PREVER, KIŠA I LEPO VREME…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Na današnji dan, 4. februara, rođena su dva književna velikana,  francuski pesnik Žak Prever (1900.g.) i srpski pisac Borislav Pekić (1930.g.).

U Valjevu su 1804, od strane turskih dahija pogubljeni znameniti srpski narodni glavari Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin.(ovde)

Umrli su, 1901, Svetozar Miletić, srpski političar i gradonačelnik Novog Sada, a 198o, Stojan Aralica, srpski slikar.

Da, 2004.godine, osnovana  je globalna mreža Facebook.

ANARHISTA, ODMENTIK, SANJAR...

images ŽAK PREVER (ovde) u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u različitim njegovim aspektima.

Svojevrstan moralista i kritičar društva, ukazuje na još uvek moguće prostore čovekove sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju.

Prva Preverova zbirka pesama „Reči“ objavljena 1945. godine postigla je nezapamćen uspeh: u kratkom roku prodato je 150.000 primeraka! Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinskijeg narodnog pesnika, koga podjednako vole i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja.

ŽAK PREVER je rođen 4. februara 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bolonjske šume, od oca Andrea Prevera i majke Sizane Prever rođene Katis.

 Porodica ima finansijske teškoće, sele se u Tulon, pa se opet vraćaju u Pariz. Stalna preseljenja, promene škola, oskudica i Prvi svetski rat utiču da Prever zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine, radi povremeno razne fizičke i kancelarijske poslove.

Služi vojsku u Linevilu u Loreni, gde upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u Carigradu gde upoznaje Marsela Dijamera.

Po povratku u Pariz trojica prijatelja stanuju zajedno.

Godine 1925. Prever se venčao sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući na Monparnasu okupljaju se Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno i drugi nadrealisti, a domaćini su Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Trojica prijatelja odlučuju, da se priključe nadrealističnom pokretu (1925. godine).

Preverova saradnja sa nadrealistima trajala je sve do razlaza sa Bretonom 1928. godine.

Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom, Pjerom Preverom radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista; kasnije je pisao scenarije i dijaloge za Renoara, Karnea, Gremijona, Kajata, Otan Laru i druge režisere.

Tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone.

Sarađuje sa kompozitorom Žozefom Kozmom i pozorišnom grupom „Oktobar“.

Godine 1946. rodila se Mišel, kći Žaka i Žanine Prever.

Do svoje smrti 11. aprila 1977. godine, objavio je više zbirki pesama i knjiga.

Zbirke pesama:„Reči“, „Priče“, „Druge priče“, „Veliki prolećni bal“, „Čari Londona“, „Predstava“, „Kiša i lepo vreme“, „Priče od škriljca“, „Zbrda zdola“, „Neke stvari i ostalo: izabrane pesme“, „Sunce noći“.

Filmografija:„Vrata noći“, „Deca raja“, „Tesna vrata“, „Noćni posetioci“, „Ljubavnici iz Verone“, „Dan se rađa“, „Večernji posetioci“, „Stvar je svršena“.

Jednočinke:„Hitler dolazi na vlast“, „Drama na dvoru“, „Bitka kod Fontenoa“, „Sitroen“.

BARBARA

Govori: DRAGAN STOJNIĆ

golubplav

 

imagesivtangiADRIJEN
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg …
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk’o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala …
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

 

TO LICE LJUBAVI OPASNO I NEŽNO

Iv Tangi-Dosao sam kao sto sam obecaoTo lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom
Ne znam više
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi teče
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

                                                                                 VRT

imagesivHiljade i hiljade godina
Ne bi dovoljne bile
Da iskažu
Onaj trenutak večnosti
Kad si me poljubila
Kad sam te poljubio
Jednog svetlog julskog jutra
U bašti Emine u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja se u zvezde računa!

UVELO LIŠĆE

ivtangiŽelela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.

DOBRA MLADA VREMENA


Reke su bile bistre

more čisto
hleb je bio dobar
godišnja doba padala kad im je doba
ratovi zaboravljeni
a ljudi su se voleli.

NARANDŽA

Iv Tangi-Ruka u oblaku Patent – zatvarač skliznuo je na slabine
i sretna oluja tvog ljubavnog tela
usred mrklog mraka
prosula se odjednom
I haljina padajući na uglacani parket
nije napravila veći šum
od kore naranžze kad padne na tepih
Pod nogama
Mala sedefna dugmad krckala su kao semenke

Crvena narandžo
divni plode
vrh tvojih grudi
ucrtao je novu liniju sreće
na mom dlanu
Crvena narandžo
divni plode

Sunce noći.

