ČEKAJUĆI VETAR…

tamoiovde-logoŽivot prođe u propuštenim šansama

Neodlučnost nas „koči“ da budemo srećni u ljubavi, uspešni u poslu, ali i da se razvijamo kao ličnosti. Mnogi ne mogu da prežale što u određenim momentima nisu imali više hrabrosti.

334215_1 Svakodnevno pravimo izbore, donosimo odluke. Ipak, neki ljudi za razliku od drugih imaju grdne muke čak i kada pokušavaju da odaberu u koji red za šalter će stati i koju majicu da kupe.

Životne izbori im se čine poput najgoreg usuda i kao da bi jedino mogli da ih donesu kada bi im sam Bog ukazao na ispravan put.

Propuštene prilike se samo ređaju, a život im prolazi.

O uzrocima i posledicama hronične neodlučnosti, koja nam često uskrati sreću u poslu, ljubavi, ali i lični razvoj, razgovarali smo sa psihoterapeutom Sanjom Perković:

– Koren neodlučnosti je strah od preuzimanja odgovornosti. Osoba koja dugotrajno ne donosi odluke u stvari ne želi da se suoči sa njihovim posledicama. To im je neprihvatljivo iz više razloga, a najčešći je strah od greške. Kolebljivima je zajedničko i postojanje unutrašnjeg konflikta. Jedan deo ličnosti želi jedno, a drugi nešto potpuno suprotno.

– Ljudi koji su kao deca bili prezaštićeni, ne dobiju mogućnost da razviju sposobnost odlučivanja. Ako roditelji umesto njih donose rešenja za koje su oni zreli, štiteći ih pritom od neprijatnosti ili im ne dozvoljavaju da osete posledice svojih postupaka, razvijaju kod njih osećanje bespomoćnosti koje posledično vodi u neodlučnost. Takve osobe često očekuju da neko drugi umesto njih „presudi“ – kaže sagovornica „Života plus“.

Ako čovek ima jasne prioritete i zna šta traži, nema puno premišljanja. Ipak, one neopredeljene, konstantno i suvišno preispitivanje sprečava da žive punim plućima, jer dok se oni dvoume, vozovi dolaze i odlaze.

– U zavisnosti od važnosti izbora koji stoji pred čovekom, procenjujemo uticaj neodlučnosti na dalji tok života. Onaj ko se „lomi“ oko svakodnevnih stvari osim gubljenja vremena nema druge štete, dok neko ko ne može da odluči za koji posao da aplicira može da propusti šansu da se uopšte zaposli. I nedonošenje odluke je odluka.

Devojka koja želi da raskine lošu vezu, ali se plaši suočavanja sa posledicama i žaljenjem koje će trajajti neko vreme, može da dođe u situaciju da sebi „zatvori“ mogućnosti da se zbliži sa nekim ko joj mnogo više odgovara – napominje Perković.

KOJE CIPELE DA KUPIM?

197dd7a93c8dcbbe56443d423a421e99Ako se neko „lomi“ između dva para cipela, ne znači da se dvoumi oko izbora prihvatanja ili promene posla, dečka, kupovine stana. Neko će lako i brzo da odluči kakvu obuću želi, ali ne može da izabere između dva potencijalna partnera ili da li konačno da priđe simpatiji. Neko „kao od šale“ donosi sve odluke, a nekome više „leže“ one „krupne“.

Tako dolazimo u situaciju da veliki broj ljudi „stoji“ u mestu i ne napreduje kroz život, već čeka znak sa neba, nada se čudu i povoljnijim okolnosti,… Postavlja se pitanje kako će oni kojima je ovo utisnuto u DNK „preživeti“ i prežaliti propuštene šanse.

– Tako što će preuzeti odgovornost i prestati da krive druge ljude, okolnosti, Boga ili sudbinu za to gde se trenutno nalaze. Trebalo bi da se suoče sa strahom, donesu odluku i budu spremni na sve što ih čeka. Međutim, događa se i da kad nešto odluče, posle početnog pozitivnog utiska počnu da sagledavaju negativne strane tog izbora. Kako o opciji koju nisu izabrali nemaju potpunu informaciju, često imaju pogrešan utisak da kod nje ne postoje negativne strane. Zato, umesto da se fokusiraju na negativne ishode svog izbora, trebalo bi da sagledaju i koristi – navodi naša sagovornica.

Ovi „lomovi“, „borba“ sa samim sobom i odsustvo želje da „konce sudbine“ drže u svojim rukama, utiču i na voljene osobe.

– Ako partner voli da sve bude po njegovom, u suštini će mu odgovarati neodlučni životni saputnik. Problem nastaje kad druga osoba želi da podeli odgovornost i izbore, a neodlučna polovina to uporno odbija i tada prebacuju odluku sa jednog na drugo kao „vruć krompir“ – govori psihoterapeut.

