I ORGINALNO I KREATIVNO…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

Nastavi li ovako Lenka Matić, „okupiraće“ mi i TAMO i OVDE. 

I neka. Žena talentovana,  keativna…  i –  tačka.

Naime, još  je njena izložba „Mačkasto“ u trendu, a evo u četvtak, 25.novembra na 3. Izložbi suvenira i turističkih publikacija, koja je organizovana u Leskovcu, njena umetnička kreacija suvenira „Borski rudar“ proglašena je za „najorginalniji suvenir“. I to ubedljivo u konkurenciji više od 300 suvenira iz Srbije i Makedonije.

Velike zasluge za ovaj uspeh pripadaju i Turističkoj organizaciji „Bor“ koja je kao oficijelni izlagač na pomenutoj izložbi, prepozala vrednost „Rudara“ i delegirala ga kao svog predstavnika.

baner-to-borJoš jedno izuzetno priznanje sa ove izložbe pripalo je borskoj Turističkoj organizaciji. U kategoriji „Promotivni turistički film“, osvojena je specijalna nagrada za „doprinos u kreativnosti“. Ovo je zaslužila zaista fantastična filmska priča  „Zelena magija istočne Srbije“, koju su  zajednički uradili JP ŠRIF Bor i TO „Bor“. Vredno je pomenuti i ko su zaslužni „kreativci“ ovog filma, koji razbija stereotipnu sliku o Boru i njegovoj okolini. To su novinar Zlatja Marković, snimatelj Bajram Salijević i moja malenkost.

Autor:Bora Stanković

_____________________________________________________________________________________________________

TRAŽIM POMILOVANJE…

tamoiovde-logo

TRAŽIM POMILOVANJE

Za one koji ne umiru na vreme

Za duševno stanje kao od pre pola veka,

za čoveka koji voli starinske ljubavne pesme,

za one koji se prohujalog drže,

koji pišu kako se pisati ne sme,

za ljude koji ne umeju da idu brže, koji zaostaju bar pola koraka,

za one koji ne umiru na vreme, koji boluju od osvrta i rastanaka,

za one koji ne pale i ne žare,

za stare podvige i slave stare,

za one čiji je zavičaj na obalama prošlosti osto,

za njihovo gorko sećanja zadovoljstvo,

za one koji ugašena sunca brane,

koji se sećaju snegova od lane, tražim pomilovanje.

Desanka Maksimović

____________________________________________________________________________________________

„U KOŽU ULAZI MI JESEN“

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________________

JABUKA Jabuka je središnji simbol ljudskog sveta. Svi koji su pokušavali da ovladaju svetom prikazivani su sa jabukom u ruci.

Ona u sebi nosi magnetsku snagu sjedinjavanja, odnosno kako knjiga Postanja kaže, saznanja suprotnosti, dobra i zla.

Sa ljudskim razdvajanjem suprotnosti, gubitkom jedinstva, ona se proširila po celom svetu, da bi i danas čuvala nešto od tajne sloge, koja se uvek na tren pojavi kada jabuku rasečemo na pola da bismo je pojeli.

Šumska jabuka,kiselica

Divlja jabuka, koja je predak skoro svih sorti jabuka , otporno je drvce razgranate krošnje, do 10m visoko. Cveta u aprilu krupnim nežnim cvetovima a u jesen se poznaje po granama svinutim pod teretom gustih niski plodova. Poreklo joj je središnja Azija. Raste u celoj Evroaziji u mnogo podvrsta. Voli sunčane brdske padine, ocedito zemljište bogato krečnjakom. Ima je u listopadnim šumama kraj puteva i na livadama.

Svojim suštinskim bićem divlja jabuka nam pročišćava duh i telo tako što ih oslobadja svega što izaziva netrpeljivost, odvratnost i beznadje. Uz njenu pomoć možemo uspostaviti osećaj za meru i naslutiti snagu prirodnosti koju smo izgubili. Pitome jabuke su „veštačke tvorevine“-one su klonovi utvrdjenih sorti, genetski jednaki, i zato su unutar sorti, ujednačene po ukusu i veličini.

Divlje jabuke kao i ostalo divlje voće ,prirodno se polno razmnožavaju i zato je svako drvo jedinstveno. Plodovi su im mali, do 2 cm u prečniku, ali mnoga stabla imaju i krupnije plodove, jer su delimično ukrštene sa pitomim sortama. Divlje jabuke čuvaju snagu i izdržljivost koje su kultivisane jabuke izgubile.

Tvrde su , otporne i nakisele (otud kiselice), ali čast je i zadovoljstvo jesti plodove tako otpornog i postojanog optimizma. Beru se u jesen, kada su potpuno zrele, i za zimu se čuvaju u slami. Kada tako odstoje omekšaju i budu veoma ukusne. Nekada su ih po selima pekli u rerni i jeli sa medom kao poslasticu ili bez meda kao lek za pokvaren stomak. Mogu se seckane ili rendane sušiti i koristiti za voćne čajeve-same ili izmešane sa sušenim divljim kruškama, šipcima, drenjinama, trnjinama i gloginjama.

Zahvaljujući g-đi  Danici Horvat-autor: Bora Stanković

___________________________________________________________________________________________________________