                                                                         REKA

Iv Tangi-Tvoje mlade grudi blistale su na mesečini
ali on je bacio
jedan kamičak
hladni kamen ljubomore
na odsjaj
tvoje lepote
što je igrala gola na reci
u velesjaju leta.

ŠKOLA UMETNOSTI

U kutiji od upletene slame
Otac izabra jednu kuglicu od hartije
I baci je
U staklenu zdelu sa vodom
Ispred radoznale dece
Razvi se u vodi odjednom
Raznobojni
Veliki japanski cvet
Kratkotrajni lokvanj
I deca utihnuše
Zadivljena
U njihovoj uspomeni nikad više
Taj cvet uvenuti neće
Taj iznenadni cvet
Stvoren za njih
Za tren
Pred njima

                                                          I TO MI JE NEKA RAZONODA 

imagesivtaI to mi je neka razonoda pisati

i to mi je neka razonoda sanjati
Eto taj list
bio je potpuno beo
pre nekoliko sekundi
Ni minut
jos nije prošao
A evo na šta liči.

Slike: Iv Tangi

Izvori: Žak Prever-izabrane pesme “ Neke stvari i ostalo“,Vikipedia, Google foto,You Tube

Priredio: Bora*S

____________________________________________________________________________________________

SEČA KNEŽEVA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Burna dešavanja i neki od prelomnih ili presudnih događaja, koji su sudbinski uticali na dalji tok  srpske istorije odvijali su se u januaru i februaru 1804. godine.

U Valjevu, na desnoj obali Kolubare , pedesetak metara od mosta, na samom početku ulice Kneza Miloša nalazi se ovaj spomenik.

TAMOiOVDE-Valjevo

OVDE SU 1804. SRPSKI KNEŽEVI POSEČENI

Na ovom mestu 4. februara 1804. godine posečeni su srpski kneževi.

U aprilu 1789. godine Sultan Selim III došao je na vlast  i počeo odmah da sprovodi obimne reforme u celom Carstvu.

Bile su to pre svega poreske  i zemljišne reforme, a optočela je i reorganizacija vojske. Neke od „blagodeti“ reformskog kursa osetile su se i u Beogradskom pašaluku, te su prilike  pod turskom vlašću krajem 18. veka bile relativno povoljne u odnosu na ono što će kasnije uslediti. Naime, sultan Selim III dao je Srbima 1793. i 1794. godine, povlastice na osnovu kojih su sami ubirali poreze i druge dažbine, sudili i presuđivali po svojoj volji.

No, po pravilu ovakve reforme uvek imaju protivnike. U ovom slučaju to su bili janjičari. Njihove vođe Aganlija, Jusuf Mula, Fočić Mehmed-aga i Alija Kučuk, vrativši se u Smederevski sandžak ubijaju Hadži Mustafa pašu, preuzimaju vlast, dele pašaluk na četiri dela, zavode diktaturu i odmah ukidaju Srbima povlastice koje im je učinio Selim III.

Ovakav teror  imao za cilj da zastraši narod, izazove razdor među narondne prvake, a zapravo je rezultirao ujedinjenjem svih društvenih slojeva-  kako srpskih tako i turskih. Srbi i Turci koji su bili protiv dahija našli su se na istoj strani, organizujući pobunu 1802. godine. Neuspešno – bilo je prerano.

Početak  1803. najavljuje burne događaje koji će uslediti. Najpre se sastaju 12 knezova iz valjevske nahije dogovora radi. Na tom sastanku odlučuju da se podigne ustanak za 8 meseci. Takvu odluku donose i šumadijske starešine.

Krajem te godine, činjenice o nastaloj situaciji u Beogradskom pašaluku i namere  srpskih starešina, knez Aleksa Nenadović iznosi u pismu koje upućuje  majoru Mitezeru, austrijskom komandantu u Zemunu.  Slučajno ili ne, do ovog pisma dolaze dahije. Da bi sprečili sada već realno moguć oslobodilački pokret Srba, dahije su odmah preduzeli drastične mere. Pokolj počinje. Zanavek upamćena „Seča kneževa“. Za samo 3 sedmice posekli su preko 150 najviđenijih ljudi u Srbiji, poput   Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića, Hadži-Đere… 

 

TAMOiOVDE-Seča kneževa-Muselimov konak-Sima Nenadovič i Ilija Birčanin

Utamničeni i okovani u podrumu Muselimovog konaka-Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin

Simboli seče kneževa, zbog uloge koju su imali u predustaničkim događa­jima, stečenog ugleda i načina kako su posečeni, postali su  Aleksa Nenadović iz Brankovine i Ilija Birčanin iz Suvodanja.

