TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________
SVE O OSKARU: KOLIKO KOŠTA, KAKO JE DOBIO IME I DA LI JE ZAISTA OD ZLATA
Da li ste znali da je čuvena statua na početku pravljena od bronze, da je visoka samo 34 centimetra i da se ne sme prodavati bez dozvole Američke filmske akademije
U Los Anđelesu se noćas održava 86. ceremonija dodele “Oskara”, svi nestrpljivo očekuju da vide kome će ove godine pripasti najvažnija filmska nagrada, a mi vam otkrivamo kako je nastala čuvena statua, koliko košta njena izrada i ko je bio ujka Oskar po kojem je legendarni ćelavac dobio ime.
Čuveni kip je stvoren 1929, i to po nalogu tadašnjeg šefa studija MGM Luija Mejera. Inače, ideja je potekla od umetničkog direktora MGM-a Sedrika Gibonsa a umetnik iz Los Anđelesa Džordž Stenli je napravio prvu statuu viteza koji stoji na rolni filma i drži krstaški mač.
Iako na televiziji to izgleda sasvim drugačije – visok je samo 34 centimetra i težak je 3,85 kilograma.
Da podsetimo, nagrada će večeras biti dodeljena u čak 247 kategorije, ali Američka filmska akademija uvek u rezervi ima ”višak” Oskara u slučaju da dobitnika bude više – naročito kada se radi o producenatima koji dobijaju “Oskara” za najbolji film i kojih obično ima nekoliko.
Na postolje statue je ugraviran serijski broj svake statue kao i pločica sa imenom vlasnika i “Oskari” ne mogu da se prodaju, poklanjaju ili prebacuju bilo kome ako prethodno prvo nisu ponuđeni Akademiji.
Akademija ima pravo da ih kupi za 10 dolara i 2008. je pobedila u pravnoj bici sa naslednicima Meri Pikford koji su želeli da prodaju njenog “Oskara”.
Godine 1993. “Oskar” koji je 1945. dobila Džoan Kroford za “Mildred Pirs” prodat je na aukciji za 68.500 dolara, a u decembru 2011. statua Orsona Velsa za kultni “Građanin Kejn” otišla je za 861.000 dolara.
U početku, male figure bile su pravljene od pozlaćene bronze, ali je taj postupak odbačen nekoliko godina kaznije u koristi takozvanog “britanija metala” koji se potom prevlači bronzom pa niklovanim srebrom i konačno 24-karatnim zlatom.
Zbog nestašice metala u Drugom svetsko ratu, tri godine su dodeljivani “Oskari” od gipsa koji je bio premazan zlatnom bojom, a posle rata dobitnicima su statue zamenjene pozlaćenim.
Statue od 1982. pravi čikaška kompanija “R.S. Ovens” i koštaju oko 18.000, po komadu.
Verovatno niste znali ko je kumovao “Oskaru”, i legenda kaže da je bibliotekarka Akademije (a kasnije i izvršni direktor) Margaret Herik primetila da statue liče na njenog ujka Oskara.
Akademija taj nadimak nije zvanično usvojila do 1939. ali su se nagrade tako nazivale još od 1934. kada je holivudski novinar Sidni Skolski upotrebio termin za prvu pobedu Ketrin Hepbern u kategoriji najbolje ženske uloge.
_______________________________________________________________________________________________
KO ĆE DOBITI OSKARA?
Sve plesne numere su uvežbane, crveni tepih postavljen i pokriven plastikom zbog kiše, a prezenteri su naučili tekst i sada ostaje samo da se vidi ko će večeras osvojiti toliko željenu zlatnu statuu Oskara Američke akademije za film.
Kladioničari, koji često i omanu u predviđanjima, podeljeni su između „12 godina ropstva“, „Gravitacije“ i „Američke prevare“ za najbolji film.
-
- Gravitacija
-
- Američka prevara
-
- 12 godina ropstva
Iako je „Gravitacija“ predivno snimljena, a glumački ansambl čini „Američku prevaru“ sjajnom, najviše šansi ipak ima epska priča o slobodnom crncu prodatom u ropstvo – „12 godina ropstva“, koju će srpska publika moći da vidi na ovogodišnjem FEST-u.
