NOVI SPOMENICI PRIRODE U SRBIJI…

tamoiovde-logo

Ledenica na Tupižnici – spomenik prirode

Krajem decembra prošle godine Vlada Srbije donela je dve Uredbe o proglašenju dva nova spomenika prirode u jugoistočnoj Srbiji.

(Foto: ilustracija (Foto: shutterstock.com/677183011)

Reč je o Pećinskom sistemu Samar koji je severoistočni deo planine Kalafat u opštini Svrljig i kraškoj jami Tupižnička ledenica kod Knjaževca, saopšteno je na sajtu eKapija.

Ovi spomenici prirode svrstani su u prvu kategoriju zaštićenog područja od nacionalnog, odnosno izuzeznog značaja, radi očuvanja geoloških, geomorfoloških, hidrografskih, hidrogeografskih i bioloških vrednosti tunelskog pećinskog sistema i kraške jame.

Uredbama, koje su stupile na snagu početkom januara, na oba lokaliteta je ustanovljen režim zaštite drugog stepena, što znači da je zabranjen ulazak u pećinu i ledenicu radi naučnih istraživanja bez pismene saglasnosti i pratnje upravljača, lomljenje i uništavanje pećinske i jamske morfologije, izvođenje radova u pećini i jami radi uređenja, kao i bacanje smeća, sakupljanje biljaka i hvatanje, uznemiravanje i ubijanje pećinske entomofaune.

Vlada je ova dva spomenika prirode poverila na upravljanje Javnom preduzeću Srbijašume, a sredstva će biti obezbeđena iz republičkog budžeta, od naknade za korišćenje zaštićenog područja i prihoda Srbijašuma.

„Tupižnička ledenica“ čija je ukupna površina 1 ha 23a 89 m², nalazi se u državnoj svojini, dok veći deo pećinskog sistema Samar prirpada državi (34,76 ha), a ostatak (21,74 ha) je u privatnom vlasništvu, objavljeno je na sajtu eKapija.

Autor Ljiljana Pavlović

Izvor: knjazevacinfo.rs

_________________________________________________________________________________________

 

TAJANSTVENA ZVONA…

tamoiovde-logo (1)

Otkrivena TAJANSTVENA ZVONA u dubinama Atlantskog okeana

U plavim dubinama Atlantskog okeana koji zapljuskuje meksičke obale oblasti Jukatan otkriveni su nevorovatni stalaktiti koji imaju oblik zvona.

9hpktkqturbxy9kytgxmzexota3yzk4nzy2owuxmwmyymy1mmvkndnjni5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Foto: Profimedia Neverovatna „morska zvona“

Podvodni fotograf Rino Sgorbani uspeo je da zabeleži veličanstvene fotografije ovog fenomena u dubokom krečnjačkim podvodnim pećinama.

Zvona koja najčešće opisuju kao „paklena zvona“, „slonovsko stopalo“ ili trube, poređana su po veličini od veoma malih do onih koji dostižu i dva metra dužine.

 

4o5ktkqturbxy9hzgrhnzi4mgi3yjg3yjcwmmy0mdzjyje2ywuxmdc1mc5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Foto: Profimedia Zvona dostižu visinu i do 2 metra

– Veoma me zainteresovalo da zabeležim fotografije ovih neverovatnih formi stalaktita. Zaista su jedinstveni, kao što je bilo i moje iskustvo dok sam ih fotografisao.

U tim trenucima bio sam zapljusnut snažnim emocijama – rekao je Sgorbani za Dejli mejl.

sx7ktkqturbxy80mgy0n2u4otrhntnjnzzhyze0ztzlndvhndhhzte1ns5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Foto: Profimedia Sgorbani u neverovatnoj avanturi

Neobična zvona su otkrivena na poluostru Jukatan koje je relativno nisko i ravno bez reka i izvora. Podvodni pejzaži su mnogo živopisniji, prepuni su pećina koje u potpunosti dominiraju.

 

yphktkqturbxy83ztrmmwy5zwvlndvkndizzdjmnzbjmgmzzgzhnmqyos5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Foto: Profimedia „Paklena zvona“

Podvodne pećine se uglavnom formiraju u područjima male geografske širine u priobalnim delovima i ostrvima koja su formirani u post-paleozoiku, krečnjačkog su sastava i nisu pretrpeli veće tektonske poremećaje.

Daily mail , M. B.| 20. 07. 2016

 Izvor: blic.rs

_________________________________________________________________________________

NAJŠARENIJA PEĆINA NA SVETU…

tamoiovde-logo (1)

KOJA JE NEKAD BILA RUDNIK SOLI

Duboko ispod grada Jekaterinburga u Rusiji nalazi se najšarenija pećina na svetu. Podzemno prostranstvo koje je nekad bilo rudnik soli sastoji se od kilometrima dugih hodnika. Iako je danas jedan mali deo rudnika u upotrebi, veći deo je prazan i dostupan posetiocima samo uz dozvolu ruske vlade.

 rudnik-soliZidovi ovog napuštenog rudnika soli prekriveni su psihodeličnim šarama koje su formirane zahvaljujući prirodnim slojevima karnalita, minerala koji se najčešće koristi u proizvodnji veštačkog đubriva. Boja minerala koji krasi zidove ove pećine najčešće je žuta, bela, ili crvenkasta, a nekad zna da bude plava, dok je u nekim slučajevima mineral potpuno bezbojan.

Dvadesetdevetogodišnji fotograf Mihail Mišajnik odlučio je da sa svojim prijateljima siđe 200 metara ispod zemlje i  upusti se u avanturu kako bi napravio neverovatne fotografije ovog prirodnog fenomena.

