HRISTOS U NAMA…

tamoiovde-logo

Angelus Silezijus – HRISTOS U NAMA

rozdestvohristovo_rublevblagsobormkI neka se Hristos rodi još stotinu puta u jaslama,
Spasiti se nećemo dok se ne rodi u nama.

.

Angelus Silezijus (Angelus Silesius), pravo ime Johannes Scheffler 1624-1677, nemački pesnik-mistik

Slika: Andrej Rubljov – Rođenje Hristovo

Prepevao sa ruskog: Aleksandar Mirković

Izvor:Srodstvopoizboru/Januar 7, 2017

________________________________________________________________________________

SRPSKA SLAVA NA LISTI UNESKA…

tamoiovde-logo POSTAJE DEO KULTURNOG NASLEĐA ČOVEČANSTVA!

Praznik porodice posvećen svetitelju zaštitniku domaćinstva, oblikovan u srednjem veku, postaje do kraja nedelje deo nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva

dru-djurdjevda_620x0DO kraja predstojeće sedmice, saznaju „Novosti“, srpska krsna slava, zvanično će biti na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Tako će slava, najprepoznatljiviji običaj većine naših pravoslavnih porodica, ostati upamćena i kao „prvi upis“ Srbije na listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Ali, iako nema sumnje koliki je značaj slave za Srbe u Srbiji i kod većine Srba u regionu i svetu, našu javnost ovih dana najviše interesuje kako su je predlagači opisali i predstavili Uneskovoj komisiji.

Magistar Marko Stojanović, član nominacionog tima Slave za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kaže da je slava predstavljena, pre svega kao obred osveštanja hrane i pića, koji pravoslavni hrišćani u Srbiji praktikuju u okviru godišnjeg ciklusa običaja. Kao praznik porodice, posvećen svetitelju, zaštitniku domaćinstva.

Naglašeno je, kaže, i da je reč o narodnom običaju proslavljanja sveca zaštitnika pod nazivom slava, krsno ime, krsna slava i, ranije, pamjat svetom, koji je oblikovan u srpskoj srednjovekovnoj državi, kao i da njegovu današnju običajno-religijsku formu, osim većinskog srpskog stanovništva, praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica.

– Objasnili smo i da obred slave i rituali sadrže beskrvne i krvne žrtve, uz molitve i zdravice. A, centralni, hristijanizovani ritual podrazumeva paljenje sveće, molitvu i unakrsno presecanje, prelivanje vinom i lomljenje hleba odnosno slavskog kolača na četiri dela, što simbolizuje telo, krv i bestelesnu prirodu Hrista.

Gozba, koja sledi nastavak je i sjedinjenje sa centralnim ritualom. Ona i za domaćina i za goste započinje uzimanjem zalogaja slavskog kolača i slavskog žita, potom otpijanjem gutljaja vina uz zdravicu, koja se izgovara za plodnost i blagostanje svih prisutnih, slavljenika i gostiju – kaže mr Stojanović.

NACIONALNA LISTA SA 27 “STAVKI“

Pre Uneskove, nematerijalno kulturno nasleđe mora da se nađe na nacionalnoj listi.

Srbija je, 2012. godine, usvojila registar koji trenutno sadrži 27 „stavki“ srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Osim slave, tu su molitva – đurđevdanski obred, belmuž, izlivanje i paljenje ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat, klesarski zanat, pazarske mantije, kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo (kolo u tri, kolo u šest), rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, vranjska gradska pesma i čuvanje Hristovog groba.

On pojašnjava da je u „objašnjenju“ slave, predočeno i da je na gozbi neizostavna pečenica od mesa, kao krvna žrtva koja potiče iz antičkih vremena, i koja za slave koje se obeležavaju za vreme hrišćanskog posta ili na posne dane podrazumeva isključivo uzimanje ribe.

– Naglasili smo, takođe, da se i takozvano prenošenje slave obavlja uz kolač, kada sinovi, koji prema običaju isključivo nasleđuju slavu, na njen dan od oca ritualno preuzimaju komad kolača za vlastito domaćinstvo.

Rekli smo i da gozbu, slavski kolač i žito, pripremaju isključivo žene, i tako postaju ravnopravni nosioci slavskog obreda. Deca, pak, pomažu, rade manje poslove, posmatraju i uče da u budućnosti preuzmu značajnije uloge – priča naš sagovornik.

