MESTO GDE ŽENE VLADAJU…

tamoiovde-logo
Minangbau – najveći matrijarhat na svetu, Indonezija

U planinskim krajevima zapadne Sumatre, muškarac se smatra gostom u ženinoj kući, a na dan venčanja se umesto po mladu ide po mladoženju, koji nakon venčanja nastavlja da živi sa ženom i njenom porodicom.

Mesto gde žene vladaju

14502923_1205637279459207_8352978656974856750_nU ovom delu Indonezije, Minangkabau etnička grupa je svetski najveći matrijarhat i u rukama nežnijeg pola je sve.

Legenda kaže da je sredinom 12. veka, kralj Maharajo Dirajoi, koji je osnovao Koto Batu kraljevstvo, umro ostavljajući iza sebe tri žene i tri sina koji su bili još bili bebe.

Prva žena Puti je preuzela kraljevstvo i utrla put matrijarhatu na ovim prostorima, piše Blic

U ovoj jedinstvenoj i složenoj društvenoj strukturi, ćerke nasleđuju imanja i pirinčana polja. Deca uzimaju majčino prezime, a muž se smatra gostom u njenoj kući.

Kombinacija religija

U početku je ova grupa verovala u elemente prirode, a tek kasnije su prodrli hinduizam i budizam iz Indije. Kultura ove etničke grupe i dalje se zasniva na lokalnim običajima i verovanjima i zakonima koji su izvedeni iz animizma i hinduizma, a posebni spiritualisti se bave lečenjem, predviđanjem budućnosti i komunikacijom sa duhovima umrlih. Uprkos matrijarhatu, prigrlili su i islam, koji je patrijahalno orjentisan.

Nakon venčanja, mladoženja živi s mladinom porodicom

14520621_1205637749459160_4378382191221381766_nZa razliku od tradicije da se žena seli u muževljevu kuću, nakon venčanja, u ovoj grupi mladoženja ide kod mlade i živi sa njenom porodicom. Miraz određuje mladina porodica, na osnovu obrazovanja i zanimanja mladoženje.

Na dan venčanja, ide se po mladoženju i dovodi se u mladinu kuću gde se održava svečana ceremonija. Mladina porodica nosi tradicionalne nošnje i nose novac, poklone i hranu na glavama, kako bi sve to poklonili mladoženji.

Vlast se prenosi sa žene na ženu

Brak ženama donosi i društvene i ekonomske privilegije. Kad već steknu određene godine žene kontrolišu sve. Kao glave domaćinstva, vode celo imanje, rešavaju svađe i imaju veliku ulogu u bračnim razgovorima i raznim ritualima. Vlast se prenosi sa žene na ženu.

Muškarci treba da imaju redovan izvor prihoda i da vode računa o deci i troškovima. Mnogi napuštaju sela u potrazi za poslom, vraćajući se povremeno kući. Kada se desi njihov odlazak, nemaju pravo glasa u vezi stvari koje se tiču poslova u kući.

Prema legendi kada je kraj Majapatih carstva u Javi objavio rat Minangkabau, kralj Sumatre je ponudio bivolje borbe umesto rata. Bivo Minangkjabau ljudi je ubio protivnika. Tako je i ime grupe nastalo: Minang, što znači pobedonosan, i kabau što znači bivo. Zato su i ženski šeširi ove etničke grupacije u obliku bivoljih rogova.

Iako je matrijarhat odavnu zamro, ova etnička gupa se ponosi svojom tradicijom. Njihova zastava je trobojna i označava tri planine koje simbolizuju buntovan karakter, hrabrost i poreklo kulture i običaja.

Izvor: HIZU Planeta /nationalgeographic

_________________________________________________________________________________

KAD ŽENA ISTOVREMENO IMA VIŠE MUŽEVA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Poliandrija – bračna zajednica u kojoj jedna žena ima više muževa

Kada se pominje poligamija, većina najpre pomisli na bračnu zajednu jednog muškarca i više žena, što se zapravo naziva poliginija.

Draupadi_and_PandavasPostoji i drugi oblik poligamije, koji se naziva poliandrija i predstavlja bračnu zajednicu jedne žene sa više muškaraca i takav odnos u mnogim društvima, kroz istoriju, nije uopšte bio neobičan.

1. U indijanskom plemenu Seneka se smatralo normalnim da žena ima dva muža.

Na severozapadu Severne Amerike u plemenu Tlingita, žena je pored muža mogla da ima i ljubavnika i to je obično bio dever. Slično je bilo i kod stanovnika Aleutskih ostrva.

