PARADOKSI NAŠEG VREMENA..

(PREVIŠE PRIČAMO, PREMALO VOLIMO…)

Paradoks našeg vremena je da imamo veće zgrade,
ali kraće živce; šire puteve, ali uže vidike;

Foto ilustracija: Bora*S

trošimo više, a imamo manje;
kupujemo više – uživamo manje;
Imamo veće kuće, a manje porodice;
više udobnosti, a manje vremena;
imamo više diploma, ali manje razuma;
više znanja, a manje rasuđivanja;
više stručnjaka, a još više problema;
više znanja u medicini, a sve manje zdravlja.

Pijemo previše, pušimo previše,
trošimo nepromišljeno, smejemo se premalo,
vozimo prebrzo, olako se ljutimo,
prekasno ležemo, ustajemo umorni,
čitamo nedovoljno, gledamo TV suviše.
Molimo se retko. Uvećali smo naše posede, ali smo umanjili naše vrednosti.
Previše pričamo, premalo volimo,
prečesto mrzimo.

Naučili smo kako da preživljavamo,
ali ne i kako da živimo.
Dodajemo godine životu, ali ne i život godinama.
Putovali smo na mesec, a problem nam je otići preko ulice i
upoznati novog komšiju.

Zagospodarili smo vanjskim prostorom,
ali ne i unutrašnjim.

Napravili smo velike, ali ne i bolje stvari.

Džordž Karlin

---

 

DOK SE MAČORI ŠEPURE U BEOGRADU…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Dok se „Četiti mačora“ šepure u Beogradu, u Nacionalnom parku Seros de Amotape, na severozapadu Perua, slepi miš uleteo žabi krastači u usta.

Posle snažnog zemljotresa magnitude 7,8, koji je 24. septembra  zatresao jugozapadni deo Pakistana, iz Arapskog je mora blizu pakistanske obale, izronilo ostrvo.

Jedna 99-godišnja žena iz Ajove (SAD) „oseća se mnogo pametnije”, nakon što je primila počasnu diplomu Voterlu Ist srednje škole.

TAMOiOVDE

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Nedavno, 20, septembra je u galeriji „New Moment“ u Beogradu (Hilandarska 14) otvorena izložba pod nazivom „Cuatro gatos“ (Četiri mačora)

Na ovoj izložbi je po prvi put u Beogradu prikazano 50 originalnih grafičkih radova španskih majstora. Pikasa, Salvadora Dalija, Huana Miroa i Antonija Tapiesa.

  Ovi su umetnici svojom, inovativnom umetničkom ličnošću i snagom, pronalazili potpuno nove horizonte u likovnom jeziku XX veka. Stvorili su nove pravce i time omogućili da u tom bogatstvu ideja brojni savremeni stvaraoci još i danas traže i pronalaze podstrek i stvaralačku inspiraciju.

 Sam koncept ove postavka, između ostalog, predstavlja grafiku kao medij koji je umetnicima savremenog doba bio među najznačajnijima.

Intrigantan naziv izložbe – „Četiri mačora“ nije slučajan.

Naime, ovaj naziv je dobila  po čuvenom, istoimenom kafeu u Barseloni „Els Quatre Gats“ poznatom, između ostalog, i po tome što su se u njemu okupljala najveća umetnička imena s početka 20. veka, uključujući Pikasa.

Grafike ovih sjajnih umetnika možete videti  do 10. oktobra, a ulaz za sve posetioce je besplatan.(Izvor:mediji)

* Za dodatne informacije posetite zvaničnu Facebook stranicu Emanere

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Slepi miš uleteo krastači u usta

Šumar Nacionalnog parka Seros de Amotape, na severozapadu Perua, naleteo je na žabu krastaču sa nečim u ustima. Ispostavilo se da je to nešto – slepi miš, piše “Foks njuz”.

Foto: Yufani Olaya

 U neverici, šumar Jufani Olaja fotografisao je žabu sa čitavim šišmišom u ustima.
Olaja je pokazao fotografiju biologu Filu Toresu, koji radi u Istraživačkom centru Tambopata, naučnoj stanici u Peruanskoj Amazoniji.

Olaja je ispričao da se šišmiš odjednom pojavio i uleteo krastači direktno u usta. Krastača je, kako je naveo, sedela širom otvorenih usta.

Ovo je retka prilika da se jedna od njih zatekne dok jede šišmiša, koji su obično visoko iznad tla na kojem obitavaju žabe.
“Šišmiš je verovatno tragao za insektima blizu tla i žabi se posrećilo”, napisao je Tores na svom blogu.

“Ovo je verovatno prva fotografija morske, ili krastače šećeruše, koja jede šišmiša, koji je verovatno baršunasti slepi miš sa pokretljivim repom, vrsta uobičajena na severu Južne Amerike”, naveo je Tores, dodajući da su krastače šećeruše poznate po proždrljivosti i ta osobina im je omogućila da budu invazivna vrsta u područjima poput Australije.

