LAŽIIGRA: DANAS-SUTRA…

tamoiovde-logo

SUTRA! SUTRA!

To glasno i raspevano „Sutra!“ diglo se sa mog kamenog sedišta i prenelo odjednom daleko, do drugog, davnašnjeg i šapatom kazanog „Sutra!“. I ne samo do njega. Sva mi je mladost, čini mi se, bila puna toga zvuka.

Salvador Dali

Pred našim pustim i jednoličnim „danas“ stalno su bila zatvorena vrata na kojima je pisalo „sutra“.

A nije nas još ni nausnica bila ogarila kad su nam naši stariji i naši nastavnici stali da govore o važnosti i veličini onog što nas očekuje – sutra.

A govorili su to tako mrko i ozbiljno i, ne znam zašto, sa gorčinom i pretnjom u glasu, da smo se na kraju više plašili tih njihovih obećanja, nego što smo im se radovali.

Zbog toga slavnog i velikog „sutra“ tražili su strogo od nas da budemo vredni i poslušni, strpljivi i krotki.

Jer, danas-sutra, vi ćete stupiti u život, a život…“ „Danas-sutra trebaće vam sve to.“ „Danas-sutra vi ćete stati na svoje noge“. I sve tako. Pa tako je otprilike i bilo kad smo „stupili“ u taj život. Sve tako nekako: danas-sutra! Laža i paralaža! Ni danas ni sutra!

Ništa od tog unapred zamišljenog i udžbenicima i katihizisom garantovanog života. A stvarni život dokopao te tako da si i zaboravio da imaš noge, i da nisi imao gde da staneš.

Slagalo „danas“ a izneverilo „sutra“. Ništa od svega toga! Nego svojom krvlju i svojim mozgom, svojim rukama trebalo je sve iznova stvarati, i „danas“ i „sutra“, sve skupa plaćati svojim naporima, lutanjima, strahovanjima i stidovima, da bi se nešto malo prava puta i svetla vidika najposle sagledalo, da bi prevaren, iskušavan i namučen čovek našao bar toliko dostojanstva, mira i slobode da može da predahne i da se, kao na oazi u bezimenoj pustinji vremena, malo odmori na onoj crtici koja vezuje i deli to nekadašnje roditeljsko i vaspitačko „danas-sutra“.

Trebalo je sve ispite ponovo polagati, raditi ono za što te nisu spremili i znati ono čemu te nisu učili, trebalo je krvavo braniti od sebe i od drugih svoje „danas“, izvojevati svako svoje neizvesno „sutra“, da bi se koliko-toliko živelo kao čovek među ljudima.
To mi je, valjda, za ceo život zagorčalo tu reč sa dva lica i njenu lažiigru: danas-sutra.

Ali kako da se čovek odbrani od takvih reči koje su za nas zauvek sagorele i potamnele, kojih smo se davno oslobodili, a koje mogu i danas da nam, bar za nekoliko trenutaka, zamrače i najsvetliji dan, kad ih ovako slučajno čujemo?

Ivo Andrić

 Iz pripovetke Na stadionu

Izvor:kljucnekosti


 

RETKE VODE, ĐAVOLJE …

TAMOiOVDE-logo

Pri pominjanju lokaliteta Đavolja varoš,  odmah imamo u vidu ono što  ovaj lokalitet čini jedinstvenim i prepoznatljivim- skoro nestvarne zemljane figure „kule“, koje nastaju i nestaju u dve, uskom vododelnicom podeljene jaruge: Đavoljoj i Paklenoj.

paklena-mahalaZemljane kule spadaju u retke prirodne fenomene, nastaju, menjaju se i nestaju  pod uticajem specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima.

 Ima  ih preko dve stotine, različitih oblika i dimenzija, sa obaveznom “kamenom kapom” na vrhu.

O tome sam Ovde pisao.

CRVEBO VRELO-RED!No,  u Đavoljoj varoši, još jedna prirodna retkost izaziva pažnju i interesovanje kako turista tako i stručne javnosti.

Reč je o dva izvora ekstremno kisele vode, kako ovde kažu, čudnih i lekovitih svojstava. Ovakve vode su vrlo retke u svetu i koriste se u banjskom lečenju.

Crveno vreloIzvor „Đavolja voda“  nalazi se u Đavoljoj jaruzi (u neposrednoj blizini zemljanih piramida). Voda sa ovog izvora  je hladna i ekstremno kisela (ph 1.5)  sa izuzetno visokom mineralizacijom (15 g/l vode).

Sadržaj  elemenata poput gvožđa,  aluminijuma, bakra, sumpora i kalijuma   povećan je za 10 do 1.000 puta u odnosu na obične vode za piće.


Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi na aluvijalnoj terasi, oko 400 m nizvodno od prvog .

Voda sa ovog izvora je  manje kiselosti (pH 3,5) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode).

Crvena lepeza vrela-REDRelativno ravan teren omogućava razlivanje vode iz izvora u veoma tankom sloju prilikom oticanja i oksidacija gvožđa kojeg voda sadrži u velikim količinama stvaraju  crvenu terasu lepezastog oblika, što sam izvor i prostor između izvora i korita Žutog potoka, čine veoma atraktivnim.

Lokalno stanovništvo od davnina smatra ove vode izuzetno lekovitim.

No, ipak treba poslušati upozorenje stručnjaka, iako još nije dovoljno ispitana, da vodu sa ovih izvora  ne treba piti.

Bora Stanković