NEVEROVATNA DAFNE ALMASAN…

tamoiovde-logo

Ona ima 13 godina i završila je fakultet

Dafne Almasan ima 13 godina i u avgustu će dobiti licencu da postane psiholog. Od septembra planira da upiše master, a kasnije i doktorat.

69942140055ad0338190e6147622817_w640

Foto: thinkstock / ilustracija

Dafne je iz Meksika i ona je najmlađi psiholog na svetu. Završila je osnovnu školu sa šest godina, a sa deset godina srednju i upisala fakultet, koji će sledećeg meseca zvanično završiti.

Dafne ima starijeg brata i sestru koji takođe su vrlo uspešni u školovanju i brzini napretka.

Dafne se nalazi na listi 50 najuticajnijih žena u Meksiku, jer je njena životna priča impresivna. Međutim, ona ne planria da radi kao psiholog, već želi da se školuje do doktorata.

“Sva svoja saznanja želim da usmerim ka pomaganju deci natprosečne inteligencije, jer je to sfera kojoj želim da se posvetim. Želim da moja priča inspiriše i pomogne onima koji su jako inteligentni, a nemaju mogućnost da napreduju, a takođe želim da razbijem mit da deca kao ja nemaju detinjstvo”, rekla je Dafne, prenosi “Bi Bi Si”.

CKKSRL7WsAEi6gkDafne provodi 12 sata radno, odnosno učeći i kaže da bez obzira na visok broj sati učenja ima vremena da radi sve što rade devojčice njenog uzrasta.

Pored neverovatnog uspeha u školi Dafne trenira tekvondo i ima žuti pojas. Svira klavir, slika i drži časove kineskog.

„Kada doktoriram želim da držim časove deci. Obožavam decu i mnogo volim da predajem“, zaključuje Dafne.
Izvor:bulevar.b92.net

____________________________________________________________________________________

SOČI-TURISTIČKO ČUDO…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

Zašto srpski turisti još nisu otkrili najduži grad u Evropi i toplo rusko more?

 Ako vas neko u Srbiji pita kuda idete na more na letovanje, a vi mu odgovorite u Rusiju, u grad sa suptropskom klimom, skoro svi će vas gledati sa neizmernim čuđenjem i bez reči. I još ako sa osmehom dodate, da nameravate šetati dugim plažama ispod palmi, zatim piti kafu u letnjim baštama brojnih restorana, a potom nakon vrelog dana pogledati uživo predstavu sa delfinima – tek tada će vas svi posmatrati u neverici, misleći da se samo šalite.

Upravo tako. Prosečan srpski turista u svojoj glavi povezuje Rusiju isključivo sa snegom, hladnom zimom i debelim kaputima. Po njegovom mišljenju, u Rusiji nigde nema toplog sredozemnog mora sa palmama i južnim voćem, nego samo smrznuto kopno negde daleko na severu. Ali zašto je to tako? Zašto su srpski građani toliko neinformisani o ruskim turističkim kapacitetima, a pre svega o najvećem ruskom letovalištu – Sočiju, gradu koji se prostire na preko 100 kilometara duž obale Crnog mora?

Pođimo redom i pogledajmo gde se odmaraju turisti iz Srbije. U poslednjih nekoliko godina, srpski građani su trošili na letovanja u inostranstvu oko 700 miliona evra godišnje, što je pozamašna suma u uslovima velike ekonomske krize, sve veće inflacije i rekordne nezaposlenosti u zemlji. U poslednjem periodu je svake godine na odmor u druge zemlje odlazilo 500.000 građana Srbije preko turističkih agencija, i još oko 200.000 građana u sopstvenom angažmanu.

Tradicionalno se najveći broj srpskih turista, njih oko 50 procenata, opredeljuje da svoj odmor provede u Grčkoj, a zatim i u Turskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj. Međutim, nisu samo obližnje balkanske zemlje privlačne za turiste iz Srbije, već je to i znatno udaljenija Španija, a takođe i afričke zemlje – Tunis i Egipat, u koje je, barem do nedavnih događaja u tim zemljama, odlazilo godišnje oko 60.000 ljudi.

A što se tiče egzotičnih destinacija, kao što je na primer daleki Tajland, tamo je prošle godine boravilo još najmanje 5000 ovdašnjih turista. Zanimljivo je da svake godine i u Hrvatskoj letuje oko 100.000 turista iz Srbije, čak i pored mnogih incidenata i neprijatnosti koje doživljavaju na hrvatskom primorju, samo zbog svoje nacionalne pripadnosti i srpskog jezika kojim govore.

