NE JURITE KONJI
Svu noc ja sam lutao svud
bez nade, bez mašte, bez sna,
i ne znam baš nikakav put
kud mogo bih otići ja.
Ne jurite, konji, u kas!
Kud nosite sad mene, kud?
Moj život je prošo zalud,
ne jurite, konji, u kas!
Sav život proleti ko tren,
i mladost i ljubavi žar,
al ostavlja ko blijedu sen
ljubavni bol kao dar.
***
Pet kilometara od Bačke Topole ka Subotici, na idealnoj lokaciji nalazi se Zobnatica-prekrasna lepotica Panona.
Prva asocijacija na pominjnanje Zobnatice- čuvena ergela rasnih konja.
I da je samo to, bilo bi dovoljno za „put pod gume“- pa pravo u naručje lepotici.
Ali nije.
Zobnatica je zaokružen, homogen prirodni i privredni prostor: plodne bačke oranice, šumski kompleksi, lovni tereni, krasno jezero, Muzej konjarstva, umetnička galerija, hipodrom sa manježom, hotel „Jadran“, Kaštel, čarda, parkovi, spomenici u slavu konja… i to ne bilo kojih, nego Onih- najboljih.
Da. Zobnatica je prava turistička meka u srcu Bačke.
Ali konji…
Veličanstvena lepota, snaga, izdržljivost, skladnost, razigranost…
Te najplemenitije životinje date na dar čoveku da budu uz njega od početka naovamo.
Na istoriskoj i civilizacijskoj stazi koračali su zajedno-čovek i konj. Skoro neraskidivo povezani, u dobru i zlu.
Obrađivali zemlju, prenosili tovare, vukli terete,osvajali prostranstva, putovali, ratovali, okretali točak-onaj pravi ali i točak istorije. Išli zajedno na svadbe i sahrane. Paradirali i takmičili se. Sa drugim ljudima i konjima. Pobeđivali ili doživljavali poraze.
Ruku na srce, konj je vazda bio sluga, gospodar- čovek. A konj veran i odan. Nosio je čoveka i terete na sebi, vukao, kasao, galopirao, ratovao, hajdukovao, čak i vino pio, ginuo od oružja, lipsavao od zadobijenih rana, napora i gladi…sve zarad čovekovog i civilizacijskog napretka.
Ko zna kako bi se točak istorije okretao da ne beše konja. Sasvim sigurno mnogo sporije.
Setite se samo Šarca, Ždralina, Jabučila, Kušlje, Đoga….
Ako se čovek ikako mogao, makar malo „odužiti“ konju, činio je tako, što ga je od davnina, kroz vekove i skoro neprekidno, opisivao u pesmama, slikao, vajao, fotografisao.
A ovde u Zobnatici, podigao mu spomenike, uredio grobove, otvorio Muzej konjarstva i Galeriju u kojoj se nalaze skoro 500 radova najboljih srpskih slikara.
Danas je u ergeli Zobnatičkoj, nažalost, samo stotinak, pretežno kobila sa ždrebadima i nekoliko pastuva. A pamte se vremena kada ih je ovde bilo i do hiljadu rasnih i plemenitih.
Za više od dve stotine godina postojanja ove ergele, neizbrisive tragove ostavili su mnogi divni konji.
Ali su dva još za života ušla u legendu i postali zaštitni simboli: Jadran i Kazanova.
Nepobedivi Jadran zaslužio je, svoju u belom mermeru isklesanu skulpturu u prirodnoj veličini, postavljenu u centru Zobnatice .
Legendarni Kazanova, mermernom pločom obeležen grob i velelepni spomenik ispred muzeja.
Ostale su za njima generacije plemenitih naslednika, istinite i fantastične priče.
Nekom će prilikom biti ispričane. Ovde.
Zato što zaslužuju i zato što cenim i poštujem njegovo konjsko veličanstvo.
Autor: Bora Stanković
_________________________________________________________________
TAMOiOVDE 