Liste „za“ i „protiv“ kod ljudi koji se „bore“ sa hroničnom neodlučnošću ne pomažu, ali i dobronamerna ideja da bi ih trebalo malo „pogurati“, nekada nije idealno rešenje.

– To je po pravilu prilično pogubno. Odluke „da li ćemo i sa kim stupiti u brak, imati decu ili ne, živeti u jednoj ili drugoj zemlji“, svaka osoba bi trebalo da donese sama bez obzira na to koliko neodlučno može da izgleda. Ipak, hoćemo li ih forsirati da načine izbor i do kojih granica, zavisi od toga koliko je to nama važno. Ukoliko želimo porodicu, a partner ne može da se odluči, onda svakako ima smisla postaviti mu neki rok do kojeg je važno da se izjasni.

Ima slučajeva u kojima ljudi znaju šta žele, ali imaju problem da želje kažu drugima, pa se pogrešno stiče utisak da su neodlučni. U ovom slučaju, njihov centralni konflikt je između izražavanja svoje želje i ispunjenja tuđih očekivanja – naglašava Perković.

Preispitajte razloge koji „leže“ u korenu neodlučnosti i suočite se sa njima. Takođe, nepoznavanje vlastitih osećanja, potreba i želja utiču na kolebanja, a onaj ko ne zna šta zaista želi, teško može da se odluči. Zato upoznajte sebe i držite se japanske poslovice – „Pre odluke razmisli, posle odluke ne razmišljaj“, jer ćete samo tako prihvatiti sve što posle usledi.

PODSTAKNITE DECU NA SAMOSTALNOST

37d73304db71e83cdb4d7d75e4688807Kada su roditelji perfekcionisti, sve što mališan uradi nije dovoljno dobro. To može da utiče na dete da izbegava donošenje odluke, kako se ne bi osećalo bezvrednim.

– Najbolji način je da dozvolimo detetu da samo izabere, pa i da pogreši. Ako želi da se bavi nekim sportom i posle nekog vremena odluči da prestane, važno da samo ode na trening, kaže treneru i drugarima da više ne želi da trenira i navede razlog za to.

Tako mališan uči da odabere, preuzme odgovornost i snosi posledice. I u mlađem uzrastu ga možemo podsticati na samostalno odlučivanje. Recimo, da sam izabere koju će majicu obući za vrtić, jer tako doživljava iskustvo donošenja odluka, pa će se kasnije u životu, u situacijama u kojima mora da bira, osećati kompetentnije i sigurnije – savetuje psihoterapeut.

Izvor:rtvbn.com

_______________________________________________________________________________________

Advertisements

MOŽE I OVAKO…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________

GDE NOVA GODINA PRVO DOLAZI ?

255x160_51091-kiribati_lagunakiribatiStanovnici ostrva Kiribati su prvi stanovnici planete Zemlje koji su dočekali novu 2104. godinu.

Kada je u Srbiji 31. decembra bilo 11.00 sati, oni su slavili ulazak u Novu godinu.

 Trideset tri Kiribati koralna ostrva čine jednu republiku, koja je smeštena u centralnom delu Tihog okeana, oko 4.000 kilometara jugozapadno od Havaja.  

 

dancers 11kiribati1Nova godina se slavi na Kiribatima tako što se žitelji sastaju u tradicionalnim kućama „maneaba“ i u ponoć izlaze na ulice i nazdravljaju. 

Nije im hladno tada, čak naprotiv. Klima je topla i vlažna i verovatno je da će se mnogi i okupati na prelepim peščanim plažama.

Ipak, jedna velika opasnost preti ovim ostrvima. Globalno zagrevanje preti da podigne dramatično nivo svetskih okeana, a pošto je prosečna visina Kiribati ostrva četiri metra, stanovnici i vlast ove male republike su veoma glasni u borbi protiv klimatskih promena. 

autor: DJO /Izvor: Novimagazin

_______________________________________________________________________________________

BLIZANCI ROĐENI U DVE RAZLIĆITE GODINE

  Dok su ljudi širom sveta pratili staru i dočekivali Novu godinu, dve majke donele su na svet dve poslednje bebe u 2013. i dve prve bebe u 2014. godini.

011610Poslednjeg dana 2013. godine, dva minuta pre ponoći, u vašingtonskoj bolnici „Medstar“, Jaleni Santos rodila je devojčicu Lorejn Jaleni Begazo, tešku 2,8 kilograma, da bi samo tri minuta kasnije, 1. januara 2014. svetlo dana ugledao i njen brat blizanac Brendon Ferdinando Begazo, težak 2,5 kilograma.

– Ovo je prvi put da se supruga porodila, bebe su divne i ona je veoma srećna – rekao je otac blizanaca Voren Begazo.

