POMOĆ U NEVOLJI…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________

DELFINI NAPRAVILI  „SPLAV“ OD SVOJIH TELA POKUŠAVAJUĆI DA SPASU BOLESNU DRUGARICU 

Odavno je poznato da delfini važe za izuzetno inteligentne životinje, koje su često bile spasioci mnogih davljenika.

Koliko su ove životinje požrtvovane pokazuje i snimak napravljen u jednom nacionalnom parku u Južnoj Koreji kada je grupa delfina napravila „splav“ od svojih tela kako bi pomogli svojoj drugarici u nevolji.

Neverovatni snimak načinjen je u Kjum parku Ketacean istraživačkog instituta u Ulsanu u Južnoj Koreji.

 Grupa od 12 delfina plivala je kada je jedan od njih počeo da se čudno ponaša. Jedna ženka iznenada je počela da se prevrće sa strane na stranu, očajnički pokušavajući da se održi na površini usled paralize grudnih peraja.

 Videvši da im je drugarica u nevolji, drugi delfini su se skupili oko nje. Napravili su splav od svojih tela i zaronili ispod nje kako bi je držali na površini.

Priča, ipak, ima tužan kraj. Pet najpožrtvovanijih delfina se uzaludno trudilo da nesrećnu ženku spasu od davljenja.

Kada je prestala da diše, a njeno telo počelo da tone, ostali delfini su i dalje pokušavali da je dotaknu i pomognu joj, ali je bilo prekasno.

www.blic.rs

---

A,  OVDE…Tokom noćnog ronjenja u blizini obala Havaja grupi ronilaca je prišao delfin koji nije mogao normalno da pliva.

 Tek kada je delfin uporno nastavio da kruži oko ronilaca, instruktor Keler Laros je shvatio da životinja nije samo znatiželjna, već da traži pomoć.

Delfin nije mogao normalno da pliva jer se zapleo u ribarsku mrežu, a kuka mu se zabila uz prsno peraje.

Čudno je bilo i što se delfin „nameštao“ svoje telo kako bi ga Laros lakše oslobodio.

Priredio: Bora*S

---

 

KAD RIBE POLETE…

TAMOiOVDE_______________________________________________

Riba koja leti baš kao ptica

Poznato je da postoje ptice koje se jednako dobro snalaze u vazduhu kao i u vodi, međutim, samo jedna vrsta riba uspela je da ostvari slične sposobnosti – poletuša (Ehocoetiade).

Leteće ribe u vazduhu mogu ostati više od 40 sekundi i preći više od 400 metara brzinama od oko 70 kilometara na sat.

Nakon što je svojoj deci čitao fascinantne priče o poletušama, korejanski inženjer Haecheon Choi odlučio je da zajedno sa svojim kolegom Hyumingom Parkom istraži tajnu njihovih neobičnih sposobnosti. Studija je predstavljena u novom izdanju časopisa Journal of Experimental Biology.

Čoi i Park ribu su prvo bezuspešno pokušavali da pronađu na slavnoj japanskoj ribarnici Tsukiji, da bi Park konačno uspeo upecati 40-ak njih u Istočnom Korejanskom moru. Od ulova je odabrao pet riba slične veličine i potom ih odneo u Korejanski centar za istraživanje morskih životinja. Onde su poletuše osušili i preparirali – neke s raširenim perajama kao u letu, a druge sa perajima položenim uz telo – kako bi ih testirali u vetro-tunelu.

Tim je onde na krila postavio senzore i menjao nagib ribe 15-45 stepeni simulirajući let.

Rezultati su pokazali da se morski letači svojim krilima za jedrenje bolje koriste od insekata te jednako dobro kao lastavice. Ribe su najdalje odletele kada su telom bile postavljene paralelno s površinom vode. Ista peraja prislonjene uz telo omogućile su im pak odlično kretanje kroz vodu. Tim je otkrio i da leđna peraja poletuša ubrzavaju protok vazduha preko leđa do repa, što stvara slične sile uzgona kao kod aviona.

Čoi i Park nameravaju da naprave avion koji bi koristio aerodinamična svojstva ovog izuzetnog morskog stvorenja.

