IZGUBLJENI GRADOVI…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Ovi drevni gradovi vredni su pažnje, čak i potpuno napušteni i u ruševinama…. Gledajući u vrhove Anda koji se uzdižu iznad izgubljenog grada Inka i bujne doline koja se prostire ispod, lako je uvideti zbog čega je izabran za jedno od novih sedam svetskih čuda 2007. godine. Kada je u 15. veku nove ere peruanska oblast napuštena, ubrzo nakon invazije španskih konkvistadora na okolna mesta, grad je pao u ruševine sve do 1911. godine kada je američki naučnik naišao na ono što je od njega ostalo. Istorije nekada slavnih metropola svake godine postaju sve izazovnije za putnike, pa tako Maču Pikču godišnje poseti preko milion turista, a statistike kažu da ta cifra svake godine raste za šest procenata. Turistima je na raspolaganju desetine izgubljenih gradova za istraživanje. U Meksiku je majanski grad Čičen Ica, u Joradnu Petra, u Kambodži Angkor i još mnogo drugih širom sveta…. Predstavljamo spisak top deset izgubljenih gradova prema oceni Morgana Brenana, autora sajta travel.yahoo.com i Forbsove liste.

80695_eviljohnius_af

Drevni grad Petra isklesan je u stenama foto: eviljohnius/flickr.com

1. PETRA
Država: Jordan
Civilizacija: Nabatejci
Nastanjen: Šesti vek pre nove ere

Ovaj ružičasto obojeni grad isklesan u stenama, zaradio je slavu na Zapadu zahvaljujući blokbasteru iz osamdesetih godina “Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod”. U vreme antičkih vremena, Petra je bio glavni grad Nabatejaca, poznat upravo po građevinama uklesanim u stene. UNESKO je ovaj drevni izgubljeni grad uvrstio u svoju listu mesta koja se smatraju svetskom kulturnom baštinom 1985. godine. Od krstaških vremena, pa sve do 1812. nijedan Evropljanin nije bio u ovom jordanskom gradu. U Petri je danas sačuvano oko 800 građevina i žrtvenika.

80700_robert-veldwijk-ien-ica_af

Čičen Ica l Foto: Robert Veldwijk/flickr.com

2. ČIČEN ICA
Država: Meksiko
Civilizacija: Maje
Nastanjen: od 600. do 1000. godine nove ere

Čičen Ica (na lokalnom jeziku doslovno “Na izvoru naroda”) predstavlja veliko arheološko nalazište na Jukatanu u Meksiku iz doba majanske civilizacije. I Čičen Ica se nalazi na spisku Svetske baštine UNESKA, a 7. jula 2007. godine poneo je i titulu jednog od novih sedam svetskih čuda. Centrom Čičen Ice dominira velika stepenasta piramida, koju su Maje zvale hram Kukulkan, zatim je tu i Hram ratnika kojeg su Maje izgardile većeg u odnosu na original koji je poslužio kao uzor, a koji se nalazio u toltečkom centru Tula. U Čičen Ici je otkriveno i sedam terena za igranje gumenom loptom, od kojih jedno predstavlja najveće staro igralište srednje Amerike.

80692_surrealpenguin-derinkuju_af

Grad Derinkuju sagrađen je na deset spratova pod zemljom l foto: surrealpenguin/flickr.com

3. PODZEMNI GRAD DERINKUJU
Država: Turska
Civilizacija: najverovatnije Frigijci
Nastanjen: Od oko osmog veka pre nove ere do 10. veka nove ere

Ova podzemna mreža u Kapadokiji ima preko deset spratova i prostor koji može da primi 50.000 ljudi odjednom, plus stoku. Glasine kažu da je Derinkuju sagrađen kao skrovište kako bi se rani hrišćani sklonili od rimskog progona. Podzemni grad Derinkuju otkriven je tek 1963. godine, iako je njegovo ime sve vreme upućivalo na tajnu (derin kuyu – tur. duboki izvor), dok je za posetioce otvoren šest godina kasnije, 1969. godine. Derinkuju se spušta na dubinu od 85 metara, a za turističke posete otvoreni su delovi na samo prva dva nivoa (oko 10% površine), dok dublje u grad mogu sići samo arheolozi. U gradu su pronađeni i škola, crkva, ostave za čuvanje hrane itd.

