MOJE VREME NA PLANINI STOL…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

BORSKI STOL

   Počinje li ovde geološka istorija? Jesu li stručnjaci dobro pročitali, sa ovde pronadjenih fosila i stena, za koje tvrde da su najstarije u našoj zemlji i šire?

   Moćne naslage, koje su nekada činile sprudove u toplom moru, danas čine  masu planine  Stol (1.156 m) – uzdignuti deo Golog Krša, koji se smestio izmedju Deli Jovana i Velikog krša.

   Sa vrha Stola, za vreme vedrih dana, može se videti Dunav kod Mosne, Miroč, Deli Jovan, Rtanj, Tupižnica i delovi Stare planine.

   Stol je planina trapezoidnog oblika u osnovi, sa okomitim, strmim liticama sa zapadne i umereno blagim padinama sa druge. Stena Stola je krečnjačka, uglavnom odličnog kvaliteta, severozapadne orjentacije i visine od 15 do 150 m.

   Padovi krečnjačkoh slojeva do 40 stepeni, osim što izazivaju divljenje posmatrača, predstavljaju izazov za planinarska osvajanja. Osnovna karakteristika ovoga mesta jeste, da je jedino u Srbiji gde se na istom mestu nalaze i tradicionalni i sportsko – penjački smerovi.

   Pored mnoštva kraških oblika, na površi planine nema hidrografskih objekata, osim potoka koji ističe iz veštačkog jezera i ponire posle samo jednog kilometra toka. Za razliku od površi, u podnožju ima nekoliko jakih vrela, što je dokaz kraške građe ovog prostora.

   Severno od Stola je vrh Vizak u čijem podnožju se nalaze kamene forme izduženog oblika, koje je narod nazvao “groblje bradatih”.

   Ljudske naseobine, koje su se formirale podno Stola, danas predstavljaju najatraktivniji ruralni deo borske opštine. Gornjane, Luka,Tanda, Bučje, Donja Bela Reka,  sinonim su  za idealan spoj urbanog i autohtonog življenja. Sačuvane tradicionalne vrednosti, običajne i folklorne forme, specifična gastronomija, gostoljubivost stanovništva čine ovaj prostor još poželjnijim.

   U proleće, ogrnut zelenom odorom, s jeseni kitnjasto šaren, sa buketima ruja koji titraju na vetru plamenom bojom, planina Stol je neodoljivo zavodljiva i privlačna za sva čula. Prostor oplemenjen livadama, šumama, jezerom, speleološkim objektima, prostor kojim odzvanja tišina, gde mir „uznemirava“ a čula planinska svežina opija.

Rekreativne šetnje, sportsko penjanje, alpinizam, vožnja bicikla, paraglajding, skijanje, lov, proučavanje geološke istorije – ili tek samo odmor na Stolu?

  

Na najlepši prirodni vidikovac u Srbiji  stiže se asfaltnim putem iz Bora, preko sela Krivelj do mesta Cepe, a potom još oko tri kilometra makadamom, ili iz pravca Majdanpeka i Donjeg Milanovca asfaltnim putem do sela Luke, uz dodatnih sedam kilometara vožnje makadamom.

Za knjigu „ČUDESNA SRBIJA„

Tekst i foto: Bora Stanković

PORODICA KARINGTON JELA SAMO SRPSKI KAVIJAR

„Čudesna Srbija“ naziv je monografije koju je pre sve nedelje u Srbiji izdala „Mladinska knjiga“, a koja se bavi „Srbijom za koju nismo znali da postoji“. Ideja izdavača, koji je do sada na srpskom tržištu izdavao samo knjige po licenci, bila je da svojom prvom nezavisnom knjigom pokaže Srbiju u najlepšem, ali i nesvakidašnjem svetlu, rekla je za „Vesti“ Bojana Dodić, urednik u IK „Mladinska knjiga“.

Početna ideja je bila da napravimo „prirodnjačku“ knjigu, enciklopediju ili referentnu literaturu. Međutim, prerasla je u svojevrsni album-čitanku, jer nismo mogli da odolimo a da ne prikažemo lepotu zemlje koju malo ko od nas poznaje. Toliko smo materijala na kraju prikupili da nam čak nije sve stalo u 528 stranica! – istakla je Bojana Dodić.

Koji je bio vaš izbor?

– Zajedno sa autorom knjige Draganom Bosnićem, odabrali smo 100 lokacija u Srbiji koja mame izgledom, ambijentom, prirodnim retkostima, kulturnim spomenicima, prepoznatljivom arhitekturom ili kuhinjom, turističkom ponudom…

Želeli smo da priredimo knjigu koja će biti zanimljiva strancu, običnom čoveku i uputiti ga na destinacije u našoj zemlji za koje nikada nisu ni pretpostavili da postoje.

Šta biste izdvojili?

