Obratite pažnju na oblake.
Ovako sam video 15. julsko jutro 2022. Bora*S
Oni će vas mnogočemu naučiti.
SUNCE SIJA IZNAD OBLAKA…
Tag Archives: jedrenje
ZMIJE KOJE LETE…
ČUDO: U ovoj malezijskoj džungli zmije LETE, iako nemaju krila!
Iako ne znaju koliko često i zašto lete naučnici pretpostavljaju kako tako, selidbom s drveta na drvo ove zmije beže od predatora ili love plen.
Za razliku od većine zmija koje se kreću gmizanjem po tlu, njih pet iz roda Chrysopelea koje žive u džunglama Azije mogu da se kreću i vazduhom.
Zbog toga ih nazivaju letećim zmijama. Najmanja naraste oko 61 cm, dok najveća doseže dužinu od 1,2 metra.
Većinu vremena provode skrivene u krošnjama drveća. Iako ne znaju koliko često i zašto lete naučnici pretpostavljaju kako tako, selidbom s drveta na drvo beže od predatora ili love plen.
Svih pet zmija su otrovne, ali ne za ljude, već za glodare, guštere, žabe, ptice i šišmiše kojima se hrane.
Iako ih nazivaju letećim zmijama prema načinu kretanja ispravnije bi bilo reći kako je reč o jedrenju/padanju kroz vazduh.
Naime, one ne mogu da polete sa tla, već da bi „letele“ moraju da skoče sa više na nižu tačku i tako „prelete“ dvadesetak metara. Tokom „leta“ celo njihovo telo ponaša se poput krila, što im omogućava menjanje smera.
Iako sletanje izgleda poprilično grubo, ove zmije sleću bez povreda.
Izvor: vestinet.rs
___________________________________________________________________________________
JEDRENJE PO SNOVIMA I OPČINJENOST GRACILNIM DEVOJKAMA…
Slikaru Željku Đuroviću nagrada „Momo Kapor“
Slikar Željko Đurović je ovogodišnji laureat nagrade „Momo Kapor“ za likovnu umetnost, koju dodeljuje Zadužbina „Momčilo Momo Kapor“.
Odluku je doneo žiri u sastavu: Nikola Mirkov (predsednik), Dejan Đorić i Dragan Jovanović Danilov.
zeljkodjurovic.com
Žiri je konstatovao da je u korpusu savremene srpske likovne umetnosti, Željko Đurović danas jedan od najsvestranijih naših umetnika.
„On sa podjednakim umećem vlada kistom, perom i čeličnom iglom, a na njegovim crtežima i grafičkim listovima pronalazimo nečeg od znalstva i strpljive i pobožne veštine starih majstora.
Ovaj umetnik predstavlja sam vrh naše, i ne samo naše, slikarske fantastike„, ocenio je žiri.
U obrazloženju se navodi i da „nije nimalo slučajno što je Đurovićevo slikarstvo bilo veoma zapaženo na jedinstvenoj smotri fantastične umetnosti pre nekoliko godina u Veneciji, kao i da ono uživa i lepo poštovanje Ernsta Fuksa, barda svetskog fantastičnog slikarstva.
„Kao i Kaporove knjige, slike i crteži, tako i umetničko bavljenje Željka Đurovića ima u sebi nečeg od metafizike putovanja.
Između Kapora i Đurovića postoji zajedničko duhovno i duševno disanje i ushićeno obožavanje. Sve se kod njih izliva u čistoj ljubavi i zahvalnosti svetu što postoji. I Momo Kapor i Željko Đurović su od onih slikara koji jedre po snovima, opčinjeni gracilnim devojkama“, ocenio je žiri.
Željko Đurović je rođen 12. decembra 1956. godine u Danilovgradu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje.
Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Član je ULUS-a i Ex-libris društva iz Beograda, kao i internacionalne grupe umetnika „Libellule“ iz Francuske.
Izlagao je na skoro svim kontinentima, a njegove slike se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama i muzejima širom sveta. Živi i radi u Beogradu.
Zadužbina „Momčilo Momo Kapor“ tradicionalno obeležava dan rođenja Mome Kapora – 8. april, dodelom nagrade u Skupštini grada Beograda, kada će Đuroviću biti uručeno priznanje za celokupno umetničko stvaralaštvo.
Đurović je treći dobitnik tog priznanja. Pre njega, nagradu su dobili Vladimir Dunjić i Mirjana Maoduš.
Izvor: rtv.rs
FotoPlus– GALERIJA/zeljkodjurovic.com
DOBRO DRVO, PRIČA O UMEĆU DAVANJA…
PRIČA ZA ČITAOCE SVIH UZRASTA …
Pre nego počnete sa čitanjem (dobro, može i nakon čitanja i razgovora sa sobom)- iskrenujte mi malo.
Dajete li, primate ili uzimate?
Koliko znate, a koliko sudite?
Da li ste pronašli Komadić koji vam nedostaje?
Šta stoji na putu ka vašoj sreći?
Tragate li?