Više od 20 sati proveli su fotografišući raskošne zidine napuštenog rudnika i istražujući kilometre i kilometre mračnih hodnika gde su čak i prespavali. Mihail kaže da je teško objasniti kakav je osećaj nalaziti se na tom mestu jer su bili totalno izgubljeni, bez osećaja za vreme, a vazduh je toliko suv da se neprestano oseća žeđ. Međutim, šansa da će se izgubiti ili dehidrirati nisu bile jedine opasnosti sa kojima su se suočavali.

Postoji takođe mogućnost od curenja gasa iz hemikalija kao što su metan, vodonik sulfid i ugljen-dioksid, kao i opasnost od odrona. Opasnost je jedan deo zabave, a biti tamo gde je svega par ljudi zašlo neprocenjiv je osećaj, rekao je Mihail za kraj.

Izvor: kafenisanje.rs/Posted On 22 Apr 2015

__________________________________________________________________________________

LAZAREVA PEĆINA, CARSTVO LEPOTE I TIŠINE…

tamoiovde-logo

Lazareva pećina-svakodnevno od 1. maja

Ovogodišnja turistička sezona na Lazarevoj pećini zvanično je počela 1. maja, što podrazumeva da  će ovaj izuzetan speleološki i arheološki lokalitet  do 31. oktobra, uz organizovanu vodičku službu, turistima biti dostupan svakodnevno, osim utorka, u vremenu od 9 do 16 sati.

DSCN2734Nа završetku impresivnog Lazarevog kanjona, tokom stotina hiljada godina, formirala se u krečnjačkom humu Pripor visokom 56 metara, monumentalna Lazareva pećina.

 Udаljenа od Bora 23, od Brestovаčke bаnje 14, od selа Zlot tri kilometara.

 Lаzаrevа pećinа je izvorskа pećinа. Današnji ulaz u pećinu načinila je ( nа 291 m nаdmorske visine)  svojim tokom ponornica koja je nakon toka kroz duboke krečnjačke sastave ovde izbijala na površinu.

Lazarev-kanjon-2-300x225Danas  u neposrednoj blizini ulaza, u koritu Lazareve reke voda izbija na površini u formi  jаkog krаškog vrelа.

Ispitani pećinski sistem sаstoji se od dvа horizontа pećinskih kаnаlа: stаriji suvi – fosilni, i mlаđi rečni – aktivаn.

Ukupnа  dužinа ispitanih pećinskih kаnаlа veća od 10 000 metara , sa opravdanim pretpostavkama speleologa da je zapravo podzenmi prostor mnogostruko veći.  

11665501_878107285558550_5551385303230446525_n-300x170Zа turističke posete uređene su staze dužine od 900 metara.

Pećinski prostor čine monumentalne, prelepe dvorаne zvučnih imenа: Prestonа, Dvorаnа blokovа, Koncertnа, Dvorаnа slepih miševа i td. 

Za sada vidljivo bogatstvo  pećinskog nаkita prezentuju između ostalog: Stogovi, Fontаnа, Plаst, Bizon, Cаrskа ložа, Dirigent, Orkestаr…

Bizon-LAZAREVA-PEĆINA-768x591Lаzаrevа pećinа je i znаčаjаn аrheološki lokаlitet. 

U pećini su otkrivenа tri kulturnа horizontа.

Najstarije naselje u pećini pripada početku bakarnog doba, salkuca-gumelnica kulturi. Keramički predmeti i koštane alatke izrađivani su sa puno mašte i smisla za njihove oblike i ornamentiku. Pored ostalih privrednih aktivnosti, prerada bakra bilo je jedno od osnovnih zanimanja. 

Šila, igle, dleta, kopče koje su ovde livene smatraju se za najstarije bakarne nalaze u našoj zemlji.

Lazareva-pecina-300x225U ranom bronzanom dobu, pre oko 4500 godina, pećina je služila kao lovačka stanica da bi ponovo, nešto kasnije u gvozdenom dobu, u VI veku pre nove ere, postala značajan metalurški centar.

Predmeti izrađeni od bronze i gvožđa pokazuju izvanredno visok domet poznavanja metalurške tehnike i poseban estetki smisao za ukrašavanje livenih i iskovanih predmeta.

Ovi predmeti eksportovani su u susedne oblasti i služili su kao dragocena dobra u razmeni dobara.

Pecina-300x225Zaposleni u Turističkoj organizaciji „Bor“ , koja je organizator turističkih obilazaka , očekuju uspešnu sezonu i  povećan broj posetilaca u odnosu na prethodnu, imajući u vidu bolju saobraćajnu dostupnost i prihvatljive cene ulaznica, koje su na nivou iz prethodnih sezona.

Zbog, sada već tradicionalno velikog broja posetilaca i izletnika, 2. maja obilazak pećine je organizovan po posebnom režimu, uz pojačanu vodičku  i tehničku službu, radi lakšeg  organizovanja i bržeg protoka grupa posetilaca.

Cene ulaznica:

200,00 dinara

150,00 dinara- za učeničke i studentske ekskurzije

Autor: Bora Stanković

________________________________________________________________________________

 

ČUDESNI TUNEL U UTROBI LEDNIKA…

tamoiovde-logo

Pogledajte čari koje skriva najveći veštački tunel na svetu

Možete li da zamislite šetnju tunelom dugim 550 metara – unutar drugog po redu najvećeg lednika Islanda?

20151218111652_343126Oko trideset metara ispod površine Langjekidla nalazi se tunel koji pruža retku priliku zaljubljenicima u svet prirode da otkriju kako se donji slojevi snega sabijaju i pretvaraju u led.

Iskopavanje je započelo 2010. godine, a završeno početkom 2015, dok je zvanično otvoren 1. juna 2015.

