GIMNASTIKA UMA…

TAMOiOVDE-logo

Afirmacija znanja, obrazovanja i kulture

U hotelu “Jezero” na Borskom jezeru, 29, 30, i 31. avgusta, održani su 14. Susreti enigmata Srbije.

UČESNICI 14.SUSRETA

UČESNICI 14. SUSRETA ENIGMATA SBIJE

Srpskim enigmatama iz Beograda, Batajnice, Novog Sada, Ćuprije, Kikinde, Požarevca, Jagodine, Kragujevca, Niša, Surdulice, Crvenke, Novog Pazara, Nove Pazove, Valjeva, Loznice, Sremske Mitrovice, Šimanovaca i Bora, ovde na Borskom jezeru, pridružile su se i kolege iz Banja Luke, Čelinaca, kao i sedam učesnika iz Hrvatske (troje iz Belog Manastira, dvoje iz Rijeke i po jedan iz Osijeka i Privlake). Među učesnicima iz Hrvatske bio je i Pero Galogaža, predsednik Hrvatskog zagonetačkog saveza i glavni urednik enigmatskih listova „Feniks“ i „Skandi Feniks“.dsc03418

Tako se i ovim Susretima nastavila lepa tradicija godišnjeg saborovanja srpskih enigmata, koji sve više dobijaju međunarodni karakter.

Imajući u vidu da se svake godine održavaju u drugom mestu Srbije, predstavljaju jedan od načina da se enigmatika popularizuje, afirmiše znanje, potreba za čitanjem prave literature, obrazovanje i kultura, podstiče i afirmiše štampanje enigmatskih knjiga, ali i za upoznavanje i afirmaciju vrednota mesta domaćina Susreta.

172_4551

Sonja Nedić (Beli Manastir) prezentuje svoj diplomski rad o enigmatici

Tri su se dana, ovi zaljubljenici u „gimnastiku uma“ njih 51, na čelu sa Miloradom Živanićem, predsednikom Enigmatskog saveza Srbije, u prelepom zdanju hotela „Jezero“ družili, ali po unapred utvrđenom programu i ozbiljno radili.

Prvog je dana, nakon svečanog otvaranja, održana Enigmatska tribina na kojoj su prezentovane zidne novine enigmata iz Bora, prezentovana najnovija izdanja objavljenih enigmatskih knjiga, a aforističari Nikola Pešić, Gojko Mandić, Vojislav Trumpić, Milen Milivojević, govorili su svoje, ali i aforizme drugih autora. Potom su podeljene teme za Prvenstvo Srbije u sastavljanju anagrama, dok je kraj radnog dela dana obeležilo brzopotezno prvenstvo Srbije enigmata šahista i kvizovka.

172_4595

Rudarenje enigmata – na dubini od 400 metara u utrobi zemlje

Drugi dan Susreta otpočeo je Prvenstvom Srbije u sastavljanju zagonetki, a potom je za sve učesnike organizovan obilazak turističkih lokaliteta borske opštine. Uz ranije sačinjen program, saradnju RTB-a Bor, borske Turističke organizacije, Muzeja rudarstva i metalurgije i uz celodnevnu profesionalnu pratnju turističkog vodiča, svi učesnici su doživeli spektakularnost spuštanja u Jamski kafić i razgledanje utrobe zemlje na dubini od 400 metara, uživali i divili se lepotama Lazareve pećine i Brestovačke banje.

Kasni popodnevni i večernji sati su bili rezervisani za godišnju skupštinu Enigmatskog saveza Srbije, predaju radova za Prvenstvo Srbije u sastavljanju anagrama,rešavanje kviza Ivana Andonova i odgonetanje rebusa u parovima ( „dvojac bez kormilara“) Dejana Minića.

172_4615

Petorica veličanstvenih“ na ulazu u Lazarevu pećinu: Sreten Perić, Duško Lazić, Slavko Bovan, Miroslav Lazarević i Marjan Radaković učestvovali su na svih 14 Susreta enigmata Srbije

Poslednjeg dana susreta održano je pojedinačno i ekipno prvenstvo Srbije u rešavanju zagonetki, proglašeni su pobednici, podeljene nagrade i zatvoreni 14. Susreti enigmata Srbije.

