SOCIJALNA FOBIJA…

tamoiovde-logo

Socijalna fobija (nekad nazivana i socijalna anksioznost) jedan uobičajen i relativno nov konstrukt u psihopatologiji.

Ovaj poremećaj smo izabrali kao prvi u ovoj seriji, jer je u velikoj meri povezan sa temom o kojoj smo do sad pisali, dakle sa samopouzdanjem. U stvari, ne samo da je usko povezan, već da je potpuno nemoguće sagledavati izvan konteksta samopouzdanja, slike o sebi i funkcionisanju ega. To ćemo objasniti kasnije, prvo da počnemo sa definicijom i objasnimo šta je u stvari socijalna fobija.

boy-835101_640Socijalna fobija se karakteriše intenzivnim strahom od socijalnih situacija – tj. bilo kakvih situacija koje uključuju interakciju i komunikaciju sa drugim ljudima. Veliki strah izaziva i samo razmišljanje o ovakvim situacijama, pogotovo ukoliko bi osoba bila u centru pažnje.

Strah je najviše vezan za ponašanje osobe, kroz koje bi se ona eventualno obrukala ili osramotila pred drugima – strah da će reći nešto neprikladno, da će joj se drugi smejati, da će joj ispasti nešto što drži, da će joj spasti pantalone, da će se saplesti, itd.

Strah postoji i od toga da će kroz ponašanje pokazati da se plaši i da je anksiozna, što bi opet moglo dovesti do toga da je drugi ismevaju. Zamišljanje ovakvih situacija izaziva ogromnu nelagodnost kod osobe; u isto vreme, njoj se čini da postoji velika verovatnoća da se upravo tako nešto desi. Stoga će izbegavati da uopšte ulazi u ovakve situacije, izbegavaće ljude i komunikaciju, tj. bilo kakvu mogućnost da ima interakciju sa drugima. Naravno, samo izlaganje socijalnim situacijama (što se uglavnom dešava ukoliko za nju nema drugog izbora) dovodi do intenzivnog osećaja straha i neprijatnosti.

Ako se pak stvarno desi da se osoba izbruka pred drugima (ili umisli da se izbrukala), može se dogoditi da se anksioznost, usled naglog povećanja intenziteta, razvije u paničan strah, tj. početak paničnog napada. Kada su „primorane“ na interakciju sa ljudima, ove osobe će na sve načine pokušavati da pobegnu iz situacije, ili će na neki drugi način pokušati da smanje „rizik“ od toga da se izblamiraju i budu ismejani.

Ovo može uključivati ćutanje ili minimalno obraćanje drugima, zauzimanje mesta unutar prostorije (ukoliko se interakcija dešava negde unutra) gde će biti najmanje „izložena“ drugim ljudima (npr. stajaće u ćošku tako da smanji mogućnost da joj drugi priđu i započnu razgovor).

Ukoliko neko započne sa njom interakciju, gledaće da na svaki način okonča razgovor što pre (pre nego što se obruka ili je sagovornik ismeje). Strah je intenzivniji ukoliko je više ljudi oko osobe, tj. ako je u grupi – jednostavno postoji više mogućnosti da je neko od njih ismeva i ponizi. Osobe koje imaju socijalnu fobiju ne vole da budu posmatrane, te će se najradije izolovati od pogleda drugih.

Fizički simptomi koji se uobičajeno javljaju kada je osoba izložena stimulusima od kojih se plaši (dakle, kada razgovora sa drugima, ili je posmatrana od drugih, ili je u fokusu pažnje) su crvenilo, znojenje, ubrzan rad srca, drhtanje i mučnina. Sve su to, naravno, fizičke manifestacije intenzivne anksioznosti koja je izazvana radom određenih mentalnih mehanizama, posebno intenzivnim zamišljanjem nelagodnih situacija i projekcijama o nekakvoj „katastrofi“ koja se može dogoditi.

Termin „katastrofa“ je namerno upotrebljen, jer je tu na delu jedan mentalni mehanizam koji spada u domen iracionalnog mišljenja, a koji se u bihevioralnoj psihologiji naziva „katastrofiziranje“. Dakle, osoba ne samo što umišlja gomilu neprijatnih situacija (što spada u domen obsesivnih misli) već preuveličava kako same situacije, tako i njihove posledice. Intenzivan, skoro paralizujući strah nije u proporciji sa stvarnim posledicama situacije – ovakav strah je normalan samo ukoliko se radi o situacijama opasnim po život. Naime, šta god da se desi prilikom socijalne interakcije, uglavnom nije ni blizu opasnosti po život. Osim, možda ako je ta interakcija sa serijskim ubicom. Što je veoma malo verovatno.

Iracionalan i ne-proporcionalan strah ovakve vrste je karakterističan za sve fobije, ne samo za socijalnu fobiju. Ono što je interesantno za stanja ovakve vrste je to osoba na nekom nivou shvata da je strah iracionalan i da se verovatno neće dogoditi to što ona umišlja. Međutim, ona u isto vreme ne može da utiče na taj strah, jer se on skoro automatski javlja prilikom pomisli ili izlaganju datim situacijama.

Zašto se ovo dešava? Za javljanje i nastanak ovog automatskog straha (tj. fobije) psiholozi su predložili različite mehanizme, koji se međusobno prepliću i zavise jedan od drugog (inače, ovi mehanizmi stoje iza svih fobija). Prvo i najrasprostranjenije objašnjenje nastanka fobija je mehanizmom uslovljavanja.

