako ovde kažu, čudnih i lekovitih svojstava. Ovakve vode su vrlo retke u svetu i koriste se u banjskom lečenju.

Izvor „Đavolja voda“  nalazi se u Đavoljoj jaruzi (u neposrednoj blizini zemljanih piramida). Voda sa ovog izvora  je hladna i ekstremno kisela (ph 1.5)  sa izuzetno visokom mineralizacijom (15 g/l vode). Sadržaj  elemenata poput gvožđa,  aluminijuma, bakra, sumpora i kalijuma   povećan je za 10 do 1.000 puta u odnosu na obične vode za piće.

 „Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi na aluvijalnoj terasi, oko 400 m nizvodno od prvog . Voda sa ovog izvora je  manje kiselosti (pH 3,5) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode).

Relativno ravan teren omogućava razlivanje vode iz izvora u veoma tankom sloju prilikom oticanja i oksidacija gvožđa kojeg voda sadrži u velikim količinama stvaraju  crvenu terasu lepezastog oblika, što sam izvor i prostor između izvora i korita Žutog potoka, čine veoma atraktivnim.

Lokalno stanovništvo od davnina smatra ove vode izuzetno lekovitim.

No, ipak treba poslušati upozorenje stručnjaka, iako još nije dovoljno ispitana, da vodu sa ovih izvora  ne treba piti.

Bora Stanković

MOJE POLUVREME U TVRĐAVI „GOLUBAČKI GRAD“…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

Da li će tvrđava- Golubački grad, za koju godinu, postati još jedno u nizu atraktivnih turističkih mesta na Dunavu?

Verujem da hoće, barem sudeći po najavama, da će krajem godine početi rekonstrukcija ovog spomenika kulture od izuzetnog značaja. Svi planirani radovi na obnovi će trajati tri godine.

Imajući u vidu da glavna Đerdapska saobraćajna magistrala, prolazi kroz samu tvrđavu, te da motorna vozila a posebno autobusi u teški kamioni decenijama ugrožavaju ovaj značajan kulturno-istorijski objekat, predviđeno je, da se najpre izgradi obilaznica, koja će eliminisati odvijanje saobraćaja kroz tvrđavu. Tek potom bi otpočela rekonsrukcija i dogradnja.

Tako će postojeći  tuneli  u utvrđenju nakon izmeštanja saobraćaja postati atraktivni klub restorani.

Donji delovi tvrđave i kule koje se nalaze nižim zonama dobili bi sadržaje, dostupne svim posetiocima, poput recimo muzeja  Golubačkog Grada u kojem bi posetioci mogli da vide stotinak arheoloških eksponata koji su iskopani baš na ovoj lokaciji.

Sadržaji namenjeni mlađim posetiocima i onima sa ekstremnim turističkim interesovanjima, poput vidikovaca bili bi urađeni u kulama na višim kotama.

Amfiteatar, keramičarski i slikarski ateljei, Vizitorski centar, bazen sa prečišćenom vodom iz Dunava, prostori za viteške turnire, male i sportove na vodi, apartmani, marina, riblji restorani, Ribarsko selo i drugi savremeni sadržaji, oplemeniće ovo i sada jedinstveno mesto.

Naravno, sve ovo će biti urađeno po uzoru na arhitekturu iz doba kada je tvrđava nastala.

 A nastala je?

O tome, istorijatu, značaju, kulama ovog u svoje vreme strateškog utvrđenja i još  po nečem u sledećoj objavi.

Za one nestrpljive, koji bi pre toga da lično dođu do novih saznanja, evo putokaza.

Srednjevekovni Golubački grad nalazi se na desnoj obali Dunava, 4 kilometra nizvodno od današnjeg naselja Golubac u Nacionalnom parku Đerdap.

Građen je na visokim liticama stena koje izranjaju iz vode, na mestu na kojem se Dunav naglo sužava, gde počinje svoj divlji i divni ples kroz fascinantnu, neponovljivu i 100 kilometara dugačku Đerdapsku klisuru. Pored Lepenskog vira, Donjeg Milanovca,Tekije…

Sve do Kladova.

Autor: Bora Stanković