IZNAJMLJIVANJE KOKOŠKI…

tamoiovde-logo

Novi biznis u SAD

Želja sve većeg broja ljudi da jedu sveža jaja humano uzgajanih kokoški, ali bez odgovornosti koje zahteva njihov uzgoj, zaslužni su za uspeh novog biznisa u SAD – iznajmljivanje ovih pernatih životinja.

Koke-za-iznajmljivanjeDžen Tompkins je pre dve godine u Pensilvaniji osnovala kompaniju „Iznajmite kokošku“ i od tada je proširila poslovanje na još tri američke države, i Toronto u Kanadi.

Iznajmljivanje kokošinjca je sve popularnije širom SAD, kako se sve više stanovnika gradova, predgrađa i sela pridružuju antifabričkom pokretu.

Neke porodice iznajmljuju kokoške radi edukativnog iskustva svoje dece.
Kao društvo, ne volimo obavezivanje. Ne volimo ugovore za mobilne telefone, ne želimo dugoročne ugovore sa našim kablovskim operaterima. Kokoške mogu da žive sedam ili 10 godina, i ljudi se pomalo plaše toga“, kaže Džen Tompkins.

Iznajmljivanje kokošaka oslobađa ljude te odgovornosti. Cena iznajmljivanja zavisi od kompanije, lokacije i vremenskog perioda, a početna cena je oko 150 dolara mesečno.

Koke-za-iznajmljivanje, 2Najosnovniji paket uključuje dve kokokške, kokošinjac i hranu, a novi vlasnik odgovore na sva pitanja može dobiti putem telefona.

Ukoliko nije zadovoljna, mušterija može da vrati kokošku ranije, a može i da je usvoji ukoliko sve ide kako treba.

Kompanija „Iznajmite kokošinjac“ iz predrgađa Vašingtona počela je da radi 2012. iznajmljivanjem pet ili šest kokoški mesečno, da bi danas imala u ponudi 30 ovih ptica.
„Ljudi žele da znaju odakle dolazi njihova hrana“, kaže jedan od vlasnika te kompanije Tajler Filips.

Izvor: rts.rs

_________________________________________________________________________________________

ŽIVETI U PEĆINI…

TAMOiOVDE____________________________________________________________________________________________________________

VIŠE OD 30 MILIONA KINEZA ŽIVI U PEĆINAMA

Više od 30 miliona Kineza živi u pećinama, većinom u provinciji  Šansi, koja ima prozirnožuto tlo, pogodno za kopanje i pravljenje takvih naseobina. Jedan od njih je i Ma Ljengšuej (76), koji je celi život proveo u pećini i ne namerava da ode iz nje. On živi u jednosobnoj pećini na magistralnom putu južno od grada Jenan. Iako su ga sin i snaha napustili i otišli u grad zbog posla, ne planira da se seli.

“Rodio sam se u pećini, u njoj ću i umreti. Celi život u njoj živim i ne mogu da zamislim ništa drugo. Život je ovdje lak i udoban”, kaže Ljengšuej, koji živi u tipičnoj kineskoj pećini, zvanoj jeodung, u koju je uvedena čak i struja.

On spava na kangu, tradicionalnom krevetu, koji kad se sklopi služi kao sto.

“Ovde imam sve što mi treba. Nema potrebe da se penjem uz stepenice jer mi je sve nadohvat ruke. Nigde ne želim da idem”, dodaje Ljengšuej.

Većina pećina u kineskoj provinciji Šansi ima karakterističnu građu, koja podrazumeva jednu dugačku prostoriju, ukopanu s jedne strane planine i s polukružnim ulazom, često pokrivenim pirinčanim papirom ili šarenim jorganom. Zidovi pećina prekriveni su raznim ukrasima, a neizostavan je portret Mao Cedunga ili poster neke filmske zvezde iz časopisa. Ipak, postoje i bolje pećine, isturene iz planine i ojačane ciglama, u kojima je čak sprovedena i tekuća voda, a neke od njih su bočno povezane, pa porodica može da ima i pećinu s više soba.

O tome koliko se ljudi vežu za mesto rođenja svedoči i primjer Rena Šuhua, koji, iako je otišao u grad u potrazi za poslom, planira da se vrati u rodnu pećinu, gdje će, kaže, provesti penzionerske dane.

“Ovo je idealno mesto za život; leti je sveže, a zimi je toplo. Mirno je i bezbedno”, kaže Ren, koji je još pre 20 godina otišao u grad.

I dok se nekima ove pećine i ne čine udobnim, one imaju veoma važnu ulogu u kineskoj istoriji. Naime, za vreme poznatog Dugog marša, 1930. godine, i Mao Cedung je živeo u jednoj pećini. U sličnim pećinama se nekada održavala i nastava, tako da su one zaista važne za kinesku tradiciju.

Čak i Si Đinping, koji će sledeće godine naslediti Hua Đintaoa na mestu predsednika Kine, živeo je u pećini. On je, naime, sedam godina proveo u špilji, nakon što je proteran u provinciju Šansi tokom kulturne revolucije u Kini.

“Pećine zapravo predstavljaju najranije arhitektonske forme; to možemo videti i po pećinama u Španiji i Francuskoj, a u Indiji i danas ljudi žive u pećinama”, pojašnjava David Vang, profesor arhitekture na Univerzitetu Vašington.

Poslednjih nekoliko godina arhitekte su odlučile da preurede neke pećinske objekte i, prema prvim rezultatima, stanovnicima Šansija nove, preuređene pećine izuzetno se dopadaju i u njima drže frižidere, šporete i veš-mašine. Jedan od njih je i Lju Đaping, direktor Zelenog arhitektonskog istraživačkog centra, koji je pomogao razvoj modernih pećina i osmislio novi dizajn sa dva nivoa, ali tako da one ne odudaraju od tradicije. U preuređenim pećinanama izgrađene su četiri prostorije: dve u prizemlju, a dve na nivou.

“Ove preuređene pećine su poput vila. Mislim da sad izgledaju luksuznije nego stanovi u gradu”, kaže Čeng Vei, zvaničnik Komunističke partije, koji takođe od rođenja živi u jednoj od pećina u okolini Janana.

Prodaja i iznajmljivanje

Pećine su stavljene i na tržište nekretnina i danas jednu ovakvu pećinu možete kupiti za 46.000 dolara. One koji požele da ih iznajme to zadovoljstvo će koštati svega 30 dolara mesečno, što je izuzetno povoljno. Međutim, većina pećina nije na prodaju, jer se nasleđuju iz generacije u generaciju i u većini njih danas niko ne živi. Ali, potomci jednostavno ne žele da ih prodaju.

Izvor: novitalas.com