“Ova priča, međutim, ima srećan kraj, bar po šišmiša. Krastača nije uspela da ga proguta čitavog, pa je na kraju odustala i slepi miš, koji je bio još uvek živ, je odleteo”, naveo je Tores.

Istraživač Rejčel Pejdž, sa Instituta Smitsonijan tropikal u Panami, rekla je za “Lajv sajens” da je poznato da krastače jedu šišmiše, ali da se to dogodi samo kad slučajno nalete na takvu priliku.

“Ipak, neke žabe sistematski čekaju ispred pećina i hvataju šišmiše kako izlaze kad padne noć. Ovo je zabeleženo u Australiji”, navela je Pejdž.

Ni šišmiši nisu uvek žrtve – neke vrste jedu krastače.
“Mislim da je to uobičajenije. Šišmiši love žabe, krećući se za zvukom koji one prave dok se kreću kroz lišće, a neki slepi miševi čak prate i zov mužjaka žabe kojim privlače ženke”, istakla je Pejdž.

M. Milikšić(blic.rs)

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Prve fotografije ostrva nastalog posle zemljotresa u Pakistanu

Nedaleko od Gvadara u Arapskom moru u Pakistanu juče je posle snažnog zemljotresa iz mora „isplivalo“ ostrvo.

Lokalne vlasti danas su objavile prve fotografije novog ostrva.

Novonastalo ostrvo je visoko između šest i devet metara.

Snimak ostrva, koji se pojavio juče nakon zemljotresa magnitude 7,7 stepeni, prikazale su lokalne televizije.

Pakistanski seizmolog Zahid Rafi kaže da ova pojava nije neobična s obzirom na jačinu potresa.(Izvor:novosti.rs/FOTO: Tanjug/AP )

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

„Mala“ diploma u 99. godini života

Jedna 99-godišnja žena iz Ajove (SAD) napustila je srednju školu pre više od 80 godina, uprkos tome što joj je ostalo samo da položi ispit iz još jednog predmeta, pre nego što dobije diplomu.

Odri Krebtri (Foto: Beta / AP Photo/Waterloo Courier, Tiffany Rushing)

 Odri Krebtri iz Kedar Folsa, sada je primila počasnu diplomu Voterlu Ist srednje škole.

 “Osećam se mnogo pametnije”, rekla je Krebtri.

 Ona je počela obrazovanje u jednosobnoj školi na sveroistoku Ajove, a napustila srednju 1932. zbog nesreće na plivanju i ronjenju zbog koje je propustila nekoliko školskih dana. Morala je, takođe, da brine o bolesnoj baki.

 “Bila sam završna godina, ali mi je nedostajala jedna ocena, pa sam mislil da ću se vratiti naredne jeseni”, rekla je ona.

 To bi se i desilo, da nije upoznala svog prvog muža. Par je 1957. kupio lokalnu cvećaru u kojoj je Krebtri radila 28 godina. Nažalost, suprug je nije pratio u poslovnim poduhvatima, jer je umro samo dva meseca, posle pokretanja biznisa.

Uprkos svemu, Krebtri kaže da je oduvek bila nezadovoljna zbog toga što nije završila školu.

Njena unuka je zato kontaktirala Voterlu školu i pomogla joj da organizuje ceremoniju dodele diplome.

“Nikom ne bih savetovala da napušta školu. Moram da kažem da je prema meni Gospod bio dobar”, kaže Krebtri. (Izvor:b92.net)

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Priredio: Bora*S

PRVI SRPSKI PILOT…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________________________________________________

Navršio se juče vek otkako je poginuo Mihajlo Petrović, prvi srpski pilot koji je izgubio život na borbenom zadatku.

Povodom 100 godina od pogibije Mihaila Petrovića – prvog srpskog pilota i prve žrtve srpskog vazduhoplovstva, na spomenik na Novom groblju položeni su venci i cveće.

Vence su položili Petrovićevi rođaci, predstavnici Komande vazduhoplovstva, Zavičajnog društva „Mihailo Petrović“ iz Vlakče, Udruženja penzionisanih vojnih letača i padobranaca, Vazduhoplovnog saveza Srbije, Udruženja pilota „Kurjaci sa Ušća“, SUBNOR-a i mnogobrojni poštovaoci.

U galeriji „Ikar“ Doma vazduhoplovstva u Zemunu otvorena je izložba pod nazivom „Sećanje na vazduhoplovne žrtve“.

MIHAJLO PETROVIĆ bio je pilot sa dozvolom broj jedan.

Pripadao je prvoj grupi od šest srpskih pilota školovanih u Francuskoj 1912. godine.

