BALKANAC…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________

BALKANAC

Ne stidim se što sam,
kako vi velite,
varvarin sa Balkana,
tla prljavštine i bure.
Čujte sad,
i kod nas ima neke
vama nepoznate kulture.

Vi prvo ispitujete i sumnjate,
daleki ste i od rođenih sinova,
za trpezu svoju
ne posadite svakog tuđina;
vi možete da pijete
a da svakom ne pružite
čašu vina.

A kod nas su još stari običaji grubi:
mi puštamo svakog pod svoje sleme,
kod nas se još i s namernikom ljubi,
kod nas se podvizi zbog gostoljublja čine;
kod nas svaki čovek ima
čitavo pleme
prijatelja i rodbine.

Vi, doista, imate
nekoliko miliona Hristovih kipova,
na svakog čoveka po jednoga,
imaju ga drumovi i polja, apsane i škole;
a kod nas, kad ljudi veruju u Boga,
u sebi ga nose,
i tiho mu se,
skoro u snu, mole.

Vi, istina, za svaki kut života
imate sprava i mašina,
sve ste sračunali i sve znate;
izumi su vaši za divljenje;
a mi još imamo starinske alate,
ali sve je kod nas još zdravo
i prirodno kao glina:
i umiranje, i rađanje, i življenje.

Vi imate čitave zbirke
pravila i nauka o slobodi,
o svemu se kod vas piše i pripoveda;
ali mi i po nepisanim zakonima
slobodno živimo
i nekog prirodnog držimo se reda,
slično ognju, vetru, i vodi.

Kod vas je, zbilja, sve tačno propisano,
kako se jede, govori, oblači;
a mi, kad govorimo, vičemo
i mašemo rukama,
i čorbu glasno srčemo,
i u rukavicama smo kao na mukama.

Sve je kod nas zaista prosto:
obuću nosimo od svinjske kože,
puno je kod nas seljačkih
navika i stvari;
i kraljevski preci naši
doista su bili govedari.

Narod naš, zbilja, u gnevu može da kolje,
ruši i pali;
ali mi nismo oni što smišljeno tlače,
mi ne smatramo da je svet celi
naše polje;
mi ne bismo podneli
ni urođenik prašumski da zbog nas plače;
duša nam je prostrana,
iako smo brojem mali.

Desanka Maksimović

VRANJANCIMA PADEŽI NE TREBAJU…

TAMOiOVDE______________________________________________________

U Vranju uglavnom saglasni da „razni nepotrebni padeži i drugi marifetluci – nesu od koris’“

Imamo mrzlu ribu“, „Stan na prodaji“, „Hleba po staru cenu“… poruke su koje u Vranju mogu da budu čudne samo onima koji nisu odavde. Vranjancima je, pak, sve potaman, jer ionako „razni padeži i drugi marifetluci nesu od nikakav koris’“.

Čak ni kad je jedna prodavačica na svom kiosku svojevremeno napisala: „Nemam himen“, podrazumeva se bez navodnika, zareza, velikih i malih slova, svima je sve bilo jasno. I dok su se retki došljaci zgražavali nad devojčinim moralom, a neki, bogami, i divili otvorenoj ponudi dotične, „domaćima“ je sve bilo jasno. Znali su da misli na sličice popularnog crtanog junaka Hi-mena o koje su se klinci u to vreme otimali, a njoj je prosto dosadilo da svakome odgovara na pitanje: „Imate li Hi men?“

Vranjanci uopšte nemaju dilemu da su svi ti padeži, konjjugacije i deklinacije višak i da se sasvim lepo može snaći i sa jednim padežom. U čuvenom „priručniku za strance“ – „Vranjski bez muku u 25 lekcije“ – nalazi se i lekcija o padežima. U njoj Vranjanci apeluju na državu da „pristupi novoj izmeni pravopisa u duhu vranjskog jezika gde sve imenice imaju jedan padež, retko dva, a sasvim izuzetno tri“.