I u Torontu, u „Trilijum“ bolnici jedna majka je rodila bliznakinje, takođe u razmaku od svega nekoliko minuta, koji su, međutim, bili presudni, jer su devojčice rođene u dve različite godine.

Gabrijela Salgeiro, teška 3,1 kilogram, rođena je 31. decembra 2013. osam minuta pre ponoći, a njena mlađa sestra Sofija (2,6 kg) u prvom minutu prvog januara.

– Ovo nije loš način da ispratite staru i dočekate Novu godinu – izjavila je majka Lindzi Salgeiro, i dodala, da će biti zabavno kada budu slavile rođendan na dva različita dana.

_________________________________________________________________________________________

SLIKANJE SA DEDA MRAZOM – može i ovako

 Dok mi kitimo jelku i zavijamo sarme, ljudi širom sveta hrane komad drveta, jedu ubuđale ptice ili gađaju pudingom plafon!

035375

Slikanje sa Deda mrazom: Može i ovako

Zašto biste se slikali samo sa Deda Mrazom i poklonima, kada možete i sa puškom?

U Skotsvilu u Arizoni, lokalni klub ljubitelja oružja organizuje godišnji događaj „Deda Mraz i mašinke“.

Roditelji i deca mogu da biraju iz čitavog arsenala pištolja, sačmara, mašinki i bacača granata, koje koriste kao dodatnu scenografiju za fotografisanje sa Deda Mrazom.

Ovaj događaj je toliko popularan da ljudi često satima čekaju u redu na svoju priliku.

 A u Slovačkoj, za prazničnom trpezom, glava porodice bi trebalo da kašikom zahvati loksu, božićni puding, a zatim njime gađa plafon.

Navodno, što više lokse ostane na plafonu, to će žetva naredne godine biti bogatija.

_________________________________________________________________________________

NAJNEOBIČNIJI DOČEK 2014. godine

  Putnici ruskog broda, koji su zaglavljeni u ledu na Antarktiku od 24. decembra, dočekali su uz pesmu i veselje 2014. godinu iako su najnoviji spasilački pokušaji propali zbog loših vremenskih uslova.

035398

Putnici zaglavljenog ruskog broda dočekali 2014. Foto: AP

Jaki vetrovi i kiša sprečili su spasilački helikopter da priđe putnicima ruskog broda, saopštili su australijski zvaničnici, prenela je agencija AFP.

Brod „Akademik Šokalski“, s 52 putnika i 22 člana posade, nalazi se na oko 180 kilometara istočno od francuske baze na Antarktiku.

Nasukani putnici postavili su na Jutjub snimak, kojim su poručili da se zabavljaju baveći se naukom na Antarktiku. Glasno, horski, vikali su reči specijalno komponovane pesme da je sramota što su još tamo zaglavljeni.

Jedan od vođa ekspedicije Kris Turni rekao je da je u novu godinu ušao sa čašom australijskog vina i da na brodu vlada dobro raspoloženje, jednim delom zahvaljujući specijalno komponovanoj pesmi.

Svi su nečim zaokupljeni, rekao je on, navodeći da neko pakuje naučnu opremu, dok drugi uče da šiju ili da igraju salsu.

Do sada su tri broda ledolomca morala da odustanu od akcije spasavanja putnika zbog loših vremenskih uslova, a jedan od zvaničnika je rekao da bi odluka u vezi spasavanja mogla da bude doneta u kratkom roku.

Brod nijednog momenta nije bio u opasnosti od potonuća, a 74 putnika i članovi posade imaju dovoljno zaliha hrane.

Na ruskom brodu su naučnici i turisti koji su krenuli na obilazak istorijskog putovanja australijskog istraživača Antarktika Daglasa Mausona pre jednog veka.

__________________________________________________________________________________

 NOVOGODIŠNJI VATROMET U DUBAJIU OBORIO GINISOV REKORD 

 Novogodišnji vatromet u Dubaiju ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći i najduži.

Video:youtube.com

– Deset meseci priprema i više od 500.000 projektila bilo je potrebno da bi se proizveo vatromet u trajanju od šest minuta – objavljeno je na Ginisovoj internet stranici i istaknuto da je reč o novom svetskom rekordu.

Prethodni rekord držao je Kuvajt iz 2012. godine sa ispaljenih 77.000 projektila.

Vatromet u Dubaiju prostirao se 96 kilometara duž obale, od Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu, visoke 828 metara, do veštačkog ostrva u obliku palme – Palm Džumeira.

Sa 400 mesta ispaljeno je 450.000 raketa na kojima je radilo 200 pirotehničara.

Vatromet je koštao šest miliona dolara objavila je lokalna televizija.

