BALKANAC…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________

BALKANAC

Ne stidim se što sam,
kako vi velite,
varvarin sa Balkana,
tla prljavštine i bure.
Čujte sad,
i kod nas ima neke
vama nepoznate kulture.

Vi prvo ispitujete i sumnjate,
daleki ste i od rođenih sinova,
za trpezu svoju
ne posadite svakog tuđina;
vi možete da pijete
a da svakom ne pružite
čašu vina.

A kod nas su još stari običaji grubi:
mi puštamo svakog pod svoje sleme,
kod nas se još i s namernikom ljubi,
kod nas se podvizi zbog gostoljublja čine;
kod nas svaki čovek ima
čitavo pleme
prijatelja i rodbine.

Vi, doista, imate
nekoliko miliona Hristovih kipova,
na svakog čoveka po jednoga,
imaju ga drumovi i polja, apsane i škole;
a kod nas, kad ljudi veruju u Boga,
u sebi ga nose,
i tiho mu se,
skoro u snu, mole.

Vi, istina, za svaki kut života
imate sprava i mašina,
sve ste sračunali i sve znate;
izumi su vaši za divljenje;
a mi još imamo starinske alate,
ali sve je kod nas još zdravo
i prirodno kao glina:
i umiranje, i rađanje, i življenje.

Vi imate čitave zbirke
pravila i nauka o slobodi,
o svemu se kod vas piše i pripoveda;
ali mi i po nepisanim zakonima
slobodno živimo
i nekog prirodnog držimo se reda,
slično ognju, vetru, i vodi.

Kod vas je, zbilja, sve tačno propisano,
kako se jede, govori, oblači;
a mi, kad govorimo, vičemo
i mašemo rukama,
i čorbu glasno srčemo,
i u rukavicama smo kao na mukama.

Sve je kod nas zaista prosto:
obuću nosimo od svinjske kože,
puno je kod nas seljačkih
navika i stvari;
i kraljevski preci naši
doista su bili govedari.

Narod naš, zbilja, u gnevu može da kolje,
ruši i pali;
ali mi nismo oni što smišljeno tlače,
mi ne smatramo da je svet celi
naše polje;
mi ne bismo podneli
ni urođenik prašumski da zbog nas plače;
duša nam je prostrana,
iako smo brojem mali.

Desanka Maksimović

VRANJANCIMA PADEŽI NE TREBAJU…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________

U Vranju uglavnom saglasni da „razni nepotrebni padeži i drugi marifetluci – nesu od koris’“

Imamo mrzlu ribu“, „Stan na prodaji“, „Hleba po staru cenu“… poruke su koje u Vranju mogu da budu čudne samo onima koji nisu odavde. Vranjancima je, pak, sve potaman, jer ionako „razni padeži i drugi marifetluci nesu od nikakav koris’“.

Čak ni kad je jedna prodavačica na svom kiosku svojevremeno napisala: „Nemam himen“, podrazumeva se bez navodnika, zareza, velikih i malih slova, svima je sve bilo jasno. I dok su se retki došljaci zgražavali nad devojčinim moralom, a neki, bogami, i divili otvorenoj ponudi dotične, „domaćima“ je sve bilo jasno. Znali su da misli na sličice popularnog crtanog junaka Hi-mena o koje su se klinci u to vreme otimali, a njoj je prosto dosadilo da svakome odgovara na pitanje: „Imate li Hi men?“

Vranjanci uopšte nemaju dilemu da su svi ti padeži, konjjugacije i deklinacije višak i da se sasvim lepo može snaći i sa jednim padežom. U čuvenom „priručniku za strance“ – „Vranjski bez muku u 25 lekcije“ – nalazi se i lekcija o padežima. U njoj Vranjanci apeluju na državu da „pristupi novoj izmeni pravopisa u duhu vranjskog jezika gde sve imenice imaju jedan padež, retko dva, a sasvim izuzetno tri“.

Nominativ – Toj si je Vranje, genitiv – Toj je razglednica od Vranje, dativ – Idem prema Vranje, akuzativ – Vidim Vranje, vokativ – Oj, Vranje, instrumental – S Vranje što još može da se poredi, i lokativ – Što još ima u Vranje.

U lekciji još piše da se isto menjaju i London i Pariz i Beograd, i da „tu nema razlika zbog goleminu i silinu“.

A da padeži stvarno mogu da unesu pometnju Vranjanci nude i praktičan primer. Jedan ovdašnji im je prepričavao nezgodu svog druga iz vojske, nekog Šumadinca. Piše žena Šumadincu, obaveštava ga da se porodila, da je dobro, i na kraju mu kaže: „Pozdravljam te s Branislavom“.