Nominativ – Toj si je Vranje, genitiv – Toj je razglednica od Vranje, dativ – Idem prema Vranje, akuzativ – Vidim Vranje, vokativ – Oj, Vranje, instrumental – S Vranje što još može da se poredi, i lokativ – Što još ima u Vranje.

U lekciji još piše da se isto menjaju i London i Pariz i Beograd, i da „tu nema razlika zbog goleminu i silinu“.

A da padeži stvarno mogu da unesu pometnju Vranjanci nude i praktičan primer. Jedan ovdašnji im je prepričavao nezgodu svog druga iz vojske, nekog Šumadinca. Piše žena Šumadincu, obaveštava ga da se porodila, da je dobro, i na kraju mu kaže: „Pozdravljam te s Branislavom“.

Jadničak je bio u dilemi da li je dobio ćerku ili sina, pa je morao da sačeka sledeće pismo da je razreši. A Vranjanac mu kaže: „Eto, vidiš kako je glupo s tija vaši padeži. Da je meni moja žena pisala rekla bi „pozdravljam te s Branislava ili pozdravljam te s Branislavu i odma’ bi ja bio načisto da l’ je muško il’ žensko“.

Jedna od zanimljivijih lekcija je i množina imenica koja se u priručniku zove „Mlozina“. U Vranju neki posao mogu da urade dva čoveka, ali i pet čoveka. Ako je baš nešto teško i svih 15 čoveka, a niko neće da zameri ako ga završe i 15 čoveci. Na zlobne komentare da u Vranju nema ljudi, Vranjanci kažu da to nije važno. Bitno je da se radi i posao završi.

E baš rečenicu iz naslova ćete da čujete kad vam Vranjanac saopšti da vam je završio neki posao. Doduše, glagol onoditi možete čuti i kao zamenu za hodati, smejati se, ići, raditi, uraditi, zaraditi, prevariti, čak i – voditi ljubav. Po vranjskoj gramatici spada u kategoriju takozvanih univerzalnih glagola. Kad šta znači zavisi od konteksta, a koji „stranci“ definitivno ne mogu da prepoznaju. Ali zato se Vranjanci savršeno snalaze i ne haju što ih pola Srbije ne razume.

PRIRUČNIK VEOMA TRAŽEN

Autor priručnika „Vranjski bez muku u 25 lekcije“ je Radmilo Milovanović Čaplja, vranjski advokat. Njegovi saveti za učenje vranjskog objavljeni su posthumno u izdanju „Vranjskih knjiga“. Na sajmu knjiga u Beogradu ovo je jedna od njihovih najprodavanijih knjiga i do sada je imala nekoliko izdanja.

JA VIKAM DA SE VIKA

„Svi mi vikav da ja vikam vika, a ja vikam da se vika vika – kaže“. Ne postoji Srbin severno od Niša koji bi to mogao da prevede, ali će zato malo ko južno ostati zbunjen pred ovom rečenicom. Njen „prevod“ na srpski glasi: „Svi mi kažu da ja kažem vika, a ja kažem da se vika kaže – kaže“.

Vikati takođe spada u grupu univerzalnih glagola i znači i govoriti, reći, kazati, ali i vikati. Šta kad znači zavisi, naravno, od konteksta.

Izvor: V. Novosti


MOJE VREME NA KRSNOJ SLAVI PORODICE DODIĆ…

SVETI NIKOLA se proslavlja 19. decembra. Srpske porodice, koje ovog svetitelja smatraju svojim zaštitnikom, na ovaj dan proslavljaju svoju krsnu slavu i u krugu najbližih slave Svetog Nikolu.

Sveti Nikola je pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi, branio Likiju i ostale gradove od ratnih opasnosti i nesreća. Smatra se zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpopularnijih Svetaca. U cilju sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira. Na pravoslavnim ikonama Sveti Nikola se najčešće predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci.




OSUMNJIČEN SAM ZA…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su početak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

M.Antić


MOJE VREME U „TORLACI“

tamoiovde-logo

Nekako mi se „omilio“ Knjaževac poslednjih meseci. Često bivam TAMO.  S razlogom. Pored ostalih, evo  još jednog  -„TORLACI “

Po tmurnom, no prijatnom danu,  putem iz  Zaječara ka Knjaževcu, posle mesta Minićevo, skrećem levo, ka selu Jakovac.

