KADA ZATREBA SPAVAM I U ŠTALI…

tamoiovde-logoAna (21) iz Bora ima 6 konja koje je spasila smrti: “Kada zatreba spavam i u štali!”

Ana Torina iz Bora ima 21 godinu. Završila je srednju školu i uvek je bila odličan đak. Njeni roditelji su za svoju jedinicu želeli najbolje – da upiše fakultet, ima dobro radno mesto i još bolju platu. Ipak, Ana je izabrala drugačiji život. Ova mlada devojka ima 6 konja koje je spasila i izlečila, a njenu svakodnevicu ispunjava timarenje i hranjenje konja i čišćenje štale. Ovo je priča o mladoj, vrednoj i humanoj devojci kojoj ćete nakon čitanja ovog teksta poželeti da stegnete ruku!

ana-konji“U mojoj porodici postoji šala da sam prvo izgovorila reč „konj“, pa tek onda „mama“ i „tata“. Roditelji su moje interesovanje za konje shvatili ozbiljno tek kada sam u osnovnoj školi odvajala novac od užine i skupljala da kupim konja. Kada sam već skupila ozbiljnu sumu novca rekla sam im da idem na hipodrom da kupim konja. Iako živimo u zgradi, nekako su pristali jer su videli da neću odustati…”

ana-konji-2Ana je prvo kupila kobilu sa zaječarskog hipodroma, a onda je dobila i ždrebe o kojem vlasnik, jedan zaječarski političar, više nije hteo da brine.

Nije prošlo mnogo, a Ana je sa Zlatibora preuzela dva konja koje su vlasnici zapostavljali ili mučili. Jedan od konja sa Zlatibora imao je oko vrata urezan lanac, bio je neuhranjen a bahati vlasnik ga je svakodnevno jahao. Ana ih je za male pare kupila od vlasnika, koji kao da su jedva dočekali da ih se otarase…

konj“Iz Beograda mi je stigao beli trkački konj, englesko punokrvno grlo. On je bio toliko mršav da sam mogla rebra da mu prebrojim. Kada bih ga mazila po leđima, on bi i tada osećao bol. Jahali su ga do iznemoglosti…”

Kako je konja bivalo sve više, Ana je morala da im nađe siguran smeštaj. Uz pomoć svog dečka i roditelja pronašla je štalu i napuštenu kuću u obližnjem selu, koju su odlučili da renoviraju i tu smeste svoje životinje.

konj-3“To je stara kuća sa podrumom, koji nam služi kao štala. Kada smo došli ovde sve je izgledalo užasno, trnje na sve strane, podrum je bio prljav, nije bilo prozora, pa smo to sve morali da saniramo. Postavili smo prozore da ne duva i sredili krov da ne prokišnjava. Kupili smo stari crep i popravili krov, napravili smo vrata a svakom konju ogradili odvojen prostor.

Kada pada kiša ili sneg voda se sliva u štalu, pa to moramo stalno da čistimo. Nema struje i vode, pa posao oko konja gledam da završim dok ne padne mrak. Leti konje vodimo na potok, da ih napojimo, a zimi im vodu donosim u kofama”, priča Ana o svojoj svakodnevici, a iako obavlja i teške muške poslove, nijednom se nije požalila!

ana-konji-3Pitali smo Anu kako nabavlja hranu za konje:

“Zamolili smo ljude koji ne kose svoje livade da ih mi pokosimo i travu odnesemo konjima. Ljudi iz sela nam daju slamu ako im ne treba, a kada je lepo vreme konje pustim da pasu, jer oni to najviše voli, a to je i najjeftinije”.

ana-konji-6Njeni konj su bili bolesni, mršavi i pripremani za klanje pre nego što je ona počela da brine o njima. Danas su svi dobro uhranjeni, zdravi i srećni. Ana im je pružila mir koji su sanjali celog života. Kaže da su njeni konji u dvorištu uvek pušteni, ali da se ne plaši da će pobeći. A i zašto bi, kada se pored Ane osećaju voljeno i spokojno…

konj-2Ana kaže da čim kroči u štalu, problemi nestaju jer je konji čine srećnom:
-Oduvek sam više volela da spasim bolesnu i staru životinje, nego da kupim mladu i zdravu. Te zdrave imaju šanse, dok stari i iznemogli konji završavaju u klanicama. Nemam brata ni sestru a oduvek sam volela o nekome da brinem. Kada ste dobri prema čoveku, on to zna da zloupotrebi, dok vas životinje nikada neće izneveriti…

ana-konji-4Ždrebe po imenu Tereza imalo je slomljenu nogu kada ga je Ana kupila.
-Mesec dana, dok nije skinula gips, ja sam spavala sa njom u štali. Čak i sada kada je gips skinut, ona ima krivu nogu, jer su joj tetive atrofirale. Za nju je lečenje bilo veoma skupo, a veterinar je dolazio čak iz Beograda jer su nam ovi veterinari rekli da samo možemo da je uspavamo.

