ZVEZDA JESENJIH FESTIVALA…

BUNDEVA

Još od vremena kad se pretvorila u kočiju i odvezla Pepeljugu na bal, zna se da je bundeva povrće sa magičnim moćima. Čak ni oni koji ne veruju u bajke ne mogu osporiti bogata nutritivna i lekovita svojstva bundeve koja je svrstavaju u jednu od najkvalitetnijih namirnica na našoj trpezi.

Kod nas se bundeva obično gaji kao pridruženi usev u poljima kukuruza.

Cveta u junu i julu, kada je njen raskošni cvet ispaša za pčele, a sazreva u septembru i oktobru. Iskusni uzgajivači znaju, treba je ostaviti u polju da je „uhvati” prvi mraz koji je prirodno konzervira za zimu.

Plodovi bundeve mogu težiti i preko 50kg, što nije neuobičajeno. U ishrani ljudi se koristi pečena ili kuvana na mnogo načina, a domaćim životninjama se daje sveža i usitnjena, kao najkvalitetnija organska hrana za njihov uzgoj.

Plod bundeve se preporučuje u ishrani u obiku soka, svež ili kratko skuvan kao pomoćno diuretičko sredstvo, lek protiv crevnih parazita, kod zapaljenja bubrega ili bešike.

Oblozi od sveže strugane bundeve deluju blagotvorno na upaljene i proširene vene i otoke ekstremiteta.

Seme bundeve je priznat i čuven lek protiv bolesti prostate, i treba ga jesti u sirovom stanju, zajedno sa zelenom opnom koja ga obavija jer se u njoj nalazi najviše lekovitih materija.

Ulje semena bundeve, pored toga što ima izuzetno prijatan karakterističan ukus, prebogato je vitaminima A, B kompleksom, C, D, E i K i sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina.

Esencijalne masne kiseline omega 3 i omega 6 podmlađuju organizam, daju mu vitalnost, regulišu holesterol, poboljšavaju funkciju reproduktivnih organa i centralnog nervnog sistema, a imaju i fantastičan učinak na izgled i zdravlje kože.

Zbog toga se ovo ulje najčešće proizvodi presovanjem semena hladnim postupkom, pre kojeg se kratko zagreva na samo 60°C, čime se čuvaju njegova blagotvorna svojstva.

Svake godine u oktobru, u engleskom selu West Sussex održava se Festival Bundeve koji privlači veliki broj turista. Neki od njih dolaze iz daleka, Nemačke, Japana i Australije, da uživo vide živopisne murale od bundeva koje zaljubljenici u ovo povrće prave sve maštovitije.

Tradiciju je započeo Ralph Upton, 1968. godine, kada je na svom tremu izložio bundeve da dozrevaju na jesenjem suncu.

Pošto je privukao pažnju svojih komšija koje su zastajale da se dive živopisnim plodovima, sledeće godine se potrudio i od svojih bundeva napravio mural. Svake godine, mural je postajao sve veći iraskošniji, dok istu praksu nisu usvojili i ostali seljani.

Tako se rodio sada već svetski poznat West Sussex Festival bundeve.

Kod nas, svake godine sredinom oktobra Kikinda na nekoliko dana postaje centar sveta za ljubitelje bundeve, jer se već tradicionalno održavaju „Dani ludaje”. Sve je krenulo još u davnoj prošlosti kada su ljudi, da bi opisali koliko je Kikinda ravna, govorili: „Popneš se na ludaju i vidiš celu Kekendu”. Lokalna svetkovina se od 1986. godine, od kad postoji, pretvorila u pravu srednjeevropsku svečanost na kojoj se bira najbolja, najveća i najduža bundeva (ludaja).

Autor: Mirjana

Izvor i fotogalerija:medias.rs

__________________________________________________________________________________________

Preporuka: NJENO JESENJE VELIČANSTVO

NJENO JESENJE VELIČANSTVO….

BUNDEVA
Bundeva mnogim ljudima predstavlja omiljeno povrće, pogotovo u zimskom periodu s obzirom da ova biljka sazreva na jesen i može se do proleća uspešno očuvati u svežem stanju. Inače, bundeva se često koristi za pripremu poslastica, čorbaste hrane i sokova.