Na nekoliko stotina metara od puta, u šumovitoj kotlini Grbulovačkog potoka, stručno i arhitektonski lepo za čula, “ušuškano“ niz objekata, koji čine turističku celinu pod nazivom ETNO KUĆA „TORLACI“.

Konaci, kujna, restoran, sala za stručne skupove, kafe-klub, bunar, pečenjara, “jezerce sa ostrvcetom“, natkrivena ugostiteljska bašta, uređeni travnjaci i smisleno unaokolo raspoređeni starinski predmeti i oruđa…

Iz kujne po želji gosta: razna pečenja, gulaš, jela od divljači, kavurma, čvarci, gibanica…

Taman posla da  ljubitelji dobre kapljice ostanu uskraćeni za doživljaj. Nadaleko su poznata knjaževačka vina i rakije.

Kada se dobro okrepite, odmorite, možete u rekreativnu šetnju, lov, ribolov, na planinarenje, a ako pak volite da obilazite atraktivna mesta, u neposrednoj blizini su Babin zub, Suvodol, Etno muzej Ravna, Gamzigrad, Sokobanja, Rtanj…

Ne, nije ovo marketing – ovo je moja impresija koju delim OVDE.

Autor: Bora Stanković

___________________________________________________________________

 

I ORGINALNO I KREATIVNO…

TAMOiOVDE_____________________________________________________

Nastavi li ovako Lenka Matić, „okupiraće“ mi i TAMO i OVDE. 

I neka. Žena talentovana,  keativna…  i –  tačka.

Naime, još  je njena izložba „Mačkasto“ u trendu, a evo u četvtak, 25. novembra na 3. Izložbi suvenira i turističkih publikacija, koja je organizovana u Leskovcu, njena umetnička kreacija suvenira „Borski rudar“ proglašena je za „najorginalniji suvenir“. I to ubedljivo u konkurenciji više od 300 suvenira iz Srbije i Makedonije.

Velike zasluge za ovaj uspeh pripadaju i Turističkoj organizaciji „Bor“ koja je kao oficijelni izlagač na pomenutoj izložbi, prepozala vrednost „Rudara“ i delegirala ga kao svog predstavnika.

baner-to-borJoš jedno izuzetno priznanje sa ove izložbe pripalo je borskoj Turističkoj organizaciji. U kategoriji „Promotivni turistički film“, osvojena je specijalna nagrada za „doprinos u kreativnosti“.

Ovo je zaslužila zaista fantastična filmska priča  „Zelena magija istočne Srbije“, koju su  zajednički uradili JP ŠRIF Bor i TO „Bor“. Vredno je pomenuti i ko su zaslužni „kreativci“ ovog filma, koji razbija stereotipnu sliku o Boru i njegovoj okolini. To su novinar Zlatja Marković, snimatelj Bajram Salijević i moja malenkost.

Autor: Bora Stanković


PRODAJE SE PRIJATELJ!

tamoiovde-logo

U lokalnom listu
od pre dva tri dana,
videh čudan oglas ja,
čudno, da:
„PRODAJE SE PRIJATELJ!“.
Prošao je mnogo,
kvario se lako,
trožio je puno, da,
i zato sad:
prodaje se prijatelj…

Prodaje se prijatelj polovan,
vrlo hitno!
Nije posebno učen ni školovan,
zar je to uopšte bitno?
Prodaje se friend!
Da, čudno, znam, ali prodaje se friend…
Nekad prodaš kuću,
ili stari klavir,
ili jutro zemlje, da,
al’ kako to:
„Prodaje se prijatelj!“?
Prodaj ga na crno,
daj ga ipod cene.
Trampi ga za nešto, da,
al’ bez tog:
„Prodaje se prijatelj!“…
Prodaje se prijatelj polovan,
vrlo hitno!
Nije posebno učen ni školovan,
zar je to uopšte bitno?
Prodaje se friend!
Da, čudno, znam, ali prodaje se friend…
Prodaje se friend!