Izvor: Agencije/ rtrs.tv

____________________________________________________________________________________

DOŠLA JE. I ŠTA SAD? (https://tamoiovde.wordpress.com/2011/01/05/dosla-je-i-sta-sad/)

Priredio:Bora*S

KORISTITE MOĆNO ORUŽJE…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________

ĆUTITE

Vreme je danas najskuplje. Svi ga koriste maksimalno, trude se da što više urade u jedinici vremena i što više kažu.

cutanje-moc-glavnaTako su, recimo, ćutanje i tišina između dvoje ljudi postali neprijatna i neobična pojava. Ali, korist od ćutanja je velika i čak se kao tehnika koristi u terapeutske svrhe.

Na primer, imate na poslu lidersku poziciju. Bićete iznenađeni koliko će vam u svakom smislu koristiti strategija ćutanja i to u sledećim situacijama:

kada želite da saznate više o članovima svog tima.

Ćutanje je provereno najbolja tehnika da naučite što više o ljudima sa kojima radite. Neverbalnim signalima i izrazima ćete dati do znanja da vam je stalo šta pričaju, ali ćete ćutati. Tako će sa vama podeliti više informacija o sebi nego kada biste postavljali potpitanja ili prekidali komentarima. Probajte. Iznenadićete se.

kada je vaš sagovornik, kolega uznemiren ili u nevolji.

Možete se kladiti na to da kada je neko u nevolji, on samo treba dobrog slušaoca. Lideri često prave grešku time što svaki čas upadaju u reč sa namerom da ponude rešenje i pomoć. Kako možete pomoći? Ćutanjem. Nećete davati nikakve savete niti izgovarati mudrosti, već ćete dozvoliti da vaš kolega sam dođe do zaključaka što i jeste jedino delotvorno. Možete vi njemu do sutra praviti skice problem-rešenje, ali ako on sam svojom glavom ne otkrije odgovore, neće mu biti bolje i neće se izvući iz krize.

nakon što izgovorite nešto ‘moćno’.

Ćutanje nakon pametnih reči otvara mogućnost slušaocima da razmisle o tome što ste rekli i da bolje upamte.

kada pregovori ne idu nikuda.

Nije bitno šta je tema pregovora već trenutak kada ste sigurni da se izneli sve argumente, sva rešenja i ništa od toga nije donelo dogovor. Tada, iskusno i mudro, zaćutite. Može ovakav ‘vakum’ biti po malo neprijatan, ali će doneti dobro. Ćutanjem otvarate prostor da druga strana donese novu ideju iz koje će možda (a to se često dešava) proisteći dogovor koji svi željno iščekuju.

kada ste ljuti.

Reći bilo šta kada ste ljuti garancija je da ćete izgovoriti reči zbog kojih vam ne gine kajanje. Da li vam tako nešto treba na poslu i u životu? Ako ste ljuti, ćutite. Ćutite koliko treba sve dok ne primetite da stvari posmatrate iz drugačijeg ugla. Vreme ume da zaleči, pa će i vašu ljutnju i neće dozvoliti da uradite ili kažete bilo šta neprimereno zbog čega ćete kasnije imati problema.

kada drugi viče na vas.

Možda mislite “ovo se ne dešava”, ali dešava se. Možda nećete imati prilike da se na poslu susretnete sa nekim agresivcem jakog grla, ali van posla je sasvim moguće. Vaše najjače oružje je samo ćutanje. Pokazaćete da ste sabrani, pribrani, mudri, pravi lider. I hiljadu reči da kažete, u takvim situacijama tišina sa vaše strane donosi najveću korist.

(Izvor: psychologytoday.com)

___________________________________________________________________________________________

PRIČAO BIH TI O SEBI

Pričao bih ti o sebi

kad su hladne noći duge.

Toliko je tog u meni

slušao sam vječno druge.

Pričao bih ti o sebi

vinom te i bolom trujem,

a ti se ko u snu smiješiš;

što od tebe očekujem

kad si i ti kao i sve druge

slučajno pored mene.

 Ne vjeruju ništa tvoje oči zaljubljene

kad si i ti samo noćni putnik,

što daleko svjetlo prati.

Svatko priča svoju priču

tko će koga saslušati.

 Pričao bih ti o sebi

što se ne zna, što se ne smije.

Ti si bila prevarena,

Lagale su moje pjesme.

Pričao bih ti o sebi,ali noć se bliži kraju.

Opet će nas naći jutro u šutnji i zagrljaju.