Najprostije rečeno, negativno iskustvo (ili iskustva) koje je osoba imala u jednoj (ili više) socijalnih situacija je delovalo kao okidač za nastanak fobije, jer je bilo vrlo traumatično po osobu. Osoba se tako uslovljava da reaguje strahom na svaku socijalnu situaciju, jer je asocira na prošlu traumatičnu situaciju. Na primer, kada nam neko donosi čokoladu svaki put kada ga vidimo, mi ćemo se svaki put unapred radovati viđanju sa njim. Počećemo i da „gotivimo“ tu osobu i osećamo prijatna osećanja prema njoj. Naime, mi smo sada povezali, asocirali tu osobu, kao i situaciju viđanja sa njom – sa čokoladom, tj. nekim zadovoljstvom i pozitivnim iskustvom. Ta pozitivna iskustva i osećanja se sada prenose na čitavu situaciju i na samu osobu. Isto tako, ali obrnuto, dešava se kod nastanka neprijatnih osećanja, pa na kraju i fobije.

Ako nas je neko ponizio i izblamirao, pa smo se osetili veoma neprijatno i nelagodno, to će učiniti da razvijemo negativna osećanja prema toj osobi i situaciji interakcije sa njom. Ako imamo učestala negativna iskustva prilikom komunikacije sa ljudima, onda ćemo te situacije postepeno povezati sa negativnim osećanjima – osećaćemo se nelagodno kada treba da se nađemo u takvim situacijama.

Ukoliko su ta iskustva bila traumatična, utoliko će pre nastati i strah od tih situacija. Kasnije ćemo svaku sledeću situaciju gledati kao na neku od prošlih i očekivati da se isto desi, jer jednostavno imamo takva iskustva. Istraživanja su pokazala da ljudi koji su okarakterisani kao oni sa socijalnom fobijom, uglavnom imaju negativna iskustva u detinjstvu gde su maltetirani i zlostavljani od strane vršnjaka, imaju prestroge i preterano kritikujuće roditelje, kao i kod onih koji su bili odbačeni i ignorisani od strane roditelja ili vršnjaka.

Ipak, nije dovoljno da nam se samo dešavaju loše stvari i da se stalno blamiramo pa da se stvori fobija. Iako je moguće da jedna situacija značajno utiče na razvoj fobije, ono što je važno naglasiti, to je da je ta situacija najverovatnije delovala samo kao okidač i podstrekač naglijeg razvoja poremećaja, a ne kao jedini i glavni uzrok.

Da bi to bilo moguće, potrebno je da se neprijatna situacija dogodi u tzv. kritičnom periodu razvoja (uglavnom u detinjstvu i u adolescenciji), da osoba već ima generalno nisko ili sniženo samopoštovanje i samopouzdanje, te da ima i „pogodnu“ genetičku konstituciju. Ukoliko osoba „prođe“ detinjstvo i adolescenciju bez ovakvih situacija i ukoliko ima „dobru osnovu“, onda je vrlo mala verovatnoća da se kasnije razvije socijalna fobija. Međutim, ukoliko se te dve stvari poklope, onda je verovatnoća da se javi fobija, a najverovatnije i neki drugi poremećaj, velika.

Nisko samopouzdanje, visok nivo samokriticizma, opterećenost slikom o sebi i emocionalna osetljivost su ključni faktori koji dovode do toga da osoba razvije neadekvatan odnos prema okolini i kasnije reaguje nekim poremećajem. Deca koja su maltretirana i ponižavana od strane vršnjaka, u školi, ili što je najgore, od strane svojih roditelja, imaće lošu sliku o sebi. Kao što smo videli, osobe koje imaju socijalnu fobiju stalno se plaše kako će da ispadnu glupi, ružni, nesposobni, itd. One zamišljaju i uverene su kako će situacija ići tim smerom, kako će ih drugi tako okarakterisati – baš zato jer to u stvari sada misle sami o sebi.

Dakle, može se reći da je socijalna fobija, pored ostalog, upravo ekstremna manifestacija manjka ljubavi i poštovanja i vere u sebe, te negativnih osećanja usmerenih prema sebi, koja se kasnije projektuju na druge. Psihički svet osobe se gradi postepeno i tokom celog života, a kada je temelj neadekvatno izgrađen onda će cela kuća biti nestabilna, pa je dovoljan i blag vetar da je zaljulja, što je u najvećem broju slučajeva, dobra metafora nastanka svih vrsta fobija.

Autor: Vladimir Stanković, dipl.psiholog-master

FELJTON: Psihički poremećaji (1)

Prethodni članak:VI STE UNIKAT I NEMA VAM PREMCA

_________________________________________________________________________________________

BRAZILE, USTANI I VRATI SE…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Brazil u suzama
Brazil je u suzama, zemlja fudbala je u suzama posle katastrofe svoje reprezentacije u polufinalu Svetskog prvenstva.

118092281953bc926ed4b12130701026_w640Brazil je doživeo najteži poraz u istoriji, pošto je Nemačka u Belo Horizonteu slavila sa neverovatnih 7:1.
Ovo je ujedno bio i najubedljiviji poraz nekog domaćina Mundijala, a Nemačka je postala prva reprezentacija koja je sedam puta tresla mrežu protivnika u polufinalu.

Nemci će imati priliku da naprave više u odnosu na prethodna dva prvenstva, kada su završavali na trećem mestu.

39767618753bc908292b17592074652_w640Pobednik ovog meča u borbi za titulu igraće protiv Argentine ili Holandije.

Ništa nije govorilo da će biti tako, pošto su Skolarijevi izabranici bolje otvorili meč i imali inicijativu u uvodnim minutima.

Međutim, rano primljen gol potpuno ih je paralisao, a onda je usledio „Blickrig“ Nemaca koji su za šest minuta postigli četiri gola. Do kraja Brazil nije uspeo da se oporavi i doživeo je najteži poraz u istoriji.

140095343153bc9081e77ff870808026_w640Brazil je okončao period od 38 godina bez poraza na domaćem terenu, ali je to uradio na najgori način. Crni dan u istoriji brazilskog fudbala.