Nakon srednje škole u Kragujevcu, Petrović je pokušao da upiše neku od vojnih akademija u Sankt Peterburgu u Rusiji. Kako mu to nije pošlo za rukom, vratio se u Srbiju gde je učio u podoficirskoj artiljerijskoj školi.

Kao 21-godišnji vodnik 1905. godine bio je raspoređen u Gardijski artiljerijski puk u Nišu, a narednik je postao pet godina kasnije u garnizonu Beograd.

Na Farmanovu pilotsku školu u Etampu u Francuskoj upisao se kada je srpska vojska 1912. godine pozvala dobrovoljce da se prijave za pilotsku obuku. Završne ispite položio je mesec dana pre ostalih iz grupe i tako postao prvi srpski pilot sa diplomom.

Tokom Prvog balkanskog rata, Mihajlo Petrović raspoređen je u sastav novoosnovanog Primorskog aeroplanskog odreda čiji je prvi borbeni zadatak bio da pruža vazdušnu podršku trupama koje su opsedale Skadar.

Njegov avion „farman“ prilikom sletanja pogodila je snažna vazdušna struja zbog čega je avion naglo usporio, a zatim se prevrnuo.

Narednik Petrović izbačen je iz aviona na visini od oko kilometar i nije preživeo pad.

Izvor: rts.rs/page/stories/sr/story (sreda, 20. mar 2013)

LET U SVET…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________________________________________

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu, jedna od najznačajnijih i naposećenijih kulturno-turističkih atrakcija Srbije, proslavlja 120 godina od rođenja Pavla Beljanskog, ova institucija postaja prvi muzej iz Srbije koji je uključen u Google Art Project – online riznicu svetske umetnosti. Po rečima Dr Jasne Jovanov,  upravnice Spomen-zbirke, „Na osnovu zaveštanja Beljanskog, njegovih pionirskih koraka u kreiranju kolekcije i potom legatarstvu, Spomen-zbirka je učinila i neke pionirske korake u spajanju novih tehnologija i dela iz kolekcije, te su ona, zahvaljujući saradnji sa Guglom, postala vidljiva i u svetskim okvirima (www.googleartproject.com/collection/the-pavle-beljanski-memorial-collect…>)”.

Takođe, zahvaljujući podršci kompanije Majkrosoft ,Spomen-zbirka je i prvi muzej u svetu koji ima svoju aplikaciju na novoj platformi Windows 8 (www.windows8apps.com). Aplikacija, koja je u potpunosti interaktivna i intuitivna, može se besplatno pruzeti iz Majkrosoftove prodavnice aplikacija – Windows Store. Kroz nju se kreće lako i saznaje mnogo o vrhunskim delima i autorima nacionalne istorije umetnosti prve polovine 20. veka.

2.novembra 2012.godine u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, po 45. put je dodeljena i nagrada za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nagrada je otišla u ruke Marije Radisavčević  za rad pod nazivom „Politička karikatura Pjera Križanića između dva rata“.
Radno vreme Spomen-zbirke Pavla Beljanskog: sreda-nedelja 10-18 h, četvrtak 13-21 h, ponedeljkom i utorkom zatvoreno.

istnews.com

DIPLOMIRANI PRIMITIVAC iliti, LUDOST ODVAJANJA OD PUNOG ČANKA…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________________

O POLUINTELEKTUALCU

 Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda čak i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja, nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, on nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje.

On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. 

On sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u čaršijskom smislu, dakle, sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavelom moralnom kočnicom, on ima sirove snage napretek.

Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom. U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uverenjem da traži samo svoje pravo, koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da ne bi bili živa bića nego materijalne prepone. On je dobar “laktaš”, – izraz jedan koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno sa pojavom poluintelektualca.

Pretpostavimo da se u njega probudila politička ambicija, i da je uspeo postati ministar. Taj položaj mogao je ugrabiti samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu, i zato će smatrati da je to sada nešto “njegovo”. Iz te svoje tečevine ili bolje reći, plena gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće “korupcionaš”, ali neće biti sasvim svestan toga fakta: toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu.

Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je: “Ko je lud da se odvaja od punog čanka?!” Njemu je izgledalo nepojmljivo da se čovek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmljivo da čovek kraj punog čanka ostane gladan.

Politička ambicija jednog poluintelektualca upravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati, i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je on moralno zakržljao.

Pored poluintelektualca koji je uspeo, ima i poluintelektualac koji nije uspeo. Već pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavljen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste.

Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je obelodanila dve stvari:

da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito oseća onda kada uticaj ta dva obrasca stane slabiti;

da škola koja se ograničava na davanje znanja, bez uporednog vaspitanja karaktera, nije u stanju da spreči pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac.

Slobodan Jovanović (1869. Novi Sad— 1958. London )

Iz knjige, ” Jedan prilog za proučavanje srbskog nacionalnog karaktera”, posthumno izdanje, Vindzor, Kanada, 1964.