Projekat je pokrenut najviše kako bi čudesni Island bio bogatiji za još jednu jedinstvenu i uzbudljivu turističku atrakciju, ali će ga koristiti i naučnici i studenti Islandskog univerziteta kako bi merili kretanje leda.

20151218111443000000Istraživanje čudesnog tunela počinje putovanjem kamionom do ulaza u ovu svojevrsnu pećinu, koji se nalazi na oko 1.200 metara iznad nivoa mora.

Odatle možete poći u jednočasovnu šetnju tunelom, u kom možete videti brojne pukotine u ledu, slojeve leda i razmak između njih, različite vrste snega i leda, kao i način na koji se jedan glečer razvija.

Jedan od zanimljivih delova tunela je i kapelica namenjena venčanjima parova opčinjenih ovom veličanstvenom prirodom.

20151218111510000000 Ovaj lednik prostire se na čak 195 kvadratnih kilometara, a njegov led debeo je oko 580 metara.

Međutim, on se smanjuje izuzetno brzo, a neki stručnjaci veruju da bi, ukoliko se globalno zagrevanje nastavi ovom brzinom, Langjekidl mogao nestati za oko 150 godina.

(NN/national geographic.rs)
Izvor :nezavisne.com

_______________________________________________________________________________

2015121811145600000020151218111523000000

____________________________________________________________________________________________

KAMENA GORA…

tamoiovde-logo

 Selo gde se legende dožive

U Kamenoj Gori od zemlje do neba, čini se kao da nema ni sto metara! Da to nije prazna izreka lako se uvere namernici koji pohode ovo selo u brdima iznad Prijepolja. „Skrajnuta“ od magistrale, koja od grada na Limu vodi do Pljevalja, cela Kamena Gora zapravo je živa bajka i jedinstvena čuvarka legendi, predela iskonske lepote i mesto gde žive domaćini čistog srca i „pitome“ naravi.

okolina-prijepolja

Foto: Turistička organizacija Prijepolje

Ime je, kažu, dobila po silnoj gori ponikloj iz kamena. Ali, umesto kamena, tamo oči i uši odmah „zarobe“ ostrva šume, prostrane zelene livade posute cvećem, neodoljiva himna tišine, očaravajući cvrkut ptica i magični žubor vode. Tako je, tvrde meštani, oduvek.

Još u Kraljevini Jugoslaviji, Kamena Gora je zvanično bila vazdušna banja, a i danas je oaza čistog vazduha, nezagađene prirode i planinske klime.

Kamenogorci nisu dozvolili da njihovu bajku naruše ni moderna turistička zdanja, pa su i novi objekti za smeštaj turista građeni po meri prirode – od kamena i drveta. A kada se u nekoj od tih planinskih kuća smesti u jedan od desetak apartmana ili idilični kamp, gostu jedino preostaje da duboko udahne i – put pod noge. Pravo ka otkrivanju kamenogorskih legendi.

Najveća i najstarija živa legenda ovog sela je Svetibor. Bor koji na jednom proplanku sa kog pogled leti preko gotovo cele Zapadne Srbije, stoluje bezmalo 500 godina. Meštani veruju da je sveto drvo i da se u Svetiboru nalaze voskom zapečaćeni spisi koji svedoče o putevima i raskršćima Srbalja. Tu su, pričaju Kamenogorci, sve tajne srpskih seoba – ko je odakle i gde krenuo.

Ipak, sve dok je Svetibor živ ta tajna je pohranjena u njemu i to se mora poštovati! Od bora se ništa ne odnosi – ni šišarka, ni slomljena grančica. Svetinja se, vele meštani, ne dira pred njom se samo skida kapa. A šta bi čovek drugo mogao osim da – pod gorostasom visokim 13 metara, sa prečnikom krošnje 18 metara i obimom stabla od gotovo 5 i po metara – oseti strahopoštovanje.

ScreenshotStotine puteljaka vode do kamenogorskih zaseoka i kuća smeštenih čak i na 1.496 metara nadmorske visine! Većina je skrivena, vidljiva samo sa vidikovaca i dostupna isključivo najupornijim šetačima.

U kamenogorskoj idili, ipak, svakako se mora otići do Milovče brda, vidikovca odakle pogled seže sve do vrhova Durmitora, Jadovnika, Zlatara, Zlatibora, Golije…

I šetnja po prostranim, cvetnim livadama Kamene Gore neponovljiv je ugođaj. U šarenilu poljskog cveća skriva se, kako tvrde farmaceuti, 250 vrsta lekovitih biljaka. Poseban izazov imaju i berači jestivih pečuraka koje narod ovde zove „gube“.

Kamena Gora je možda najpoznatija planinarima koji na nekoj od sedam markiranih staza, ukupne dužine 80 kilometara, osvajaju ovdašnje vrhove. Ne bi trebalo propustiti ni izlete do Crnog vrha i Petljanskih pećina na visoravni iznad kamenogorskih zaseoka. Sve pećine su bogate prelepim nakitom, a iznad brda Badanj nalazi se Kurtova jama, najlepša pećina-jama srednjeg Polimlja.

Otkrili su Kamenu Goru i ljubitelji planinskog biciklizma, koji do kamenogorske čarolije dolaze stazama od Beograda preko Valjeva, Debelog Brda, Bajine Bašte, Tare, Dobruna i Sopotnice. Ne zaobilaze je ni splavari Limom, Drinom i Tarom, ali ni paraglajdisti kojima je poseban izazov da se vinu sa 1.200 metara iznad mora, sa zaletišta kod čuvenog Svetibora. Oni sa viškom adrenalina oprobaju se i na mnogobrojnim oklinčanim stenama uživajući u čarima penjanja.