-Ponekad sate provodim samo gledajući ih kako pasu, mirni i spokojni. Kada se razigraju meni srce bude puno – zemlja počne da se trese a griva da im se vijori na vetru. Ponekad izgledaju tako snažno, a zapravo su vrlo nežne životinje koje je lako povrediti! Konj je oduvek bio plen, i zloupotrebljavali su ga i ljudi i druge životinje…

ana-konji-5Pored konja, Ana brine i o nekoliko pasa. Svi oni su takođe preuzeti ili sa ulice, ili od neodgovornih vlasnika. Bili su mršavi, bolesni, preplašeni a Ana ih je sve lečila i negovala.
Danas svi žive srećno i zadovoljno kao velika porodica.

Ukoliko biste voleli da posetite Anino imanje i njene konje, ili da joj pomognete u održavanju štale, možete joj se javiti na telefon 0649907843.

Ova skromna devojka rekla nam je da često strahuje da će joj konji ostati gladni, ili da će ih ova zima dočekati nespremne u nedovršenoj štali, pa je zamolila dobre ljude da joj se jave ukoliko su spremni da joj pomognu i doniraju hranu za konje ili građevinski materijal.

Mladi kao što je Ana vraćaju veru da će nam budućnost biti sve bolja! Bravo!
Izvor: www.zivotinje.rs/istmedia.rs/

_____________________________________________________________________________________

MOJE VREME SA KONJIMA ZOBNATIČKIM…

tamoiovde-logo

NE  JURITE  KONJI

Svu noc ja sam lutao svud
bez nade, bez mašte, bez sna,
i ne znam baš nikakav put
kud mogo bih otići ja.

Ne jurite, konji, u kas!
Kud nosite sad mene, kud?
Moj život je prošo zalud,
ne jurite, konji, u kas!

Sav život proleti ko tren,
i mladost i ljubavi žar,
al ostavlja ko blijedu sen
ljubavni bol kao dar.

                                                                                                       ***

 Pet kilometara od Bačke Topole ka Subotici, na idealnoj lokaciji nalazi se Zobnatica-prekrasna lepotica Panona.

Prva asocijacija na pominjnanje Zobnatice- čuvena ergela rasnih konja.

I da je samo to, bilo bi dovoljno za „put pod gume“- pa pravo u naručje lepotici.

Ali nije.

 Zobnatica je zaokružen, homogen prirodni i privredni  prostor: plodne bačke oranice, šumski kompleksi, lovni tereni, krasno jezero, Muzej konjarstva, umetnička galerija, hipodrom sa manježom, hotel „Jadran“, Kaštel, čarda, parkovi, spomenici u slavu konja… i to ne bilo kojih, nego Onih- najboljih.

Da. Zobnatica je prava turistička meka u srcu Bačke.

 Ali konji…

Veličanstvena lepota, snaga, izdržljivost, skladnost, razigranost…

 Te najplemenitije životinje date na dar čoveku da budu uz njega od početka naovamo.

Na istoriskoj i civilizacijskoj stazi koračali su zajedno-čovek i konj. Skoro neraskidivo povezani, u dobru i zlu.

Obrađivali zemlju, prenosili tovare, vukli terete,osvajali prostranstva, putovali, ratovali, okretali točak-onaj pravi ali i točak istorije. Išli zajedno na svadbe i sahrane. Paradirali i takmičili se. Sa drugim ljudima i konjima. Pobeđivali ili doživljavali poraze.

Ruku na srce, konj je vazda bio sluga, gospodar- čovek. A konj veran i odan. Nosio je čoveka i terete na sebi, vukao, kasao, galopirao, ratovao, hajdukovao, čak i vino pio, ginuo od oružja, lipsavao od  zadobijenih rana, napora i gladi…sve zarad čovekovog i civilizacijskog napretka.

Ko zna kako bi se točak istorije okretao da ne beše konja. Sasvim sigurno mnogo sporije.

Setite se samo Šarca, Ždralina, Jabučila, Kušlje, Đoga….

 Ako se čovek ikako mogao, makar malo „odužiti“ konju, činio je tako, što ga je od davnina, kroz vekove i skoro neprekidno, opisivao u pesmama, slikao, vajao, fotografisao.

A ovde u Zobnatici, podigao mu spomenike, uredio grobove, otvorio Muzej konjarstva i Galeriju u kojoj se nalaze skoro 500 radova najboljih srpskih slikara.

 Danas  je u ergeli Zobnatičkoj, nažalost, samo stotinak, pretežno kobila sa ždrebadima i nekoliko pastuva. A pamte se vremena kada ih je ovde bilo i do hiljadu rasnih i plemenitih.

Za više od dve stotine godina postojanja ove ergele, neizbrisive tragove ostavili su mnogi divni konji.

Ali su dva još za života ušla u legendu i postali zaštitni simboli: Jadran i Kazanova.

Nepobedivi Jadran zaslužio je, svoju u belom mermeru isklesanu skulpturu u prirodnoj veličini, postavljenu u centru Zobnatice .

Legendarni Kazanova, mermernom pločom obeležen grob i velelepni spomenik ispred muzeja.

Ostale su za njima generacije plemenitih naslednika, istinite i fantastične priče.

Nekom će  prilikom  biti  ispričane. Ovde.

Zato što zaslužuju i zato što cenim  i poštujem njegovo konjsko veličanstvo.

Autor: Bora Stanković

_________________________________________________________________