Dakle, šta nam govore ovi navedeni podaci? Radi se o tome da u Srbiji, uprkos katastrofalnim ekonomskim pokazateljima, još uvek postoji jedan sloj stanovništva koji može sebi da priušti letovanje na balkanskim plažama ili na malo daljim destinacijama. I šta je tu neobično, verovatno se pitate?

Najčudnija od svega je činjenica – da su srpski turisti, čak i u uslovima velike finansijske oskudice, spremni da troše svoj novac u zemljama u kojima vladaju nemiri, kao što su Tunis ili Egipat, a takođe i na mestima gde baš i nisu sasvim dobrodošli, a u isto vreme skoro da ne znaju da postoji takva bliska destinacija, kao što je to rusko toplo more, a pre svega grad Soči.

Soči je u bukvalnom smislu reči svetsko čudo, zato što je to najduži grad u Evropi, koji se prostire na 100 kilometara duž obale Crnog mora. U njemu se nalazi preko 300 hotela i sanatorijuma, i godišnje se tamo odmara 4 miliona domaćih i stranih turista. Mnogi od hotela su najviše kategorije iz najpoznatih svetskih lanaca. U Sočiju će se od 2014. godine redovno voziti trke Formule 1, a te iste 2014. godine u Sočiju će biti održane i zimske olimpijske igre, s obzirom da je taj grad, zahvaljujući svom idealnom položaju između toplog mora i visokih kavkaskih planina, u letnjem periodu veliki letnjikovac, a zimi – veliki zimski turistički centar.

U tom gradu će se 2018. godine igrati i neke od utakmica svetskog fudbalskog prvenstva.

Takođe, do Sočija se jednostavno stiže direktnom avionskom linijom iz Beograda, tako da ne postoji ni jedan razlog da ga napokon srpski turisti ne otkriju. Ostaje samo pitanje – kada će se to desiti, i kada će građani Srbije masovnije krenuti da svoj odmor provode u ovom svetskom turističkom čudu koje im je nadohvat ruke?

Ratko Paić / Glas Rusije

Photo: EPA

____________________________________________________________________________________________

RETKE VODE, DJAVOLJE …

TAMOiOVDE-logo

Pri pominjanju lokaliteta Đavolja varoš, naravno da  odmah imamo u vidu ono što  ovaj lokalitet čini jedinstvenim i prepoznatljivim- skoro nestvarne zemljane figure „kule“, koje su smeštene u dve, uskom vododelnicom podeljene jaruge: Đavoljoj i Paklenoj.

Zemljane kule spadaju u retke prirodne fenomene, nastaju, menjaju se i nestaju  pod uticajem specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima.

 Ima  ih preko dve stotine, različitih oblika i dimenzija, sa obaveznom “kamenom kapom” na vrhu.

O tome sam Ovde pisao.

No,  u Đavoljoj varoši, još jedna prirodna retkost izaziva pažnju i interesovanje kako turista tako i stručne javnosti.

Reč je o dva izvora ekstremno kisele vode, kako ovde kažu, čudnih i lekovitih svojstava. Ovakve vode su vrlo retke u svetu i koriste se u banjskom lečenju.

Izvor „Đavolja voda“  nalazi se u Đavoljoj jaruzi (u neposrednoj blizini zemljanih piramida). Voda sa ovog izvora  je hladna i ekstremno kisela (ph 1.5)  sa izuzetno visokom mineralizacijom (15 g/l vode). Sadržaj  elemenata poput gvožđa,  aluminijuma, bakra, sumpora i kalijuma   povećan je za 10 do 1.000 puta u odnosu na obične vode za piće.

 „Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi na aluvijalnoj terasi, oko 400 m nizvodno od prvog . Voda sa ovog izvora je  manje kiselosti (pH 3,5) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode).

Relativno ravan teren omogućava razlivanje vode iz izvora u veoma tankom sloju prilikom oticanja i oksidacija gvožđa kojeg voda sadrži u velikim količinama stvaraju  crvenu terasu lepezastog oblika, što sam izvor i prostor između izvora i korita Žutog potoka, čine veoma atraktivnim.

Lokalno stanovništvo od davnina smatra ove vode izuzetno lekovitim.

No, ipak treba poslušati upozorenje stručnjaka, iako još nije dovoljno ispitana, da vodu sa ovih izvora  ne treba piti.

Bora Stanković