ZANIMLJIVE GRAĐEVINE …

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________________

 U ovom uzboru našle su se zgrade koje odudaraju od stereotipnih građevina, za koje se može reći da predstavljaju i jedinstvena umetnička dela.

1. Kamena kuća, Portugalija- jedinstvani primer moderne arhitekture u stilu kamenog doba.

2. Fred and Ginger ili ‘zgrada koja igra’, Češka- simbol grada delo je Vlade Milinica i Franka Gerhry-ja.

3. Niteroi muzje savremene umetnosti, Brazil- delo čuvenog Oscara Niemey-a izgrađeno je 1996. godine. Visoka je 16 metara, dok prečnik kupole iznosi 50 metara.

4. La Padrera, Španija- neobična građevina u Barseloni na kojoj ne postoji nijedna prava linija delo je Antonia Gaudija.

5. Iskrivljena kuća, Poljska- izgrađena je 2003. na osnovu slika Jan Marcin Szancera i Per Dahlberga, a inspiracija je bio crtnai film.

6. Habitat 67, Montreal, Kanada- delo arhitekte Moshe Safdie-ja bila je glavna atrakcija Expo 67.

7. Šumska spirala, Nemačka- delo dizajnera Friedensreicha Hundertwassera i arhitekte Heinza Springmanna završeno je 2000. godine.

8. Cubic Houses, Roterdam, Holandija- sastoji se od 38 jedinica, a delo je Pieta Bloma.

9. Katedrala u Braziliji, Brazil- delo Oscara Niemeyera.

10. Nacionalni centar izvođačkih umetnosti, Kina- izgradnja je počela 2001. prema projektu Oaula Andreua, a završena je 2007. godine.

____________________________________________________________________________________________________________________

Foto izvor: BizLife

DUBOKO POD ZEMLJOM, ATRAKCIJA…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________

JEDINSTVENA UMETNIČKA GALERIJA, KATEDRALA I PODZEMNO JEZERO

Duboko pod zemljom u Poljskoj nalazi se nešto značajno, ali malo poznato van istočne Evrope. Vekovima su rudari vadili so ovde, ali su takođe iza sebe ostavili i zaista još nešto jedinstveno.  Najneobičniji rudnik soli u svetu.

Spolja gledajući, Wieliczka rudnik soli ne izgleda ništa posebno, ali je to izuzetno dobro održavano mesto budući da se ovde so ne vadi već više od 15 godina. Izuzev te činjenice, zaista deluje sasvim obično. Međutim, 200 metara ispod zemlje to mesto krije jednu zapanjujuću tajnu.

Rudnik soli postao je jedinstvena umetnička galerija, katedrala i podzemno jezero. Wieliczka je mali grad u Krakovskoj oblasti i ima oko dvadest hiljada stanovnika.  Osnovan je u XIII veku od strane lokalnog Vojvode radi otvaranja rudnika i eksploatacije bogatih naslaga soli koje su se nalazile ispod njega. I bilo je to tako sve do 1996. godine. 

Ali generacije rudara nisu samo vadile so, nego su iza sebe ostavile neverovatne tragove svog života i rada pod zemljom u obliku statua i mitskih, istorijskih i religioznih skulptura. Napravili su i svoju kapelu gde su se molili.

Možda je njihovo najznačajnije delo ogromna podzemna katedrala koju su ostavili iza sebe radi sećanja na njih od strane dolazećih generacija.
Kada zarone u dubinu tog sveta nakon laganog silaska uzanim drvenim stepenicama na dubinu od oko 135 metara posetioci rudnika će ugledati neverovatne prizore.

Najveći utisak u smislu veličine umetničkog dometa će ostaviti Kapela Svetog kralja. Poljaci su vekovima bili veoma verni katolici i poseta ovom mestu nije bila samo turistička, nego i izraz pobožnosti. Neverovatno je i to da su čak i lusteri u katedrali napravljeni od kristala soli. Oni nisu samo prosto pokupljeni sa zemlje i sastavljeni, nego je to bio dug proces  odabiranja i pripremanja specijalno za svrhe osvetljenja.

Nakon iskopa grumeni soli su prvo topljeni, očišćeni od nečistoća, a zatim rekonstruisani i brušeni tako da su dobili izgled providnog kristalnog stakla. Ti komadi soli ni najmanje ne liče na ono što posetioci imaju na umu kada se pominje so – kao so u slanicima kod kuće! Ruda soli je inače sivkaste boje, pa čak na neki način liči kao da je od granita.

Preko milion posetilaca godišnje (mahom Poljaka i turista iz susednih zemalja) dolazi da vidi ovaj neverovatan rudnik soli. Iz razloga bezbednosti manje  od jednog procenta rudnika je otvoreno za posetioce, ali i to je skoro 4 kilometra dugih hodnika – više nego dovoljno da turisti provedu sat-dva u obilasku ovih čudesnih prostorija. Vađenje soli iz rudnika je prekinuto iz dva razloga – niska cena soli na svetskom tržištu koja nije pokrivala troškove proizvodnje, a došlo je i do plavljenja rudnika podzemnim vodama.