                                                   Arsen Dedić

___________________________________________________________________________________________

Priredio: Bora*S

JAHANJE KONJA OKRENUTOG NAGLAVAČKE…

TAMOiOVDE_________________________________

Najčudnije skulpture na svetu

Magična česma koja lebdi u vazduhu, kralj koji jaše na naopačke okrenutom konju, viseći nosorog, obešeni čovek i džin koji proždire decu, samo su neke od čudnih, bizarnih i zabavnih skulptura, koje pokazuju šta sve čovek može da osmisli i oživi u umetnosti. Neke od njih su postale izuzetno popularne, a neke izazivaju podsmeh ljudi koji prolaze pored njih.

Širom sveta umetnici su za sobom ostavljali skulpture. Neke od njih postale su uvažena umetnička dela, a neke, iako nisu baš umetničke, privlače ogromnu pažnju.

Magicna cesmaMagična česma u Španiji

Jedna od najzanimljivijih je magična česma u španskom mestu El Puerto de Santa Maria. Naizgled, ona lebdi u vazduhu pomoću snažnog mlaza vode, a u stvari postoji skrivena šipka u mlazu vode. Ipak, mora se priznati da je odlična optička varka.

Spomenik Petru Velikom u Moskvi svakako je jedan od čudnijih. Osmislio ga je gruzijski vajar Zurab Cereteli u čast obeležavanja 300 godina od ustanovljavanja ruske mornarice. Podignut je 1997. godine, težak je hiljadu tona i osma je najviša statua na svetu.

Statua Petra VelikogRusku prestonicu „krasi“ statua Petra Velikog na brodu

Od početka je bio predmet kritika. U novembru 2008. godine proglašena je, po izboru Virtual Tourist, za osmu najružniju građevinu na planeti, a 2010. godine časopis Forejn polisi uključio ga ja u svoju listu najružnijih spomenika. Po odlasku bivšeg gradonačelnika ruske pretonice Jurija Luškova sa pozicije, moskovske vlasti su, navodno, toliko želele da se reše spomenika da su ponudile da ga presele u Sankt Peterburg.

Kralj-VaclavČeški kralj Vaclav na naopačke okrenutom konju

Kruže i glasine da je spomenik prvobitno bio osmišljen za komemoraciju 500 godina od Kolumbovog prvog putovanja, ali pošto nije mogla da se nađe američka mušterija promenjena mu je namena u ovu koju i danas ima.

Pomalo komična skulptura češkog kralja Vaclava kako jaše konja okrenutog naglavačke urađena je u Pragu.

Češka prestonica dom je i bizarnih skulptura, od kojih je svakako najupečatljivija skulptura obešenog čoveka na vrhu zgrade.

Kad smo već kod bizarnosti, ništa bolja nije ni ukrasna statua na fontani u Bernu koja prikazuje džina koji jede malu decu. Izrađena je 1546. godine, a treba da predstavlja grčkog titana Hrona koji proždire svoju decu.

Obeseni covek i dzin koji jede decuSkulpture obešenog čoveka i džina koji jede decu u Pragu i Bernu

Malo vedrija svakako je skulptura visećeg nosoroga u Potsdamu u Nemačkoj. Isto tako čudne i pomalo smešne svakako su velika kašika sa višnjom u Mineapolisu, kao i skulptura bebe u Derbišajeru u Velikoj Britaniji.

Jedna od najunikatnijih statua nalazi se u Melburnu. Spomenik Šarlu le Trobu uglavnom je običan, sem što je okrenut naopačke i „stoji“ na glavi.

Skulptura bebeSkultpura bebe u Derbišajeru u Velikoj Britaniji

Nadaleko poznata i jedan od najprepoznatljivijih detalja u Briselu je statua dečaka koji gasi požar – Maneken pis.

Veoma zanimljiv je i spomenik biciklistima koji svake godine učestvuju u kultnom sportskom događaju Tour de France. Urađen od aluminijuma i čelika, otkriven je 1995. godine, a konačno ime mu je Le Tour de France dans les Pyrénées.

Skulpture u Melburnu i PotsdamuStatua Šarla la Troba u Melburnu i visećeg nosoroga u Potsdamu

Izvor:rts.rs

Čudne skulpture i spomenici_______________________________

Velika-kasika-sa-visnjomManeken-pisSpomenik-Tour-de-France

 

 

NASUKAN BROD I TRI DUHA…

TANOiOVDE____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Brod – hotel koji je zauvek „nasukan“

 Južna Koreja ima verovatno najneobičniji hotel na svetu – džinovski kruzer koji zapravo nikad neće zaploviti.

TAMOiOVDE

esuncruise.com

 

 Na ovom krstarenju ne možete dobiti morsku bolest, zato što je Sun Cruise Resort and Yaht u Čongdongjinu u Južnoj Koreji zauvek “nasukan”.

TAMOiOVDE

esuncruise.com

 

 Ovaj spektakularni hotel jedna je od najpopularnijih destinacija za turiste, budući da uključuje restorane, salu za venčanja, noćni klub, teren za odbojku, fitnes klu, pa čak i golf teren.