Leteće ribe uglavnom žive u toplim tropskim i suptropskim morima. Ima ih 64 vrste. Najčešće lete uz površinu vode, međutim, ponekad se uzdižu i do šest metara iznad nje. Pre uzleta ubrzavaju se pomoću 70-ak zamaha repom. Let koriste za beg od grabljivaca tuna, delfina i liganja, a same se hrane planktonom.

http://www.tportal.hr

---

---

Poletuša, koja živi u tropskim i suptropskim morima, izbegava opasnost tako da leti iznad površine vode.   Kada je progone grabljivci, poput delfina ili morskih pasa, ona pliva ka površini brzinom oko 32 km / h, držeći peraje priljubljene uz telo. Kada počinje izlaziti iz vode, poletuša brzo maše vrhom repa ispod vode za početni potisak. Zatim otvara peraje poput krila i ledbi vazduhom. Dok gubi snagu i spušta se na površinu, riba predahne. Zatim se mašući repom s jedne strane na drugu s približno 50 udaraca u sekundi, ponovo diže i juri po površini vode brzinama blizu 65 km / h. svijetokonas.net

 Priredio: Bora*S

ŠTA DONOSI SREĆU…

MOŽDA -TALISMANI I AMAJLIJE

Talismani i amajlije su predmeti sačinjeni od metala, kože, pergamnta, kristala ili kamena na kojima su urezani, odnosno, ispisani  znakovi.

 Veruje se da su nosioci magične vrline i zaštite.

U novije vreme postoji mnoštvo talismana, ali postoje neki koji se koriste od davnih vremena. Mi smo za Vas izdvojili neke od njih.

Bubamara je prihvaćena kao amajlija iz dva razloga: jedno je da njeno sletanje na čoveka označava dolazak gostiju, a drugo da će predskazati finansijski uspeh pod uslovom da je niste ubili ili oterali. Danas se bubamara nosi obično u vidu privezaka.

 Delfin je tretiran kao mitološko biće i pripisivan Apolonu, pa je prihvaćen kao amajlija ljudi sklonih muzici, književnosti i umetnosti uopšte.

 Detelina je jedna od najpoznatijih amajlija, pogotovo ako je sa četiri lista. Jedan list donosi slavu, drugi bogatstvo, treći vernost, a četvrti zdravlje. Talismani i amajlije koji su u obliku deteline, danas se popularno nose kao privezak.

 Ključ je u staroj Grčkoj bio simbol života. Danas se obično nose tri ključa kao talisman – jedan za ljubav, drugi za bogatstvo, treći za zdravlje. Pretpostavka je da ključevi otvaraju vrata iza kojih se kriju ova dragocena svojstva.

  Oko predstavlja Sunce, jer je ono „oko dana“ i simbolizuje vrhunsku inteligenciju. U početku je bilo prikazivano stilizovano kao krug sa tačkom u sredini i smatralo se da štiti od uroka, neprijatelja, bolesti i nesreće.

 Potkovica je verovatno najrasprostranjeniji talisman i da bi delovao mora se staviti tako da ispupčeni deo bude okrenut nagore. Smatra se da talismani i amajlije ovog tipa donose sreću onome ko je zakuca iznad vrata, pogotovo ako je ta potkovica pronađena na putu.

 Riba je simbol blagostanja zbog svoje velike plodnosti. Danas se često viđa kao privezak na lančiću.

 Rog izobilja je legendarni rog iz kojeg su u beskraj izlazili voće i povrće, pa se i talismani i amajlije prave u vidu malog roga, jer se smatra da onaj nosi ovu amajliju nikada neće imati problema materijalne prirode.

 Sidro se oduvek smatralo simbolom nade, bezbednosti i sreće i amajlija je koju nosi skoro svaki mornar.

 Sova je vrlo stari simbol znanja i mudrosti. Talimani i amajlije ovog tipa bili su posebna zaštita i dobra sreća za ljude zainteresovane za nauku.

 Žir produžava mladost, a time i seksualnu moć. Takođe, veruje se da pomaže da se vrati izgubljena ljubav.

 Zmija je od pradavnih vremena smatrana simbolom mudrosti, posebno medicinske. Oko štapa boga medicine Eskulapa obavijena je zmija, a ovakvi talismani i amajlije nose se hiljadama godina, posebno kao zaštita od bolesti.

 Zvono se koristi kao amajlija jer se veruje da njegov zvuk rasteruje zle duhove. Zbog toga se zvona stavljaju domaćim životinjama oko vrata.

trojka.rs

---

---

A šta to vama donosi sreću ? Zapravo, ko ili šta vas čini srećnim?

Bora*S

---

SOČI-TURISTIČKO ČUDO…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

Zašto srpski turisti još nisu otkrili najduži grad u Evropi i toplo rusko more?

