TAMOiOVDE___________________________________________________________
Moj učitelj u seoskoj školi u Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene ostavi tako dubok utisak kao ljudi na komšijskim poselima koji su putovali po svetu i tako aktivno sudelovali u svetskim borbama. Čitanje, pisanje i računanje ličili su mi na sredstva za mučenje koja je učitelj, po mom mišljenju neznalica, izmislio da bi uskratio moju slobodu i igranje sa drugovima.
No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu. Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju. Bila je tako slepa, pričala mi je ona, da se ne bi usudila da krene ni van granica našeg sela. Koliko se danas sećam, ona mi je govorila:
“Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”.
„Sa pašnjaka do naučenjaka“ M. Pupin
Na današnji dan,12 marta 1935. godine umro je Mihajlo Pupin, naučnik svetskog glasa, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD.
Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine u selu Idvor (opština Kovačica), u Banatu, od oca Konstantina (Kosta) i majke Olimpijade, zemljoradnika, koji su imali desetoro dece.
Osnovno obrazovanje Mihajlo je sticao najpre u svom rodnom Idvoru, u Srpskoj osnovnoj školi, a potom u osnovnoj školi u Perlezu. Srednju školu upisao je 1871. godine u Pančevu, gde se isticao kao talentovan i darovit učenik, odličnog uspeha, zbog čega mu je dodeljena stipendija.
No, zbog aktivnosti u pokretu Omladine srpske, koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom, morao je da napusti Pančevo. Godine 1872. odlazi u inostranstvo, u Prag, gde je, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda.
U svojoj dvadesetoj godini života, nakon očeve iznenadne smrti, zbog finansijskih teškoća prekida školovanje u Pragu i marta 1874. odlazi u Ameriku.
„Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.“ „Sa pašnjaka do naučenjaka“ M. Pupin
Dvorane Hamilton i Hartli kampusa Univerziteta Kolumbija, 1907. godina
Matematiku i teorijsku fiziku Pupin je studirao u Kembridžu, a nakon odbranjene doktorske disertacije postao je profesor matematičke fizike na Kolumbija univerzitetu. Profesurom se bavio punih 40 godina, radeći istovremeno i kao upravnik Elektrotehničkog instituta, na kome je došao do svojih najvažnijih naučnih otkrića.
Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike.
Njegovo najvažnije, najslavnije otkriće su bili Pupinovi kalemovi zbog čega se njemu u čast proces korištenja tih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.
Pupinovi kalemovi
Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo (Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj, a zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj.
Pupin je patentirao ukupno 24 pronalaska. Prvi 1894. godine, a poslednji 1923. godine.
Zadužbine Mihajla Pupina
Pupin je 1914. oformio „Fond Pijade Aleksić-Pupin“ pri SANU, u znak zahvalnosti majci Olimpijadi na podršci koju mu je tokom života pružala. Sredstva fonda su se koristila za pomaganje školovanja u staroj Srbiji i Makedoniji, a stipendije su dodeljivane jednom godišnje na praznik Sveti Sava. U znak zahvalnosti još 1930-ih godina jedna ulica u Ohridu dobila je ime Mihajlo Pupin.
Osnovao je poseban „Fond Mihajla Pupina“ od svoje imovine u Kraljevini Jugoslaviji, koji je dodelio „Privredniku“ za školovanje omladine i za nagrade za „vanredne uspehe u poljoprivredi“, kao i Idvoru za nagrađivanje učenika i pomoć crkvenoj opštini.
Zahvaljujući Pupinovim donacijama, Dom u Idvoru je dobio čitaonicu, stipendiralo se školovanje omladine za poljoprivredu i finansirala se elektrifikacija i izgradnja vodovoda u Idvoru.
Osnovao je zadužbinu pri Narodno–istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu. Fondovi Zadužbine koristili su se za kupovinu srpskih umetničkih dela za muzej i izdavanje publikacija „srpskih starina“. U imovinu Zadužbine, Pupin je uložio milion dinara.
U Americi je 1909. osnovao jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija — Savez zajedničkih Srba – Sloga — koja je imala za cilj okupljanje Srba u dijaspori i pružanje uzajamne pomoći, kao i očuvanje i negovanje etničkih vrednosti i kulturnog nasleđa. Ova organizacija se potom udružila sa još tri druge iseljeničke organizacije u Srpski narodni savez (eng. Serbian national fondation), a Pupin je bio jedan od njenih osnivača i dugogodišnji predsednik (1909—1926).
Organizovao je i Kolo srpskih sestara, koje su sakupljale pomoć za Srpski crveni krst, a pomagao je i okupljanje dobrovoljaca 1914. godine za ratne operacije u domovini preko srpske patriotske organizacije Srpska narodna odbrana (eng. Serbian National Defense) koju je predvodio i koju je takođe on osnovao. Kasnije je ovu organizaciju tokom Drugog svetskog rata ponovo aktivirao Jovan Dučić sa istim zadatkom. Ličnim sredstvima garantovao je isporuke hrane Srbiji, a bio je i na čelu Komiteta za pomoć žrtvama rata.