A, gde god da krenu, turisti u Kamenoj Gori vodu ne nose. Jer, kamen u svojim njedrima, zvanično-naučno, čuva oko 125 izvora zdrave i pijaće vode. Štaviše, oko 90 tih izvora nikada ne presušuju.

Trojan, jedan od najpoznatijih kamenogorskih izvora, čuvar je još jedne ovdašnje legende. Na izvor su došla tri mladića i jedan drugom otkrili da su zaljubljeni u istu devojku, koja je, zapravo, bila lepa vila. Sukob oko devojke-vile bio je poguban za svu trojicu. Otuda mu naziv Trojan, a nedaleko od njega je i izvor Krvavac nastao od njihove krvi. Kada je videla šta se dogodilo, devojka-vila popela se na vrh Pribojne i plakala sedam dana. Od njenih 27 suza nastalo je 27 izvora…

I preostalih stotinak imaju svoju legendu. Živu. Ipak je to Kamena Gora, mesto „opipljivih“ predanja.

STOGODIŠNJACI

borKAMENU Goru „bije glas“ i da je selo stogodišnjaka, gorštaka koji olako gaze i jedanestu deceniju života. Bilo ih je, kažu, toliko da oni što su dostigli desetu deceniju nisu mogli ni da konkurišu za mesto u knjizi starih Kamenogoraca. A, onima što su prevalili stotu, godine nikad nisu precizno određene, jer su u Kamenoj Gori starost predaka računali obično po istorijskim događajima.

Za neke se, na primer, samo pouzdano znalo da su uoči Prvog balkanskog rata bili stasali za školu ili vojsku, pa su godine, posle, lako zbrajali.

Izvor: srbin.info (Večernje Novosti)

____________________________________________________________________________________

BORSKA „ITAKA“…

tamoiovde-logo
Sa poznatim muzičkim sastavom “Duo Moderato”, snimali smo  materijale za spot kompozije“ Itaka“ sa njihovog najnovijeg muzičkog projekta „Post Scriptum“ na sjajnim prirodnim i turističkim lokalitetima borske opštine

TAMOiOVDE-Duo MODERATO-IMGP2439Mima Vrbanić i Milan Ignjatović, članovi ovog sastava, pojačani Bojanom Čukićem, poznatim borskim muzičarem i njihovim dugogodišnjim saradnikom, tokom jula u dva navrata, boravili su na prostoru Lazarevog kanjona, Borskog jezera i u Lazarevoj pećini snimajući materijale koji će biti spakovani u video-spot za kompoziciju „ Itaka“.

Kada video zapis bude završen, upakovan i dostupan javnosti, predstavljaće svojevrsnu i izvanrednu muzičku- turističko razglednicu. Sa jedne strane, najbolju moguću promociju borske turističke ponude, a sa druge, muzičkog stvaralaštva ovog izvanrednog i posebnog sastava.

Mima-Duo Moderato-TAMOiOVDE-04072015251Naša je misija da kroz muziku, nastupe, interjvue i izjave koje dajemo medijima, širimo ne samo muzičku, nego i turističku kulturu. Ja u ovom projektu vidim jedan fantastičan spoj između muzike, kulture i turizma. Mi smo prvi put ovde i opšti utisci su fantastični.

Sjajni su ovi vaši predeli prirode i turistički lokaliteti koje ste odabrali za snimanje i ovo je zaista jedna prelepa destinacija– rekao je Milan Ignjatović.

Duo Moderato and Bojan Čukić-23072015367On je izrazio verovanje da će oni koji budu gledali ovaj video, kao muzičku ili kao turističku razglednicu imati izvanredan ugođaj i za uši i za oči.

Nadam se da će preko ovog spota veliki broj ljudi upoznati sa lepotom ovog kraja i da će to uticati da se okrenu ovom delu Srbije i da ovde što češće dolaze.

11667430_877996502236295_8314255507379984812_n-Moram da napomenem da je aranžman za moju kompoziciju “Itaka” uradio Bojan Čukić, te da je on u najvećoj meri zaslužan da se materijali za ovaj spot snimaju baš ovde.

Saradnja sa Bojanom je otpočela pre nekoliko godina, nakon upoznavanja na jednom našem divnom koncertu na Gardošu i od tada smo praktično nerazdvojni. Ta saradnja nije planirana, niti je klasično poslovna. Ona je rezultat isključivo muzičkih i umetničkih razloga – kazao nam je Milan Ignjatović.

10357598_878110652224880_2093642748069973709_nČelistkinja Mima Vrbanić, takođe nije sakrivala svoje iznenađenje i oduševljenje atraktivnošću i lepotom ovih predela.

Ja sam prosto opčinjena, da ne kažem začarana ovim krajem. Ali moram da izdvojim doživljaj snimanja u Lazarevoj pećini. To je za mene bilo fascinantno. Zaista nisam znala da takvo božanstveno mesto postoji u našim krajevima.

Svakako ću svoje impresije podeliti sa prijateljima i definitivno sam rešila da ovde ponovo dođem.

TAMOiOVDE-Duo Moderato-Borsko jezero-IMGP0078Snimanje i izrada spota je uz podršku borske lokalne samouprave uz saradnju sa  Turističkomorganizacijom “Bor”, povereno ekipi RTV Bor, na čelu sa rediteljem Miodragom Kokelićem i snimateljem Jovicom Zečevićem.

Kako je planirano, muzičko-turistička razglednica “Itaka” će biti završena do kraja leta, a ako se steknu uslovi premijerno promovisana 3. oktobra, povodom dana opštine Bor, verujem, kao lep uvod u celovečernji koncert sastava “Duo Moderato”.