To je i glavni razlog što ceo rudnik nije otvoren za posetioce. Religiozni isklesani reljefi, kojih ima mnoštvo, delo su pobožnih hrišćana. Krem evropskih intelektualaca i državnika posetio je ovaj rudnik – počev od Nikole Kopernika, Getea, Šopena, pape Jovana Pavla II, Bila Klintona i mnogih drugih – njihova imena mogu se videti u brojnim knjigama utisaka. Nije bilo nikakvo iznenađenje kada je ovaj rudnik dospeo na UNESCO-vu listu  Svetske baštine još davne 1978. godine.

Katastrofalna poplava 1996. godine dovela je do konačnog prekida iskopavanja soli u rudniku i od tada  je isti postao samo turistička atrakcija. Iz rudnika se još uvek crpe slana voda, koja se isušuje i daje neku manju količinu soli – ni blizu onim količinama kao nekad u davna vremena.

Da se to ne radi, rudnik bi bio ponovo potpuno poplavljen podzemnim vodama. Nemaju sve skulpture isključivo religiozni i simbolički karakter. Rudari su imali i smisao za humor! Tu se mogu videti i skulpture Snežane sa  njenih Sedam patuljaka.

Likovi isklesanih patuljaka su na ironičan način verovatno predstavljali same rudare na radu u rudniku.  Čak su isklesali i jednu aždaju da upotpune ambijent! Na kraju tu je i podzemno jezero, osvetljeno prigušenim svetlom i svećama. Kako je sad to jedan idiličan ambijent za razliku od onog kakav je morao biti dok se u rudniku danonoćno vekovima radilo uz buku i znoj.

mc.kcbor.net

---

MOJE VREME SA BISOM I ISOM…

TAMOiOVDE_____________________________________________

Vidim, posredstvom medija- u Novi Sad pristigla zima. Sneg. Mora biti, da je i pod snegom ovaj grad lep. Posebno Dunavski park.

Nego, nešto binem zbog Bise i Ise. Gde su sada?
Jeste da imaju svoju zelenu rezidenciju ispod vrbe na “otoku sreće”. Na jezercetu sa ostrvcetom „Eržebet” u Dunavskom parku. No, mislim da je ta -samo letnja.

Bisa i Isa su moji pernati poznanici (uobrazio ja- čak i prijatelji). Par labudova. Divan i lep par. Doduše, Isa je katkad “nadrndan”, ali razumem ga-lepa i zgodna mu  Bisa. Bogme, teško je osvojiti takvu damu a još teže sačuvati. Znate već kako to ide.

Neka Novosađani ne zamere, ali ja ću pokušati, da one koji nisu bivali ovde, nekako dovedem do jednog od omiljenih mi mesta u tom gradu.

Ako recimo krenete u šetnju centrom Novog Sada od Srpskog narodnog pozorišta, preko Trga slobode, prolazeći pored Gradske kuće (Magistrata) i spomenika Svetozaru Miletiću, sa pogledom na veličansvenu parohijsku crkvu Imena Marijina, usput uživajući u svim “blagodetima” Zmaj Jovine, stižete do Zmajevog spomenika. A potom desno i Dunavska ulica vas snagom magneta privuče i osvoji. Na prvi pogled i posle prvog koraka. Ako nekako uspete da nastavite dalje, na samom kraju ove ulice- „srcelomke”, naslonjena na ovu, čeka vas zelena oaza novosadska -Dunavski park.

Nekadašnji rukavac Liman- nezdrava bara, obrasla vrbama i trskom, leglo žaba i komaraca,izvor zaraze,danas je ukras Novog Sada i ponos njegovih stanovnika.

Nasipanjem zemlje u depresijama, 1895.g započeto je uređenje ovog prostora koji je bio znatno niži od okolnog zbog iskopavanja zemlje koja je korišćena za gradnju nasipa na obali Dunava.

Početkom 20.veka intenzivirano je uređenje parka,sadnjom više vrsta drveća,formiranjem travnjaka i pravljenjem zemljanih staza.Na obodu parka podignuta je sudska palata (danas je to Muzej Vojvodine), a u samom parku postavljena je „Nimfa”-skulptura vajara Đorđa Jovanovića.

Današnji izgled Dunavski park dobija rekonstrukcijom koja je urađena između 1958. i 1962.godine.

Ovde u samom centru grada, pored već pominjanog jezera, na prostoru skoro od  33.695m² -kolika je površina parka, zelene površine prostiru se na  22.000m². Ukupno 760 stabala: platana, lešnika, breze, divljeg kestena, javora, srebrne lipe, jablana, čempresa, crnog bora, tuja,  šiblja poput šimšira, drena, japanske dunje, krase ovo mesto. Poseban status zauzima hrast- lužnjak koji je stavljen pod zaštitu države.

Zasluženo mesto u ovom prostoru dobili su i veliki pesnici Đura Jakšić i Miroslav Antić. Njihove statue  daju novu dimenziju i oplemenjuju ovaj proctor, na svoj način.

U Dunavskom parku još i:uređen prostor za decu, mnogobrojne klupe raspoređene duž uređenih šetališnih staza, vodoskok, česma sa pijaćom vodom, debela hladovina i „žuboreća“ tišina u centru Novog Sada.

Ko je pomenuo rajsko mesto?

A Bisa i Isa?

Valjda su u nekom zimovniku- do proleća.

Tekst & foto: Bora*S

---