Posebno je ukazano da ritualna priprema i ukrašavanje slavskog kolača, utiskivanje Hristovih simbola IS-HS-NI-KA, uz kvalitet i obilje jela na gozbi, naglašavaju kulturnu, obrednu i društveno ritualizovanu ulogu žene i njen prestiž. Jer, pripremanjem žrtve u hrani, ona obezbeđuje plodnost i blagostanje domaćinstvu, ali ujedno prenosi ritualna znanja i veštine sa kolena na koleno.

– Objašnjavajući značaj slavske gozbe, pojasnili smo i da se tako širi društveni krug u kome se slava prepoznaje kao simbol zajedništva i identiteta. Pozivanjem i učešćem rodbine, prijatelja i suseda u gozbenom ritualu, usklađuju se društveni status, različita etnička i religijska pripadnost učesnika i naglašava važnost svakog gosta – naglašava Stojanović i kaže da je komisiji koja je odlučivala o tome da li će se slava naći na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva naš centar priložio obimnu dokumentaciju i priloge koji najbolje svedoče o istinskoj važnosti slave za identitet srpskog naroda tokom minulih vekova, danas i u budućnosti.

ZASLUŽNI I MEDIJI

– ZAKONSKI okvir, koji domaćinima za dan slave omogućava da ne rade, uz podršku medija koji povodom slava emituju ili pišu prigodne priloge, odražava opštedruštveni, pozitivan stav javnog mnjenja, što pospešuje očuvanje i održivi razvoj slave kao nematerijalnog nasleđa u Srbiji.

Osim toga, u Etnografskom muzeju u Beogradu i Muzeju hleba u Pećincima sprovode se dečji obrazovni programi koji promovišu i podižu svest o značaju proslavljanja porodičnog svetitelja – naglašava mr Marko Stojanović.
J. Matijević 

Izvor:novosti.rs| 23. novembar 2014.

___________________________________________________________________________

JAJA – SIMBOL PLODNOSTI I ŽIVOTA…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________

Danas je Vaskrs, najveći hrišćanski praznik.

Pravoslavne crkve i vernici obeležavaju Vaskrsenje Hristovo, jevanđeljski događaj kojim je pre više od dva milenijuma počela novozavetna istorija čovečanstva.

Suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću. Isus Hristos je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Neverni Toma. Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica-„Neverni Toma“.

Vakrs spada u „pokretne“ praznike, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.

 „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“- uobučajeno je pozdravljanje ljudi  za ovaj praznik (poslednjih godina, nažalost, putem neizbežnih SMS poruka i FB objava, „afirmišu“ se i kruže čestitke u vidu najčešće besmislenih i nebuloznih novostihoklepačkih „pesmuljaka“).

Posebnu draž vaskršnjoj svetkovini daju vaskršnja obojena jaja, koja se prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.

Jedan od najzanimljivijih običaja je tucanje (razbijanje)  ofarbanih jaja. Po pravilu, razbijeno jaje pripada onome čije ga je jaje razbilo.

 Priredio: Bora*S

______________________________________________________________________________________________________

JAJE KAO SIMBOL ŽIVOTA I PLODNOSTI

U predanjima i mitovima mnogih naroda jaja se pojavljuju kao simbol vaseljene, koja je nastala iz jajeta. Zato jaje oličava stvaralačku silu božanstva i prirode.
Po jednom kineskom mitu, i sam čovek je nastao iz jajeta. Jaje, simbol svemira, odslikava i njegov nastanak – iz gornje polovine jajeta je nastalo Nebo, iz donje Zemlja, a iz žumanceta Sunce. Kod drevnih Egipćana, kao i u nekih savremenih afričkih naroda, verovalo se da je božanska ptica snela svemirsko jaje, od koga su, kao i u kineskom mitu, nastali Nebo i Zemlja. 

Izvor teksta: Treće oko

Slika: Bora*S

RETKO TO ČINIMO…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

BITI SREĆAN

U životu ne postoji nikakva dužnost

osim dužnosti: biti srećan.

Samo smo zato na svetu,

a sa svim dužnostima,

svim moralom

i svim zapovedima

retko činimo jedno drugoga srećnim,

jer i sebe time ne činimo srećnima.

Ako čovek može biti dobar,

može to samo onda

kada je srećan,

kada u sebi ima sklada,

dakle kada voli.

To je bilo učenje,

jedino učenje na svetu.

To je rekao Isus,

To je rekao Buda,

To je rekao Hegel.

Za svakoga je na ovome svetu

jedino važno

njegovo vlastito najunutarnjije,

njegova duša,

njegova sposobnost da voli.

Ako je ona u redu,

onda je svejedno

jede li se proso ili kolači,

nose li se dragulji ili rite;

onda svet zvuči zajedno s dušom,

onda je dobro.

Herman Hese