Autor: Bora Stanković

_________________________________________________________________________________________

TAMOiOVDE FotoPlus (klikom do većeg formata)


____________________________________________________________________________________________

ITAKA-Duo Moderato


_______________________________________________________________________________________________

PEĆINA SVETLEĆIH CRVA…

tamoiovde-logo

KAO POD ZVEZDAMA: MAGIČNA PEĆINA UKRAŠENA SVETLEĆIM CRVIMA!

Daleko, na severnom ostrvu Novog Zelanda, krije se pravo čudo prirode koje je danas jedno od glavnih turističkih atrakcija ove zemlje bogate zelenim površinama.

pecinaGlowworm cave ili Pećina svetlećih crva dom je hiljadama svetlećih larvi Arachnocampa luminosa koje žive samo na ovom ostrvu.

One predu duge trake koje provode bioluminiscentnu svetlost, obasjavajući pećinsku reku neobičnom zelenkasto-plavom svetlošću.

Zahvaljujući izuzetnoj vlažnosti i toploti u pećini je odsutna promaja, što omogućava ovim insektima da nesmetano pletu ove duge i lepljive trake koje služe kao mamac raznim insektima.

glowworm-cavePećina svetlećih crva pripada pećinskom sistemu Vaitomo, što na maorskom jeziku znači voda koja prolazi kroz rupu.

Ovaj prelepi pećinski sistem, koji je star više od dva miliona godina, prvi put su istražili lokalni poglavica Tane Tinarou i engleski istraživač Fred Mace davne 1887. godine.

Dve godine kasnije, poglavica je pećinu otvorio za turiste, a danas i njegovi potomci rade na njenom održavanju u saradnji sa Vladom Novog Zelanda.

Razgledanje pećine se većim delom obavlja u čamcu, što svakako upotpunjuje doživljaj i čini ovaj obilazak nezaboravnim.
Izvor: kafenisanje.rs

_________________________________________________________________________________

ROMANTIKA, LUKSUZ I KAMENO DOBA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Romantično odmaralište „Pećina“ za zaljubljene sakriveno među liticama

Neobično i ekskluzivno mesto među liticama na zapadu Jamajke nudi spektakularan smeštaj za romantične parove…

2014-05-romanticno_odmaraliste_za_zaljubljene_u_tropskom_ambijentu_577467385

Foto: Profimedia

Luksuzno odmaralište nazvano “Pećina“, prostire se na sedam kilometara obale, a ušuškano je unutar krečnjačkih litica grada Negril, u zapadnom delu Jamajke.

Ovaj ekskluzivni kompleks nudi dvanaest prostorija skrivenih u litici, apartmane sa jednom ili dve spavaće sobe, kao i vile sa četiri neverovatno opremljene spavaće sobe.
Dodatno uživanje nudi i pogled na kristalno čistu vodu Karipskog mora, kao i stepenište koje vodi pravo do vode gde možete uživati u plivanju ali i istraživanju pećinskog sistema.

Pećina pružaju sve udobnosti kućnog života u zabačenim i ekluzivnim liticama, ali i posebno sređenu prostoriju u kojoj parovi mogu u samoći večerati, uz sveće i romantični pećinski ambijent.
Uživanju doprinosi i bazen sa slanom vodom koji pruža pogled na bujne Jamajske pejzaže, džakuzi i spa, povezani kamenitim stazama sa pećinama i odmaralištima.
Na taj način svaki par može pronaći svoj mir, a kako sve to izgleda pogledajte: lisa.rs.
Radmila Jeremić
Izvor:lisa.rs

_____________________________________________________________________________________________________

Luksuz i kameno doba: odmor za dušu i telo u očaravajućem hotelu Kaga Kama

Ukoliko volite prirodno okruženje, a pritom ste avanturističkog duha, hotel Kagga Kamma navešće vas da – bar u mislima – ovog sekunda spakujete kofere i krenete…

2014-05-ocaravajuci_hotel_napravljen_u_pecini_za_prave_avanturiste_aps_922026520

Foto: Profimedia

Smešten na jugu Afrike, među stenama planine Sederberg, koja je poznata po svojoj lepoti i netaknutoj prirodi, hotel „Kagga Kamma“ nudi jedinstveno iskustvo.
Za razliku od ekskluzivnih hotela napravljenih od najskupljih materijala i po poslednjim dizajnerskim idejama, ovo odmaralište nas vraća u kameno doba.
Napravljen u pećini, daleko od saobraćaja, tehnologije i zagađenja, kompleks „Kagga Kamma“ je stvoren za užitak, a posebno se preporučuje bračnim parovima da ovo romantično mesto izaberu za svoj medeni mesec.
Da li ste nekad zamišljali kako je spavati pod otvorenim nebom u udobnom krevetu dok se čuje cvrkut ptica i prirode? U ovom odmaralištu ne samo da je to moguće, već je i preporučljivo u posebnim dizajniranim prostorijama pod nazivom “soba na otvorenom”.
Ukoliko ipak više volite da se ušuškate između „četiri zida“ ili – ovde je bolje reći – četiri stene, očekuju vas sobe unutar pećine opremljene u duhu kamenog doba. Slike na stenama koje nas vraćaju u daleku prošlost, a prirodni materijali od kojih je napravljen nameštaj, kao i trepazarija postavljena između stena za logorskom vatrom ostavljaju jedan poseban utisak.
Našlo se mesta i za moderan bazen između stena jer ovakav jedan ekskluzivan hotel ne mi mogao proći bez tako savremenog detalja.
Izvor:lisa.rs

_____________________________________________________________________________________________________

Priredio:Bora*S

Da. Ustajem sad i idem!