Jadničak je bio u dilemi da li je dobio ćerku ili sina, pa je morao da sačeka sledeće pismo da je razreši. A Vranjanac mu kaže: „Eto, vidiš kako je glupo s tija vaši padeži. Da je meni moja žena pisala rekla bi „pozdravljam te s Branislava ili pozdravljam te s Branislavu i odma’ bi ja bio načisto da l’ je muško il’ žensko“.

Jedna od zanimljivijih lekcija je i množina imenica koja se u priručniku zove „Mlozina“. U Vranju neki posao mogu da urade dva čoveka, ali i pet čoveka. Ako je baš nešto teško i svih 15 čoveka, a niko neće da zameri ako ga završe i 15 čoveci. Na zlobne komentare da u Vranju nema ljudi, Vranjanci kažu da to nije važno. Bitno je da se radi i posao završi.

E baš rečenicu iz naslova ćete da čujete kad vam Vranjanac saopšti da vam je završio neki posao. Doduše, glagol onoditi možete čuti i kao zamenu za hodati, smejati se, ići, raditi, uraditi, zaraditi, prevariti, čak i – voditi ljubav. Po vranjskoj gramatici spada u kategoriju takozvanih univerzalnih glagola. Kad šta znači zavisi od konteksta, a koji „stranci“ definitivno ne mogu da prepoznaju. Ali zato se Vranjanci savršeno snalaze i ne haju što ih pola Srbije ne razume.

PRIRUČNIK VEOMA TRAŽEN

Autor priručnika „Vranjski bez muku u 25 lekcije“ je Radmilo Milovanović Čaplja, vranjski advokat. Njegovi saveti za učenje vranjskog objavljeni su posthumno u izdanju „Vranjskih knjiga“. Na sajmu knjiga u Beogradu ovo je jedna od njihovih najprodavanijih knjiga i do sada je imala nekoliko izdanja.

JA VIKAM DA SE VIKA

„Svi mi vikav da ja vikam vika, a ja vikam da se vika vika – kaže“. Ne postoji Srbin severno od Niša koji bi to mogao da prevede, ali će zato malo ko južno ostati zbunjen pred ovom rečenicom. Njen „prevod“ na srpski glasi: „Svi mi kažu da ja kažem vika, a ja kažem da se vika kaže – kaže“.

Vikati takođe spada u grupu univerzalnih glagola i znači i govoriti, reći, kazati, ali i vikati. Šta kad znači zavisi, naravno, od konteksta.

Izvor: V. Novosti

____________________________________________________________________________________________

MOJE VREME NA KRSNOJ SLAVI PORODICE DODIĆ…

SVETI NIKOLA se proslavlja 19. decembra. Srpske porodice, koje ovog svetitelja smatraju svojim zaštitnikom, na ovaj dan proslavljaju svoju krsnu slavu i u krugu najbližih slave Svetog Nikolu.

Sveti Nikola je pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi, branio Likiju i ostale gradove od ratnih opasnosti i nesreća. Smatra se zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpopularnijih Svetaca. U cilju sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira. Na pravoslavnim ikonama Sveti Nikola se najčešće predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci.




OSUMNJIČEN SAM ZA…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su početak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

M.Antić


MOJE VREME U „TORLACI“

tamoiovde-logo

Nekako mi se „omilio“ Knjaževac poslednjih meseci. Često bivam TAMO.  S razlogom. Pored ostalih, evo  još jednog  -„TORLACI “

Po tmurnom, no prijatnom danu,  putem iz  Zaječara ka Knjaževcu, posle mesta Minićevo, skrećem levo, ka selu Jakovac.

Na nekoliko stotina metara od puta, u šumovitoj kotlini Grbulovačkog potoka, stručno i arhitektonski lepo za čula, “ušuškano“ niz objekata, koji čine turističku celinu pod nazivom ETNO KUĆA „TORLACI“.

Konaci, kujna, restoran, sala za stručne skupove, kafe-klub, bunar, pečenjara, “jezerce sa ostrvcetom“, natkrivena ugostiteljska bašta, uređeni travnjaci i smisleno unaokolo raspoređeni starinski predmeti i oruđa…

Iz kujne po želji gosta: razna pečenja, gulaš, jela od divljači, kavurma, čvarci, gibanica…

Taman posla da  ljubitelji dobre kapljice ostanu uskraćeni za doživljaj. Nadaleko su poznata knjaževačka vina i rakije.