 Ako vas neko u Srbiji pita kuda idete na more na letovanje, a vi mu odgovorite u Rusiju, u grad sa suptropskom klimom, skoro svi će vas gledati sa neizmernim čuđenjem i bez reči. I još ako sa osmehom dodate, da nameravate šetati dugim plažama ispod palmi, zatim piti kafu u letnjim baštama brojnih restorana, a potom nakon vrelog dana pogledati uživo predstavu sa delfinima – tek tada će vas svi posmatrati u neverici, misleći da se samo šalite.

Upravo tako. Prosečan srpski turista u svojoj glavi povezuje Rusiju isključivo sa snegom, hladnom zimom i debelim kaputima. Po njegovom mišljenju, u Rusiji nigde nema toplog sredozemnog mora sa palmama i južnim voćem, nego samo smrznuto kopno negde daleko na severu. Ali zašto je to tako? Zašto su srpski građani toliko neinformisani o ruskim turističkim kapacitetima, a pre svega o najvećem ruskom letovalištu – Sočiju, gradu koji se prostire na preko 100 kilometara duž obale Crnog mora?

Pođimo redom i pogledajmo gde se odmaraju turisti iz Srbije. U poslednjih nekoliko godina, srpski građani su trošili na letovanja u inostranstvu oko 700 miliona evra godišnje, što je pozamašna suma u uslovima velike ekonomske krize, sve veće inflacije i rekordne nezaposlenosti u zemlji. U poslednjem periodu je svake godine na odmor u druge zemlje odlazilo 500.000 građana Srbije preko turističkih agencija, i još oko 200.000 građana u sopstvenom angažmanu.

Tradicionalno se najveći broj srpskih turista, njih oko 50 procenata, opredeljuje da svoj odmor provede u Grčkoj, a zatim i u Turskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj. Međutim, nisu samo obližnje balkanske zemlje privlačne za turiste iz Srbije, već je to i znatno udaljenija Španija, a takođe i afričke zemlje – Tunis i Egipat, u koje je, barem do nedavnih događaja u tim zemljama, odlazilo godišnje oko 60.000 ljudi.

A što se tiče egzotičnih destinacija, kao što je na primer daleki Tajland, tamo je prošle godine boravilo još najmanje 5000 ovdašnjih turista. Zanimljivo je da svake godine i u Hrvatskoj letuje oko 100.000 turista iz Srbije, čak i pored mnogih incidenata i neprijatnosti koje doživljavaju na hrvatskom primorju, samo zbog svoje nacionalne pripadnosti i srpskog jezika kojim govore.

Dakle, šta nam govore ovi navedeni podaci? Radi se o tome da u Srbiji, uprkos katastrofalnim ekonomskim pokazateljima, još uvek postoji jedan sloj stanovništva koji može sebi da priušti letovanje na balkanskim plažama ili na malo daljim destinacijama. I šta je tu neobično, verovatno se pitate?

Najčudnija od svega je činjenica – da su srpski turisti, čak i u uslovima velike finansijske oskudice, spremni da troše svoj novac u zemljama u kojima vladaju nemiri, kao što su Tunis ili Egipat, a takođe i na mestima gde baš i nisu sasvim dobrodošli, a u isto vreme skoro da ne znaju da postoji takva bliska destinacija, kao što je to rusko toplo more, a pre svega grad Soči.

Soči je u bukvalnom smislu reči svetsko čudo, zato što je to najduži grad u Evropi, koji se prostire na 100 kilometara duž obale Crnog mora. U njemu se nalazi preko 300 hotela i sanatorijuma, i godišnje se tamo odmara 4 miliona domaćih i stranih turista. Mnogi od hotela su najviše kategorije iz najpoznatih svetskih lanaca. U Sočiju će se od 2014. godine redovno voziti trke Formule 1, a te iste 2014. godine u Sočiju će biti održane i zimske olimpijske igre, s obzirom da je taj grad, zahvaljujući svom idealnom položaju između toplog mora i visokih kavkaskih planina, u letnjem periodu veliki letnjikovac, a zimi – veliki zimski turistički centar.

U tom gradu će se 2018. godine igrati i neke od utakmica svetskog fudbalskog prvenstva.