Đ. Balasevic 


 

UVEK JE TAKO- SA ZATVORENIM STVARIMA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

TAJNA

Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek sporazume sa svojom mišlju.
Nekakva groznica uobrazilje.
Čarolija.
Trag koji se već dogodio unapred.
Sećam se svoje prve školske torbe.

Nisam žurio da je otvorim.
Dugo sam je posmatrao, obilazio oko nje i zamišljao u njoj obilje neobičnih stvari.
I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima.
Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra.
Uvek je tako sa zatvorenim stvarima.
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija, jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči.
I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.
Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi, unutra, u skladištima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa.
A unutra, u nama, kipe orijaška sunca.
Sve se to događa zato što nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek postojati u našim drugim životima.
I ne kvarimo ga kao igračku, da otkrijemo čime voli.
I ne kvarimo ga da vidimo čime se boji i čime sanja.
Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih potražiš u travi.
Ne sakupljaj ih po šumama i ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oči.

Bar ti znaš da se igraš žmurke.
Uhvati ih u letu i sve će u tebe duboko otkotrljati.
Zaželiš li se mora ili severnih snegova, zaželiš li se planina, jezera ili pustinja,
samo zažmuri u svet,
ne odmotavaj omot vida,
i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

Miroslav Antić

_______________________________________________________________________________________________

MOJE VREME U LAZAREVOJ PEĆINI – 1.deo…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Nakon ponovnog uredjenja po projektu  Dr.Radenka Lazarevića,Lazareva pećina kod  Bora, posle nekoliko godina otvorena je za turističke posete.

Ovaj speleološki i arheološki dragulj Srbije konačno je uključen u turističku ponudu opštine Bor i Srbije sa perspektivom da postane značajan turistički motiv, kako zbog sopstvene tako i zbog atraktivnosti šireg i užeg područja.

Lazareva pećina se nalazi na istočnom obodu Južnog Kučaja, na izlazu iz fascinantnog Lazarevog kanjona (Uredbom Vlade RS stavljen pod zaštitu kao „spomenik prirode“ 1. karegorije).

Predstavlja jedinstven prirodni fenomen, koji se formirao u krečnjačkom humu Pripor visokom 55 metara. Spada u grupu izvorskih objekata- na svega sedam metara ispred ulaza u pećinu nalazi se jako kraško vrelo.

Pećina je sastavljena iz 2 nivoa kanala: starijeg suvog fosilnog i mladjeg rečno aktivnog.

Ukupna dužina ispitanih kanala iznosi preko osam km. a za turističko razgledanje uredjeno je oko 1.000 m.  

Pored velelepnih dvorana, pećinskih hodnika i ukrasa ova pećina je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Srbiji, što je potvrdjeno rezultatima detaljnih arheoloških istraživanja, kao i jedno od najznačajnijih staništa slepih miševa (24 od registrovanih 27 vrsta na Balkanskom poluostrvu).

Saobraćajna dostupnost Lazareva pećine  je relativno dobra (do same pećine vodi asfaltni put) iz svih pravaca. Od Bora je udaljena 24, Beograda 235, Niša 186, Zaječara 35, Donjeg Milanovca 100 km.

-Ulaznica-200,00 dinara,

Tekst i foto: B. Stanković

____________________________________________________________________________________________

MOJE VREME U MANASTIRU „SVETI ROMAN“…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

tamoiovde-logo

Čitali ste roman Lava Tolstoja „Ana Karenjina“ ? Siguran sam da ste.

Ako jeste, mora da vam je u sećanju ostao lik grofa Vronskog. Inspiracija Tolstoju za ovaj književni lik bio je ruski plemić, pukovnik- Nikolaj Rajevski, koji  je, kao dobrovoljac za vreme srpsko-turskog rata, 21. avgusta 1876.godine- poginuo u Srbiji.

Tragom tih saznanja krenuo sam u predele južnomoravske.

