DAN KADA JE OTIŠAO AUTOMOBIL SA KARAKTEROM…

Na današnji dan, 18. novembra 1985. godine u Srbiji-kragujevačkoj fabrici „Zastava“  prestala je proizvodnja popularnog i legendarnog automobila, „Zastava 750“, od milošte nazvanog „fića“.

Licenca je nakon završetka proizvodnje prodata turskoj fabrici „Tofas“ u kojoj se „fića“ proizvodio sve do devedesetih godina 20 veka.

Tako je maleni automobil i definitivno postao bitan deo automobilske istorije, ali se pasionirani ljubitelji ovog četvorotčkaša  trude da i dalje ostane na drumu.

Foto: magazinauto

Popularnost “fiće” ne prestaje ni posle više od tri decenije od kada je prestao da se proizvodi.

O tome  govore  podaci da u većini država nastalih na prostoru nekadašnje SFRJ postoje klubovi ljubitelja ovog automobila koji organizuju okupljanja širom bivše Jugoslavije.

U Kragujevcu postoji Udruženje ljubitelja fiće koje broji više od 170 članova iz desetak zemalja i koje svake godine se organizuje Fića fest.

---

„Proizvodnja automobila “zastava 750”, popularnog “fiće” u kragujevačkoj “Zastavi” počela je 18. oktobra 1955. godine. Bio je to mali jugoslovenski putnički automobil koji se proizvodio u Zavodu “Crvena Zastava” po licenci italijanskog “Fijata”.

U periodu od 30 godina proizvedeno je 923.487 vozila koje je nezvanično proglašeno za “nacionalnu klasu”.

Snaga motora bila je 23 KS (na početku proizvodnje) do 27 KS (u poslednjoj godini proizvodnje).

Poslednji proizvedeni automobil bio je model “Z-750 LE” koji se čuva u Muzeju “Zastava”.

Ukupno je u svetu proizvedeno 4.921.626 vozila, od toga u fabrici u Fijatu 2.695.197, u Zastavi 923.487, u Seatu (Španija) 814.926, Sevelu (Argentina) 304.016, u Nemačkoj (Fijat Nekter) 172.000 i u Čileu (Fijat) 12.000 automobila.

Početkom 50-ih godina 20. veka u Jugoslaviji se počelo razmišljati o proizvodnji putničkih automobila. Da bi fabrika bila rentabilna, trebalo je da proizvede i proda 10.000 automobila godišnje. Kako je u to vreme u Jugoslaviji standard bio nizak, a kupovna moć stanovništva mala, postavilo se i pitanje opravdanosti čitave investicije.

Vojni vrh je od rukovodstva preduzeća „VTZ“ u Kragujevcu tražio da se za potrebe vojske otkupi licenca za terensko vozilo Džip Vilis overland koja su bila prva vozila koja su 1953. montirana u Zastavi. Rukovodstvo Zastave je insistiralo i na proizvodnji civilnih putničkih vozila.

Započeti su pregovori sa italijanskim Fijatom, uprkos političkim tenzijama. Pregovori sa Fijatom vođeni su u vreme Tršćanske krize, vodio ih je inženjer Branko Nikolić, a uspešno su završeni nakon četiri meseca. Godine 1954. u Zavodu je započeta montaža vojnog terenskog vozila Fijat AP-55 (kampanjola) kao i putničkih vozila Fijat 1400 BJ i 1100 B.

Istorija Fiće počinje 1955. na sajmu automobila u Ženevi. Nekoliko godina ranije, Dante Đakoza, glavni Fijatov inženjer (1905—1996), dobio je zadatak da konstruiše malo vozilo za četiri putnika (za razliku od Fijata 500 Topolina, konstruisanog 1936. i koji je bio uzor mnogim proizvođačima malih automobila), prestao da se proizvodi 18. novembra 1985. godine.“

Fotografije: Nezavisne, arhiva Glas Šumadije

Referenca:glassumadije.rs

---

Foto galerija TAMOiOVDE

____________________________________________________________________________________________

 

„FIĆA“ SE VOLI, SVE DRUGO SE VOZI…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________

DA LI ĆE „FIĆA“ DOBITI SPOMENIK?

U Kragujevcu je u subotu 21. jula održan osmi „Fića fest“ koji je okupio zaljubljenike u ove automobile iz čitave Srbije.

Na ovogodišnjem okupljanju pokrenuta je i inicijativa da se „fići“ u Kragujevcu podigne spomenik.

„Fića“ je automobil koji se voli, sve drugo se vozi, kažu vlasnici ovih četvorotočkaša. Većina njih je vozački ispit polagala upravo u ovim automobilima, neki su ih vozili na trkama, ali ono što je svima zajedničko je trud i ljubav koje ulažu u njihovo održavanje.

Kragujevčanin Dragan Sretenović vlasnik je čak 17 „fića“, a među njima je i najstariji model sa kontra vratima.

Da „fića“ nije samo fascinacija ovdašnjih vozača, potvrđuje priča iz Minhena, gde je 2012. godine održan drugi skup „zastava 750“. Vlasnik auto-servisa Radovan Ivanović, koji u tom gradu živi više od 40 godina, prvi je dovezao „fiću“, koga danas, kako kaže, imaju pojedini Nemci, Austrijanci, Holanđani.

U Udruženju ljubitelja „fića“ kažu da je održavanje i restauracija ovog automobila skup hobi, kao i da originalni modeli iz šezdesetih godina prošlog veka dostižu cenu i do 10.000 evra.

Proizvodnja „fiće“ počela je 1955. godine, a u kragujevačkoj fabrici proizvedeno je više od 930.000 vozila.

Upravo zbog toga, Udruženje ljubitelja „fića“ pokrenulo je inicijativu za postavljanje spomenika u obliku ovog automobila ispred stare upravne zgrade „Zastave“, jer je, kako kažu, reč o jednom od najprepoznatljivih simbola Kragujevca.

izvor:b92.net/ foto:šumadija pres

___________________________________________________________________________________________