2. Kod Eskima na Grenlandu je česta pojava bila da žena ima dva, pa i više muževa.

3. Kod Orang Tanijana na Malajskom poluostrvu žene su mogle da imaju i po četiri muža istovremeno. Slično je bilo i kod plemena na ostrvu Borneu u Indoneziji.

4. Na Maršalskim i Markeškim ostrvima, prema izveštaju iz 19. veka, skoro svaka žena je imala dva muža, koji su međusobno bili braća ili prijatelji, ali je žena mogla uzeti i nekog drugog kao pomoćnog muža.

5. Na Tibetu, gde žene uživaju veliku slobodu, ali i za još neka plemena centralne Azije i severne Indije, karakteristična je tzv. bratska poliandrija, gde bračni ugovor brata koji je oženjen, istovremeno je i ugovor njegove braće.

6. Bratska poliandrija je sredinom 19. veka bila zastupljena i kod indijskih Sika. U Pendžabu su se udrživala braća, polubraća i rođaci, pa i ljudi koji nisu u srodstvu kako bi oženili jednu ženu. Tada oni sjedinjuju i svoja imanja. Sama bračna prava bi se regulisala na razne načine, na primer, ukoliko je jedan od braće često odsutan na putu, prilikom njegovog kratkog boravka, on bi imao prioritet. Deca su pripadala najstarijem bratu, ali bi i druge nazivali očevima i bila bi ponosna ukoliko bi imala veći broj očeva.

7. Kod Toda iz Indije, braća bi zajednički prosili mladu, a prvu bračnu noć bi zajedno proveli u šumi. Deca su pripadala svoj braći, osim onog koji napusti kuću, a prema nekim izveštajima, prvo troje dece bi pripadalo najstarijem, drugo troje mlađem i tako redom.

8. U opisu iz 1402. godine žene Gijanča na Kanarskim ostrvima su imale po tri muža od kojih je svaki imao obavezu da se stara o ženi, ali i o mužu koji će ga zameniti.

9. U plemenima Lele, Kvilu i Kasaji u jugoistočnom Kongu jedna žena bi postajala tzv. “seoska žena” (hohombe) i samo bi ona imala pravo da živi sa više muškaraca. Ona bi bila oslobođena težih poslova i uživala opšte poštovanje, kao i njena deca.

10. Poliandrija je bila prisutna i u Evropi. Prema Polibiju u Sparti je više braće imalo zajedničku ženu. Takođe, poliandrija se spominje i u tradiciji germanskih naroda, ali i u irskim legendama. Bratska poliandrija je bila poznata kod Gorala u Poljskoj, ali i kod starih Rusa. U prilog tome svedoči uredba kneza Jaroslava iz 11. veka koja izričito zabranjuje takve odnose.

Izvor:zanimljiveinformacije.com

___________________________________________________________________________________________

ZAGONETNI NESTANAK ARTURA REMBOA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Američki pisac Džejmi Džejms pratio je trag plavookog pesnika i buntovnika, koji se u 21. godini otisnuo u daleku Indoneziju, i objavio knjigu o njegovom životu.

Vek i po pre nego što su mladi zapadnjaci sa rančevima na leđima postali uobičajena slika na plažama i u džunglama Indonezije, francuski pesnik Artur Rembo našao je svoj način da otkrije tajne njemu toliko privlačnog Istoka. Plavooki buntovnik imao je 21 godinu kada je 1876. potpisao šestogodišnji ugovor kao plaćenik u holandskoj kolonijalnoj vojsci i s njom otišao u današnju Indoneziju. Međutim, posle samo dve nedelje je dezertirao pobegavši u džunglu, a sve što je posedovao ostavio je da se proda u korist lokalnog stanovništva.

Šta se dalje događalo od sredine avgusta do kraja decembra iste godine, kada se vratio u Francusku, ostala je velika tajna za proučavaoce njegovog života i dela. Za razliku od ostalih putešestvija o kojima je ostavio trag u pismima, o Javi Rembo nikada nije pisao.

Šta se s njim događalo u džunglama na Javi pokušao je da odgonetne američki pisac Džejmi Džejms, bivši književni kritičar „Njujorkera”. Putovanje stopama pesnika koji je 1891. umro u 37. godini opisao je kao zadatak Šerloka Holmsa, a sve je predstavio u knjizi „Rembo na Javi: Izgubljeno putovanje”.

Patern Berikon, koji nikada nije upoznao pesnika, ali je sebe nazivao njegovim biografom nakon što se oženio Remboovom sestrom, tvrdio je da se njegov zet krio u džungli i da su ga orangutani učili da preživljava, iako je ova vrsta majmuna nestala sa Jave pre dva veka, prenosi AFP.