80697_guillenperez_af

I danas se spekuliše zbog čega je napušten Maču Pikču foto: guillenperez/flickr.com

4. MAČU PIKČU
Država: Peru
Civilizacija: Inke
Nastanjen: U 15. i 16. veku nove ere

Konkvistadori koji su dolazili iz Evrope doneli su male boginje (ili po drugoj teoriji sifilis) koje su zbrisale stanovnike kraljevske tvrđave zaboravljene u Andima. Ipak, smatra se da je izgubljeni grad Inka bio napušten i pre dolaska Španaca i da ga oni nisu pronašli – u stvari, grad je pronađen tek 1911. godine. Grad Maču Pikču opisuje i svedoči o vremenu veličanstvenog carstva Inka. Moćna vosjka Inka je nakon osvajanja teritorija sagradila kanale za navodnjavanje u vidu terasa i sisteme popločenih puteva, a građevinari su sagradili tvrđave, hramove i monumentalne kamene zgrade. Sedmog jula 2007. godine, Maču Pikču se priključio svetskim čudima modernog doba.

80694_cornstaruk-angkor_af

Angkor poseduje više od hiljadu hramova foto: cornstaruk/flickr.com

5. ANGKOR
Država: Kambodža
Civilizacija: Kmersko carstvo
Nastanjen: Od devetog do 15. veka nove ere

Više od hiljadu hramova, uključujući i Angkor Vat, nalazi se u ovoj dugogodišnjoj prestonici Kmerskog carstva. Grad je počeo da nazaduje nakon uspešnog napada osvajača koji su stigli sa prostora današnjeg Tajlanda. Angkor je jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u jugoistočnoj Aziji. Uz pomoć satelitskih fotografija, 2007. godine je ustanovljeno da je Angkor bio najveći predindustrijski grad na svetu, dok hram Angkor Vat, koji se prostire na površini od 2 kilometra kvadratna, predstavlja najveću versku građevinu na svetu. Angkor se nalazi pod zaštitom UNESKA kao deo njegove Svetske baštine.

80696_georgianakate-kartagina_af

Oko grada Kartagine uzdigla se najvažnija mediteranska pomorska sila l foto: georgianakate/flickr.com

6. KARTAGINA
Država: Tunis
Civilizacija: Feničani
Nastanjen: Od 650. do 146. godine pre nove ere

Kartagina je antički grad koji se nalazio na severu Afrike, a koga su osnovali feničanski trgovci. Oko Kartagine se uzdiglo i istoimeno carstvo koje je predstavljalo najvažniju mediteransku pomorsku silu do Punskih ratova. Kartagina je imala najnapredniju luku svoga doba – Koton Kartage. Nakon tri Punska rata, Kartagina je poslednji put napadnuta 149. godine pre nove ere, a tri godine kasnije pobeđena i porobljena. Kartaginjani su prodati kao robovi, grad razrušen, a zemlja preorana i posuta morskom soli, da ne bi uspevala vegetacija. U drugoj polovini 20. veka, prilikom građevinskih radova na palati predsednika Habiba Burgibe, otkrivene su ruševine Kartagine, koje se danas koriste kao turistička atrakcija.

80701_s-j-pinkney-pompeja_af

Ceo grad Pompeja pretvoren je erupcijom Vezuva u mumiju od pepla l foto: S J Pinkney/flickr.com

7. POMPEJA
Država: Italija
Civilizacija: Rimsko carstvo
Nastanjen: Od sedmog/šestog veka pre nove ere do 79. godine nove ere

Pompeja je predstavljala kulturni centar i odmaralište za rimsko visoko društvo dok 79. godine nije uništena erupcijom vulkana Vezuv. Debeli sloj pepela, skoro 6 metara, zatrpao je grad i on je bio zaboravljen sve do 1748. godine kada je ponovo otkriven. Arheološkim istraživanjima tokom 18. veka iskopan je veći deo grada, uključujući forume, hramove, pozorišta, kupatila i veliki broj kuća. Danas nam Pompeja nudi jedinstven pogled na život u prvom veku i dokaze koliko je grad bio živahan. Pompeja je bila inspiracija i za roman, film, englesku TV seriju, kao i sliku “Poslednji dani Pompeja”, slikara Karla Brula.