Ovde govorimo o bundevi i njenim lekovitim svojstvima.

Unutrašnji i jestivi deo bundeve je žuto-narandžaste boje. Bitno je istaći da je ovo jesenje povrće bogato antioksidansima i beta karotenom (provitaminom A), zatim mineralima (pogotovo cinkom i kalijumom), vitaminima (E, C, B) i vlaknima.

Redovnom upotrebom bundeve u ishrani organizmu pruzamo zaštitiu od štetnog dejstva slobodnih radikala. Bundeva takodje, sprečava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte.

Zahvaljujuci cinku pruža podršku gustoći kostiju pa može poslužiti kao dobar saveznik u borbi protiv osteoporoze. Ova biljka regulise varenje hrane pa se preporućuje osobama koje imaju problema sa želucem. Deluje i kao laksativ pa je korisna za suzbijanje zatvora.

Osim toga, verovatno je manje poznata činjenica da meso bundeve sadrži aminokiselinu L-tryptophan koja podstiče izlučivanje serotonina u organizmu a on izaziva dobro raspoloženje i osećaj sreće. Tako bundeva kao deo svakodnevne ishrane može sprečiti nastanak depresije i očuvati vedro stanje duha.

Semenke bundeve mogu sprečiti nastanak bubrežnog kamenca. Za to je potrebno svakodnevno pojesti od 5 do 10 grama semenki. Seme bundeve je bogato cinkom tako da se danas često dodaje prirodnim sredstvima koji se upotrebljavaju kao lek za uvećanu prostatu. Ovaj mineral je neophodan i za pravilan rast i razvoj dece.

Ulje semena bundeve, dobijeno hladnim postupkom cedjenja, preporučuje se kao pomoćno sredstvo za suzbijanje mnogih tegoba, pogotovo kada su u pitanju neprijatne tegobe sa prostatom. Bundevino ulje je izvor vitamina A (beta karoten), B1, B2, C, D, E i K, zatim cinka (koji objašnjava njegove pogodnosti za zdravlje prostate), kalijuma, gvozdja, magnezijuma, kao i biljnih antioksidanata.

Osim toga što je korisno za zdravlje muškaraca, ulje semena bundeve doprinosi jačanju imuniteta, smanjuje nivo holesterola, ublažava štetno dejstvo slobodnih radikala, povoljno utiče na rad srca, krvni pritisak i druge bitne funkcije organizma.

Zbog visoke količine esencijalnih masnih kiselina, vitamina E i beta karotena, korisno je i za negu kože, tako da se tradicionalno upotrebljava kao dodatak raznih kozmetičkih sredstava.

Uobičajeno, ulje semena bundeve upotrebljava se za kuvanje i prženje hrane. Takodje je odličan i zdrav preliv za salate kojoj dodaje prijatan ukus vrlo sličan orahu.

Sok od bundeve je dobar za bubrege, podstiče varenje, dobro raspoloženje a narodna medicina ga preporučuje i osobama sa kardiovaskularnim tegobama. Za to je svakodnevno potrebno popiti po 1 dl sveže cedjenog soka.

RUČAK OD BUNDEVA I KLICA
Sastojci:
– 100 g klica od pšenice ili ovsa
– 400 g jesenje bundeve (ne semena)
– 2 kašike začina (sitno naseckati celerov list, beli luk i preliti hladno cedjenim uljem)
– 2 paradajza
– 1 kašika bundevinog ulja
– so

Priprema:
Bundevu narendati, dodati iseckani paradajz, začin i klice. Posoliti i promešati. Dodati bundevino ulje.

SALATA OD BUNDEVE
Sastojci:
– 3 parčeta bundeve
– 1/4 crnog luka
– 1 supena kašika svežeg peršuna
– 1 supena kašika majčine dušice
Priprema:
Za bundevu koristiti mandolinu (rende) kako bi dobili veoma tanke trake. Preko dobijenih traka staviti ostale sastojke.