Kada se dobro okrepite, odmorite, možete u rekreativnu šetnju, lov, ribolov, na planinarenje, a ako pak volite da obilazite atraktivna mesta, u neposrednoj blizini su Babin zub, Suvodol, Etno muzej Ravna, Gamzigrad, Sokobanja, Rtanj…

Ne, nije ovo marketing – ovo je moja impresija koju delim OVDE.

Autor: Bora Stanković

___________________________________________________________________

 

I ORGINALNO I KREATIVNO…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Nastavi li ovako Lenka Matić, „okupiraće“ mi i TAMO i OVDE. 

I neka. Žena talentovana,  keativna…  i –  tačka.

Naime, još  je njena izložba „Mačkasto“ u trendu, a evo u četvtak, 25.novembra na 3. Izložbi suvenira i turističkih publikacija, koja je organizovana u Leskovcu, njena umetnička kreacija suvenira „Borski rudar“ proglašena je za „najorginalniji suvenir“. I to ubedljivo u konkurenciji više od 300 suvenira iz Srbije i Makedonije.

Velike zasluge za ovaj uspeh pripadaju i Turističkoj organizaciji „Bor“ koja je kao oficijelni izlagač na pomenutoj izložbi, prepozala vrednost „Rudara“ i delegirala ga kao svog predstavnika.

baner-to-borJoš jedno izuzetno priznanje sa ove izložbe pripalo je borskoj Turističkoj organizaciji. U kategoriji „Promotivni turistički film“, osvojena je specijalna nagrada za „doprinos u kreativnosti“. Ovo je zaslužila zaista fantastična filmska priča  „Zelena magija istočne Srbije“, koju su  zajednički uradili JP ŠRIF Bor i TO „Bor“. Vredno je pomenuti i ko su zaslužni „kreativci“ ovog filma, koji razbija stereotipnu sliku o Boru i njegovoj okolini. To su novinar Zlatja Marković, snimatelj Bajram Salijević i moja malenkost.

Autor:Bora Stanković

_____________________________________________________________________________________________________

PRODAJE SE PRIJATELJ!

tamoiovde-logo

U lokalnom listu
od pre dva tri dana,
videh čudan oglas ja,
čudno, da:
„PRODAJE SE PRIJATELJ!“.
Prošao je mnogo,
kvario se lako,
trožio je puno, da,
i zato sad:
prodaje se prijatelj…

Prodaje se prijatelj polovan,
vrlo hitno!
Nije posebno učen ni školovan,
zar je to uopšte bitno?
Prodaje se friend!
Da, čudno, znam, ali prodaje se friend…
Nekad prodaš kuću,
ili stari klavir,
ili jutro zemlje, da,
al’ kako to:
„Prodaje se prijatelj!“?
Prodaj ga na crno,
daj ga ipod cene.
Trampi ga za nešto, da,
al’ bez tog:
„Prodaje se prijatelj!“…
Prodaje se prijatelj polovan,
vrlo hitno!
Nije posebno učen ni školovan,
zar je to uopšte bitno?
Prodaje se friend!
Da, čudno, znam, ali prodaje se friend…
Prodaje se friend!

Đ. Balasevic 


 

UVEK JE TAKO- SA ZATVORENIM STVARIMA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

TAJNA

Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek sporazume sa svojom mišlju.
Nekakva groznica uobrazilje.
Čarolija.
Trag koji se već dogodio unapred.
Sećam se svoje prve školske torbe.

Nisam žurio da je otvorim.
Dugo sam je posmatrao, obilazio oko nje i zamišljao u njoj obilje neobičnih stvari.
I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima.
Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra.
Uvek je tako sa zatvorenim stvarima.
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija, jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči.
I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.
Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi, unutra, u skladištima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa.
A unutra, u nama, kipe orijaška sunca.
Sve se to događa zato što nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek postojati u našim drugim životima.
I ne kvarimo ga kao igračku, da otkrijemo čime voli.
I ne kvarimo ga da vidimo čime se boji i čime sanja.
Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih potražiš u travi.
Ne sakupljaj ih po šumama i ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oči.

Bar ti znaš da se igraš žmurke.
Uhvati ih u letu i sve će u tebe duboko otkotrljati.
Zaželiš li se mora ili severnih snegova, zaželiš li se planina, jezera ili pustinja,
samo zažmuri u svet,
ne odmotavaj omot vida,
i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

Miroslav Antić

_______________________________________________________________________________________________

MOJE VREME U LAZAREVOJ PEĆINI – 1.deo…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________

Nakon ponovnog uredjenja po projektu  Dr.Radenka Lazarevića,Lazareva pećina kod  Bora, posle nekoliko godina otvorena je za turističke posete.