Brazilci su bili oslabljeni neigranjem najboljih igrača Nejmara i Tijaga Silve, ali i pored toga niko nije očekivao da će se nešto slično desiti. Nemačka je nemilosrdno rušila mnoge rekorde, izjednačen je najteži poraz Brazila (6:0 od Urugvaja 1920. godine), a prvi put u istoriji neki brazilski golman primio je sedam pogodaka.

Selektor ‘Selesaa’ Luis Felipe Skolari izjavio je da je krivica za ovu katastrofu isključivo njegova, dok se David Luiz izvinio svim Brazilcima.

Predsednica Dilma Rusef takođe je tužna zbog poraza nacionalnog tima.

93430100853bc9269cb638848610740_w640U senci ubedljive pobede i mnogih negativnih rekorda ostala je činjenica da je Miroslav Kloze postao najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava sa 16 golova. Kloze je prestigao Ronalda i osamio se na čelu večne liste.

Selektor ‘pancera’ Joakim Lev istakao je da i pored ubedljivog trijumfa tim mora ostati skroman i ponizan, dok je najbolji pojedinac meča Toni Kros naglasio da je ovo bila najbolja predstava Nemačke otkad on igra.

Iako je Kloze oborio rekord Ronalda, njegov saigrač Tomas Miler preti da mu preotme čelo večne liste strelaca, na nekom od budućih šampionata.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

_____________________________________________________________________________________________________

Predsednica Brazila: Tužna sam, kao i svi
Predsednica Brazila Dilma Rusef podelila je tugu sa svojim narodom posle ubedljivog poraza 7:1 od Nemačke u polufinalu Mundijala.

145576864053bc7ed032f50114327892_w330“Kao i svi Brazilci, veoma sam tužna zbog poraza. Saosećam sa svima nama, navijačima i igračima“, napisala je predsednica na Tviteru, ali nije dozvolila sebi da bude pesimista, već je pokušala da oraspoloži sugrađane.
“Ne smemo da budemo slomljeni. Brazile, ustani, otresi poraz i vrati se“, dodala je Dilma Rusef.

Uprkos tome, Brazilci na stadionu pogrdno su skandirali predsednici pri rezultatu 0:5, a nepristojne pesme na njen račun pevale su se oko tri minuta.

Mnogo je bilo protesta pre i tokom SP zbog velikih troškova održavanja Mundijala, a nadajmo se da posle ubedljivog poraza ipak neće biti ozbiljnijih nereda.

Izvor:b92.net

_____________________________________________________________________________________________________

SPASAVANJE UTOPLJENIKA – DELO JE RUKU SAMIH UTOPLJENIKA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

 AUTORSKA KOLUMNA

U Srbiju je stigla nevolja.

02054_1Neviđene poplave su paralizovale život u zemlji. Reke koje su se izlile preko svojih obala, poplavile su kuće i poljoprivredno zemljište, mnogi putevi su oštećeni. Ukinute su mnoge autobuske i železničke linije, u mnogim gradovima je prekinut saobraćaj. Već nekoliko ljudi je postradalo od razularene stihije, stotine ljudi je ostalo bez krova nad glavom.
Situaciju komplikuje i činjenica da prema predviđanjima meteorologa, kiša neće prestati najmanje do vikenda. Privredu zemlje, i bez toga izmrcvarenu pripremama za ulazak u EU, čekaju novi ekonomski problemi.

Već sada je jasno da će za obnovu razrušene infrastukture i komunalija biti potrebne nove neplanirane milijarde dolara.
Kao što je u takvim slučajevima i uobičajeno, vlada Srbije je proglasila vanredno stanje i obratila se za pomoć Rusiji i EU.
Odmah posle toga iz Moskve je poletela aeromobilna jedinica “Centrospasa” sa tehnikom i neophodnom opremom za pomoć. Planiraju se novi letovi u zavisnosti od konkretnih potreba na lokalu. Najverovatnije će posle procene štete biti učinjene i korekcije u obavezama Srbije prema Rusiji i uslediće i finansijska pomoć.
Kao što je i uobičajeno u Rusiji, kod ruskog rukovodstva nema kolebanja u pitanju “da li pomoći, ili ne pomoći”. Ako je potrebno, tada će pomoć i stići. Da uzgred kažemo, ona je upućena i Turskoj, gde se dogodio strašan požar u rudniku.
Moglo bi se reći da je tema ovim isrpljena, da nije jedne nijanse. Republika Srbija je donela političku odluku o priključivanju Evropskoj Uniji i u toku je aktivna faza pripremnih pregovora. Bilo bi normalno očekivati da činovnici u Briselu ne ostanu ravnodušni prema problemima zemlje-kandidata, jer njih sada ne povezuje samo geografska, nego i idejno-politička bliskost. Tim pre što je Beograd, očigledno iskreno verujući da ih novi prijatelji neće ostaviti na cedilu, uputio odgovarajuću molbu i Briselu.
Međutim, kao odgovor, za sada stiže – ćutanje. Prema prognozama poplava će uskoro početi da slabi, a “bratsku ruku” Brisela Srbi nisu videli.
Premda za to postoji objašnjenje: uskoro će izbori za rukovodeće organe EU i briselske činovnike ne interesuju nikakve poplave na Balkanu. Treba se skoncentrisati na održanje svojih pozicija.
Možda je kriva birokratija – jer je ona u svim vremenima i u svim zemljama ista i u prvom redu misli na sebe.
A možda ni u budžetu EU nisu predviđena sredstva za slične stvari i uniju jednostavno ne insteresuje kako će Srbi isplivati iz ovog potopa.

Ako isplivaju, stupiće u EU, ako ne isplivaju, znači nisu imali sreće.

Baš kao u besmrtnom delu Iljfe i Petrova “12 stolica” – “spas utopljenika – delo je ruku samih utopljenika”.