Između Ražnja i Đunisa, nedaleko od reke Južne Morave, u lepoj, šumovitoj uvali, kroz koju protiče bistra rečica, smestio se jedan od retkih manastira koji vode poreklo iz tako duboke prošlosti- sveti Roman.

dsc04692Manastir je podignut nad grobnicom Prepodobnog Romana, velikog iscelitelja i čudotvorca iz 9. veka. Kao učenik čuvene ohridske škole sv.Klimenta oko 888. godine, sa bratom Nestorom uputio se u Moravsku dolinu.Ovde, na ovom mestu živeo je, širio hrišćanstvo na slovenskom jeziku i posvećivao srpski narod.

Tu se i upokojio a svete mošti nalaze se u grobnici ispod kapele koja je uzidana u manastirski hram.

Sv.Roman je u narodu bio i ostao čuven kao veliki svetac koji isceljuje mnoge, pa i najteže duševne bolesti.I danas, ispod zvonare sazidane 1852.g.u manastirskoj porti postoji prostorija u kojoj su smeštani teški duševni bolesnici za vreme lečenja.

U neposrednoj blizini manastira je izvor celebne vode, koju narod obilato koristi za lečenje svojih bolesti i nemoći.

U vremena burna i teška, manastir je bio lečilište, ali i prosvetni rasadnik-u manastirskoj školi za vreme turske vladavine obrazovani su mladići za buduće sveštenike, narodne učitelje, monahe..

Manastir je za vreme Prvog srpskog ustanka bio dom za stotinu ratnih siročadi dovednih iz beogradskog Doma svete Jelene, a od 1919.do1923.godine u manastirskoj zgradi radila je osnovna škola za decu iz obližnjih sela i to o manastirskom trošku.

Kult i veliko poštovanje ovog sveca i ovog mesta traju kroz sva vremena-do današnjih.

Nije ni čudno što je Nikolaj Rajevski, taj hrabri čovek, posle pogibije na srpskoj zemlji, sahranjen ovde, u porti manastirskoj. Grobno mesto obeleženo je spomen pločom i cvećem.

Telo je preneto u Rusiju, ali predanje kaže da mu je srce zauvek ostalo ovde.

Tekst i foto: Bora Stanković

_______________________________________________________________________________________________________________

MOJE VREME NA SVETIONIKU SRBIJE- AVALSKOM TORNJU…

TAMOiOVDE_________________________________________________

Prvi put, kao osnovac sa neopisivom znatiželjom, oduševljenjem ali i strahom popeo sam se na Avalski toranj. Doživljaj koji nisam zaboravio.

Kasnije, u godinama mojim zrelim, toranj sam doživljavao ne samo kao građevinsku atrakciju, kao simbol Avale i Beograda, bio je za mene- Svetionik Srbije.

A onda je došla godina bezumlja i srama. 1999.

U noći (mrak, tama ?) 29. aprila, te, za čovečanstvo sramne godine, nečiji civilizovani prsti su pritisli neku dugmad, naciljavši pre toga, u telo tornja- ne bilo gde i ne slučajno.

dsc06147Dva „civilizacijska i pametna“ projektila pogodila su noge gorostasa – veličantvene stubove , simbole srpskog tonošca za sedenje.

Nestao je toranj u prahu i pepelu. Činilo se zanavek.

Deset godina nakon toga, često prolazeći autoputem, pogled ka Avali bio je prazan. Kao da ni Avale bilo nije. Osećaj tuge, bola, gorčine i besa- istovremeno.

Ali, kao iz bajke, ove 2010. godine, srpski fenix, izrastao je iz pepela.

Evo me opet, 10. oktobra ove godine, na 193. metru visine, na vidikovcu novog tornja, arhitektonskog i građevinskog čuda, simbola snage, inata i civilizacijskog odgovora zemlje Srbije.

Sa skoro nekontrolisanim emocijama, vidim kao na dlanu  Beograd, Šumadiju, Vojvodinu…

A on- „svetionik i orjentir srpski“, vinuo se u plavetnilo neba, sa svojih 204,57 metara visine, onako vitak, uspravan, stamen, stojeći čvrsto na svojim nogama i kao da prkosno poručuje svojim ubicama: Ja opet uspravno stojim na istom mestu na kojem ste me mučki streljali, raskomadali u prah i pepeo pretvorili .

