TAMOiOVDE……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..
ZAKLJUČAONICA…
Ako niste ono-baš sigurni u ljubav njenu ili njegovu-zaključajte je. Mislim ljubav, ne biće.
Ima li ovde jedno mesto za mene
Lancem i katancem.
Zarad toga, put pod noge pa pravo u Vrnjačku banju, na Most Ljubavi.
Može sami a može i sa targetiranim bićem.
Na nekoj od tezgi kupite lanac i katančić, katanac ili katančinu, zavisno od stanja vaše “trenutno smanjene uračunljivosti”. I najmanje dva ključa, obavezno.
Potom lanac, katanac i ključeve u ruke, pa na most. Ako je gužva sačekajte, ne razmišljajte, no zamišljajte lik i d(T)elo voljenog vam bića, izgovorite u sebi za taj čin sopstvenu čarobnu mantru, provucite lanac i dooobro zaljučajte katanac na ogradu mosta.
Jedan ključ poklonite reci, jedan kod sebe, pa pravo u naručje voljenog bića.
Ne čineći ništa više, prepuštite se čarima i čarolijama “utamničenih” osećanja i ljubavnih, posledično uvećanja.
Mantra u čvrstoj vezi sa lancem i katancem čini vas voljenim i ispunjenim. Skoro kao u kultnim stihovima „Ne brini dragana(eee), ti si meni jedina(iii)“.
Nema sada tu više upada sa strane, “ćoraka”, sumnjivih “PiSMS-ova”, nikakvih ciklusa, alergija, facebukova, vajkanja tipa “ih lele što se ne ubih ispod one kruške, kad si (s)pala na tuđe grudi muške…”, glavobolja, grudobolja i drugih nevolja.
Ne mogu tu ništa ni Džoni ni Anželina.
Ni Rubi, ni onaj bre… Šaherezadin.
Jok- dok je ključ u sigurnom a katanac na m(e)ostu.
P.S.
A ne za vrata
Ako kojim slučajem, tako i toliko voljeni počnete da ne shvatate ili osećate slabljenje intenziteta ili smanjivanje veličine iskazane i pokazane vam ljubavi, povremeno umilno zacvrkućite onu iz negdašnjih spomenara.
Doduše prilagođenu zbog protoka vremena: „Na mostu sam te zaključao, ne možeš umaći, a ključ sam izgubio, ne mogu se snaći…“
Ili, opet- na Most.
Ukoliko ova jedno ili dvosmerno procesna radnja, neeedaj bože ne uspe, a baš vam je stalo, dojavite.
Ima još nade – Kamen ljubavi na Šarganskoj osmici ili još dalje – Karlov most u Pragu.
Sve za ljubav!
Tekst i foto: Bora Stanković
TAMOiOVDE 