PRELIV
Sastojci:
– 3 supene kašike limunovog soka
– 3 supene kašike maslinovog ulja
– 1/4 supene kašike morske soli
– prstohvat bibera
Priprema:
U manju posudu pomešati sve sastojke i sipati preko bundeve. Sačekati sat vremena da bundeva upije aromu i onda–konzumirati.

SIROVA PITA BUNDEVARA
Baza – podloga pite, sastojci
1 šolja oraha
¼ šolje mekih urmi kojima ste odstranili koštice
½ kašičice cimeta
½ kašičice muškatnog oraščića

U multipraktik dodajte orahe i cimet i obradite. Zatim dodajte i urme i obradite tako da smesa postane kompaktna.

U odgovarajućujoj posudi za pitu rasporedite masu za podlogu pite, sa malo podignutim krajevima, kako bi držala fil na mestu. Stavite posudu sa podlogom u pitu u frižider da se stegne.

Fil za pitu – krem, sastojci:
2 šolje narendane bundeve
1 1/5 šolja namočenih indijskih oraha
1 šolja mekih urmi kojima ste odstranili koštice
¼ šolje čiste, negazirane vode

Sve sastojke za fil dobro obradite u blenderu tako da masa bude glatka i kremasta.

Na bazu pite – podlogu izlijte fil od bundeve i stavite u frižider nekoliko sati da bi se lakše sekli parčići kolača. Po želji ukrasite pitu cimetom ili slatkim suvim klicama heljde.
Izvor:tinkturedrsulca.com

_________________________________________________________________________________

KRIŠKA DINJE PRELIVENA VINOM…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

  Mnogo svežine u malo kalorija

Osvežavajuća dinja sadrži 88 procenata vode, a malo šećera (11%), kao i magnezijum, kalcijum i vitamine.

Ovakav sastav čini je idealnom za vrele letnje dane. Jedna kriška ima samo 60,70 kalorija, bogata je vitaminom A, blagotvornim za oči i kožu, kao i vitaminom C.

Ova dva antioksidansa u kombinaciji štite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja. Dinja je najaromatičnija u porodici bundeva kojoj pripada, značajan je izvor minerala i oligoelemenata.

Kalijum pomaže našem telu da se oslobodi viška natrijuma i tako snižava povišen krvni pritisak. Istraživanja pokazuju da osobe koje je jedu tokom dužeg perioda mogu da stabilizuju pritisak.

Međutim, ova namirnica može da deluje nadražajno na stomak kod osetljivih osoba jer rastvara digestivne sokove i može da ubrza probavu i izazove dijareju jer sumpor iz dinje nadražuje služnicu želuca i creva.

Da bi se ovi problemi izbegli, birajte zrelu dinju i jedite je više puta dnevno u manjim količinama, a lakše se vari ako je zapečete u rerni na foliji dvadesetak minuta.

Dinja potiče iz Azije, u staroj Kini je bila poznata milenijum pre nove ere, a u Bibliji se spominje da su Izraelci pošto su napustili Egipat i s Mojsijem 40 godina lutali pustinjom, žalili za svojom omiljenom hranom – dinjom. Poznato je da je čuveni lekar Hipokrat osobama sa slabim varenjem savetovao da posle jela pojedu krišku dinje prelivenu vinom.

Osim ploda, posebno su ukusne i lekovite osušene semenke koje se preporučuju bubrežnim bolesnicima koji imaju pesak. I zelene i narandžaste dinje podjednako su sočne, slatke i niskokalorične. Najpoznatiji svetski kulinari

Francuzi pripremaju pedesetak jela sa dinjom, uključujući supe, palačinke, slana i ljuta jela sa ovom namirnicom, a kod nas se najviše koristi kao poslastica i letnje osveženje.

Dovoljna je jedna kriška dinje da podstakne rad bubrega, snizi krvni pritisak i olakša varenje. Iako je dostupna tokom cele godine, sezona njenog sazrevanja je u julu i avgustu.

Pri kupovini treba da obratite pažnju na peteljku oko koje se mogu stvarati kapljice vlage, što je znak da je ubrana prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, a na tom mestu ostaje malo udubljenje, dok druga strana dinje mora da bude mirisna i čvrsta.