Ako potisnem emocije, neophodno je prezentovati i sledeće činjenice.

image0360Orginalni, prethodni, srušeni toranj na Avali, građen je od 1961. do 1964. godine. Kada je gradnja završena, sa svojih 202,8 metara bila je to najviša građevinska struktura na Balkanu. U rad je pušten 1965.godine.

Arhitekte Uglješa Bogunović, Slobodan Janjić i konstruktor akademik Milan Krstić, osmislili su i realizovali građevinsko remek delo. Bio je to jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednostranični trougao, već pominjanog simbola srpskog-tronošca.

Ugrađeno je 4.000 tona armiranog betona. Samo antenski stub montiran na vrhu tornja visine preko 60 metara bio je težak 25 tona!

Pri naletima košave „telo“ tornja povijalo se do jenog metra, a mogao je da odoli zemljotesu do 9 stepeni Merkalijeve skale.

Voljom, upornošću i ljubavlju institucija, pojedinaca i građana Srbije, gradnja „novog tornja“ završena je 2009. a na radost svih nas (nadam se) u rad je pušten ove, 2010. godine.

Trebaju li vam koordinate ili putokaz za Svetionik srpski?

Siguran sam- ne.

Oktobar, 2010.

Tekst i foto: Bora Stanković

_____________________________________________________________

 

MOJE VREME U BANJI KOVILJAČI…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________

Ima li nade da  vrata ove prelepe vile u Banji Kovailjači budu ponovo otvorena i  da se u njene sobe usele turisti?

Tužna slika iz ove nadaleko poznate Kraljevske Banje, smeštene ispod planine Gučevo, nedaleko od Loznice, skoro na samoj obali Drine.

Jedan od najlepših banjskih parkova u Sbiji, lepo  je uređen.

Na jednoj od klupa sedeo je dečak Mile, prolaznicima prodavao grožđe, ali usput se i sam sladio. Rado se slikao i ponudio me grožđem.



Lepše detinjstvo, maleni Mile-  prijatelju !

Tekst i foto: Bora Stanković



MOJE VREME U BRANKOVINI…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________________________________________________________

Divan septembarski dan. Odličan put Valjevo – Šabac. Na 11. kilometru od Valjeva, skretanjem levo, ulazim u Brankovinu. Znamenito  srpsko mesto.

Brankovina-jedinstvena ambijentalna, kulturna i istorijska celina. Neponovljiva, po „zračenju“ tišine, mira ,svežeg i opojnog vazduha koji struji niz dolinu reke, spuštajući se sa okolnih šumovitih brda… po osobama koje tamo  znam i danas želim da sretnem.

Na ulazu u dvorište škole isijava pojava i ličnost g-đe Cane, nekadašnjeg profesora a danas stručnog vodiča kompleksa u Brankovini. Njen širok osmeh i srdačnost, gospodstveno vladanje – teraju vas da je smesta zavolite . Kao i Brankovinu.

A Brankovina – rekoh, znamenito mesto.

Po istorijskim ličnostima, njihovim spomenicima i zadužbinama…

Brankovina je „izrodila“ jednu od najpoznatijih srpskih porodica, porodicu Nenadovića: Knez Aleksa, Vojvoda Jakov, Prota Mateja, putopisac i književnik Ljuba… Sve sami Nenadovići.

Ovde je Desanka odrastala, naučila da piše i čita, radovala se, tugovala, volela… I kad je otišla, redovno se vraćala.

I kad je poetesa-kraljica postala i kad je poslednje ovozemaljske korake hodala.

U bajkovitom Crkvenom dvorištu, sa desne strane reke, dominira crkva Svetih Arhanđela, zadužbina Prote Mateje, podignuta 1830.g.

