U SUSRET 5. TURISTIČKOM FORUMU SRBIJE…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

5. TURISTIČKI FORUM SRBIJE

Turistička organizacija Srbije u saradnji sa ovogodišnjim domaćinom Turističkom organizacijom „Bor“, organizuje 5. Turistički forum Srbije, koji će biti održan od 8. do 11. maja u hotelu „Jezero” na Borskom jezeru.

Očekuje se dolazak i učešće na Forumu više od 120 učesnika, uglavnom predstavnika lokalnih i regionalnih turističkih organizacija iz Srbije, kao i mnogobrojnih predstavnika medija .

Edukativne sesije i radionice koje će biti organizovane, prilika su da se učesnici Foruma upoznaju sa savremenim trendovima u predstavljanju i promociji turističke ponude i one će biti centralna, edukativna tema ovogodišnjeg Foruma.

Sportska nadmetanja će i ove godine predstavljati neizostavni deo Foruma.

Pored edukativnog i sportskog dela, domaćin ovog skupa Turistička organizacija “Bor”, predvideo je turistički deo “Upoznajte zanimljivosti Bora” u oviru kojeg će biti organizovani obilasci borskih turističkih lokaliteta. Najpre će tu mogućnost 8. i 9. maja imati predstavnici medija, koji će po programu obići Lazarevu pećinu, Borsko jezero, Brestovačku banju, Površinski kop Bor i Jamski kafić.

Za zainteresovane učesnike Foruma obilazak će biti organizovan u nedelju,11.maja od 10:00 do 14:00 sati.

Bora*S

___________________________________________________________________________________________

   P R O G R A M  5. TURISTIČKOG FORUMA SRBIJE

    

_________________________________________________________________________________
EDUKATIVNI DEO: “Primena interneta u promociji turizma”

_________________________________________________________________________________
Červrtak, 08. Maj
Hotel „Jezero“ Borsko jezero
Od 16.00 -Dolazak učesnika, registracija i smeštaj
18.00-18.25- Predavanje: „Upotreba društvenih mreža u poslovnim organizacijama“ – Vladimir Stanković
18.25-18.55- Predavanje: „ Kako ljudi biraju destinacije u online svetu “ – Nikola Jellačić
18.55-19.15 -Predavanje: „Zašto su društvene mreže od presudnog značaja za budućnost destinacije? “ – Milan Stojković
19.15-20.00- Svečano otvaranje i pozdravna reč
Predstavnik Ministarstva privrede
Gordana Plamenac, direktor TOS;
Žaklina Tufonić, direktor TO Bor
20.00 -Večera
____________________________________________________________________________________
Petak, 09. Maj
Hotel „Jezero“ Borsko jezero
07.30-10.00 -Doručak
10.00-11.00 -„ Projektni potencijali u turizmu sa osvrtom na projekat EDEN – Izuzetne destinacije Evrope“
11.00-11.20- „Kamping turizam i mladi-online promocija “ – Vladimir Đumić
11.20-11.45 -Uvodno predavanje: „Značaj prisustva na internetu i analiza poseta i ključnih reči“ – Nebojša Petković
11.45-13.45- Radionica: „Upoznavanje sa korišćenjem alata za analitiku ključnih reči“ – Nebojša Petković
13.45-15.00 -Ručak
15.00-15.15 -Uvodno predavanje: „Evaluacija rezultata aktivnosti na društvenim mrežama“ – Marko Škorić
15.15-17.30- Radionica: „ Otvaranje naloga, upoznavanje sa korišćenjem alata“ – Marko Škorić
19.45 -Polazak autobusa ka Brestovačkoj Banji
20.00 -Svečana večera za sve učesnike foruma u restoranu Kluba RTB uBrestovačkoj Banji
____________________________________________________________________________________
SPORTSKI DEO: ,,Sport i turizam“

____________________________________________________________________________________
Subota, 10. Maj
Hotel „Jezero“ Borsko jezero
07.00-10.00 -Doručak
10.00-13.30- Sportska nadmetanja
13.45-15.00-Ručak
15.00-18.00 -Sportska nadmetanja
Sportski sadržaji se nalaze u samom hotelu i neposrednoj blizini hotela. Sportska oprema je obavezna. Pravo učestvovanja imaju samo zaposleni u LTO.
O prijavama ekipa i sportovima bićete naknadno obvešteni.
20.00 -Svečana večera u restoranu hotela
Dodela nagrada i priznanja
____________________________________________________________________________________
TURISTIČKI DEO: „Upoznajte zanimljivosti Bora“

____________________________________________________________________________________
Nedelja 11. Maj
Hotel „Jezero“ Borsko jezero – Bor – Zlot- Borsko jezero
07.00-10.00 -Doručak
10.00-14.00 -Fakultativni izlet
Polazak autobusa ispred hotela. Putovanje ka Boru.
Panoramsko razgledanje Brestovačke banje, Bora i Park muzeja rudarskih mašina na otvorenom prostoru.
Dolazak na vidikovac i razgledanje starog površinskog kopa.
Odlazak na jamu RTB-a Bor i obilazak kafića, smeštenog u jami na 400 metara ispod površine zemlje.
Putovanje ka Zlotu i Zlotskim pećinama.
Obilazak Lazareve pećine.
14.00 -Polazak autobusa ispred jame ka hotelu „Jezero“.
Odlazak učesnika. Kraj programa.
Napomena: Postoji mogućnost dopune i izmene programa

_____________________________________________________________________________________________________

 

PREUČIO, SAŽALJENJE I PRAŠTANJE…

TAMOiOVDE_______________________________________________

PREUČIO

Dogodilo se da su me, potpuno slučajno, prijatelji iz varošice N. odveli u jednu trošnu prizemljušu, oko koje kljucaju pilići, kod starije sestre poznatog evropskog intelektualca, kojeg godinama srećem u Njujorku, Parizu i Ženevi.