Dmitrij Sedov | 17.05.2014 | srb.fondsk.ru/news/

_____________________________________________________________________________________________________

 

SRBIJA POD VODOM…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________

Nezabeležena prirodna katastrofa, zadesila je Srbiju…

Srbija pod vodom 16. maj 2014.


Srbija pod vodom 2 17. maj 2014.

____________________________________________________________________________________________________

45501202853762e53dd511266219260_v4 big

Evakuacija u Obrenovcu (Foto: Tanjug)

Prema jutrošnjem izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji je do sada zbog poplava evakuisano oko 15.200 osoba, a situacija na području grada Šapca je za sada stabilna.

__________________________________________________________________________________________________

415973_cacak-poplave-fonet-cacanski-glas-7_f

Ugroženima u poplavljenim mestima neophodna pomoć

Ovde možete da odnesete pomoć ugroženima od poplava

Građani koji žele da pomognu ugroženima u poplavljenim područjima na teritoriji Srbije to mogu učiniti odnošenjem hrane, vode, odeće, ćebadi, što je trenutno najpotrebnije.

U Beogradu postoje dva centra u koja je moguće odneti pomoć, u Omladinskih brigada 31, u zgradu „Inter komerca“ i u Milana Jovanovića 7, u zgradi nekadašnje firme „Ateks“. Važno je da hrana bude konzervirana, a voda flaširana, prenosi “Blic“.

Sektor za vanredne situacije
011/2741-157
Broj telefona SAMO za pomoć i evakuaciju, a ne za informacije

Crveni krst
011/303-21-25 (lokali 215 i 217)

Ugroženi u elementarnoj nepogodi mogu da pozovu besplatan broj:
112
iz bilo koje mobilne mreže

Građani iz drugih gradova trebalo bi da se obrate lokalnim samoupravama i Crvenom krstu za informaciju gde mogu da dopreme humanitarnu pomoć.

Lokacije po Srbiji za prikupljanje pomoći

_______________________________________________________________________________________________

Raspored lokacija za prikupljanje pomoći

cropped-naslovna16 петак мај 2014

Beograd
1. XIII gimnazija – Lješka 47, Banovo brdo
Vreme: 10h-17h
2. Dosta je bilo! – Venizelosova 50
Vreme: 10h-18h
3. VI gimnazija – Milana Rakića 33
Vreme: od 10h
4. SPS – Studentski trg 15
Vreme: 9h-11h
5. FTN
Vreme: od 10h
6. IX gimnazija – Goce Delčeva 41
Vreme: od 9h
7. I gimnazija – Cara Dušana 61
Vreme: od 10h
8. Muzej savremene umetnosti – Pariska 14
Vreme: 18h-21h
9. Pravni fakultet – Bulevar Kralja Aleksandra 67
Vreme: 10-18h
10. Hala 11 na Sajmu
Vreme: non-stop
11. Hala FMP u Železniku
Vreme: non-stop
12. Stari Dif, Slavija
Vreme: non-stop
13. LDP – Simina 41
Vreme: non-stop
Kontakt: 011 3208 300
14. Trg Nikole Pašića
vreme: 10h-14h
15. Stomatološki fakultet – Dr. Subotića 8
Vreme: 9:30h-13h
16. Škola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju – Miloša Pocerca 2 (preko puta Palate pravde)
Vreme: od 10h
17. OŠ Mitraljeta, Batajnica
Vreme: non-stop
18. Srbija za mlade – Balkanska 18 – lokal 99
Vreme: 9h-20h
19. XIV i XVII gimnazija – Hadži Prodanova 5
Vreme: 9h-17h
20. Fakultet bezbednosti – Gospodara Vučića 50
Vreme: non-stop
21. Gimnazija Sveti Sava – Resavska 58
Vreme: od 12h
22. B92 – Rex – Jevrejska 16
Vreme: 10h-20h
23. Opština Stari grad – Makedonska 42
Vreme: 8h-21h
24. Udruženje građana „Zemun moj grad“ – Ugrinovacka 74
Vreme:10h-24h
25. Filološki fakultet – Kneza Mihaila 40
Vreme: 18h-21h
26. Pravoslavno bogoslovski fakultet, Mije Kovacevica 11b (učionica 5)
Vreme: od 9h
27. Klub studenata tehnike – KST (Zgrada tehnickih fakulteta) Bul. kralja Aleksandra 73
Vreme: 12h-17h
28. Medicinski fakultet – Dekanat, Dr Subotića 8
Vreme: 10h-15h
29. Libertarijanski klub – Libek – Žorža Klemansoa 1, Stan br. 5
Vreme: 10:30h – 15h
30. MZ Mirijevo – Skolski trg 2
Vreme: non-stop
31. ALFA Univerzitet – Palmira Toljatija 3
Vreme: non-stop

Potrčko skuplja pomoć i vozi gde treba – 061/15-15-991
Crvenom krstu se možete non-stop obratiti na 011/3032-125, lokali 217 i 215


Novi Sad
1. Volonterski centar Vojvodine – Šafarikova 29, prvi sprat
Vreme: 9h-18h
2. Novosadski humanitrani centar – Arse Todorovića 3
Vreme: 8h-16h
Kontakt: 069/66-54-23
3. Dosta je bilo! – Jevrejska 16
Vreme: 10h-18h
4. Vojvođanski Građanski Centar – Vase Stajića 20D/1
Vreme: non-stop
5. Cafe Pero – Železnička
Vreme: non-stop
6. Medicinski fakultet – Hajduk Veljkova 3
Vreme: non-stop


Pirot
1. Osnovna škola „Vuk Karadžić“ – Srpskih vladara 111
Vreme: 9h-24h


Niš
1. Nova stranka – Trg Učitelj Tase 1a/3
Vreme: od 10h
Kontakt: Danijela Stojković – 064/641-17-17

