Heviz
Jezero Heviz je sa površinom od 4,44 hektara najveće termalno jezero na svetu.
Nalazi se u Mađarskoj županiji Zala, zapadno od Balatona,udaljeno 8 kilometara od grada Kesthelj.
Tok vode je toliko veliki da se veruje da se kompletna količina vode jezera zameni za jedan dan.
Pošto se veruje da voda jezera ima pozitivne zdravstvene efekte, okolina jezera je prilagođena cvetajućem zdravstvenom turizmu.
Geografija jezera
Jezero je ovalnog oblika i sa svoje severne strane se snabdeva vodom iz dva potoka. Takođe ima svoje sopstvene termalne izvore, na južnoj strani, koji mu daju terapeutske efekte i povišenu temperaturu.
Geografski položaj
Preko leta normalna prosečna temperatura vode se kreće u rasponu od 33-35 °C, u u toplijim danima u rasponu i do 36-38 °C. Preko jeseni i zime prosečna temperatura vode je u rasponu od 24-26 °C. Takođe na jugu je i kanalni odtok kojim višak vode otiče u reku Zala i dalje u Balaton.
Okolne šume na površini od 50 ha, pomažu održavanju mikro klime jezera, tako da svi pozitivni efekti dolaze do maksimalnog izražaja tokom cele godine.
Kupališta jezera
Godine 1972. su vršena naučno istraživačka merenja i po tim podacima, najveća dubina jezera i izvora je 38,5 metara. Krater izvora leži na peskovito-kamenom tlu i širine je od 2-3 metara, dubine 60-80 cm, što daje 35.000 litara vode u minuti sa temperaturom od 39,5 °C.
U istom krateru postoji i drugi izvor, sa zapadne strane, koji opslužuje jezero hladnijom vodom od 26,3 °C. U proseku u jezero putem ovih izvora stiže 10% hladne i 90% tople vode.
Mikroorganizmi jezera
Kupalište jezera, sa druge strane
Flora i fauna jezera su jedinstveni, upravo zbog temperature vode (koja je blago radioaktivna), hemijskog sastava vode (sadrži sumpora u različitim oblicima) i okolne mikro klime.
Bakterije su dominantna životna forma jezera. Najčešće bakterija je termofilna Cijanobakterija, vlaknasta plavo-zelena alga (Oscillatoria princeps, O. tenuis, O. jasoruensis, O. chlorina, Spirulina major). Postoje dve vrste plavo zelenih algi, Pseudanabaena papillaterminata i Pseudanabaena crassa, kojima je jezero Heviz jedino Mađarsko prebivalište.
Tektonske bakterije su tipične za ovo jezero, kraterski deo dubine od 1,5 m, sadrži bakterije Thiothrix’ i Beggiatoa koje igraju veliku ulogu u cikliranju sumpora.
Bakterija Micromonospora heviziensis je veoma jak protein i razgrađivač celuloze i jedino se ovde može naći.
Zelene alge, naročito Chlorella, se mogu naći po celom jezeru osim u delu gde se nalaze jezerski izvori.
Izvor: sr.wikipedia.org/sr/
_____________________________________________________________________________________________
TERMALNO JEZERO ISPOD BUDIMPEŠTE
Otkrićem velikog toplog jezera koje se prostire ispod Budimpešte i zvaničnom potvrdom da je ono najveće te vrste na planeti, Mađarska je učvrstila svoju vodeću poziciju kada je reč o ovakvim prirodnim fenomenima. Jer, uzme li se u obzir da je Heviz, nedaleko od Balatona, najveća nadzemna topla vodena površina na svetu, ova zemlja se posle novog podzemnog otkrića preporučila za titulu kraljice termalnih izvora.
Indicije da glavni grad Mađarske leži na ogromnom toplom jezeru nisu novog datuma. Stanovnici tih prostora su još u doba Rimljana koristili termalne izvore za lečenje raznih bolesti, a broj banja na teritoriji Budimpešte umnožio se po dolasku Turaka.
Iz tog doba su do danas ostala samo dva kupatila sa tipično turskom arhitekturom, ali su izvori lekovite vode i dalje u funkciji. Naravno, sada su natkriveni drugačijim, evropskim arhitektonskim oblicima koji se gotovo neprekidno dorađuju i stilizuju.
Novo termalno jezero pronađeno je na budimskoj strani grada, od vajkada poznatoj po lavirintu podzemnih pećina koje su tokom svetskih ratova, a i ranije, često služile kao skloništa desetinama hiljada stanovnika Budima i Pešte. Do sada se, međutim, verovalo da se podzemna jezera prostiru u šupljinama više kilometara ispod površine zemlje. Otuda i veliko iznenađenjee speleologa kada su tik ispod jednog od budimskih parnih kupatila iz turskog doba, naišli na pećinu sa aktivnim termalnim izvorom.