Zapanjih se kad videh rodnu kuću ovog znamenitog čoveka i postariju ženu koja ga je odgojila i podigla posle smrti roditelja. Pomislih kako bi bilo dobro i pošteno napisati veliku dobru knjigu o starijim sestrama, tim mučenicama bez mladosti, koje su se odrekle svega samo da izvedu mlađu braću na put.

Večito u crnom, pre vremena ostarele, nikada ništa ni od koga nisu tražile; samo su davale i davale…

U životu svake neudate starije sestre postoji uvek neki divni, već zaboravljeni čovek (čiju fotografiju čuva u staroj praznoj bombonjeri), neka raskinuta veridba ili, jednostavno, osećanje da se nema prava na sreću i sopstvenu familiju dok brat ne odraste, a tada već biva kasno za bilo šta.

Te blagoslovene neudate baba-devojke, kako ih zovu u Srbiji, mnogo starije od svojih godina, borile su se za braću do poslednjeg daha, sve dok ne ostadoše bez ičega, u memljivim prizemnim sobičcima, gordo krijući nepravdu od sveta i komšiluka, koju su im nanele gospodske snaje što su im pootimale rođenu braću.

Ispucali linoleum na patosu, nacepkana drva ispod šporeta, škiljava sijalica od dvadeset pet sveća i treperavi crno-beli televizor bez tona, umesto kojeg se čuje samo tiktakanje limenog budilnika…  Posluženi slatkom od dunja (koje ne mogu da prestanem jesti), sedimo u toj skromnoj kuhinji, dobro poznatoj iz detinjstva svih provincijalaca, dok se skupljaju komšije, željne razgovora. 

Godinama pratim karijeru njenog brata, još od onih dana kada je kao seljače stigao u glavni grad. Sećam se svih njegovih džempera pletenih od raznobojne seljačke vune i gotovo svih ljubavi i bitki za stipendije koje će ga, jedna po jedna, odvesti daleko u svet…

Čudim se kako to da ništa od ovog predela, ni ovog kućerka pod sasušenim orahom, ništa od ovih mirisa i akcenata, nije prodrlo u njegovu prozu očišćenu od svega ovdašnjeg, punu pritajenog gađenja nad kišama, blatom i letnjom prašinom; zgražanja nad varvarskim klanjem i šurenjem svinja u decembru (čvarke je, ipak, jeo u svoj vreme), dok se naherena palačinka krčma „Evropa“ na kraju njegove ulice, u kojoj su mu sedeli i deda i otac, vremenom pretvorila u najcrnju metaforu balkanskog kala.

Čitam pažljivo njegove intervjue u novinama, u kojima smo mu neprestano za nešto krivi. Izgleda kao da nam je, pošavši u svet, ostavio na čuvanje neku idealnu zemlju, a mi je, prostaci i nezahvalnici, upropastili. Prevodilac engleske poezije, pisac eseja u kojima je tek svaka peta reč srpska (ne računajući veznike), potpisnik mirovnih proglasa i član međunarodnih foruma, od mladosti je preskakao vekove bežeći od svog skromnog porekla. Najveća pohvala koju je dobio bila je ona da uopšte ne liči na Srbina i da strane jezike govori savršeno, bez akcenta! 

Godinama ne mogu da definšem tu vrstu izdaje, jer je gađenje nad svojim narodom, takođe, izdaja; godinama pokušavam da pronađem razloge ili neku davnu povredu koja ga je na kraju dovela do izjave da su „Srbi započeli ovaj prljavi rat“ i nikako ne uspevam da pronađem tu tananu nijansu i da je pretočim u reči i slog…

Ali, evo, dok sedimo u polumračnoj kuhinji njegove starije sestre, pijemo preslatku kafu (koju nije on poslao iz belog sveta) i pričamo, zbog nje, sve najlepše o njemu, moj mudri narod, koji tako nepogrešivo ume lako i prosto da objasni i najsloženije stvari, progovara kroz usta komšije, penzionisanog poštara, jednu jedinu reč koja zamenjuje tone ispisane hartije. On, koji ga poznaje od malih nogu, zavijajući otvrdlim prstima cigaru, kaže mi u poverenju, mrmljajući sebi u bradu da ostali ne čuju:

„Preučio!“
U toj mudroj reči ima i sažaljenja i praštanja…

Preučio! Vredelo je putovati pet-šest sati autobusom po to, kako jednostavno, pomalo razočaravajuće „preučio“, izrečeno kroz dubok uzdah, blago i bez ikakvog gneva, zavisti i zlopamćenja.

Momo Kapor

---