MOĆ ZAGRLJAJA…

TAMOiOVDE___________________________________________________________________________________________

 Šta se dešava u našem telu prilikom zagrljaja ?

zagrljajJedan iskren zagrljaj dragog prijatelja ili partnera može imati jako snažan uticaj na naše telo . Poput smeha , naučnici su otkrili da i zagrljaji imaju lekovita svojstva. Istraživanja pokazuju da je zagrljaj vrlo efikasan u lečenju raznih fizičkih bolesti , kao i usamljenosti , depresije , anksioznosti i stresa .
U studiji koja je sprovedena na Univerzitetu u Severnoj Karolini istraživači su otkrili da zagrljaji povećavaju nivo hormona ‘ vezivanja ‘ – oksitocina , smanjuju rizik od srčanih bolesti , snižavaju krvni pritisak i nivo sters hormona kortizola .

Kako naše telo reauguje na zagrljaj ?
Prema istraživanju sprovedenom na Univerzitetu u Severnoj Karolini , kada bi se zaljubljeni par zagrlio na 20 sekundi njihovo telo bi značajno povećalo nivo oksitocina , hormona koji se inače najviše izlučuje tokom porođaja ili dojenja . Takođe , i prijateljski je zagrljaj zabeležio značajan porast , ali ne kao ljubavni .
U međuvremenu , nivo kortizola – hormona stresa se značajno smanjila kod žena , kao i njihov krvni pritisak .

Voditelj istraživanja i psiholog dr Karen Greven kaže : “ Podrška partnera se veže uz veće količine oksitocina kod muškaraca i žena . Međutim , važnost oksitocina i njegovi potencijalni kardioprotektivni efekti mogu biti veći kod žena . „
U drugoj studiji vezanoj za zagrljaje koja je provedena u sklopu Nestle Happili Healthi Project – a , učestvovalo je gotovo 60.000 ljudi iz Australije . Na čelu projekta bio je dr Entoni Grant , psiholog na Univerzitetu u Sidneju i Galaki Research – u koji je na kraju studije zaključio :
“ Nauka nam kaže da dodir ima vrlo važan uticaj na telesno i mentalno zdravlje . Dokazano je da dodir snižava krvni pritisak i stopu otkucaja srca , povećava imuni sistem i ublažuje bol . Zagrljaji oslobađaju oksitocin , hormon koji tera ljude da se osećaju sigurno i koji snižava nivo kortizola čime se smanjuje stres, anksioznost i usamljenost . „

zagrljaj1

Pri zagrljajima koji traju više od 20 sekundi naše telo oslobađa hormon koji se zove oksitocin . Ovaj hormon može pomoći u snižavanju krvnog pritiska , smanjiti nivo kortizola – hormona stresa , a takođe se veruje da oksitocin u mozgu može izazvati osećaje zadovoljstva , nežnosti i privrženosti .

Prednosti zagrljaja
Ljudi su očigledno društvene životinje , o čemu svedoči i bezbroj studija koje pokazuju da su oni koji održavaju bliske prijateljske veze , kao i oni koji su u braku , fizički i psihički zdraviji . Istraživanja pokazuju da iskren zagrljaj , u kojem su 2 srca pritisnuta jedno uz drugo , mogu imaju ove prednosti :
– Zagrljaj gradi poverenje i osećaj sigurnosti . To pomaže u otvorenoj i iskrenoj komunikaciji .
– Zagrljaji može instantno povećati nivo oksitocina ( njegove prednosti smo naveli iznad ) .
– Dugački zagrljaji podižu nivo serotonina , hormona odgovornog za dobro raspoloženje i generalni osećaj sreće .
– Zagrljaj jača imuni sistem . On stimuliše timus žlezdu koja reguliše i uravnotežuje telesnu proizvodnju belih krvnih zrnaca .
– Grljenje opušta mišiće i napetost u telu . Takođe , zagrljaji može ublažiti bol .
– Dobar zagrljaj bukvalno smanjuje nivo kortizola – hormona stresa .
– Zagrljaj može instantno poraviti raspoloženje .
– Potpuno je besplatan !

Izvor: pixelizam.com

_____________________________________________________________________________________________________

ZAGRLI, SAD ME JAKO ZAGRLI

_____________________________________________________________________________________________________

Priredio:Bora*S

 

 

SNAGA PRIRODE I ŽIVOTA…

TAMOiOVDE____________________________________________________________________________________

Već više godina muči me čovekovo otuđenje od ljudi i prirode.

Svoje odgovore na ovaj problem pokušavam da nađem u dugim šetnjama kanjonom planinske rečice Kamenice na Divčibarama.Već nekih 20 godina silazim niz njega, posmatram tok reke, kamenje ,okolinu, živi svet. Jednog jutra pođoh niz rečicu i dođoh do kamena koji je poput malog ostrva virio iz vode. Sedoh na njega i izvadih beležnicu da bi u taj mah u useku na kamenu spazio dva mala plava zvončića, udaljena santimetar jedan od drugoga. Upitah se zar je moguće da se tu, makar i na kratko pojavio život.

 I kako je opstao uprkos plahim vodama i žarkom Suncu?

No, ubrzo zaboravih na njih i počeh da zapisujem zapažanja za svoju buduću knjigu Petnaest kilometara niz Kamenicu.

U neko doba Sunce me natera da promenim mesto. Prikupljajući stvari s kamena, ugledao sam sliku koju nikada neću zaboraviti.

Da bi se odbranili od Sunčevih zraka, zvončići su se spojili. Krunica jednog cveta ušla je u krunicu drugog, ova se zatvorila i tako sprečila gubitak vode, zajedničku smrt.

Bio sam toliko opčinjen ovim slučajnim otkrićem da sam ostao kraj rečice da sačekam rasplet.

U smiraj dana, kada se povukla žega i kanjonom Kamenice zastrujao hladan vazduh, krunice zvončića su se otvorile, dva cveta su se razdvojila, a njihova plava boja se vratila. Život je još jednom slavio.

Ovo mi je bilo jedno od najdražih otkrića u kome sam našao novu veru i nadu u snagu prirode i života.

Tekst: Vladimir Ajdačić

Foto: Bora*S