TAMOiOVDE___________________________________________________________________
BRANKO, MOJ OČUH
Udario me ovako karatom u vrat i ja sam pao.
Posle me vodio pod česmu i sipao vodovod
na mene, a ja sam plakao. Poslao me po zejtin
a ja sam se zbunio pa uzeo belu flašu od ki-
sele vode i kada sam se vratio bez zejtina,
udario me belom flašom po glavi. Meni sve teče,
a on kaže:- Otkud ti krv na glavi. Ja mu kažem:
-Pa sad si me flašom udario a on ne veruje.
Kaže:- Ne verujem ja, to si se ti negde usput uda-
rio, ništa ne vodiš računa-kaže Branko, moj
očuh, pička mu materina.
……………………………………………………………………………………………………………………………………….
Dečak, 7 godina. Privođen nekoliko puta u Centar za socijalni rad
zbog bekstva od kuće.
V. Ognjenović- B. Nešić
