A ONDA SAM KRENUO SVUDA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________________________

VELIKE VATRE

Prvo sam znao ko sam
A onda krenuo svuda
Gde ima i gde nema
Što usamljeni traže

 

Od svega digao ruke
Kao zverka na oprezu
Kroz pojas mrtve straže
Krenuo u tu jezu

Što god sam goreo duže
Manje sam grejao zna se
Velike vatre služe
Da male vatre gase

D.Trifunović

TAKOREĆI, PORTRET PSEĆI…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________

Važi li i za mene “ vanredna situacija“ ili da se ponašam normalno?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor: PASiJA

SPAVA SA PSIMA DA SE NE SMRZNE…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________

  Žalosno!
Marija Radosavljević (44) živi na samo šest kilometara od centra Čačka u potpunoj bedi – bez struje, vode i grejanja, a zaboravljenoj od svih, preti joj opasnost da se smrzne. Redakciji Kurira javile su se komšije iz naselja Konjevići, koji kažu da bi je odavno pronašli zaleđenu da ne spava sa psima i živinom.
– Marija je ometena u razvoju i od oktobra prošle godine živi sama. Majka, koja je brinula o njoj, zbog bolesti se nalazi u Beogradu, u bolnici. Njih dve su i ranije živele na ivici bede, od hrane koju sakupe po kontejnerima. Ona ne može sama da vodi brigu o sebi. Svako jutro najpre odem do Marijine kuće da vidim da li je živa ili se smrzla. Kako je moguće da u ovom gradu ne postoje institucije i službe koje se brinu o ovakvim ljudima? Ukoliko nadležni nešto hitno ne preduzmu, Marija neće preživeti ovu zimu – priča komšinica Branka Vukašinović i dodaje da su radnici Centra za socijalni rad u Čačku poslednji put Mariju posetili pre više od šest godina, kada su joj oduzeli petnaestogodišnju devojčicu.
– Sa hladnoćom se borim tako što spavam u kaputu, s kapom na glavi, a da nije pasa koji me greju, sigurno bih se smrzla. Volela bih kada bi ova kuća mogla nekako da se renovira jer ne mogu da napustim životinje o kojima brinem – priča Marija, s kojom u jednoj hladnoj sobi žive tri psa, živina i patak, koji je star i nepokretan.
D. Čeković

U čačanskom Centru za socijalni rad kažu da su upoznati sa situacijom u kojoj se nalazi ova žena i ističu da je od te ustanove pred novogodišnje praznike dobila paket i novac za drva. Takođe, direktor Zoran Belčević navodi da Marija prima i socijalnu pomoć od 6.000 dinara.

 Izvor: Kurir

MOJE VREME NA CRNOM VRHU SA SVEDOCIMA VREMENA MINULIH…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________
Početak 1945. godine. U sremskoj ravnici, još od 21.oktobra 1944. godine, u sklopu završnih operacija za konačno oslobođenje zemlje, odvijaju se krvave borbe uz učešće 250.000 vojnika sa obe  strane. Zima je duga i izuzetno hladna. U tek oslobođenom Beogradu bolnice su prepune ranjenika koji svakodnevno pristižu sa Sremskog fronta. I ranjenicima u bolnicama i stanovništvu Beograda neophodno  je obezbediti ogrev.

Crni vrh. Planina na sredokraći puta između Bora i Žagubice, izuzetno bogata kvalitetnim šumama, posebno bukovim.

Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije naložio je 3. januara 1945. godine omladini Srbije da organizuje radnu akciju na Crnom Vrhu radi seče i dopremanja drva za ogrev i izgradnje pruge Bor-Crni Vrh.


Već 10.januara  1945. godine sa  perona železničke stanice Zaječar 283 omladinaca iz tadašnjeg zaječarskog okruga, krenulo je za Bor. Već sutradan na Crni vrh.

Skoro istovremeo  otpočelo se sa sečom drva i izgradnjom pruge.

Bio je to početak prve ratne omladinske radne akcije u Jugoslaviji.

U teškim, skoro surovim vremenskim uslovima, kada se temperatura spuštala i do -32°C, bez najnužnije odeće, obuće, nedovoljno hrane i alata, u gudurama i klancima ove planine, radilo je 1630 omladinaca iz desetak okruga Srbije.

Za nepuna tri meseca (radna akcija je završena 28. marta 1945.godine) ovi mladi, vredni i hrabri ljudi, uspeli su da natčovečanskim naporima, izdržljivošću i odricanjima obezbede oko 20.000 kubnih metara ogrevnog drveta, poprave onesposobljenu  i postave novu prugu u ukupnoj dužini od 25 km i 800 m. od Bora do Crnog vrha.

Na Dunav stanicu u Beogradu, 14. marta 1945. godine, stigao je svečano ukrašen voz sa 15 vagona i više stotina kubika drva, kao poklon omladine Srbije- Beogradu.


U znak sećanja na te dane, ovu i druge radne akcije, a povodom 1.aprila Dana ORA, koje su izuzetno doprinele obnovi i izgradnji zemlje nakon 2. svetskog rata,  u organizaciji Opštinskog odbora udruženja boraca iz Bora, neki od učesnika i komandanata u ovom poduhvatu, predstavnici lokalne samouprave Bor, Opštinskih odbora iz nekoliko gradova, udruženja građana, pojedinci i  poštovaoci dela ovih u to vreme  mladih, a zapravo zrelih, odgovornih, hrabrih i srcem vođenih ljudi, položili vence kraj spomenika na Cnom vrhu, koji je podignut u znak sećanja na ovu akciju i vreme, koje je danas za mnoge nezamislivo.


Zadovoljstvo mi je bilo da danas boravim na Crnom vrhu, upoznam, razgovaram i družim se sa  “starinama” koji su duboko zašli u 9. deceniju života, a fizički i intelektualno besprekorno funcionišu. Profesor dr Miodrag  Zečević, inžinjer Jova Žikić i Božidar Živković  sa oduševljenjem su pričali o tim, a nekako razočarano o vremenima ovim.

Uživao sam i zabeležio  njihova kazivanja. Podeliću ih sa vama u narednim danima. Možda će neko još, poput mene staviti prst na čelo.

Ako nam je još uvek, Tamo i Ovde, na pravom mestu.

Autor: Bora Stanković

_______________________________________________________________________________________________________