“Lažni kruzer” ima 211 soba i apartmana. Gosti mogu da uživaju u sobama na temu moreplovstva i posmatraju pogled kroz okrugle prozore.

TAMOiOVDE

esuncruise.com

 

 Zvuk talasa koji udaraju u palubu se tokom celog dana pušta preko razglasa, kako bi gosti imali što realističnije brodsko iskustvo.

  Osim što je neobičan, ovaj hotel je i jeftin – prenoćište košta 53 evra.

b92.net/

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Futuristički brod-hotel kao da je sleteo iz serijala „Zvezdane staze“

 Ploveći hoteli i kuće postali su u poslednjih nekoliko godina jedan od najpopularnijih trendova kome bogati i ekstravagantni ljudi naprosto ne mogu da odole. Najnoviji projekat ove vrste nosi naziv “Tri duha” (Three spirits), a reč je o plutajućem turističkom centru u obliku tri broda-hotela.

TAMOiOVDE

„Three spirits“ je plutajući turistički centar
u obliku tri broda-hotela

  Projekat, koji je, zapravo, magistarski rad arhitekte Filipa Kuževskog,    nastao je na osnovu njegovih bezbrojnih crteža i slikarskih studija, inspirisanih podvodnim svetom koji je imao priliku da vidi tokom svojih ronilačkih avantura.

 

  Sva tri broda imaju dizel-električni pogon i predstavljaju zasebne celine, dizajnirane tako da su potpuno nezavisne tokom perioda od 30 dana, a osmišljene su za plovidbu u ostrvskim oblastima.

234558_threespiritsfloatinghoteln1kje_ff

  Hotel će imati čamce kojima će gosti moći da se otisnu u provod

 

 Gosti imaju privilegiju da uživaju u raznim atrakcijama. Na prvom brodu će biti plesna dvorana, na drugom kockarnica, a na trećem multifunkcionalna sala, u kojoj će se, između ostalog, igrati pozorišne predstave ili prikazivati filmovi.

 Kada se tri broda sastanu, formiraće zajednički vodeni prostor, u kome će gosti moći bezbedno da plivaju. Tu je i ronilačka kapsula, koja omogućava gostima da rone i posmatraju olupine brodova i koralne grebene. Osim toga, hotel će imati čamce kojima će gosti moći da se otisnu do mesta pogodnih za odmor.

blic.rs/M.A.

 Priredio:Bora*S

NAJIZOLOVANIJE NASELJE NA ZEMLJI…

TAMOiOVDE____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ostrvo Tristan de Kunja (Tristan da Cunha) , u bespućima Atlantskog okeana, od najbližeg kopna je udaljeno oko 2.800 kilometara, što ga čini jednom od najizolovanijih ljudskih naseobina na svetu.

tristan_de_kunja1Deo je istoimenog arhipelaga koji sadrži još šest manjih ostrva.

Prema popisu stanovnika iz 2010. godine, na ostrvu žive 264 osobe, a gustina naseljenosti je 1,3 po kvadratnom kilometru.

 Tristan de Kunja se nalazi u južnom delu Atlantskog okeana. Više od 3.700 km udaljeno je od obale Antarktika, oko 2.800 km od južnog dela Afrike i više od 3.000 kilometara od istočne obale Južne Afrike.

 Čini deo britanskog prekomorskog područja Sent Helena, Asension i Tristan da Kunja. Priobalni deo 13 kilometara širokog ostrva sastoji se uglavnom od strmih litica, dok se plaže nalaze na južnoj i severozapadnoj strani.

 315009_tristan-da-cunha7_ffPovršina ostrva iznosi 98 kvadratnih kilometara, a ukupna površina arhipelaga 207. Ostrvo je poznato po populacijama ptica koje ovde dolaze da produže vrstu, a među njima su morske ptice iz reda bubnjavki i kalonektrisa, albatrosi, pingvini

Arhipelag je u 16. veku otkrio portugalski istraživač Tristao da Kunja, koji je najvećem ostrvu dao svoje ime, a koje je kasnije izmenjeno u Tristan da Kunja. On se, međutim, nikada nije tu iskrcao zbog loših vremenskih uslova, pa je tek u 17. veku zabeleženo prvo iskrcavanje Evropljana na ovo ostrvo.

Amerikanac Džonatan Lambert je bio prvi žitelj, a preselio se 1810. godine iz Masačusetsa.

Vulkan na ostrvu Tristan de Kunja (foto: NASA).Fotografiju je snimio astronaut 6. februara iz Međunarodne svemirske stanice

Jedino naselje: Edinburg Na Sedam Mora

290px-Tristan_da_Cunha4Edinburg Sedam Mora (engl. Edinburgh of the Seven Seas) je glavno naselje na Tristanu da Kunji, prekomorskoj teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva u južnom Atlantskom okeanu koja je deo teritorije Sveta Jelena, Asension i Tristan da Kunja.