  1. Srpska napredna stranka – TC Kalča
    Vreme: 12h
    Kontakt: 0611715632
  2. Studentski kulturni centar – Dvorište Banovine
    Vreme: 12h-18h
  3. Ispred Narodnog pozorišta
    Vreme: od 11h
  4. Kancelarija za mlade grada Niša – Obrenovićeva 38
    Vreme: 9h-20h

Kruševac
1. Kafić „Prolaz“ (bivši Kontinent) – Majke Jugovica 27/3
Vreme: od 12h
Kontakt: Nikola Veličković – 061/306-1529


Subotica
1. TŠ „Ivan Šarić“
Vreme: 12-15h


Vranje
1. Crveni krst – Trg bratstva i jedinstva
Vreme: non-stop


Svrljig
1. Zgrada opštine
Vreme: non-stop
Kontakt: 018 821 018


Valjevo
1. MZ u naselju Oslobodioci Valjeva
Vreme: 10h-17h
2. Ispred Narodnog pozorišta
Vreme: 10-17h


Kragujevac
1. Klub „Divlji veprovi“ – kod „Krsta“ (uza banke Intesa)
Vreme: 10h-20h
Kontakt: Jovana – 060/6688676 i Milena – 061/3145244
2. Crveni krst Kragujevac – Svetozara Markovića 7
Vreme: 9h-19h
3. PMF
Vreme: 9h-13h
4. FIN
Vreme: od 10h


Nova Pazova
1. Vrtić „Poletarac“ – Jovana Popovića
Vreme: 10h-14h


Ruma
1. Dom omladine
Vreme: od 8h
2. Kulturni centar
Vreme: od 8h


Kikinda
1. Narodni muzej Kikinda, Crveni krst Kikinda i Creativia – Trg srpskih dobrovoljaca 21
Vreme: od 18h


Inđija
Kancelarija za mlade – Ulica Vojvode Stepe 20.
Vreme: od 10h


Kraljevo
1. Crveni Krst – Cara Lazara 19
Vreme: 8h-19h
2. Udruženje gradjana – Kraljevački Forum – Heroja Maričića 50
Vreme: od 10h
Gornji Milanovac
1. Crveni krst – Karadjordjeva 27
Vreme 6:30h-14:30h


Aranđelovac
1. Crveni krst – Prijepoljska bb
Vreme: non-stop


Vrbas
1. Crveni krst – Maršala Tita 141
Vreme: 07h-20h


Knjaževac
1. Crveni krst – Dom kulture (Milana Punčića 5)
Vreme: non-stop


Beč
1. Back on stage (jugendzentrum) – Bürgergasse 24
Vreme: 12h-18h

Provera prijavljenih lokacija nije moguća. Nadamo se da niko neće koristiti ovu situaciju za širenje neistina.
Izvor: poplave2014.wordpress.com/2014/05/16/17-5-2014-raspored-lokacija-za-prikupljanje-pomoci/

____________________________________________________________________________________________________

Svi koji žele da dobiju informacije kako da dopreme svoju donaciju mogu da pozovu brojeve telefona: +38111/312-0741, +38111/312-0739, +38111/312-9939, +38111/312-0742, +38111/312-0646, a Kol centar je dostupan 24 sata.

Pomoć SMS-om
Vlada Srbije otvorila je poseban račun za prikupljanje pomoći ugroženima od poplava, koja može biti upućena SMS-porukama. Novčana pomoć može biti upućena slanjem SMS poruka na broj 1003 preko sve tri mreže mobilnih operatora, Telekoma, Telenora i VIP-a. Cena poruke je 100 dinara, a novac će biti usmeren na račun Vlade Srbije, posebno otvoren za prikupljanje pomoći, navodi se u saopštenju.
Informacije mogu dobiti i mejlom na pomoc.vanrednasituacija@mup.gov.rs.

Fond B92 i Radio B92 prikupljaće pomoć za najugroženije u Noći muzeja. Punkt će biti otvoren u Uzun Mirkovoj pored broja 9 (kod Pedagoškog muzeja) sutra od 18 do 22 sata. Potrebni su voda, konzerve hrane, garderoba, ćebad, sredstva za higijenu.

Srpska pravoslavna crkva će kao prvu pomoć najugroženijima u poplavljenim područjima izdvojiti 10 miliona dinara i osnovaće specijalni fond za učešće u saniranju posledica.

Vlada Srbije apelovala je na vlasnike čamaca sa motorom, koji su voljni da ih ustupe za evakuaciju ljudi iz poplavljenih područja, da dovezu svoja plovila kopnenim putem do hotela u Obrenovcu, saopštila je Kancelarija Vlade za saradnju s medijima.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je danas da svi zainteresovani koji žele da upute pomoć ugroženima u vanrednoj situaciji mogu da uplate novac na namenski dinarski predračun Vlade Srbije. Broj predračuna je 840-3546721-89, svrha uplate: “za otklanjanje vanrednih okolnosti – poplave“, a za devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000.
Uprava za trezor je objavila broj žiro računa za sva ona pravna i fizička lica koja žele da uplate novac a koji će biti namenjen najugroženijima. Broj računa je 840-3546721-89.
Izvor:vesti-online.com/Vesti/Srbija/

____________________________________________________________________________________________________

 Zdravstvene preporuke u toku poplavnog talasa
| Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје

Usled vanredne situacije koja je zahvatila Srbiju, prenosimo prеpоrukе Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје zа stаnоvništvо u tоku pоplаvnоg tаlаsа i nаkоn pоvlаčеnjа vоdе.