U SUSRET 5. TURISTIČKOM FORUMU SRBIJE…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Logo-Foruma1

5. TURISTIČKI FORUM SRBIJE

Turistička organizacija Srbije u saradnji sa ovogodišnjim domaćinom Turističkom organizacijom „Bor“, organizuje 5. Turistički forum Srbije, koji će biti održan od 8. do 11. maja u hotelu „Jezero” na Borskom jezeru.

DSC039325TiOOčekuje se dolazak i učešće na Forumu više od 120 učesnika, uglavnom predstavnika lokalnih i regionalnih turističkih organizacija iz Srbije, kao i mnogobrojnih predstavnika medija .

Edukativne sesije i radionice koje će biti organizovane, prilika su da se učesnici Foruma upoznaju sa savremenim trendovima u predstavljanju i promociji turističke ponude i one će biti centralna, edukativna tema ovogodišnjeg Foruma.

Sportska nadmetanja će i ove godine predstavljati neizostavni deo Foruma.

Pored edukativnog i sportskog dela, domaćin ovog skupa Turistička organizacija “Bor”, predvideo je turistički deo “Upoznajte zanimljivosti Bora” u oviru kojeg će biti organizovani obilasci borskih turističkih lokaliteta. Najpre će tu mogućnost 8. i 9. maja imati predstavnici medija, koji će po programu obići Lazarevu pećinu, Borsko jezero, Brestovačku banju, Površinski kop Bor i Jamski kafić.

Za zainteresovane učesnike Foruma obilazak će biti organizovan u nedelju,11.maja od 10:00 do 14:00 sati.

Bora*S

___________________________________________________________________________________________

   P R O G R A M  5. TURISTIČKOG FORUMA SRBIJE

  Turisticka-organizacija-Bor-logo  Turisticka-organizacija-Srbije-logo

_________________________________________________________________________________
EDUKATIVNI DEO: “Primena interneta u promociji turizma”

_________________________________________________________________________________
Červrtak, 08. Maj
Hotel „Jezero“ Borsko jezero
Od 16.00 -Dolazak učesnika, registracija i smeštaj
18.00-18.25- Predavanje: „Upotreba društvenih mreža u poslovnim organizacijama“ – Vladimir Stanković
18.25-18.55- Predavanje: „ Kako ljudi biraju destinacije u online svetu “ – Nikola Jellačić
18.55-19.15 -Predavanje: „Zašto su društvene mreže od presudnog značaja za budućnost destinacije? “ – Milan Stojković
19.15-20.00- Svečano otvaranje i pozdravna reč
Predstavnik Ministarstva privrede
Gordana Plamenac, direktor TOS;
Žaklina Tufonić, direktor TO Bor
20.00 -Večera
____________________________________________________________________________________
Petak, 09. Maj
Hotel „Jezero“ Borsko jezero
07.30-10.00 -Doručak
10.00-11.00 -„ Projektni potencijali u turizmu sa osvrtom na projekat EDEN – Izuzetne destinacije Evrope“
11.00-11.20- „Kamping turizam i mladi-online promocija “ – Vladimir Đumić
11.20-11.45 -Uvodno predavanje: „Značaj prisustva na internetu i analiza poseta i ključnih reči“ – Nebojša Petković
11.45-13.45- Radionica: „Upoznavanje sa korišćenjem alata za analitiku ključnih reči“ – Nebojša Petković
13.45-15.00 -Ručak
15.00-15.15 -Uvodno predavanje: „Evaluacija rezultata aktivnosti na društvenim mrežama“ – Marko Škorić
15.15-17.30- Radionica: „ Otvaranje naloga, upoznavanje sa korišćenjem alata“ – Marko Škorić
19.45 -Polazak autobusa ka Brestovačkoj Banji
20.00 -Svečana večera za sve učesnike foruma u restoranu Kluba RTB uBrestovačkoj Banji
____________________________________________________________________________________
SPORTSKI DEO: ,,Sport i turizam“

____________________________________________________________________________________
Subota, 10. Maj
Hotel „Jezero“ Borsko jezero
07.00-10.00 -Doručak
10.00-13.30- Sportska nadmetanja
13.45-15.00-Ručak
15.00-18.00 -Sportska nadmetanja
Sportski sadržaji se nalaze u samom hotelu i neposrednoj blizini hotela. Sportska oprema je obavezna. Pravo učestvovanja imaju samo zaposleni u LTO.
O prijavama ekipa i sportovima bićete naknadno obvešteni.
20.00 -Svečana večera u restoranu hotela
Dodela nagrada i priznanja
____________________________________________________________________________________
TURISTIČKI DEO: „Upoznajte zanimljivosti Bora“

____________________________________________________________________________________
Nedelja 11. Maj
Hotel „Jezero“ Borsko jezero – Bor – Zlot- Borsko jezero
07.00-10.00 -Doručak
10.00-14.00 -Fakultativni izlet
Polazak autobusa ispred hotela. Putovanje ka Boru.
Panoramsko razgledanje Brestovačke banje, Bora i Park muzeja rudarskih mašina na otvorenom prostoru.
Dolazak na vidikovac i razgledanje starog površinskog kopa.
Odlazak na jamu RTB-a Bor i obilazak kafića, smeštenog u jami na 400 metara ispod površine zemlje.
Putovanje ka Zlotu i Zlotskim pećinama.
Obilazak Lazareve pećine.
14.00 -Polazak autobusa ispred jame ka hotelu „Jezero“.
Odlazak učesnika. Kraj programa.
Napomena: Postoji mogućnost dopune i izmene programa

_____________________________________________________________________________________________________

 

KIŠA (NI)JE DIKTIRALA PRAZNIČNE AKTIVNOSTI…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

DSC05604Tradicionalna jutarnja rudarska budilica je obilazeći gradska naselja, još jednom podsetila borane da je vreme da krenu u obeležavanje Međunarodnog praznika rada.