Naselje je nazvano po Princu Alfredu (Sakse-Koburg-Gota), vojvodi od Edinburga, drugom sinu Kraljice Viktorije, kada je ovaj posetio ostrvo 1867. dok je obilazio svet komandujući brodom HMS Galatea*. Lokalno stanovništvo ga uvek zove jednostavno Naselje (engl. The Settlement).

Naselje je na Tristanu da Kunji 1815. osnovao narednik Glas iz Šetlandskih granica (Škotska), nakon što je UK anektiralo Tristan da Kunju. Na ostrvu je održavan vojni garnizon kao predostrožnost protiv mogućih francuskih pokušaja da spasu Napoleona, koji je bio utamničen na Svetoj Jeleni. Vojni garnizon je ostao do kraja Drugog svetskog rata.

Edinburg je jedino veće naselje na ostrvu. Ima malenu luku, rezidenciju administratora, i poštu. Oštetila ga je 1961. vulkanska erupcija, koja je naterala praktično čitavo stanovništvo da napusti Naselje i preseli se u UK. Nekolicina stanovnika koji su ostali u Edinburgu Sedam Mora su osmislili sistem u kojem su postavili creva koja bi automatski prskala vodu po lavi, kako bi se lava u prednjem talasu hladila a ona iza nje menjala smer ili zaustavljala. Erupcija je uništila edinburšku fabriku rakova, a pirati su opljačkali napuštene kuće. Naselje je obnovljeno nakon povratka većine stanovnika ostrva 1963.

Edinburg Sedam Mora se smatra najzabačenijim stalnim naseljem na svetu. Nalazi se na preko 2400 kilometara od najbližeg ljudskog naselja, na Svetoj Jeleni. Ima oko 270 stanovnika.

 

*Courtney, Nicholas (2004). The Queen’s Stamps. ISBN 0-413-77228-4, strana 28. Tristan da Kunja je 1967. izdao četiri poštanske marke u čast sto godina ove posete.    (Izvor:sr.wikipedia.org)

 

Godine 1815. Ujedinjeno Kraljevstvo je anektiralo ova ostrva i njima vladalo iz Kejpa u Južnoj Africi. Od 1938. godine ostrva su pridružena teritoriji Sveta Jelena, a od 2009. godine deo je prekomorske teritorije Sveta Jelena, Asension i Tristan da Kunja.

 tristan_de_kunjatioTristan da Kunja je zapravo vulkan, koji spada u bazaltne platoe. Na sredini ostrva vidi se vulkanska kupa. Krater Vrh kraljice Marije visok je 2.060 metara.

Poslednja velika erupcija Tristana da Kunje dogodila se 1961. godine, zbog čega je jedino naselje na ostrvu, Edinburg Na Sedam Mora, moralo biti preseljeno na severni deo ostrva.

Smatra se da je ovaj gradić najdalja stalna naseobina na Zemlji. (Izvor:Blic)

https://www.youtube.com/watch?v=kgKYV5hplvM&feature=player_embedded

Priredio: Bora*S

ŠUMA NA BRODU…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________________________________________________________

BROD-DŽUNGLA: Ovako izgleda šuma koja pluta

brod-zalazak-sunca

Foto: flickr.com / Steve Dorman

 Predivan prizor broda obraslog u šumu, koji je ukotvljen u jednom zalivu u blizini Sidneja, privlači veliki broj turista, ali i fotografa koji žele da ovekoveče nesvakidašnji prizor.

 

Zaliv Houmbuš nedaleko od Sidneja predstavlja jedno od glavnih turističkih atrakcija u tom gradu jer se u njemu nalazi brod koji je potpuno zarastao u šumu.

Predivan prizor plutajuće džungle privlači i veliki broj kako profesionalnih tako i fotografa amatera iz Australije, ali i čitavog sveta.

 

brod-u-australiji

Foto: flickr.com / AndyBrii

Brod koji se nalazi u tom zalivu jeste 1.140 tona težak SS Erfield, a napravljen je daleke 1911. godine, a tokom Drugog svetskog rata korišćen kao transporter.

 

Tridesetak godina nakon rata, 1972. sa broda je započeto uklanjanje opasnih hemikalija, a u periodu od 2008-2010 sa broda su sklonjeni i poslednji opasni materijali.

Telegraf.rs

OSVAJANJE KANJONA DRINE…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________________________________

Plovni put Drinom od Perućca kod Bajine Bašte do Višegrada otvoren je posle 22 godine. Time je i kanjon Drine dostupniji posetiocima, pa u Bajinoj Bašti očekuju veće prihode od turizma.