80693_ankur-p-memfis_af

Aleksandar Veliki jedan je od „krivaca“ za propast drevnog Memfisa l foto: Ankur P/flickr.com

8. MEMFIS
Država: Egipat
Civilizacija: drevni Egipćani
Nastanjen: od trećeg milenijuma pre nove ere do sedmog veka nove ere

Smešten u delti Nila, Memfis je vekovima predstavljao centar trgovine, religije i kraljevstva. Strane invazije, uključujući i jednu Aleksandra Velikog, dovele su do propasti Memfisa. Drevno egipatsko ime Memfisa bilo je Ineb Heđ (Bele zidine). Današnje ruševine Memfisa nalaze se na oko 19 kilometara južno od Kaira na zapadnoj obali Nila. Tu se nalaze ostaci hrama bogova Ptah i Apisa, a na nalazištu je iskopano i nekoliko statua, uključujući dve koje su visoke četiri metra i napravljene od alabastera. Statue prikazuju lik Ramzesa II.

80699_quapan-teotikuan_af

Teotiuakan je dom najvećih piramida predkolumbovske Amerike l foto: quapan/flickr.com

9. TEOTIUAKAN
Država: Meksiko
Civilizacija: Najverovatnije Totonaci
Nastanjen: Od 100. godine pre nove ere do sedmog-osmog veka nove ere

Ovaj grad, čiji su osnivači i dalje misteriozni, je dom nekih od najvećih piramida u američko vreme pre Kolumba. To je inspirisalo i nekoliko velikih imperija kakve su bili Zapoteci i Maje. Ime su mu dali Asteci vekovima nakon pada grada, a originalno ime nije poznato. Grad je bio centar uticajne kulture i u vrhuncu svoje moći je imao oko 150.000 stanovnika. U Teotiuakanu je i piramida Sunca, koja je bila druga po veličini u Americi. Prva teorija nestanka grada vezana je za pljačku u kojoj je grad spaljen najverovatnije tokom invazije Tolteka 700. godine nove ere, zatim je novija hipoteza pokazala da je požar najverovatnije nastao usled nemira i pobude protiv bogatih kojima su spaljivane kuće, da bi se u poslednje vreme opadanje moći povezalo sa sušom i klimatskim promenama od 535. do 536. godine nove ere.

80698_john-pavelka-bagerhat_af

Džamija u Bageratu sagrađena je na 60 stubova l Foto: John Pavelka/flickr.com

10. GRAD-DŽAMIJA BAGERAT
Država: Bangladeš
Civilizacija: Kan Džahan Ali
Nastanjen: 15. vek nove ere

Grad je prvobitno bio poznat kao Kalifatabad kojeg je osnovao turski general. Sadrži preko 50 islamskih spomenika i džamiju poznatu kao „Džamija na šezdeset stubova“ , koja je konstruisana sa 60 stubova i 80 kupola. Osnovao ju je Kan Džahan Ali, muslimanski svetac i lokalni vladar Bagerata tokom 15. veka nove ere. Najviše je ukrašena terakotama i opekom. Skoro 50 spomenika grada-džamije je uvršteno u svetsku baštinu UNESKA, kao i ceo grad, jedno od tri mesta Bangladeša koja se nalaze na ovom spisku. Ovaj grad, kao i prethodnih devet, nalazi se i na Forbsovoj listi 15 izgubljenih gradova.
M.Pejić / superodmor.rs/

TITIKAKA, JEZERO U OBLACIMA…

tamoiovde-logo

NEOBIČNO JEZERO TITIKAKA – odmor na ostrvima od trske

103420_titikaka-ploveca-ostrva-emmanuel-dyan_af103421_titikaka02-zena-deca-leo-barichello_afvPloveća ostrva, muškarci koji štrikaju i nebo na dohvat ruke: na jezeru Titikaka, na visini od 3.800 metara, čoveku se čini kao da se nalazi u nekom drugom svetu.

