ŽIVOT NE IDE NATRAŠKE…

Vаšа deca пisu vaša deca.

Опа su siпovi i kćeri Života koji čezne za sobom.
Опа dolaze kroz vas, ali пе od vas,
I mada su s vama, опа vam ipak пе pripadaju.

Foto ilustracija Bora*S

Možete im dati svoju ljubav, ali пе i svoje misli,
Јer опа imaju vlastite misli.
Možete udomiti пjihova tela, ali пе i пjihove duše,
Jer пjihove duše obitavaju u domu sutrašпjice koji vi пе mozete posetiti,
čak ni u sпovima.

Mozete stremiti da budete poput пjih, ali пе nastojte
da ih učiпite sličпima sebl,
Јer zivot пе ide пatraške, пiti se zadržava па
jučerašпjici.
Vi ste lukovi iz kojih se vaša deca kao žive strele оdарiпјu.
…
Neka stezaпje u vašoj šaci strelca bude па radost.

Kalil Gibran

(Iz knjige Slobodna deca Samerhila, autora Aleksandra S Nila)

---

„Teško dete jeste dete koje je nesrećno. Ono je u ratu sa samim sobom, pa otuda i u ratu sa svetom.“

„Funkcija deteta je da živi svoj život-ne život kojim njegovi anksiozni roditelji smatraju da bi trebalo da se živi, i ne život u smislu koji je odredio stručnjak za obrazovanje smatrajući šta je najbolje“.

„Deca su mudra. Na ljubav će odgovoriti ljubavlju, a na mržnju mržnjom“.

„Svi zločini, sve mržnje i svi ratovi mogu se svesti na nesreću. Ova knjiga je pokušaj da se prikaže kako nastaje nesreća, kako ona uništava ljudski život i kako deca mogu da se odgoje tako da do nesreće uopšte ne dođe…“

Aleksandar S Nil

---

 

KO JE, U STVARI, BIO DRAGOŠ…

TAMOiOVDE____________________________________________________

„Ko je mogao da u ovom otmenom čoveku uglađenih manira prepozna čuburskog dečaka odraslog na džombastoj kaldrmi ulice Filipa Filipovića, izubijanih kolena, sa kriškom hleba namazanom mašću i posutom alevom paprikom?

Njegovim nestankom, nestalo je nekoliko svetskih jezika kojima se briljantno služio, nestala je gotovo Aleksandrijska biblioteka i mnoštvo imaginarnih muzeja u njegovoj glavi. U bašti Kluba književnika, čini se, još uvek blešte njegova legendarna bela odela sa kao zvezdana noć tamnim leptir-mašnama, razbijajući opšte sivilo.

Džentlmen, bonvivan i dendi, polemičar i svađalica, slikar i pisac, poliglota, erudita, kosmopolita i nacionalista, televizijski voditelj i ratni reporter, dobrovoljni izgnanik, hrišćanin ili paganin, arbiter elegantorum – ko je, u stvari, bio Dragoš?

Momo Kapor/www.dragoskalajic.com

---

Da je živ, danas bi slavio 70.  rođendan.

„Praunuk čuvenog rektora Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, sin kraljevskog oficira i profesorke univerziteta, slikar i istoričar umetnosti školovan na prestižnoj Akademiji lepih umetnosti u Rimu, majstor karatea i fascinantni erudita, Dragoš Kalajić je bio pravo otelotvorenje onog nedostižnog antičkog ideala – primer harmonije visokog duha, osetljive duše i gvozdenog tela.

D. Kalajić, foto V. Pejaković

Sav iz jednog poteza, celovit u svom mišljenju i ponašanju, on je više podsećao na mermerni kip nekog drevnog heroja, nego na čoveka, našeg savremenika. On je radio na samom sebi, na svojoj spoznaji, svojim lektirama, svom hodu, držanju, govoru, pogledu. Poput vajara, lično je oblikovao svoj konačni izgled, sklanjajući ono što ne može da izdrži najviše zahteve koje je, nemilosrdno, postavljao pred sebe.

Njegova omiljena izreka bila je, nimalo slučajno, ona Ničeova: Ono što me ne ubije, čini me jačim. Ova opasna misao je svog tvorca dovela do tragičnog kraja, s one strane razuma, u veliku usamljenost i ludilo; Dragoša je ona samo učinila još jačim kaleći ga, poput ognjene senke, plamenom svoje tajne“.

Dragoslav Bokan “Moj Dragoš Kalajić“

---

 

---