– Da li ste znali da je kladovski kavijar iz Dunava kod Đerdapa bio skuplji od ruskog? Čak je „Titanik“ imao ovaj proizvod na jelovniku, dok je porodica Karington iz serije „Dinastija“ striktno jela naš kavijar. Svih osam evropskih vrsta čaplji koje se gnezde i razmnožavaju jedino žive u slozi u Carskoj bari.

Pravimo najskuplji sir na svetu, i to magareći, po ceni od 1.000 evra po kilogramu. U pećini Korenatac na Staroj planini sačuvani su crteži konja iz bronzanog doba. Preistorijski rudnik bakra u selu Rudna Glava kod Majdanpeka s vertikalnim kopovima dubine 20 metara je jedan od tri najstarija rudnika u Evropi…

Šta nudi ova monografija?

– Knjiga nudi priliku da upoznamo našu malu zemlju, više stranputicama, puteljcima i kozjim stazama nego utabanim putevima. Ovo je priča o zabačenim, ali i bajkovitim predelima, sa 770 slika koje pružaju šansu da se Srbija bolje upozna i oseti. Ova knjiga je dovoljno sadržajna da nikada ne može da ne dosadi.

http://www.vesti-online.com/Scena

ČUDESNA SRBIJA…

TAMOiOVDE___

Srbija rekama, planinama, jezerima i stranputicama…

Fotomonografija Dragana Bosnića

ČUDESNA SRBIJA

Putovanje neki shvataju kao način da se predje rastojanje od jedne do druge tačke što je moguće brže i udobnije. Fotomonografija ČUDESNA SRBIJA Dragana Bosnića nudi nesto sasvim drugo. Ona otkriva Srbiju više stramputicama, puteljcima i kozijim stazama kroz prostor, vreme i snove. Slike koje majstor svog zanata i veliki hodoljubac prenosi na stranice knige nisu ni plod bujne maste, ni fotošopa! U koricama je gotovo sva lepota jedne nevelike zelje.

To je poziv da otkrijete jedinstveni svet prirode, velike umetnice i najvećeg stvaraoca, bilo da ste rodjeni pod ovim nebom, ili u Srbiju dolazite sa strepnjom i predrasudama. Knjiga je zapravo spoj prirodnih lepota, bogatog kulturno-istorijskog nasledja, čudne igre svetlosti i senki, ali i poetskog bića ljudi koji u Srbiji žive. Ako knjigu uzmete kao vodič za putovanje po ovoj zemlji, siguran sam da ćete je razumeti, zavoleti je i vraćati joj se.

Dragan Bosnić ne šeta Srbijom, on istražuje, osvaja, pokazuje lepotu i tajnu čekajući strpljivo kao lovac u zasedi da naidje pravi trenutak i tad nastane Vodeni prag na kraju Budžaka na Staroj planini ili let orla iznad krivudavog Lima…

Autor kao da želi da nam pokaže da sve ono što ljudska ruka dotakne gubi svoju autentičnost i draž još nedovoljno otkrivenog, pa nema puno gradova i naselja.

O njima će govoriti neka druga knjiga koju priprema isto “Mladinska knjige Beograd”. A u ovom izdanju ”… kroz 100 krajeva neponovljivog ambijenta, prirodnih retkosti i jedinstvenog kulturnog nasleđa promiču obični ljudi na svakodnevnim poslovima, čuju se njihove priče i verovanja, mirišu njihova jela, opijaju njihova pića, vide se aktivnosti kojima ispunjavaju dane odmora.

U čudesni album od 770 fotografija koje su stale na 528 stranica, Srbija je doživljaj neponovljiv! “ (*navodi se na koricama Knjige)

Kniga ima skoro duplo više strana nego što je izdavač u početku planirao. Slike su tako veličanstvene da pobude maštu da budete na mestu gde su one nastale, pa i pomisao da su proizvod fotomontaže. Slike jesu stvarne, kao i mesta koja su zabeležena, a koje su obišli autor., kao i Rozana Sazdić, koautor knjige.

Bora Stanković je preneo priče iz Lazarevog kanjona i Borskog Stola – mestagde odzvanja tišina. Ono što je ipak potka Čudesne Srbije je tekst – pitak, bridak, a informativan i slikovit. On golica. Priče izazivaju pažnju, svaka je drugačija, a opet su povezane i vode kroz čudesne predele kojima naša zemlja obiluje.

Jedina “mana” ove knjige, je što u nju nisu mogle stati ni sve priče ni slike, iako je teška preko 3,5 kg. Najlepše je što o Srbiji nije sve napisano kaže Dragan Bosnić. “ postoje delovi Srbije koje obiđete mnogo puta i svaki pit ste ubeđeni da još sada dolazite tu i da više nema šta ni da se vidi ni da se čuje. A onda vas domaćini isprate s nagoveštajem nove priče i novog čuda koje niste videli…”

http://www.kudanaodmor.com

---