 

 Jezero Titikaka se nalazi u Andima, na granici Perua i Bolivije, na nadmorskoj visini od oko 3.800 metara. Zauzima površinu od 8.288 kvadratnih kilometara i duboko je 280 metara. To je mesto gde pripadnici naroda Uru prave ploveća ostrva od trske. Ne može se sa sigurnošću tvrditi koliko ih tačno ima, možda oko pedesetak.

103435_titikaka01-koliba-miradas.com.br_af103422_titikaka-jezero-aleks-e.-proimos_af Stanovnici ih povezuju i razdvajaju zavisno od raspoloženja. Ukoliko dođe do svađe, naprosto preseku užad. Na ostrvu Kantati, meštani su napravili kolibe za turiste, prve na plovećim ostrvima.

 Gosti spavaju pod krovom od trske, u krevetima od trske između zidova od trske, a rano ujutru gledaju kako meštani  vade ribu iz mreže.

 Dok stoji na obali ostrva Takile i posmatra talase kako udaraju u stene, čovek bi na trenutak mogao da zaboravi da je reč o jezeru, koje se, nalik na uzburkano more, pruža sve do horizonta. Međutim, koliko god da je klima oštra, toliko su blagi ljudi, koji šapuću na jezicima ajmara, kečua ili na španskom jeziku.

103423_titikaka-isladel-sol-szeke_af 103424_titikaka-ljudi-miradas.com.br_afNa ostrvu Takile štrikaju i muškarci – videćete ih kako vam, sa iglama u rukama, kamenitim stazama dolaze u susret, nakratko podižući pogled u znak pozdrava. Kapu za turiste ištrikaju za tri dana, a tradicionalni čulo (kapa kakva se nosi u ovim krajevima) za nekoliko nedelja. Mladići nose čulo sa belim „bombicama“, a devojke sa šarenim. 

 Na seoskom trgu se nalazi Umetnički zanatski centar. Kape, rukavice, torbe i kaiševi jarkih boja predstavljaju ono najbolje što Peru ima da ponudi. Čak je i UNESCO odao priznanje stanovnicima ostrva Takile za rukotvorine od tekstila.
 

103426_titikaka-plovidba-imke.stahlmann_af103428_titikaka-selo-trska-miradas.com.br_af Na ostrvu Suazi, u severnom delu jezera, nalazi se ekskluzivni ekološki hotel. Pijaća voda se dobija iz jezera, struja i topla voda se dobijaju od sunca, a krompir iz povrtnjaka. Ovde su turisti takoreći sami sa jezerom, mogu da odveslaju da bi gledali kolonije kormorana ili da leže na suncu i posmatraju kolibrije koje lebde iznad čašica cveća. Dalije, margarete, žute ruže, beli ljiljani, artičoke, mandarine, plodovi kaktusa…  

 Jedna od legendi o jezeru Titikaka kaže da je starica prolazeći pored jedne kuće zamolila stanare da joj sačuvaju glineni krčag. Oni su ga, međutim, otvorili i prosuli vodu iz njega. Voda je sve više rasla, a starica se pretvorila u barsku pticu. „Od tada postoji jezero Titikaka“, kažu seljaci sa Ostrva sunca (Isla del Sol).

103429_titikaka-taquila-phillie-casablanca_af 103433_titikaka-adam-jones-phd.--global-photo-archive_afdNa vrhovima brežuljaka seljani stavljaju fetuse lama u krilo majke zamlje Pačamame da bi im krompir dobro uspevao. Ovo ostrvo u južnom bolivijskom delu jezera Titikaka je mesto oko koga se pletu brojne legende, između ostalog i o svetim izvorima i dugim tunelima koji vode sve do Kuska, stare prestonice Inka. Za mesec dana, koliko mu treba da bi prevalio ovaj put, čoveku posedi kosa, kaže legenda. Na ivici puta rastu divlje trave, od kojih se šire omamljujući mirisi.

103431_titikaka-grad-szeke_af103434_titikaka-zalazak-bjaglin_af Biljka muna je navodno odlična protiv visinske bolesti.

Za domaće stanovništvo Isla del Sol predstavlja pravu apoteku. Čak i životinje ovde imaju lekovitu snagu, pa tako zmije leče bolove u leđima, a gušteri zubobolju.