7284550805377185f51639199829877_640x426

Foto: Tanjug / Oksana Toskić

Nа svim pоdručјimа ugrоžеnim pоplаvаmа nаkоn prоglаšеnjа vаnrеdnоg stаnjа nа tеritоriјi cеlе Srbiје uvеdеnа su dvаdеsеtčеtvоrоčаsоvnа dеžurstvа u institutimа i zаvоdimа zа јаvnо zdrаvljе. Tаkоđе, fоrmirаni su i Krizni štаbоvi zа vаnrеdnе situаciје u čiјеm sаstаvu su prеdstаvnici rеgiоnаlnih institutа i zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе, kојi prеduzimајu svе nеоphоdnе higiјеnskо-еpidеmiоlоškе mеrе rаdi sprеčаvаnjа pоslеdica izаzvаnih pоplаvаmа.

U cilju sprеčаvаnjа pојаvе crеvnih zаrаznih bоlеsti „u tоku pоplаvnоg tаlаsа“ prеdlаžu sе slеdеćе mеrе:
U slučајu pојаvе zаmućеnjа vоdе i prоmеnе bоје vоdе zа pićе prеpоrukа је dа sе tаkvа vоdа nе kоristi zа pićе, priprеmаnjе hrаnе i ličnu higiјеnu, vеć dа sе u tој situаciјi kоristе kоntrоlisаni izvоri vоdоsnаbdеvаnjа (cistеrnе i flаširаnа vоdа).
U slučајu dа sе vоdоsnаbdеvаnjе vrši iz individuаlnih vоdnih оbјеkаtа (bunаri, lоkаlni vоdоvоdi, škоlе sа individuаlnim vоdоsnаbdеvаnjеm) prеpоrukа је dа sе ukоlikо nе pоstојi lаbоrаtоriјskа pоtvrdа о higiјеnskој isprаvnоsti vоdе zа pićе tаkvа vоdа nе kоristi zа pićе, vеć dа sе u štо krаćеm rоku izvrši lаbоrаtоriјskо ispitivаnjе.
Ukоlikо sе vоdа sklаdišti u kućnim uslоvimа zа pićе i priprеmu nаmirnicа prеpоrukа је dа sе tо čini u аmbаlаžаmа mаnjе zаprеminе (dо 2L) i vоdа iskоristi u štо krаćеm rоku uz pоštоvаnjе mеrа higiјеnе.
Pојаčаti kоntrоlu sаnitаrnо-higiјеnskih uslоvа prоstоriја, оprеmе, pribоrа i zdrаvstvеnоg stаnjа оsоbljа kоје rаdi nа priprеmi hrаnе u rеstоrаnimа društvеnе ishrаnе, оbdаništimа i škоlаmа.
Pојаčаti kоntrоlu zdrаvstvеnе isprаvnоsti nаmirnicа.
Аktivirаti оbјеktе kојi su оdrеđеni zа јаvnu ishrаnu u slučајu vаnrеdnе situаciје i еvаkuаciје stаnоvništvа iz svојih dоmоvа.
Nе kоristiti lаkо kvаrljivе hrаnljivе nаmirnicе (mеsо, mlеkо i јаја, svеžе vоćе i pоvrćе), vеć kоnzеrvirаnе nаmirnicе, tеrmički оbrаđеnо pоvrćе, suvо vоćе, kоnditоrskе prоizvоdе.
Svе nаmirnicе kоје bi mоglе dа dоđu u kоntаkt sа vlаgоm držаti u stаklеnim i mеtаlnim dоbrо zаtvоrеnim pоsudаmа.
Svе nаmirnicе kоје su dоšlе u kоntаkt sа vоdоm iz pоplаvnоg tаlаsа (pоplаvljеni frižidеri, zаmrzivаči, оstаvе) ni u kоm slučајu nе kоristiti zа ishrаnu.
Uz svе nаvеdеnе mеrе nеоphоdnа је striktnа higiјеnа ruku pоsеbnо pri priprеmi i kоnzumirаnju hrаnе.
U slučајu pојаvе simptоmа kао štо su mučninа, pоvrаćаnjе, prоliv, pоvišеnа tеmpеrаturа оbаvеznо sе јаviti lеkаru.

Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје dаје prеpоrukе i zа „pоstupаnjе nаkоn pоvlаčеnjа vоdе“:
Nаkоn pоvlаčеnjа vоdе pоtrеbnо је izvršiti dеzinfеkciјu, dеzinsеkciјu i dеrаtizаciјu nа pоdručјu kоје је bilо ugrоžеnо pоplаvаmа (svе pоvršinе u dоmаćinstvimа i prоstоrimа оd јаvnоg znаčаја kоје su bilе u kоntаktu sа pоplаvnоm vоdоm). Оvе pоstupkе pоvеriti stručnоm оsоblju ili ukоlikо оkоlnоsti zаhtеvајu dа sе оvi pоstupci оbаvе sаmоstаlnо, pоštоvаti strоgо uputstvа zа primеnu hеmiјskih srеdstаvа ili sаvеt stručnоg licа.
Držаti dеcu dаljе оd trаvnаtih pоvršinа kоје su bilе pоplаvljеnе nеdеlju dаnа оd dаnа pоvlаčеnjа vоdе.
U slučајu pојаvе plеsni u zаtvоrеnоm prоstоru (stаnоvi, kućе i drugi оbјеkti) zаtrаžiti stručnu pоmоć.
Prilikоm čišćеnjа, pоtrеbnо је nоsiti nеprоmоčivе rukаvicе i gumеnе čizmе i, ukоlikо u tоku čišćеnjа dоlаzi dо prskаnjа vоdоm, nоsiti i kеcеlju i zаštitnе nаоčаrе i mаsku zа licе, аkо је tо mоgućе.
U tоku čišćеnjа, nе mеšаti izbеljivаčе i dеtеrdžеntе, zbоg rizikа zа nаstаnаk оpаsnih ispаrеnjа.
Nе dоzvоliti dеci dа sе igrајu sа zаgаđеnim igrаčkаmа. Igrаčkе bi trеbаlо оprаti u tоplој vоdi (60 °C) sа dеtеrdžеntоm.
Оčistiti svе kuhinjskе аpаrаtе i stvаri iz kuhinjskih еlеmеnаtа kоје su dоšlе u kоntаkt sа pоplаvnоm vоdоm.
Оprаti svu оdеću kоntаminirаnu kаnаlizаciоnоm (оtpаdnоm) vоdоm, pојеdinаčnо u tоplој vоdi (60 °C) sа dеtеrdžеntоm.