Pored crkve sveti grobovi. I ne samo Nenadovića. Nešto dalje u najsenovitijem delu dvorišta, ispod ogromne krošnje drveta-Desankin grob. Nema spomenika, nema mermera, nema biste…

Humka, krst , cveće i klupa na kojoj je Desanka odmarala, naročito pred kraj svoga Života.

Jednostavnost i skromnost ushićuju.

Sa druge strane reke nekadašnje školsko dvorište.U dvorištu dve školske zgrade, koje su danas muzeji .

U staroj školi koja je podignuta 1836. godine, nalazi se izuzetna postavka koja svedoči o razvoju školstva u Srbiji u 19.veku.

Druga školska zgrada „Desankina škola“, datira s početka 20. veka i u njoj je kao dete učitelja živela i učila Desanka Maksimović. Muzejaska postavka je njoj i posvećena.

Pri dnu dvorišta orginalan srpski vajat.

Nastavak doživljavanja Brankovine- posle ispijanja kafe, hladne vode sa kockama šećera i druženja sa dragim osobama.

Tekst i foto : Bora*S

TRAGOM “PUTOKAZA”

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________

U čudesnoj Srbiji evo nam još jednog “projekta“ vrednog pažnje.

Ne, nije u Banjskom polju.Tamo bejahu Putokazi. Oni su nas i odveli u novu „zonu”.

Opština Knjaževac, na putu Knjaževac – Pirot, selo Gornja Kamenica. U samom centru sela odavno podignuta spomen česma. Da podseća na ljude,vremena minula a žedne napoji.

Ali pobogu, kad je već tu, zašto ne bi bila “multifunkcionalna”, zapitao se još jedan maštovit idejni projektant, zasukao rukave i “aplicirao”. Potom je pobednik na tenderu – izvođač  radova, na spomenik nadogradio banderu. Na vrhu bandere, električni vod , na vod priključak, na priključak- naravno sijalica.

Rezultat projekta impresivan: osvetljen krajolik, hladna voda, svež vazduh sa Stare planine…

Ne mora se voda piti samo „po mesecu”.

A spomenik i njegova  zaštita?

Autor: Bora Stanković


GEOLOŠKA STAZA „BRESTOVAČKA BANJA“

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________

Prirodna bogatstva i potencijali na teritoriji opštine Bor su izuzetni i poznati: velelepni geomorfološki oblici , visoravni, vrhovi, rečni ponori i kras Dubašnice, grandiozni kanjoni, hodnici i dvorane zlotskih pećina, zaravni i visovi Stola, Malinika, Gornjanske visije, te Malog i Velikog krša, šumski komleksi Crnog vrha, vulkanske kupe, termalni izvori…

Tom dugačkom spisku  prilika je da pridodamo i četiri  izdvojena geološka profila, sa kojih stručnjaci „čitaju“ geološku istoriju-evolucioni razvoj od stvaranja čvrste Zemljine kore do danas o kojima šira javnost skoro i da nema saznanja.

Ovi izdvojeni profili locirani su na kraćem rastojanju  duž puta Bor –Bresrovačka banja i predstavljaju tkzv. geološku stazu „Brestovačka banja“.

Orjentacione koordinate profila prema Google Earth programu  su:

Profil 1. (duž puta kod brestovačke raskrsnice),

Profil 2 .(duž puta ispod naselja Banjsko polje),

Profil 3. (na ulazu u Brestovačku banju).

Profil 4. (napušteni kamenolom na Borskom jezeru).

Izdvojeni profili su najbolje izraženi u geotektonskoj jedinici, izgrađeni su u najvećoj meri od stenskih naslaga formacije andezit-bazalta Crne reke i podređeno stena formacije andezita Šarbanovca.

Stene formacije andezit- bazalta Crne reke mogu se podeliti na primarne vulkanogene tvorevine i resedimentovane vulkanoklastične naslage.

Na osnovu ovih nalaza, stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije pristupili su pripremi dokumentacije ovog prirodnog dobra za uspostavljanje prethodne zaštite.

Za uspešnu realizaciju ovog plana, što je pre svega u interesu opštine borske, neophodna je puna saradnja Zavoda i nadležnih subjekata i pojedinaca iz lokalne samouprave.