 Legenda kaže da su prve Inke Manco Kapak i njegova sestra Mama Okljo upravo na ovom ostrvu osnovali carstvo naroda Inka. Danas ovamo dolaze turisti, sedaju na kamene blokove oko žrtvenog stola, gde su prinošene žrtve još u vreme civilizacije Tivanaku, nastale davno pre Inka.

 Izvor: superodmor.rs/M.A./V.M.B./foto: flickr.com


 

TIBET, POSLEDNJA KARIKA…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________

Tibet, zvuči kao nešto šire od geografskog pojma

Ali, kao šta?

Image94Ubedljivo je tumačenje jednog Nemca koji je posle dvadeset godina provedenih u “tibetanskim šumama i manastirima”, već kao budistički sveštenik i sa odgovarajućim imenom Lama Anagarika Govinda, pisao : “Važnost tibetanske tradicije za naše vreme i duhovni razvoj čovečanstva jeste u tome da je Tibet poslednja živa karika koja nas spaja sa civilizacijama iz daleke prošlosti. “Egipat, Mesopotamija, Grčka, Inke i Maje” izgubljeni su za naše znanje, osim nekih oskudnih fragmenata.

“Opet, preživele stare civilizacije Indije i Kine” prožete su mnogim slojevima različitih kulturnih uticaja, tako da je teško, ako ne i nemoguće odvojiti različite elemente i prepoznati njihovu izvornu prirodu. “Srećom, nešto je ostalo. “Tibet duguje prirodnoj izolaciji i nedokučivosti (koja je u poslednjim vekovima pojačana političkim uslovima) što je uspeo ne samo u održavanju već i očuvanju živih tradicija iz dalekih prošlosti, znanja o tajnim snagama ljudske duše i najvišim dostignućima ezoteričnih učenja indijskih svetaca i mudraca.”

Image95Autor knjige “Tibetanska medicina” Sreten Petrović kao dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Južne Azije i urednik za nauku, imao je “zdravstvenih teškoća nepoznatih lekarima savremene medicine” i zbog toga je pristao da ode kod tibetanske lekarke na periferiji Nju Delhija. Taj susret mu je doneo izlečenje i fascinaciju Tibetom. Ovaj feljton preneće neka od objašnjenja misterije za kojima je autor tragao godinama i koja je sakupljao.

Odveli su me u naselje Sarvi Prija Marg, na periferiji Nju Delhija, tibetanskoj lekarki Dolkar Kangkar koja je trebalo da me oslobodi neobičnih zdravstvenih tegoba nepoznatih lekarima savremene medicine.

dr-dolkar-khangkar

Dr Dolkar Kangkar – Tibetanska doktorka koja je izlečila Sretena Petrovića

Vi se plašite kupatila, progovorila je.

Žene koje su me dovele, glasno su se nasmejale, na Tibetankinom licu pojavio se blagi, a na mom kiseli osmeh, ali tvrdnja koju je ona glasno izgovorila u deliću sekunde odagnala je sve moje sumnje da su me doveli vračari. Tvrdnja je bila tačna, a nastala je ovako. Posle jednogodišnjeg boravka u Indiji zaboleli su me zglobovi na rukama, zatim je počelo kočenje mišića. Kad god bih na dotrajalom teleksu pripremao izveštaje za redakciju, suze su mi tekle niz lice. Lekari čiju sam pomoć zatražio nisu mogli da mi pomognu i morao sam da se vratim u Beograd. Posle tri sedmice, koliko su me ispitivali u najboljoj beogradskoj bolnici, oprezno, da me ne uvrede, lekari su me pitali: jesam li ja doista od nečeg bolestan?