Hrаnа, priprеmа hrаnе i ličnа higiјеnа
Tеmеljnо оprаti rukе pоslе svаkоg čišćеnjа, i uvеk prе јеlа ili prе priprеmе hrаnе.
Nаkоn kоntаktа sа zаgаđеnоm vоdоm ili zеmljištеm, оkupаti sе ili istuširаti, i, оčistiti еvеntuаlnе rаnе, оdеću i ličnе stvаri.
Ukоlikо pоstоје zаlihе piјаćе vоdе nе upоtrеbljаvаti dоk sе vоdа prеdhоdnо nе prоkuvа u trајаnju оd 15 minutа ili hlоrisаti nа аdеkvаtаn nаčin uz stručnu pоdršku.
Ukоlikо sе vоdоsnаbdеvаnjе vrši iz individuаlnih vоdnih оbјеkаtа (bunаri, lоkаlni vоdоvоdi, škоlе sа individuаlnim vоdоsnаbdеvаnjеm), gdе је prisutnо zаmućеnjе vоdе tаkvu vоdu nе upоtrеbljаvаti zа pićе i priprеmu nаmirnicа dо sаnirаnjа i pоtvrdе dа је vоdа higiјеnski isprаvnа.
Zа sаnirаnjе indivividuаlnоg vоdnоg оbјеktа zаtrаžiti stručnu pоmоć u institutimа i zаvоdimа zа јаvnо zdrаvljе.
Izvor:b92.net/zdravlje/

____________________________________________________________________________________________________

PORODIČNI PRIRUČNIK ZA PONAŠANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA
983586_10203576521276214_284010859_nVećina građana u našoj zemlji je suočena sa teškom situacijom koju su izazvale poplave u Srbiji.

Želimo da sa vama podelimo „Porodični priručnik o ponašanju u vanrednim situacijama“ koji je osmislio i objavio Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u saradnji sa Odeljenjem za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji.

Vanredne situacije latinica_Final (Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama)
Izvor:suzanamiljkovic.wordpress.com

____________________________________________________________________________________________________

Priredio: Boras*S

 

KIŠA OTKRILA FOSIL DŽINOVSKOG JELENA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________________

Provala oblaka nad Kostolcem otkrila fosil džinovskog jelena iz poslednjeg ledenog doba. Nađeni mamutska kljova od 3,85 metara i jelenski zubi dugi pet centimetara

Nezapamćeni pljusak koji se sručio u noći između utorka i srede na Stari Kostolac otkrio je nove fosile na groblju mamuta na brdu Nosak.

To je nova zagonetka za stručnjake Arheološkog instituta SANU i holandske paleozoologe iz Lajdena, koji su se ovih dana priključili istraživanjima.

 Iz nanosa lesa na površinu je izbila još jedna ogromna kljova runastog mamuta duga 3,85 metara, ali i ostaci džinovskog jelena, koji je imao raspon rogova veći od četiri metra.

  Holandski stručnjaci su prepoznali fosilizovane ostatke jelenske glave koji su se nalazili ispod mamutskih kostiju, a to po mišljenju arheologa, upućuje na neku munjevitu prirodnu katastrofu koja je ove divove sahranila u brdu lesa tokom poslednjeg ledenog doba.

– Ponavlja se priča koja je viđena kod mamutice Vike, kraj čijeg smo fosila u površinskom kopu Drmno takođe pronašli ostatke jelena, ali stepskog, koji je živeo u njeno doba – kaže prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog parka Viminacijum.

– Vika i njen jelen živeli su u Kostolcu pre najmanje milion godina, kad je ovde vladala vrela sutropska klime. Fosili na brdu Nosak pripadaju runastom mamutu i njegovom savremeniku džinovskom jelenu, koji su živeli mnogo kasnije, u subpolarnim uslovima hladne tundre.

Sagovornik „Novosti“ ističe da pronalazak fosila mamuta i jelena koji su živeli na istom mestu u razmaku od najmanje nekoliko stotina hiljada godina dokazuje pretpostavku da je naš prostor oaza u kojoj život opstaje i kad u drugim delovima sveta nestaje.

– Velika Vika i njen drugar jelen živeli i stradali su, najverovatnije u megapoplavi pra-Morave u vreloj kostolačkoj savani sa bujnom i visokom travom – kaže prof. Korać. – Gotovo na istom mestu, oko milion godina kasnije, žive i stradaju njihovi daleki rođaci koji su za to vreme evoluirali i prilagodili se klimatskim promenama koje su pretvorile ovaj kraj u hladnu tundru. Suštinska važnost ovih otkrića jeste da se na našim prostorima nit života nikada nije prekidala.

B. Subašić,  26. jul 2012. /novosti.rs

LEPENSKI VIR PREŽIVEO BIBLIJSKI POTOP…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

Mit o sveopštem, biblijskom potopu, a možda i o Atlantidi, vrlo verovatno je nastao u crnomorskom regionu, ili preciznije na Balkanu, ukazuju najnoviji rezultati geoloških istraživanja. Katastrofu je ipak nadživelo jedno ljudsko pleme iz naseobine na visokoj terasi Đerdapske klisure.