Džejms tvrdi da Rembo nije bio Tarzan. Međutim, iako je više puta išao na Javu kako bi pronašao dokaze gde je pesnik proveo vreme pre nego što se ukrcao na brod za Evropu, nije našao nove dokaze. Zato pokušava da interpretira njegovo stanje uma. Jedna od Džejmsovih pretpostavki je da je Rembo posle uzbudljivog života u Evropi (uživanje u opijumu i hašišu i burna gej romansa sa Polom Verlenom) na Javi hteo da živi kao običan, neporočan čovek.

„Rembo je preteča umetnika – lošeg momka i kao takav je inspirisao Džima Morisona, Peti Smit, Kurta Kobejna i mnoge druge”, izjavio je za „Hafington post” autor koji već 13 godina živi u Indoneziji.

Artur Rembo, za mnoge začetnik moderne evropske poezije, napisao je najznačajnija dela pre 20. godine, a najpoznatiju pesmu Pijani brod (ovde) sa samo 16. Posle ga je skitnički duh vodio po Evropi, do Indonezije, Kipra i Jemena, sve do Etiopije. Pri kraju kratkog života trgovao je kafom i oružjem iz afričkih kolonija, a umro je od raka na majčinom imanju na severu Francuske.

***

Tragao za magijom i misticizmom

Džejmsova knjiga „Rembo na Javi: Izgubljeno putovanje” je mešavina biografije, književne kritike, lingvističke antropologije i društvene istorije. Detaljno je opisana Remboova inspiracija i očajničko nastojanje da se pritaji na ostrvu prepunom magije i čulnog misticizma. Potom prati njegov povratak u Evropu parobrodom na kom je putovao inkognito.

J. J. K.  (ПолитикаОnline)

_____________________________________________________________________________________________________

NOVIH 7 SVETSKIH ČUDA PRIRODE…

TAMOiOVDE________________________________________________________________________________________

Povodom projekta za izbor 7 novih svetskih čuda prirode, glasalo se četiri godine i eto, konačno juče, 11.11. 2011.g. u 11 sati i 11 minuta, glasanje je završeno.

Moglo se glasati za atrakcije prirode u 15 različitih kategorija: planina ili vulkan, kanjon ili fjord, podvodni svet ili greben, glečer, obala ili litica, oaza ili pustinja,  životinjski rezervat, pećina ili jama, šuma, geološko nalazište, park prirode, predistorijsko nalazište, voda, more, jezero ili reka, vodopadi.
Organizatori ovog nadmetanja su preliminarno saopštili:

7  NOVIH SVETSKIH ČUDA PRIRODE SU:

ZALIV HALONG-  VIJETNAM 

AMAZONSKA PRAŠUMA

NACIONALNI PARK KOMONDO- INDONEZIJA

VODOPADI IGAZU – BRAZIL

PLANINA TEJBL (RAVNA PLANINA)- JUŽNA AFRIKA

 

PODZEMNA REKA PORTO PRINCEZA- FILIPINI

OSTRVO JEJU- JUŽNA KOREJA

                                                                                                               

Podsećanja radi, naš kandidat ĐAVOLJA VAROŠ, nažalost, nije ušla ni među 28 finalista.

Ako je za utehu, iako su dospeli do finala, među „veličanstenih 7”, nema ni atrakcija poput: Koralnog grebena u Australiji,Velikog kanjona, Vezuva, Kilimandžara…

Autor: Bora*S

PRORADIO NAJOPASNIJI VULKAN…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

Vulkan Tambora, najsmrtonosniji vulkan na svetu koji se nalazi na ostrvu Sumbaji u Indoneziji, aktivirao se ovih dana nakon gotovo dva veka.

Tambora je posljednji put bio aktivan 1815. godine kada ubio najmanje 90.000 ljudi te je, kako piše „Vašington post“, zacrnio nebo i na drugoj strani zemaljske kugle.

„Priče o ovome vulkanu bile su poput horor priča dok smo odrastali. Zato ne želim da rizikujem“, rekao je lokalni seljak, napuštajući dom zajedno sa svojom porodicom.

Lokalne vlasti u blizini Tambore izdale su upozorenje zbog moguće erupcije koje se odnosi samo na stanovnike područja od oko tri kilometra od samog vulkana.

Bez obzira na to, mnogi iz šire okoline su zbog straha od zloglasnog vulkana spakovali stvari i otputovali u sigurnije krajeve.

Erupcija od pre gotovo dva veka ostavila je krater širok čak 11 kilometara i dubok 500 metara, a smatra se najvećom u istoriji.

Tog aprila 1815. u atmosferu je otišlo 400 miliona tona sumpornih gasova zbog čega su zabežene različite klimatske anomalije u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvor: RTCG