Ovaj speleološki i arheološki dragulj Srbije konačno je uključen u turističku ponudu opštine Bor i Srbije sa perspektivom da postane značajan turistički motiv, kako zbog sopstvene tako i zbog atraktivnosti šireg i užeg područja.

Lazareva pećina se nalazi na istočnom obodu Južnog Kučaja, na izlazu iz fascinantnog Lazarevog kanjona (Uredbom Vlade RS stavljen pod zaštitu kao „spomenik prirode“ 1. karegorije).

Predstavlja jedinstven prirodni fenomen, koji se formirao u krečnjačkom humu Pripor visokom 55 metara. Spada u grupu izvorskih objekata- na svega sedam metara ispred ulaza u pećinu nalazi se jako kraško vrelo.

Pećina je sastavljena iz 2 nivoa kanala: starijeg suvog fosilnog i mladjeg rečno aktivnog.

Ukupna dužina ispitanih kanala iznosi preko osam km. a za turističko razgledanje uredjeno je oko 1.000 m.  

Pored velelepnih dvorana, pećinskih hodnika i ukrasa ova pećina je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Srbiji, što je potvrdjeno rezultatima detaljnih arheoloških istraživanja, kao i jedno od najznačajnijih staništa slepih miševa (24 od registrovanih 27 vrsta na Balkanskom poluostrvu).

Saobraćajna dostupnost Lazareva pećine  je relativno dobra (do same pećine vodi asfaltni put) iz svih pravaca. Od Bora je udaljena 24, Beograda 235, Niša 186, Zaječara 35, Donjeg Milanovca 100 km.

-Ulaznica-200,00 dinara,

Tekst i foto: B. Stanković

____________________________________________________________________________________________

MOJE VREME U MANASTIRU „SVETI ROMAN“…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

tamoiovde-logo

Čitali ste roman Lava Tolstoja „Ana Karenjina“ ? Siguran sam da ste.

Ako jeste, mora da vam je u sećanju ostao lik grofa Vronskog. Inspiracija Tolstoju za ovaj književni lik bio je ruski plemić, pukovnik- Nikolaj Rajevski, koji  je, kao dobrovoljac za vreme srpsko-turskog rata, 21. avgusta 1876.godine- poginuo u Srbiji.

Tragom tih saznanja krenuo sam u predele južnomoravske.

Između Ražnja i Đunisa, nedaleko od reke Južne Morave, u lepoj, šumovitoj uvali, kroz koju protiče bistra rečica, smestio se jedan od retkih manastira koji vode poreklo iz tako duboke prošlosti- sveti Roman.

dsc04692Manastir je podignut nad grobnicom Prepodobnog Romana, velikog iscelitelja i čudotvorca iz 9. veka. Kao učenik čuvene ohridske škole sv.Klimenta oko 888. godine, sa bratom Nestorom uputio se u Moravsku dolinu.Ovde, na ovom mestu živeo je, širio hrišćanstvo na slovenskom jeziku i posvećivao srpski narod.

Tu se i upokojio a svete mošti nalaze se u grobnici ispod kapele koja je uzidana u manastirski hram.

Sv.Roman je u narodu bio i ostao čuven kao veliki svetac koji isceljuje mnoge, pa i najteže duševne bolesti.I danas, ispod zvonare sazidane 1852.g.u manastirskoj porti postoji prostorija u kojoj su smeštani teški duševni bolesnici za vreme lečenja.

U neposrednoj blizini manastira je izvor celebne vode, koju narod obilato koristi za lečenje svojih bolesti i nemoći.

U vremena burna i teška, manastir je bio lečilište, ali i prosvetni rasadnik-u manastirskoj školi za vreme turske vladavine obrazovani su mladići za buduće sveštenike, narodne učitelje, monahe..

Manastir je za vreme Prvog srpskog ustanka bio dom za stotinu ratnih siročadi dovednih iz beogradskog Doma svete Jelene, a od 1919.do1923.godine u manastirskoj zgradi radila je osnovna škola za decu iz obližnjih sela i to o manastirskom trošku.

Kult i veliko poštovanje ovog sveca i ovog mesta traju kroz sva vremena-do današnjih.

Nije ni čudno što je Nikolaj Rajevski, taj hrabri čovek, posle pogibije na srpskoj zemlji, sahranjen ovde, u porti manastirskoj. Grobno mesto obeleženo je spomen pločom i cvećem.

Telo je preneto u Rusiju, ali predanje kaže da mu je srce zauvek ostalo ovde.

Tekst i foto: Bora Stanković

_______________________________________________________________________________________________________________