„Ono je prvo u istoriji čovečanstva pripitomilo životinje, izvršilo podelu rada i stvorilo monumentalnu umetnost“, smatra paleontolog prof. dr Slobodan Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

„Danas nam je ta civilizacija poznata kao kultura Lepenskog vira.“

On naglašava da je u katastrofi pre 7.500 godina prekinuta kopnena veza Afrike, Male Azije i Evrope, kojom su milenijumima na naše tlo migrirale tropske životinjske vrste – mastodonti, mamuti, lavovi, žirafe, o čemu svedoče pronalasci njihovih fosila širom Srbije.

„Najnovija geološka ispitivanja američkih naučnika pokazala su da je Crno more do pre oko 7.500 godina bilo slatkovodno jezero, a da se onda odjednom pretvorilo u more“, kaže prof. Knežević.

„Istraživanja su pokazala da je u to vreme došlo do strahovitih tektonskih poremećaja ovog i danas vrlo trusnog područja i rušenja prirodnih brana, kopnenih prevlaka na mestu današnjih Bosfora i Dardanela. Taj cunami je poplavio ceo današnji crnomorski region i uništio neolitske civilizacije koje su cvetale oko velikog jezera.“

Sagovornik “Novosti” naglašava da je današnji raspored kopna i mora samo jedna kratka faza u burnoj istoriji Mediteranskog basena, koji je kolevka života i civilizacija. Međutim, on napominje da je teško istraživati najvažniji kopneni put migracija vrsta iz Afrike ka Evropi, drevno kopno Egeidu. Ovo kopno počelo je da tone pre oko milion godina, a danas se nalazi na dnu Egejskog i Mramornog mora.

„Balkan je preživeo kao evropsko uporište tog mosta migracije vrsta i zato je riznica za prirodnjake“, kaže prof. Knežević.

„Na drevnoj Egeidi se prvo stvorio niz jezera, a finale je nastupilo pre sedam i po milenijuma kad ona doživljava pravu kataklizmu. Poslednje prevlake Bosfor i Dardanele ruši gigantski morski talas, koji je, prema proračunima američkih naučnika, bio tri puta veći od Nijagarinih vodopada.“

Slana bujica pretvara celu Trakijsku niziju u pustoš i u more blata, koje zadugo ostaje besplodno, jer se tokom sledećih hiljadu godina tu stvara današnje Crno more. Biblijska poplava izaziva i podizanje nivoa Dunava, najveće pritoke Crnog mora, koji drastično podiže nivo u Đerdapskoj klisuri.

„Do ovih otkrića niko nije povezivao veoma visoke rečne terase dunavskih sedimenata s kataklizomom i kulturom Lepenskog vira“, kaže prof. Knežević.

„Međutim, sada postaje jasno zašto ta kultura nastaje na četvrtoj terasi, dovoljno visokoj da je nadolaženje reke na ugrozi.“

Naš sagovornik podseća da se do sada smatralo da je praistorijsko naselje Lepenski vir visilo nad Dunavom, ali da dokazi o crnomorskoj kataklizmi ukazuju da se ona razvila kraj obale reke, čiji je nivo bio mnogo viši nego danas.

Pamćenje

„Kultura Lepenskog vira nastaje pre oko 7.500 godina, kad je došlo do potopa, a u pamćenju čovečanstva ovaj događaj verovatno se transformisao u mitski potop. Ovaj mit se javlja u svim potonjim civilizacijama, da bi danas bio najpoznatiji kao biblijski potop.“

 B. Subašić / Novosti

Lepenski vir (Foto: Piksla)

OD AGRESIJE DO TRIBUNALA…

tamoiovde-logo (1)

„Neobična je razlika u načinu na koji se srpski narod odnosio prema dva najveća poraza u svojoj istoriji, oba na Kosovu, s vremenskom distancom od preko šest vekova.“

Povodom Dana vojske Srbije 23. aprila, u prepunoj sali borskog Doma kulture, održana je promocija trećeg izdanja knjige „Od agresije do Tribunala“ generala Miloša Đošana.

O knjizi, ličnosti, čoveku i vojniku, generalu Đošanu, govorili su njegovi saborci i prijatelji: general Ljubiša Stojmirović, pukovnici Slobodan Jovanović i Milutin Filipović.

Sam autor se kratko osvrnuo na, bez dileme, ovaj značajan literarno istorijski dokument, rekavši da je ono što je najbitnije napisao u knjizi.

 Prisutni su imali priliku da pogledaju i potresni dokumentarni film „Da se nikad ne zaboravi“ u produkciji Udruženja generala i admirala Vojske Srbije.

Organizator ovog, za ovo vreme, nesvakidašnjeg događaja je SUBNOR Bor uz svesrdnu pomoć opštine Bor.


O knjizi generala Đošana

„Neobična je razlika u načinu na koji se srpski narod odnosio prema dva najveća poraza u svojoj istoriji, oba na Kosovu, s vremenskom distancom od preko šest vekova.

Prvi je on stavio u žižu svog celokupnog istorijskog bivstvovanja; od tragičnog događaja napravljen je veličanstveni ep. Nije poznato da je ijedan narod toliko pisao i tako opevao jednu svoju izgubljenu bitku. Drugog kao da se stidi, kao da pokušava da ga što pre zaboravi.

Naravno da postoji značajna razlika među njima. U prvom je učinjeno sve da se zemlja odbrani. Izginulo je gotovo sve što je bilo najbolje u našem narodu, žrtvovana je celokupna srednjovekovna elita srpskog društva.

U drugom porazu je, prema svemu što se zna, postojala realna mogućnost da, usled unutrašnjih razdora, naš protivnik odustane od daljeg ratovanja u času kad je naše rukovodstvo odlučilo da kapitulira.

Nastavite sa čitanjem