Razlozi su, osim očiglednog umetničkog dometa, i politički korektni – drama o rasizmu u Americi, koju je snimio crni britanski režiser ne može da bude tek tako sklonjena u stranu u korist svemirske drame (Gravitacija) ili drame-komedije (Američka prevara).
U konkurenciji za najbolji film nominovani su još: „Kapetan Filips“, „Poslovni klub Dalas“, „Ona“, „Nebraska“, „Filomena“, „Vuk sa Vol strita“.
Kada je reč o režiserima, najviše šansi ima Alfonso Kuaron za „Gravitaciju“. U tome mu pomaže i činjenica da Kuaron nije izgubio nijednu važnu nagradu za režiju od početka „sezone nagrada“ u Holivudu.
Za režiju nominovani su još i Dejvid O.Rasel (Američka prevara), Aleksandar Pejn (Nebraska), Stiv Mekvin (12 godina ropstva) i Martin Skorseze (Vuk sa Vol Strita)
Kada je reč o najboljoj ženskoj ulozi, ime Kejt Blančet za „Nesreću Džesmin“ na svačijim je usnama i šanse da joj konce pomrse Sandra Bulok (Gravitacija) ili Meril Strip (Avgust u okrugu Osejdž) su gotovo nepostojeće. Uz njih u konkurenciji su još i Ejmi Adams (Američka prevara) i Džudi Denč (Filomena).
U muškoj konkurenciji situacija je nešto komplikovanija. Iako većina veruje da će Oskara dobiti Metju Mekonahi za ulogu AIDS aktiviste u „Poslovnom klubu Dalas“, budući da Akademija voli fizičke transformacije glumaca (Šarliz Teron za Čudovište, Nikol Kidman za Sate…), a Mekonahi je za ovu ulogu izuzetno oslabio, sve više kritičara ukazuje na besprekorno, žovijalno izvođenje Leonarda DiKaprija u filmu „Vuk sa Vol Strita“.
Njegove šanse da osvoji Oskara za film prepun psovki i kritike korumpirane Amerike ipak su male, iako su iznenađenja moguća pošto su nominovani još i Kristijan Bejl (Američka prevara), Brus Dern (Nebraska) i Čivetel Edžiofor (12 godina ropstva).
Kada je reč o sporednim ulogama, u muškoj konkurenciji sve šanse su na strani Džareda Leta za ulogu transrodnog lika u „Poslovnom klubu Dalas“ – opet zbog transformacije – iako je, smatraju kritičari, Majkl Fasbender u „12 godina ropstva“ za koplje bolji od svih u konkurenciji izuzev možda Barkada Abdija u filmu „Kapetan Filips“.
Uz njih, u konkurenciji su još i Bredli Kuper za „Američku prevaru“ i Džona Hil za „Vuk sa Vol strita“.
U kategoriji najbolja sporedna ženska uloga treba imati na umu da su u dugogodišnjoj istoriji dodele Oskara, samo dve glumice dobile dve godine za redom Oskara – Luis Rejner i Ketrin Hepbern. Ako Dženifer Lorens (Američka prevara) pobedi i sutra ona će biti treća a sa Baftom i Zlatnim globusom pod pojasom ima velike šanse za to.
Jedina koja bi mogla da joj poremeti planove je Lupita Njongo čija se uloga robinje Petsi, kaže kritičar „Telegrafa“ urezuje u dušu gledaoca.
Uz njih dve, za Oskara se takmiče i Seli Hokins (Nesrećna Džesmin), Džulija Roberts (Avgust u okrugu Osejdž) i Džun Skvib za „Nebrasku“.
Da li su i u kojoj meri predviđanja kritičara, kladioničara i ljubitelja filma tačna saznaćemo večeras, kada će Oskari biti dodeljeni dobitnicima 86. put.
___________________________________________________________________________________________________
TAMOiOVDE 