 Jezero-Perucac-plovidbaPrvi put posle 22 godine otvoren je plovni put Drinom od Perućca kod Bajine Bašte do Višegrada. Ovaj značajan doprinos turističkoj ponudi dve regije, učinio je dostupnijim i jedan od najlepših kanjona Evrope.

Kanjon Drine se smatra jednim od najlepših i najdubljih kanjona Evrope. Na pojedinim mestima visina njegovih litica je i 1.000 metara.

Drina je kod Bajine Bašte ukroćena 60-ih godina izgradnjom hidroelektrane. Jezero je dugo 52 kilometra i do Višegrada se putuje turističkim brodom oko tri sata. Domaćini u Višegradu su turističke organizacije.

Ono što posetioce očekuje u gradu Andrićevog detinjstva je drevni most Mehmed-paše Sokolovića i već čuveni Andrićgrad.

Projekat Tara-Drim je početak realizacije ideje o formiranju turističkog kruga kojim bi turisti iz Bajine Bašte, preko Tare, stizali u Mokru goru.

Iz Mokre gore bi se „ćirom“ putovalo do Višegrada, a iz Višegrada turističkim brodom do Perućca i opet do Bajine Bašte.

U Bajinoj Bašti se očekuje da bi realizacija ovog projekta povećala broj u gostiju bajinobaštanskom kraju, koji je sada od 300 do 400 hiljada godišnje.

Taj puni turistički krug, kako se očekuje, značajno bi uvećao turistički prihod obe regije.

Izvor:.planinatara.rs

VODI ME NA VODU…

TAMOiOVDE____________________________________________________________________________________________________________________________________________________

MOST PREKO KOGA PLOVE BRODOVI 

Magdeburški-vodeni-most-plovni-akvadukt-u-Nemačkoj-1Magdeburški-vodeni-most-plovni-akvadukt-u-Nemačkoj-3Ovaj fascinantni inženjerski poduhvat se zove Magdeburški vodeni most, i plovni je akvadukt u Nemačkoj koji povezuje kanal Elba-Havel sa Mitelandskim kanalom, i omogućava brodovima da pređu preko reke Elbe.

Veličanstveni inženjerski poduhvati verovatno su najsnažniji pečat epohe u kojoj živimo. Ne prestajući da nas zadivljuju, oni su (ne)živo svedočanstvo inovativnosti i nepreglednog moći ljudskog uma, i našeg milenijumima taloženog znanja koje briljantni pojedinci među nama primenjuju na uvek različite načine.

Magdeburški-vodeni-most-plovni-akvadukt-u-Nemačkoj-4Danas vam predstavljamo jedan takav poduhvat, jedan takav infrastrukturni projekat najmoćnije evropske ekonomije čija samo jedna pokrajina (Baden-Virtemberg) ima veći izvoz od čitavog Španskog kraljevstva.

Magdeburški vodeni most je plovni akvadukt u Nemačkoj koji povezuje kanal Elba-Havel sa Mitelandskim kanalom, i omogućava brodovima da pređu preko reke Elbe.

Visok 918 metara, ovo je najveći plovni akvadukt na svetu.

Kanali Elba-Havel i Miteland prethodno su se sastajali blizu Magdeburga, ali na suprotnim stranama reke Elbe. Brodovi koji su se kretali među njima morali da naprave 12-kilometarsko skretanje, spuštajući se iz Mitelandskog kanala kroz brodski lift u Rotenziju pa onda u Elbu, posle čega su plovili nizvodno pre ulaska u kanal Elba-Havel kroz Nigrip.

Magdeburški-vodeni-most-plovni-akvadukt-u-Nemačkoj-5Niski vodostaj Elbe često je sprečavao barže da naprave ovaj prelaz, što je zahtevalo istovar robe i prevoz kopnenim putem: drugim rečima, muke Tantalove!

Izgradnja ovog vodenog mosta je počela još početkom 1930-ih godina, ali je zbog Drugog svetskog rata morala biti stopirana. Nakon toga, došla je i podela Nemačke na istočnu i zapadnu, zbog čega je nastavak izgradnje postao nemoguć.

Ona je obnovljena tek 1997. godine, a most je pušten u saobraćaj 2003.

M. B.(Telegraf.rs)

 

NEKOLIKO POGLEDA U PROLAZU…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________

NIŠ, petak, 30. mart 2012.

Dok su turistički poslenici otvorali  Sajam turizma „Niš 2012.“ , u neposrednoj blizini, vredni  radenici renoviraju fudbalski stadion na Čairu.


_________________________________________________________________________________________________

Ispred Narodnog pozorišta, čudna se ptica  smestila u još „golu“ krošnju drveta a brod- restoran „Porto Bueno“ se ljuljuška na talasima nabujale i mutne Nišave.