No, vremenska prognoza se ostvarila i pogled kroz prozor nije davao previše nade da se krene na neko od mnogobrojnih izletišta, pre svega na čuveni Prvomajski uranak na Borskom jezeru.

DSC05607Tmurno nebo, kiša i za ovo doba godine niska temperatura uzrokovali su da obale, šetališne staze i čitav predivni ambijentalni prostor Borskog jezera budu u jutarnjim i ranim prepodnevnim satima, bezmalo prazni.
Tek oko 10:30 sati, “nebo se smilovalo”, kiša je postepeno slabila, pa su izletnici počeli masovno da pristižu. Uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama pa samim tim i pod značajno otežanim uslovima, na centralnoj bini iznad Glavne plaže, kulturno umetnički program u organizaciji Centra za kulturu Bor, odvijao se po utvrđenom planu .
DSC05635Više od deset Udruženja u organizaciji Turističke organizacija “Bor”, pripremanjem, izlaganjem i degustacijom tradicionalnih jela istočne Srbije, kao i izložbom suvenira, predmeta iz domaće radinosti i turističkog promotivnog materijala oplemenio je ovogodišnji uranak.

No, već oko 15 sati, novi pljusak je ponovo ispraznio prostore jezera i skratio boravak u međuvremenu velikog broja pristiglih posetilaca.
DSC05683tioOpština Bor je pored organizacije kulturno-umetničkih i poslovno-turističkih promotivnih programa, u saradnji sa preduzećem “Bortravel”, omogućila za sve građane besplatan autobuski prevoz od Bora do Borskog jezera i obratno, što je doprinelo da zbog opisanih vremenskih prilika ovogodišnji uranak, makar i u skraćenom obimu uspe i održi višedecenijsku tradiciju.

Nepovoljni vremenski uslovi onemogućili su i rad žičare na Crnom Vrhu, pa tako doveli organizatora, Borski turistićki centar u neprijatnu poziciju, da otkaže planirane vožnje i panoramsko razledanje planine. No, za utehu, posetioci su imali mogućnost da makar popiju neko od pića u novootvorenom kafiću na ovoj planini.

DSC05794tioDrugog dana maja u neponovljivom ambijentu Lazarevog kanjona, nekoliko hiljada ljudi je iskoristilo daleko povoljnije, u odnosu na prethodni dan vremenske prilike i provelo jedan rekreativan, zabavan i svakako prijatan dan. Pešačke staze do Vidikovca i na ulazu u Lazarev kanjon, bašta i okolni prostor motela, atraktivan viseći most, a posebno plato, hodnici i dvorane Lazareve pećine bili su ispunjeni mnogobrojnim posetiocima.

DSC05717tioBorska turistička organizacija u čijoj je nadležnosti ovaj sjajni speleološki i areološki lokalitet, od pre nekoliko godina, kada je Lazareva pećina ponovo uređena za organizovane turističke posete, ustanovila je 2. maj kao dan za zvaničan početak svakodnevnog rada i početak turističke sezone.
Kao i prethodnih godina, u ovom danu pećinu obiđe rekordan broj posetilaca, pa se tako i ovog drugog dana maja, lepotama i carstvu “tame i tišine” Lazareve pećine, divilo više od 700 turista.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Foto: Arhiva TAMOiOVDE

Treći “Aero skup” na borskom aerodromu planiran za 3. maj, takođe je zbog nepovoljnih vremenskih uslova, iako programski “desetkovan”, formalno, ipak održan. Veliki se broj posetilaca okupio da uživa u letovima i akrobacijama najavljenih letelica iz Paraćina, Smedereva, Vršca i Beograda, no iz bezbednosnih razloga one nažalost nisu sletele na borski aerodrom. Od svega najavljenog publika se morala zadovoljiti nastupom jednog aviona (Cessna 150), motornog zmaja i programom članova KUD-a “Đido” iz Brestovca.

Tekst i foto: Bora Stanković

_____________________________________________________________________________________________________

POSLEDNJI PEĆINSKI LJUDI…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Šuškalo se da jedan nomadski narod u Papui Novoj Gvineji živi u zabačenim šumskim pećinama.
Kada smo ih pronašli, poslali su iznenađujuću poruku savremenom svetu.
images-2012-02-poslednji_pecinski_arhiva_510436125Kada se izuzme sjaj logorske vatre, svuda je neprozirna tama. Ovde nikada nema zvezda, kao da bi bilo previše očekivati tako nešto.

Umesto toga, izvan stenovite izbočine lije voda, čitavi slapovi neumoljivo zapljuskuju džinovske listove paprati ove džungle. Izgleda da, ovde u planinama Papue Nove Gvineje, noću uvek pada kiša.

Smeštene visoko u liticama, tako da se do njih ponekad može stići samo uspinjanjem uz nepouzdane lijane, pećine su i prirodna utvrđenja koja su Meakambute nekada štitila od njihovih neprijatelja: lovaca na ljudske glave, ljudoždera i kradljivaca udavača. Ali to je bilo pre mnogo generacija. Sada njihovi neprijatelji nisu tako nasilni, mada su podjednako smrtonosni: malarija, tuberkuloza.

Ogromna geografska raznolikost Papue Nove Gvineje stvorila je izuzetan biološki diverzitet koji je, sa svoje strane, bio praćen enormnom kulturološkom raznovrsnošću: više od 800 jezika u zemlji veličine Kalifornije.