Izbegavajte dinje koje imaju mekane delove, tamna oštećenja ili napukline. Isečenu dinju čuvajte u frižideru u zatvorenoj posudi jer ima jak miris koji mogu da pokupe druge namirnice, posebno mlečni proizvodi.

izvor: b92.net/Foto: freedigitalphotos.net/Ambro  

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Čarobna bundeva

Polako nam stiže i septembar, a s njim i bundeve, od kojih možemo da pravimo pite i druge poslastice, ali i da ih iskoristimo kao domaće lekove.

U narodnoj medicini se plod bundeve preporučuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, zapaljenja bubrega ili bešike.

Možete je konzumirati kuvanu ili pečenu, piti sveže ceđeni sok ili grickati semenke | Foto: Shutterstock

Smatra se i da je odlična dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabetičare (ako se tokom pripreme ne zaslađuje), kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva. Svima se preporučuje kuvana i pečena bundeva ili sveže ceđeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze.

Seme bundeve je takođe lekovito i najčešće se preporučuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv dečjih glista i pantljičare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i ljudi sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate, koji treba da ga jedu svakodnevno.

Protiv glista i pantljičare
Ujutru, na prazan želudac treba pojesti istucane semenke sa malo meda (može i bez njega), mala deca od 30 do 50 grama, veća od 30 do 150 grama, a odrasli od 300 do 400 grama semenki. Dobro je da se posle pola sata popije kašika ricinusovog ulja i zatim ništa ne treba jesti niti piti bar nekoliko sati.

Protiv psorijaze
U sezoni treba jesti pečenu ili kuvanu bundevu svakog dana ili piti ceđeni sok.

Protiv rana, opekotina ili ispucale kože
Narodna medicina preporučuje mazanje uljem od semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).

Protiv zapaljenja bubrega ili bešike
Savetuje se svakodnevno po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom ili dve pavlake, ali bez soli.

Za ublažavanje bolova od proširenih vena
Dobro je sveže struganu bundevu staviti kao oblog na obolela mesta i držati što duže.

Protiv bradavica
Pažljivo uzeti prašnike iz sredine cveta bundeve, malo ih zgnječiti i time bradavicu trljati dva puta dnevno. Ponavljati dok bradavica ne otpadne.

Sok od bundeve

– 2 kesice limuntusa
– 2 kesice prirodnog ekstrakta kajsije
– 7 litara vode
– 2 kg šećera
– 3 kg bundeve

Očišćenu bundevu staviti u šerpu, naliti vodom i kuvati dok bundeva ne omekša. Ispasirati bundevu sa tom vodom, dodati ostale sastojke, izmešati da se istopi šećer i sipati u flaše.

izvor:alo.rs

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Lubenica čisti organizam

Višestruko čišćenje organizma postiže se konzumiranjem lubenice, a ovakav način ishrane poboljšava funkciju bubrega, zglobova i kičme, podsećaju nutricionisti.

Lubenica najbolje čisti bubrege od višegodišnjih naslaga, poboljšavajući njihovu funkciju i utiče direktno i indirektno na čišćenje i bolju funkciju zglobova i kičme.

Čišćenje lubenicom omogućava i oslobađanje od viška soli u svim delovima organizma gde se ona skuplja zbog zdravstvenih razloga ili prekomerne upotrebe.

Lubenicom se najbolje pročišćavaju creva, krvni sudovi od masnih naslaga, a pomaže i normalizaciju mikroflore i uspostavlja PH ravnotežu krvi. Novija istraživanja pokazuju da je ovo voće delotvorno (bar donekle) kao vijagra.

Stručnjaci ukazuju da je moguće da se na ovaj način oslobodi i pesak iz bubrega, a ako neko ima kamen u bubregu, preporučuje se da uzima dve kašičice limunovog soka i dve kašičice maslinovog ulja tri puta dnevno na prazan stomak, jer je moguće da se kamen rastvori ili usitni i tako lakše izbaci.

 Nutricionisti smatraju da se čišćenje može sprovoditi na više načina, a najbolje je jednu nedelju jesti samo lubenicu, uz eventualni dodatak zrele dinje radi „razbijanja monotonije“.

izvor:stetoskop.info

Priredio: Bora*S