Takođe, do Sočija se jednostavno stiže direktnom avionskom linijom iz Beograda, tako da ne postoji ni jedan razlog da ga napokon srpski turisti ne otkriju. Ostaje samo pitanje – kada će se to desiti, i kada će građani Srbije masovnije krenuti da svoj odmor provode u ovom svetskom turističkom čudu koje im je nadohvat ruke?

Ratko Paić / Glas Rusije

Photo: EPA

____________________________________________________________________________________________

INTELIGENTNI SVET ŽIVOTINJA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

SVINJA – NAJPAMETNIJA DOMAĆA ŽIVOTINJA…

Hobotnica je genije među beskičmenjacima, slon ima složen posmrtni ritual, a delfin složen jezik, dok vrana prepoznaje lica ljudi i posle nekoliko godina

Čovek jeste najinteligentnije biće na planeti, a vremenom počeli smo da saznajemo sve više o svetu životinja i inteligenciji naših komšija koje su sve – samo ne glupe.

Čovek se koristi složenim jezikom, otkrio je vatru, izumeo točak, izgradio nebodere, konstruisao avione, stvorio muzeje u koje je pohranio svoja dostignuća. Nažalost, napravio je i atomsku bombu kao pogrešan rezultat te inteligencije.

Kognitivne sposobnosti šimpanzi i drugih primata već dugo zaslužuju naše poštovanje. Ali „Ajnštajna” ima i među drugim pripadnicima faune. Tako, izgleda da je sasvim tačna misao Čarlsa Darvina po kojoj je „razlika između ljudskog uma i onog koji poseduju životinje ne kvalitativna već kvantitativna”.

Svinja– Najinteligentnija domaća životinja na planeti. Nivo inteligencije može se porediti sa onom kod pasa i mačaka, ali svinja je sposobna da reši složene probleme koje ne mogu druge životinje. Na primer, svinja može lako da shvati funkciju ogledala, ali, istine radi, istraživači još uvek ne mogu da odgovore na pitanje da li svinja shvata da u ogledalu vidi sebe. U svakom slučaju, svinja može da stane rame uz rame sa majmunima, delfinima i drugim vrstama koje su uspešno prošle test identiteta.

Hobotnica– Ako je svinja najinteligentnija među domaćim životinjama, hobotnica je pravi genije među beskičmenjacima. Ona nema nikakav problem kada mora da pronađe izlaz iz lavirinta a poseduje kako kratkoročnu tako i dugoročnu memoriju. Hobotnice mogu da otvore poklopce na teglama, da prepoznaju različite geometrijske oblike i dezene. Uostalom, setite se hobotnice Pola koji je, doduše, pokazao da je vidovit. Povrh svega, hobotnica može da se igra što je jedno od obeležja visokorazvijene inteligencije.

Vrana– U mnogim pričama ove ptice se pojavljuju kao lukave varalice, a priče iz realnog sveta često se ne razlikuju mnogo od onih pretočenih u umetnost. Vrana ume da predvidi budućnost zasnovanu na njenom iskustvu. Primera radi, zna da tvrd orah baci na put kako bi ga slomili točkovi automobila. Nedavne studije su pokazale da ume da prepozna lice osobe koju je videla, i to posle nekoliko godina. Zato budite oprezni, ko zna kako će vam se osvetiti vrana koju ste nekada davno uvredili.

Delfini– Kao i ljudi, delfini imaju svoj jezik toliko komplikovan da su istraživači tek nedavno uspeli da ga donekle razumeju, a najnovija saznanja o njima kažu da noću uče jezik (kitova). Istraživanja su pokazala da delfini imaju osećaj za količinu, kao i samosvest, što je jedinstvena karakteristika najpametnijih sisara. Primera radi, 2005. naučnici su u Pacifiku otkrili grupu delfina koja je tragala za hranom. Kako ne bi bili povređeni dok prevrću kamenje sa dna okeana, oni su iscepali morske sunđere, umotali u njih noseve, i nastavili sa okretanjem kamenja.

Slon- Najveći kopneni sisar živi u zajednicama sa kompleksnom društvenom hijerarhijom. Ima urođen altruizam prema drugim životinjama. Može da koristi alate i brzo se orijentiše u nepoznatoj situaciji – baca kamenje na žicu pod strujnim naponom dok se ona ne pokida, kako bi se oslobodio ropstva. Ali, ono što istinski stavlja slonove korak ispred svih drugih sisara jeste njihov složen posmrtni ritual: odaju počast mrtvima, na primer, obilaskom njihovih grobova.

S. Č.

Izvor: Политика Online

_______________________________________________________________________________________________