Kotrljate se?
Ili ste možda, postali jedno Veliko O?
Bora*S
DOBRO DRVO
Bilo jednom jedno drvo…Dobro drvo,
Puno ljubavi
Za jednog dečaka.
Dečačić je dolazio svakoga dana i vredno sakupljao popalo lišće.
I isplevši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj.
Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama i jeo njegove slatke plodove, jabuke.
Dobro drvo i dečačić ponekad bi se igrali žmurke i kad bi se umorio Dečačić bi zaspao u senci drveta.
Mali dečak veoma je voleo drvo… Zaista, voleo ga je i srcem i dušom.
I Dobro drvo bilo je srećno.
Ali vreme je neumitno prolazilo…
I dečak je odrastao.
Dobro drvo sada je često ostajalo samo.
A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče: ”Hajde, Dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, i najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj senci.
I budi srećan.”
“Ali suviše sam veliki da bih se peo na tebe i igrao se s tobom”, odgovori dečak Dobrom drvetu.
“Želim da kupim toliko stvari i da se zabavljam…
Ali znaš, potreban mi je novac. Možeš li da mi daš malo para?”
“Žao mi je”, odgovori Dobro drvo, “ali para nemam. Sve što imam jesu lišće i jabuke…
Ipak, Dečače, mogao bi da ubereš moje jabuke i prodaš ih u gradu…
Tako ćeš doći do para i biti srećan.”
I dečak se uzvera uz drvo i pobra njegove jabuke, i potom ih odnese sa sobom.
I Dobro drvo opet se oseti srećnim.
Dugo je vremena opet prošlo i dečak se nije vraćao…
I Dobro drvo bilo je veoma tužno.
A onda, jednog dana, dečak ponovo stiže, i drvo radosno zašumori.
“ Hajde Dečače”, reče ono,
“ uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim granama…
I uživaj!”
“ Nemam vremena za to, imam previše posla”, odgovori dečak.
Želim kuću u kojoj će mi biti toplo”, objasni on.
“ Želim da imam ženu i decu, i zato mi je potrebna kuća…
Možeš li ti da mi nabaviš jednu kuću?”
“ Ni ja nemam kuću”, odgovori drvo.
“ U stvari, čitava šuma je moja kuća…
Ali evo, možeš poseći moje grane i od njih sebi sagraditi kuću.
I tako ćeš biti srećan.”
I tako dečak poseče grane Dobrog drveta, odnese ih.
I od njih sagradi sebi kuću.
I Dobro drvo je ponovo bilo veoma srećno.
Još mnogo vremena prođe, ali dečak nije navraćao.
I kada se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko srećno da je jedva bilo u stanju da reč izusti.
“ Hajde Dečače ” pozva ga drvo šaputavim glasom, “ dođi i poigraj se”.
“ Odveć sam star i tužan da bi se igrao”, odgovori dečak.
“ Ali želeo bih jedan čamac, koji bi me odvezao daleko odavde… Možeš li mi naći neki čamac?”
“ Pa poseci moje stablo i načini sebi čamac”, odgovori Dobro drvo.
“ Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde…
I da budeš srećan.”
I tako dečak poseče stablo Dobrog drveta…
… i načini čamac i odjedri daleko, daleko.
I drvo je bilo srećno…
Ali ne i presrećno.
Mnogo je vremena minulo, i dečak se, najzad, ponovo pojavi.
“ Žao mi je, Dečače, dočeka ga drvo,
“ ali zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati…”
“ Znaš, ne rađam više jabuke.”
“ Zubi su mi se već odavno istrošili, i više ne mogu da jedem jabuke”, odvrati dečak.
“ Nemam više ni grana”, nastavi Dobro drvo,
“ na kojima bi se mogao ljuljati…”
Odveć sam star za takve stvari… mislim, za ljuljanje na granama, primeti dečak.
“ Nemam više ni deblo”, reče Dobro drvo,
“ na kojima bi se mogao uzverati…”
“ Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću”, zaklima glavom dečak.
“ Žao mi je ”, uzdahnu Dobro drvo.
“ Želeo bih da mogu da ti bilo šta dam…ali ništa mi više nije ostalo.
Sad sam ti samo jedan stari panj.
Žao mi je, zaista…”
“ Pa, više mi mnogo ne treba”, uzdahnu i dečak.
“ Tek neko mirno mestašce gde mogu sesti i predahnuti. Znaš, veoma sam umoran.”
“ U redu onda” odvrati Dobro drvo, istežući se što god mu je više bilo moguće,
“stari panj baš jeste pravo mesto da se na njemu sedi i odmara.
Dođi, Dečače, i sedi.
Sedi i odmori se.”
I dečak postupi kako mu bi rečeno.
I Dobro drvo se oseti beskrajno srećnim.
Shel Silverstein
Ako vam se dopalo, imate malo slobodnog vremena i nešto duše, vodim vas odmah OVDE :
KOMADIĆ KOJI NEDOSTAJE/tamoiovde/
TAMOiOVDE 