Zbog te raznovrsnosti, a nakon što su kolonijalne sile početkom osamdesetih godina XIX veka zabranile lov na ljudske glave, kanibalizam i plemenske sukobe, ova oblast je postala privlačna i za misionare i za antropologe.
Enklave tradicionalno nomadskih naroda, poput Meakambuta, postoje još samo u najnepristupačnijim oblastima zemlje.

Ova grupa živi na dva strma grebena skrivena na ivici prostrane severne padine Središnjeg venca. Granice između njihove zemlje i teritorija okolnih naseobina – Imboin, Awim, Andambit, Kanjimei i Namata – ugrubo su označene. Njihova teritorija se prostire na oko 260 kvadratnih kilometara.

Verovanje u vradžbine i veštičarenje je uobičajeno u celoj Papui Novoj Gvineji. Amnesti internešnal navodi medijske izveštaje koji iznose da je 2008. godine ubijeno 50 ljudi optuženih za vradžbine; neki od njih su živi spaljeni.

„Meakambuti su na ivici istrebljenja. Umiru od lako izlečivih bolesti. Za deset godina bi mogli potpuno da nestanu, a njihova kultura i jezik će iščeznuti. Ovo je jedan od poslednjih nomadskih naroda u Papui Novoj Gvineji!”

Napisao: Mark Dženkins/Snimila: Ejmi Tonsing
Izvor:nationalgeographic.rs/

_____________________________________________________________________________________________________

OČARAVAJUĆE LEDENE PEĆINE…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________

Ledene pećine niko nije mogao da vidi godinama. Sada su otvorene i svi su bez teksta

Pošto su iz bezbednosnih razloga bile nepristupačne poslednjih pet zima, zadivljujuće ledene pećine na ostrvu Apostol su zvanično otvorene za posetioce.

3263472143_d2616e877fZa ovo možemo zahvaliti polarnom vrtlogu.

Pošto su iz bezbednosnih razloga bile nepristupačne poslednjih pet zima, ove zadivljujuće ledene pećine su zvanično otvorene za posetioce.

Park koji se sastoji od 21og ostrva i nalazi se u blizini obale severnog vrha Viskonsina poznata je letnja destinacija za kajakaše koja sada privlači posetioce šarenim, vijugavim pećinama i formacijama stena koje vire duž linije vode.

Tokom zime, obala se potpuno promeni. Kada ledeno vreme uzme svoj danak na Srednjem zapadu, ogromni stalagmiti i slataktiti formiraju izbrazdanu geologiju duž ostrva. Unutar pećina, voda iz jezera se zamrzava i stvara glatke, ledene površine prozirne kao staklo.

3264307222_e14c1c6be3Posetioci mogu stići do pećina ako prepešače otprilike jednu milju preko zaleđene površine jezera, ali samo ako je led dovoljno debeo.

Zvaničnici parka pažljivo nadgledaju stanje leda, a poslednji put kada je led bio dovoljno debeo da bi bezbedno moglo da se pređe preko njega bilo je 2009. godine. Na sreću, posle prethodnih nekoliko nedelja „arktičkog“ vremena, Gornjem jezeru je sada dovoljno zaleđeno da bi mogao da se odobri bezbedan prelazak od kopna do pećina.

Za najnovije informacije o stanju leda posetite Sea Shore Watch, gde možete naći slike jezera u realnom vremenu i informacije o vremenskoj prognozi.

Niste u mogućnosti da posetite zaleđene pećine ove zime? Ovde možete videti šta propuštate.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

Očaravajuće, zar ne?

IF / blic.rs

___________________________________________________________________________________________

MISTERIOZNO USISAVANJE…

TAMOiOVDE____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ogromna rupa koja se prošlog leta otvorila u zemlji u gradu Asamšn Periš (Assumption Parish) u Luizijani doslovno guta drveće i izbacuje toksične gasove šireći se močvarom na jugozapadu ove američke savezne države, piše Daily Mail.

TamoiOvde-0614007.74Rupa dubine 120 metara, je navodno, nastala probijanjem prirodnog gasa na površinu, a od prvog dana predstavlja veliki problem za stanovnike okolnog područja.

Robert Man, profesor s Univerziteta u Luizijani uputio je guverneru ove države pismo u kojem ga pozva da se institucije aktiviraju i pomognu lokalnom stanovništvu koje se svako jutro budi u sve zagađenijem prirodnom okruženju. (trojka.rs)

***

Zvaničnici Asampšen Periša u Luizijani objavili su snimak na kojem se vidi kako je rupa u močvarnoj oblasti, veličine 10 hektara, progutala drveće za nekoliko sekundi.

slikacitava.phplujzijanaViše od godinu dana nadležni su pratili kako se vrtača širi i guta zemlju, močvaru, preti kućama. Rupa, otkrivena 3. avgusta 2012, narasla je za godinu dana na 10 hektara, a za 350 stanovnika male parohije evakuacija je sve izvjesnija, jer se vrtača širi i dalje.

Američki mediji prenose tvrdnje lokalnih vlasti da je rupa nastala nakon urušavanja podzemne pećine, oko 65 kilometara južno od Baton Ruža, pretvarajući zemljište u tečno blato.

Džon Bodro, direktor za vanredne situacije parohije, primetio je mehuriće na površini i počeo da snima, da bi uskoro uhvatio trenutak kada je drveće povučeno u vodu.

Država Luizijana je početkom meseca najavila tužbu protiv „Teksas Brin LLC“ zbog zagađenja i velike rupe za koju zvaničnici Asampšen Periša kažu da je uzrokovana kolapsom slane pećine, koju je eksploatisala ta kompanija.(glassrpske.com)

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Priredio:Bora*S