Na Susretima su proglašeni rezultati devetog FEZ-a (Festivala zagonetke), koji organizuje Enigmatski klub „Niš“ i na kome se bira najbolja neobjavljena autorska zagonetka. Prva tri mesta osvojile su Jelena Kujundžić (Majur), Slavica Jovanović (Mačvanski Prnjavor) i Kristina Pejčić (Leskovac). Proglašeni su i rezultati dva konkursa koje je prošle godine raspisao ESS.

Najbolji anagram na temu „Sto godina prve moderne ukrštenice Artura Vina“ sastavio je Marko Milovanović iz Valjeva, a najbolju klasičnu ukrštenicu 17 x 14 polja s upisanim pojmovima „Prva / moderna ukrštenica / Artur Vin“ sastavio je Mladen Marković (Vladičin Han).

Organizatori ovih Susreta bili su Enigmatski savez Srbije, Krsta Ivanov i Radomir Matić, članovi Enigmatske sekcije Bor, pojedinci entuzijasti i nekoliko privrednih subjekata iz Bora.

172_4646q

Utisci i ocene svih učesnika o organizaciji Susreta , sadržajima i kapacitetima hotela „Jezero“ na Borskom jezeru, turističkim i prirodnim atrakcijama borske opštine su jednoglasni-iznenađujuće pozitivni i visoko ocenjeni.

Šteta što lokalna zajednica nije u dovoljnoj meri prepoznala značaj ovog događaja i snažnije ga podržala, jer je održavanje ovakvog skupa višedimenzionalno i od mnogostruke koristi.

172_4684

Najbolji: Dinko Knežević

Osvajači prvih mesta po kategorijama

Jovan Vuković (Nova Pazova), je pobednik u šahu, Sreten Perić (Loznica)u kvizovci, Slavko Bovan (Kikinda) u kvizu, par Slavko BovanMiodrag Ivanišević u rebusima, Dinko Knežević (Batajnica) u sastavljanju, dok je Gordana Jovanović-Šarić (Šimanovci) bila najbolja u rešavanju zagonetki, a Zoran Radisavljević (Novi Sad) u anagramima.

Sasvim zasluženo, za najuspešnijeg učesnika 14. Susreta proglašen je Dinko Knežević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Tekst i foto: Bora Stanković

______________________________________________________________________________________________

ONAJ ŠTO LETI POD SUNCEM…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

POVODOM GODIŠNJICE ROĐENJA OSNIVAČA SOKOLA

Miroslav Tirš (Miroslav Tyrš), doktor filozofije, osnivač sokolskog pokreta, rođen je 17.septembra 1832. godine u Dečinu  (Češka Republika), a preminuo je 8. avgusta 1884. u Ecu,Tirol (Austrija).

Bio je sin nemačkog lekara. Pošto je u ranom detinjstvu  izgubio roditelje, brigu o njemu preuzimaju češki rođaci,tako da je odrastao  u Mladoj Boleslavi. Završava gimnaziju u Pragu, a potom Filozofski fakultet – prirodne nauke, filozofiju i estetiku.

Godine 1860. stiče titulu doktora filozofije i postaje profesor univerziteta u Pragu.

U nekoliko navrata je biran za narodnog poslanika, ali je sa grupom opozicionih poslanika odbio da učestvuje u radu skupština.

Zbog  slabog zdravlja u detinjstvu , lekari su mu preporučili da se bavi fizičkim vežbama. Tako se rodila njegova ljubav prema vežbanju i zdravom životu.

Baveći se pitanjima telesnog i estetskog vežbanja, inicirao je osnivanje prvog Sokolskog društva.  Tako je 16. februara 1862. godine grupa „ Mladočeha „ osnovala u Pragu „ Gimnastičko društvo praško „ čiji je idejni tvorac bio Miroslav Tirš. 

Koristeći ideje Jana Komenskog (1592-1670), češkog pedagoga u sokolski sistem je uneo ritmičke i simbilčke, kao i masovne vežbe.