Ova dvojica narodnih prvaka najpre su na prevaran način utamničeni u podrumu Muselimovog konaka, okovani a onda u zoru 4. februara odvedeni na gubilište kraj Kolubare i posečeni. Njihove odrubljene glave su javno istaknute na čardaku Konaka.

 

TAMOiOVDE-Muselimov konak-Valjevo

Muselimov konak u Valjevu

Muselimov konak je najstarija sačuvana zgrada u Valjevu. Podignut je u    18.    veku. U to vreme bio je deo većeg kompleksa administrativnih zgrada u centru varoši.

Danas se u Konaku  nalaze 2 stalne muzejske postavke: u podrumu konaka, u ambijentu stare turske apsane posetioci mogu da obiđu postavku  ”Seča knezova”, a u prizemlju ”Valjevska nahija i Valjevci u   Prvom i Drugom srpskom ustanku“.

 

TAMOiOVDE-Muselimov konak-podrum-Valjevo

Između svetla i tame. Vrata podruma Muselimovog konaka

U tradiciji naroda zapadne Srbije Muselimov konak ostao je zapamćen kao mesto gde je, „posle  poslednje noći knezova, počelo da sviće jutro slobode”.

Pokušaj dahija da ovim brutalnim pogubljenjima uguše otpor i spreče oslobodilački pokret Srba, ne samo da nije uspeo, nego je bio to još veći  podsticaj za preostale srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka. Na Saboru u Orašcu 14. f ebruara 1804. donesena je odluka da se podigne buna na dahije. Ovo je početak rasplamsavanja Srpske revolucije za oslobođenje od viševekovnog ropstva.

Valjevo se i ovaj put našlo u centru događaja. Još jedna pažnje vredna činjenica:Valjevo je prva veća varoš koja je oslobođena na početku Prvog srpskog ustanka.

Ako je ovaj sažeti prikaz burnih istorijskih događaja pri kraju 18. i na početku 19.veka, pobudio vaše interesovanje, preporučujem da obavezno pročitate čuvene Memoare, prote Mateje Nenadovića, sina kneza Alekse, tvorca i predsednika prve  srpske vlade iz 1805. godine.

ALEKSA NENADOVIĆ

Aleksa Nenadović

Turci svežu moga oca i Birčanina, a Milovana Grbovića puste. Kad počnu vezati moga oca, vidi on šta će biti i rekne:

„Jel tuna Jakov, da mu nešto kažem?“ – Onda rekne Milisav iz Dupljaja plačući: „Nije, kneže, ovde, no kaži meni, ja ću mu kazati“. – To mu – reče – kaži da ni on i niko od mojih odsada Turcima ne veruje“.

 

ILIJA BIRČANIN

Ilija Birčanin

Povedu ih na pogublenije, i kao što su mu posle toga mnogi i Srbi i Turci kazivali, moj je otac sasvim pri sebi bio, aki bi na pir vođen bio, i slobodnim glasom vikne:

„ Fočiću, Fočiću, ne molim te za život nego te samo molim, nemoj me beščasnom smrću moriti, no sabljom kojom se junaci gube; a znaj, Fočiću, da će moja krv i pred Bogom i pred ljudima tebi dosaditi.

……

Potom poviče na dželata: „Seci!“, i odmah oba posekošem( najpre je Birčanin posečen), a narod s prozorja razbegne se, a Turci Valjevci poplaše se, i odmah počeli su jedan po jedan tajno od drugih svoje važnije stvari pripremati. Glave obadve metne Fočić više sebe na čardak. To je bilo januarija 23. pred veče 1804. godine. Njihova tela stajala su oko 80 fati niže ćuprije na poljicu do Kolubare.“

Filip Višnjić, slepi guslar na svoj način je ova dešavanja opevao u pesmi „Početak bune protiv dahija“.

A dahije? Dahije je u noći između 5. i 6. avgusta  na ostrvu Ada Kale pogubio Milenko Stojković.

Izreka  “ko se mača lati od mača će poginuti” pokazala se istinitom i u ovom slučaju.

Priredio: Bora*S

_________________________________________________________________________________________________