U međuvremenu, bolovi u zglobovima i mišićima su se smanjivali, a kad su potpuno prestali, odlučio sam da pokušam ponovo i krenuo sam nazad. Na domaku Delhija, dok su piloti pripremali avion za sletanje, iznenada me je zabolela leva ruka.U prvi mah sam pomislio da je bol odraz podsvesnog protivljenja povratku u Indiju, ali kad sam u kabini ugledao pramenove magle bilo mi je jasno da je avion ušao u niske monsunske oblake i da mene ruka boli od vlage. U Delhiju istorija se ponovila. Bolovi su se pojačavali iz dana u dan, mišići su bivali sve ukočeniji i evo sada sedim pred tibetanskom lekarkom, kažu vrlo poznatom i cenjenom, koja mi, umesto dijagnoze, saopštava da se plašim kupatila. Tačno je, priznao sam. Ali zašto? Kad se okupate, imate utisak da vam vetar duva kroz zglobove.

Image96Ni ta rečenica nije sadržavala nijedan element koji bi se mogao nazvati dijagnozom u onom smislu u kojem sam ja navikao da ih čujem, ali je, takođe, bila neverovatno precizan opis stanja u koje sam dolazio kad god bih se okupao. I to je tačno, opet sam priznao. Ali zašto? Kakvu vodu pijete? Pitala je. Zbog opasnosti od ameba pio sam prokuvanu vodu, proceđenu kroz naročiti kamen. Ispostavilo se da je takva voda bez mineralnih soli neophodnih kostima. Regeneracija zglobova nije potpuna… Na površini zgloba levog ramena imate rupu. Hrskavica upada u tu rupu, zateže tetive, tetive zatežu mišiće. (Rendgenski snimak napravljen kasnije u bolnici savremene medicine pokazao je da je tibetanska lekarka bila upravu.

Image97Četiri puta dnevno tokom sledeća tri meseca tucao sam tibetanske lekove kuglice, pretvarao ih u prah, pio ih sa “što toplijom vodom” i “na što prazniji stomak”, najmanje pola sata pre doručka, ručka i večere i kasno uveče. To je zakon za uzimanje tibetanskih lekova). Lekarka mi je zatim pročitala i “puls” moje supruge. Rekla je:

Vama nedostaje deo želuca. Šteta je što su vam to isekli. Mogli smo da vas izlečimo! (I to je bilo tačno. Tri godine pre pregleda kod Tibetanke, ona je bila podvrgnuta hirurškom zahvatu poznatom u medicini kao “bilrot II”. Lekari su joj isekli veći deo želuca, jer su samo na taj način mogli da prekinu krvarenje iz perforiranog čira. Život joj je visio o koncu. Spasli su je u poslednjem trenutku.

Image98Gruba i brza analiza istorije nauke neumoljivo je otkrivala da postavljanje dijagnoze čitanjem pulsa prevazilazi nivo razvoja savremene medicine. Otkuda onda to znanje tibetanskoj lekarki?

Naviknut da razmišljam u okvirima sopstvenog vremena i prostora, sedeo sam zbunjen pred pripadnicom druge civilizacije i tražio očiglednu grešku u svom poimanju sveta. Gruba i brza analiza istorije nauke neumoljivo je otkrivala da postavljanje dijagnoze čitanjem pulsa prevazilazi nivo razvoja savremene medicine.

Otkuda onda to znanje tibetanskoj lekarki? Počeo sam da joj postavljam pitanja, ali me je ona prekinula i predložila da razgovaram sa njenom majkom dr Lobsang Dolmom, najpopularnijom lekarkom tibetanske medicine. Potražio sam odgovore u intervjuima sa dr Dolmom, ali se broj pitanja samo povećava. Razgovarali smo više puta, kad bi ona sa severa Indije, iz Daramsale gde živi većina tibetanskih izbeglica, došla u Nju Delhi.

tangkaNjeni odgovori bili su toliko van sveta u kojem sam živeo da se više od jedne decenije nisam usudio da objavim te intervjue, jer nije mogla, niti je umela da mi pomogne da nađem važnu kariku-odgovor na neizbežno pitanje:

“Otkud pripadnicima jednog od najzaostalijih naroda na svetu nauka koja se graniči sa naučnom fantastikom i prevazilazi najviša znanja savremene civilizacije, otkud im za zapadnu medicinu potpuno nepoznato znanje o uspostavljanju dijagnoze čitanjem 20 osnovnih vrsta pulseva, otkud im formula kojom veoma otrovni tečni element živu, poput alhemičara, pretvaraju u lekoviti sastojak.

izvor: www.znanje.org