Dve godine kasnije, 1864. na  predlog profesora Emanuela Tonera, koji je, čitajući srpske narodne junačke pesme u kojima je reč „ soko „ označavala sve ono što je junačko, slobodoljubivo, pravdoljubivo i plemenito, došao na ideju da se ovom Društvu da ime “ Sokol „(Kolo na staroslovenskom – Sunce, so-kolo – onaj što leti pod suncem.).

U svojim «Osnovima gimnastike» izdatim 1868. godine Tirš ističe ogroman značaj sistematskog telesnog razvoja i njegov uticaj na vaspitavanje duhovnih svojstava čoveka: vladanja sobom, hrabrosti, upornosti, shvatanja lepote, poštene borbe, tačnosti i naviknutosti na sistematski rad. Po tome se u znatnoj meri Tiršovo zalaganje razlikovalo od sličnih zalaganja Nemaca koji su maštali samo o pripremi narodne vojske u Nemačkoj, dok je Tirš brinuo o tome da se pravilnim vaspitavanjem tela i duha u narodu uzdigne moral od koga zavisi njegova sposobnost za život.

Tiršova teorija i praksa Sokolstva predstavlja naučno obrazloženo socijalno učenje s praktičnom primenom u vaspitavanju slovenskih naroda.

Prvi sokolski slet 1882. godine, vodio je sam Tirš, a kao gosti bili su prestavnici sokolskih društava iz Slovenije i Hrvatske.

Ubrzo su, za svega nekoliko meseci, panslovenske ideje Sokolstva privukle veliki broj pristalica i privrženika u njegove redove, a po svojoj delotvornosti jedinstvena sokolska metodika vaspitavanja, zasnovana na drevnim slovenskim tradicijama, omogućila je stvaranje mnogobrojnih jednodušnih organizacija u Češkoj, Slovačkoj, Srbiji, Sloveniji i Bugarskoj, kao i u zemljama gde žive Sloveni-emigranti.

U prestonici Slovenije, Ljubljani, 1863. godine je osnovano gimnastičko društvo “Soko”.
Sokolstvo se širi među Srbima koji su živeli u Austrougarskoj monarhiji, a u isto vreme razvijalo se i u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Crnoj Gori.

Prve inicijative i pokušaji da se osnuje Srpsko sokolsko društvo pokrenute su od grupe Srba iz Foče, predvođenih Ristom Jeremićem studentom medicine 1893. god, ali Zemaljska vlada nije odobrila osnivanje takvog društva koje bi nosilo nacionalno, srpsko obeležje.

  Srpski sokolski pokret je otpočeo 1904. god. kada je austrougarska vlada, marta iste godine, odobrila Pravila Srpskog sokolskog društva u Sremskim Karlovcima i od toga dana Dr Laza Popović celim svojim bićem predaje se  Srpskom Sokolstvu. „ On mu daje dušu, meso i kostur “ i  postaje vođa celokupnog Srpskog Sokolstva – daje mu jednu sadržinu i jedan cilj i određene upute koji vode najpre duhovnome, a onda i teritorijalnom ujedinjenju Srpskog Sokolstva. Do ujedinjenja celokupnog Srpskog sokola dolazi na Prvom svesrpskom sastanku, održanom novembra 1910. god. u Beogradu, kada su u Ujedinjeno Srpsko Sokolstvo ušli: Srpska sokolska župa fruškogorska, Savez sokolskih društava „ Dušan Silni „, Srpska  sokolska župa bosansko hercegovačka, Srpska sokolska župa krajiška, Srpska sokolska župa za Primorje, Srpska sokolska društva iz Banata i Bačke i Srpska sokolska društva iz Amerike 

 Po završetku prvog svetskog rata Srpski soko prihvata jugoslovensku ideju i ulazi u Jugoslovenski sokolski savez, osnovan u Ljubljani 1922. godine.

Posle Drugog svetskog rata, nova, komunistička vlast nije dozvolila obnavljanje sokola, proglašavajući ga kao fašističku i nenarodnu organizaciju, izvršivši konfiskaciju njegove imovine, koju je preuzelo Društvo za telesno vežbanje „ Partizan „.

Danas, kao najstariji društveni pokret Soko se uspešno obnavlja, oslanjajući se na 140-godišnju tradiciju.

Priredio: Bora Stanković