Pupin je takođe bio aktivan u osnivanju Srpskog društva za pomoć deci koje je nabavljalo lekove i odeću i nalazilo domove za ratnu siročad.
U znak priznanja i zahvalnosti za njegovu naučnu i rodoljubivu delatnost, u Srbiji ime Mihaila Pupina nose: jedan veliki institut u Beogradu (sa preko 300 istraživača), jedna fabrika iz oblasti elektronike i više škola, kao i ulice u mnogim mestima.
Počasti-Mihajlo Pupin je bio:
Predsednik Instituta radio inženjera 1917, SAD
Predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike 1925–1926.
Predsednik Američkog društva za unapređenje nauke
Predsednik Njujorške akademije nauka
Član Francuske akademije nauka
Član Srpske akademije nauka
Titule
Doktor nauka, Kolumbija Univerzitet (1904)
Počasni doktor nauka, Džons Hopkins Univerzitet (1915)
Doktor nauka Prinston Univerzitet (1924)
Počasni doktor nauka, Njujork Univerzitet (1924)
Počasni doktor nauka, Mulenberg Koledž (1924)
Doktor inženjerstva, Škola primenjenih nauka (1925)
Doktor nauka, Džordž Vašington Univerzitet (1925)
Doktor nauka Union Koledž (1925)
Počasni doktor nauka, Marijeta Koledž (1926)
Počasni doktor nauka, Univerzitet Kalifornija (1926)
Doktor nauka, Rudžers Univerzitet (1926)
Počasni doktor nauka, Delaver Univerzitet (1926)
Počasni doktor nauka, Kenjon Koledž (1926)
Doktor nauka, Braun Univerzitet (1927)
Doktor nauka, Ročester Univerzitet (1927)
Počasni doktor nauka, Midlburi Koledž (1928)
Doktor nauka, Univerzitet u Beogradu (1929)
Doktor nauka, Univerzitet u Pragu (1929)
Medalje
Medalja Eliot Kreson instituta Frenklin 1902.
Herbertova nagrada Francuske akademije 1916.
Edisonova medalja američkog instituta inženjera elektrotehnike 1919.
Počasna medalja američkog Radio instituta 1924.
Počasna medalja instituta društvenih nauka 1924.
Nagrada Džordža Vošingtona zapadnog udruženja inženjera 1928.
Beli orao Prvog Reda, Kraljevina Jugoslavija 1929.
Beli lav Prvog Reda, najviše odlikovanje za strance Čehoslovačke Republike 1929.
Medalja Džona Frica četiri američka nacionalna udruženja inženjera elektrotehnike 1931.
U Beogradu je 1946. godine osnovan Institut Mihajlo Pupin.
Jedan manji krater na Mesecu, u Pupinovu čast, nazvan je njegovim imenom..
Fizičke laboratorije Univerziteta Kolumbija još uvek nose njegovo ime.
Pupinova zgrada na Columbia University.
Foto: Wikipedija
Godine 1927. na Univerzitetu Kolumbija, Njujork sagrađena je zgrada Odseka za fiziku pod imenom Pupinova laboratorija. U ovoj zgradi, još za života Pupina, 1931. godine Harold C. Ureu je otkrio teški vodonik, što je bilo prvo veliko otkriće u Pupinovoj laboratoriji. Tu je otpočela i izgradnja prve nuklearne baterije. Ureu je dobio Nobelovu nagradu 1934. godine. Od velikih imena nauke Pupinovi studenti su bili Miliken, Langmur, Armstrong i Tornbridž. Prva dvojica su dobitnici Nobelove nagrade.
Snimljen je i film o Mihajlu Pupinu prema njegovom autobiografskom delu u saradnji sa Kolumbija Univerzitetom.
Posebno priznanje
U Americi je 1958. godine ustanovljeno odličje “ Medalja Mihajla Pupina“, koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge, za doprinos nacionalnim interesima Amerike. Na listi nosilaca ovog priznanja nalazi se i Edgar Huver (1961) nekadašnji direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI)
Svoj životni put Pupin je opisao u delu koje je kod nas objavljeno pod naslovom „Sa pašnjaka do naučenjaka„(eng. From immigrant to inventor). Za ovo autobiografsko delo dodeljena mu je 1924. godine „Pulicerova nagrada“.
Reference: Knjiga „Sa pašnjaka do naučenjaka“, wikipedia, rts, e-novine
(OVDE možete čitati knjigu- PDF)
Priredio: Bora*S
44.078333
22.095278
Like this:
Sviđa mi se Učitavanje...
Dugačka je oko 100 km, široka oko 20 metara i zaista je jedinstveno biološko čudo. Većim delom godine ne razlikuje se mnogo od ostalih reka jer je njeno korito prekriveno zelenim lišajevima koji su u potpunosti vidljivi kroz kristalno čistu vodu. 
Za vreme sušne sezone, vode je jako malo i ne može podržati bujan rast svog raznovrsnog biljnog života. Ali u nekoliko sedmica od septembra do novembra, ova reka se pretvori u vibrirajuću živu dugu.
TAMOiOVDE 