Rezultat ovog posla bi, pored zaštite ovih prirodnih dobara bio i taj, što bi borska opština  dobila nove atraktivne lokalitete koji bi bili predmet naučnih, stručnih i turističkih interesovanja  i poseta.

Molim?

Tekst i fotoBora  Stanković

ČUDESNA SRBIJA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________

Srbija rekama, planinama, jezerima i stranputicama…

Fotomonografija Dragana Bosnića

ČUDESNA SRBIJA

Putovanje neki shvataju kao način da se predje rastojanje od jedne do druge tačke što je moguće brže i udobnije. Fotomonografija ČUDESNA SRBIJA Dragana Bosnića nudi nesto sasvim drugo. Ona otkriva Srbiju više stramputicama, puteljcima i kozijim stazama kroz prostor, vreme i snove. Slike koje majstor svog zanata i veliki hodoljubac prenosi na stranice knige nisu ni plod bujne maste, ni fotošopa! U koricama je gotovo sva lepota jedne nevelike zelje.

To je poziv da otkrijete jedinstveni svet prirode, velike umetnice i najvećeg stvaraoca, bilo da ste rodjeni pod ovim nebom, ili u Srbiju dolazite sa strepnjom i predrasudama. Knjiga je zapravo spoj prirodnih lepota, bogatog kulturno-istorijskog nasledja, čudne igre svetlosti i senki, ali i poetskog bića ljudi koji u Srbiji žive. Ako knjigu uzmete kao vodič za putovanje po ovoj zemlji, siguran sam da ćete je razumeti, zavoleti je i vraćati joj se.

Dragan Bosnić ne šeta Srbijom, on istražuje, osvaja, pokazuje lepotu i tajnu čekajući strpljivo kao lovac u zasedi da naidje pravi trenutak i tad nastane Vodeni prag na kraju Budžaka na Staroj planini ili let orla iznad krivudavog Lima…

Autor kao da želi da nam pokaže da sve ono što ljudska ruka dotakne gubi svoju autentičnost i draž još nedovoljno otkrivenog, pa nema puno gradova i naselja.

O njima će govoriti neka druga knjiga koju priprema isto Mladinska knjige Beograd”. A u ovom izdanju ”… kroz 100 krajeva neponovljivog ambijenta, prirodnih retkosti i jedinstvenog kulturnog nasleđa promiču obični ljudi na svakodnevnim poslovima, čuju se njihove priče i verovanja, mirišu njihova jela, opijaju njihova pića, vide se aktivnosti kojima ispunjavaju dane odmora.

U čudesni album od 770 fotografija koje su stale na 528 stranica, Srbija je doživljaj neponovljiv! “ (*navodi se na koricama Knjige)

Kniga ima skoro duplo više strana nego što je izdavač u početku planirao. Slike su tako veličanstvene da pobude maštu da budete na mestu gde su one nastale, pa i pomisao da su proizvod fotomontaže. Slike jesu stvarne, kao i mesta koja su zabeležena, a koje su obišli autor., kao i Rozana Sazdić, koautor knjige.

Bora Stanković je preneo priče iz Lazarevog kanjona i Borskog Stola – mestagde odzvanja tišina. Ono što je ipak potka Čudesne Srbije je tekst – pitak, bridak, a informativan i slikovit. On golica. Priče izazivaju pažnju, svaka je drugačija, a opet su povezane i vode kroz čudesne predele kojima naša zemlja obiluje.

Jedina “mana” ove knjige, je što u nju nisu mogle stati ni sve priče ni slike, iako je teška preko 3,5 kg. Najlepše je što o Srbiji nije sve napisano kaže Dragan Bosnić. “ postoje delovi Srbije koje obiđete mnogo puta i svaki pit ste ubeđeni da još sada dolazite tu i da više nema šta ni da se vidi ni da se čuje. A onda vas domaćini isprate s nagoveštajem nove priče i novog čuda koje niste videli…”

http://www.kudanaodmor.com

_________________________________________________________________________________________________