LEPENSKI VIR PREŽIVEO BIBLIJSKI POTOP…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

Mit o sveopštem, biblijskom potopu, a možda i o Atlantidi, vrlo verovatno je nastao u crnomorskom regionu, ili preciznije na Balkanu, ukazuju najnoviji rezultati geoloških istraživanja. Katastrofu je ipak nadživelo jedno ljudsko pleme iz naseobine na visokoj terasi Đerdapske klisure.

„Ono je prvo u istoriji čovečanstva pripitomilo životinje, izvršilo podelu rada i stvorilo monumentalnu umetnost“, smatra paleontolog prof. dr Slobodan Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

„Danas nam je ta civilizacija poznata kao kultura Lepenskog vira.“

On naglašava da je u katastrofi pre 7.500 godina prekinuta kopnena veza Afrike, Male Azije i Evrope, kojom su milenijumima na naše tlo migrirale tropske životinjske vrste – mastodonti, mamuti, lavovi, žirafe, o čemu svedoče pronalasci njihovih fosila širom Srbije.

„Najnovija geološka ispitivanja američkih naučnika pokazala su da je Crno more do pre oko 7.500 godina bilo slatkovodno jezero, a da se onda odjednom pretvorilo u more“, kaže prof. Knežević.

„Istraživanja su pokazala da je u to vreme došlo do strahovitih tektonskih poremećaja ovog i danas vrlo trusnog područja i rušenja prirodnih brana, kopnenih prevlaka na mestu današnjih Bosfora i Dardanela. Taj cunami je poplavio ceo današnji crnomorski region i uništio neolitske civilizacije koje su cvetale oko velikog jezera.“

Sagovornik “Novosti” naglašava da je današnji raspored kopna i mora samo jedna kratka faza u burnoj istoriji Mediteranskog basena, koji je kolevka života i civilizacija. Međutim, on napominje da je teško istraživati najvažniji kopneni put migracija vrsta iz Afrike ka Evropi, drevno kopno Egeidu. Ovo kopno počelo je da tone pre oko milion godina, a danas se nalazi na dnu Egejskog i Mramornog mora.

„Balkan je preživeo kao evropsko uporište tog mosta migracije vrsta i zato je riznica za prirodnjake“, kaže prof. Knežević.

„Na drevnoj Egeidi se prvo stvorio niz jezera, a finale je nastupilo pre sedam i po milenijuma kad ona doživljava pravu kataklizmu. Poslednje prevlake Bosfor i Dardanele ruši gigantski morski talas, koji je, prema proračunima američkih naučnika, bio tri puta veći od Nijagarinih vodopada.“

Slana bujica pretvara celu Trakijsku niziju u pustoš i u more blata, koje zadugo ostaje besplodno, jer se tokom sledećih hiljadu godina tu stvara današnje Crno more. Biblijska poplava izaziva i podizanje nivoa Dunava, najveće pritoke Crnog mora, koji drastično podiže nivo u Đerdapskoj klisuri.

„Do ovih otkrića niko nije povezivao veoma visoke rečne terase dunavskih sedimenata s kataklizomom i kulturom Lepenskog vira“, kaže prof. Knežević.

„Međutim, sada postaje jasno zašto ta kultura nastaje na četvrtoj terasi, dovoljno visokoj da je nadolaženje reke na ugrozi.“

Naš sagovornik podseća da se do sada smatralo da je praistorijsko naselje Lepenski vir visilo nad Dunavom, ali da dokazi o crnomorskoj kataklizmi ukazuju da se ona razvila kraj obale reke, čiji je nivo bio mnogo viši nego danas.

Pamćenje

„Kultura Lepenskog vira nastaje pre oko 7.500 godina, kad je došlo do potopa, a u pamćenju čovečanstva ovaj događaj verovatno se transformisao u mitski potop. Ovaj mit se javlja u svim potonjim civilizacijama, da bi danas bio najpoznatiji kao biblijski potop.“

 B. Subašić / Novosti

Lepenski vir (Foto: Piksla)

NEMA RAZLOGA ZA BOLJI SVET…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________

Ja dobro znam šta radim,

al’ ne znam zbog čega

sve dobija drugu boju i miris.

Koliko puta sam krenuo iz početka

i stigao do istog prokletog mesta.

KATAKLIZMA U JAPANU…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________

* Stravičan zemljotres u Japanu, najjači u toj oblasti za skoro 1.200 godina, jačine 8,9 stepeni Rihterove skale pogodio je rano juče severoistočnu obalu Japana.

* Potres je izazvan kidanjem dela Zemljine kore dugačkog 240 kilometara, a širokog 80 kilometara, izjavio je stručnjak američke geološke službe USGS Dejvid Eplgejt, specijalista za zemljotrese i geološku opasnost.

* Stravičan potres izazvavao još stravičniji cunami visok deset metara i desetine požara.

* Život je izgubilo više od 1.000 ljudi, a 110.000 je nestalo.

* Talasi cunamija poplavili su plaže na Havajima, a sinoć oštetili luke u Kaliforniji i odneli prvu žrtvu.

* Evakuaciju stanovništva na obalama Pacifika.

* Radioaktivnost 1.000 puta veća od normalne otkrivena je kod jedne nuklearne elektrane u severoistočnom Japanu.

* Agencija JIji  javila je da je došlo do eksplozije na 40 godina starom reaktoru Daiči u regionu Fukušima koji se nalazi 240 km. severno od Tokija

* Novi zemljotres jačine 6,7 stepeni Rihterove skale, pogodio je sinoć obalu suprotnu onoj koju je opustošio jučerašnji zemljotres, izazvavši klizanje terena i lavine, javile su japanske televizije.

* Pored navedenih vidljivih posledica, zemljotres u Japanu pomerio je za skoro 10 centimetara osu rotacije I ubrzao okretanje planete Zemlje, što će za nekoliko milionitih delova sekunde uticati na trajanje dana, saopštio je italijanski Institut za geofiziku i vulkanologiju.

* Najnovije izjave stručnjaka najavljuju da život na planeti posle ove prirodne katastrofe- bukvalno neće biti isti.

Ovo je samo deo šokantnih vesti i stravičnih slika, koje iz časa u čas pristižu sa svih svetskih medija.


Vidi stranu KATAKLIZMA.

DOK VEROVALI JOŠ SMO…

Bora*S____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

BALADA O PROLAZNOSTI

Kad lutali smo svijetom
k’o raspršeno sjeme
govorili smo sebi
to je za neko vrijeme

I ne znajući da smo
na izgubljenom brodu
mi vikali smo „Kopno“
a gledali smo vodu

Kad ljubili smo kratko
u tuzi kišne noći
govorili smo za se
da ljubav tek će doći

Kad radjala se sreća
i čekala je slava
pomišljali smo opet
to nije ona prava

Kad prijatelja nema
a dani idu sporo
govorili smo za se
da vraćaju se skoro

Gdje najviše smo dali
dobijali smo manje
al’ mislili smo to je
tek privremeno stanje

Putovali smo dalje
kad davno već smo stigli
tek počeli smo nešto
a dugo već smo bili

I ostali smo tako
kraj odlazeće vode
nerazjašnjeni sasvim
i pomalo van mode

U započetoj priči
u ljubavi bez traga
jer svakoj smo se kući
približili do praga

Dok vjerovali još smo
da samo put se mijenja
mi rekli smo si „Zbogom“
govoreć’ „Dovidjenja“

A. Dedić