Dvorana u kojoj je nastala prirodna akumulacija vode iz toplog izvora, dugačka je 86, široka 27, a visoka 25 metara. Taj prostor je zapravo deo od ranije poznate pećine Janoša Molnara. Hemičari veruju da je voda iz pećine lekovita, jer se na površini zemlje, u neposrednoj blizini, nalaze dva termalna izvora, vekovima poznata po svom blagotvornom dejstvu za obolele od raznih bolesti koštanog tkiva.
U mađarskom Ministarstvu za zaštitu čovekove okoline kažu da su već pokrenuli akciju obezbeđivanja sredstava za dalja istraživanja ovog lokaliteta, jer se veruje da je jezero ispod Budima samo jedna u lancu termalnih vodenih površina koje je priroda dugo skrivala od čoveka. U isto vreme, gradske vlasti Budimpešte podnele su UNESKU zahtev da se lavirint budimskih pećina uvrsti u svetsku baštinu, što bi svakako značilo dodatna sredstva za očuvanje i dalja istraživanja ove prirodne retkosti.
Koliko vremena će proći dok pećine ispod Budimpešte ne prime prve turiste, za sada se ne zna, ali sudeći po nekim sličnim lokalitetima u Mađarskoj koji su odavno pretvoreni u veoma popularne podzemne banje, na to nećemo dugo čekati. Jedna od takvih koju smo posetili, nazvana je Miškolc-tapolca, po gradu Miškolcu u čijoj se blizini nalaze. Neupućeni prolaznik neće ni naslutiti šta se zapravo krije iza neupadljive zgrade, nalik školi, u podnožju brda na periferiji grada. Tek kada se prekorači njen prag biva jasno da je reč o pravom carstvu za ljubitelje uživanja u toploj, mineralnoj vodi.
Niz međusobno povezanih pećina ispod površine zemlje je, zavaljujući jakim podzemnim izvorima tople vode, pretvoren je u lavirint vodenih kanala i malih jezera. Posećenost je izuzetno velika ne samo zbog jedinstvenog osećaja izolovanosti od svakodnevne gradske verve i svega što ona nosi, nego i zbog dodatnih sadržaja kojima je uprava banje vešto upotpunila ovu prirodnu atrakciju.
Relaksirajuća muzika koja dopire do svake pećine i znalački postavljeno osvetljenje, daju ovom lancu nestvarni izgled, a uz podvodnu masažu, prirodne i veštačke vodopade i brzake, većina posetilaca i ne primeti kako vreme prolazi, pa u pećinama Miškolc-tapolce ostaju do kasno u noć. Banjski radnici kažu da je gostiju u pećinama više zimi nego leti, zbog prijatne temperature vode i vazduha.
Pomalo iznenađuje podatak da i druge mađarske banje beleže zavidan broj „zimskih gostiju“.
Heviz, najstarije prirodno lečilište u Mađarskoj, mnogi nazivaju svetskim čudom, iako ga na zvaničnoj listi prirodnih fenomena za sada nema.
Reč je o najvećem nadzemnom termalnom jezeru na svetu na kome zbog prijatne mikroklime iznad površine jezerske vode, i zimi sve vrvi od kupača. Cirkulacija vode je tako snažna da se, kako kažu stručnjaci, kompletna količina zameni za samo jedan dan.
Prosečna temperatura vode kreće se u rasponu od 33 do 35 stepeni, a u toplijim letnjim danima dostiže i 38. podeljak Celzijusove skale. Najviše gostiju je iz susedne Austrije i Nemačke, a domaćini zadovoljno trljaju dlanove bez obzira na zimu. Jer, broj rezervacija je tokom ovih meseci februar dupliran u odnosu na isti period prošle godine. Razlog je, navode domaćini, priključenje Mađarske Šengenskoj zoni. Bez obzira što su zapadni Evropljani u ovu zemlju do sada ulazili samo sa ličnom kartom, ispostavilo se da je i ta formalnost za mnoge bila napor, pa ih je tek uklanjanje graničnih rampi motivisalo da krenu na put.
Imajući u vidu da je ova banja udaljena samo osam kilometara od Balatona, najvećeg mađarskog „hladnog“ jezera gde turizam cveta isključivo leti, u Hevizu ipak željno iščekuju najtoplije godišnje doba jer im tada masovnije dolaze gosti sa Balatona. Njihovom optimizmu idu u prilog i cene lečenja, smeštaja i drugih usluga: u poređenju sa banjskim centrima Zapadne Evrope, cene u Hevizu su niže za trećinu.
Većina pacijenata usluge u ovom lečilištu plaća iz sopstvenog džepa. Ipak, sve više Evropljana koristi pogodnosti koje su se u njihovim zemljama uvedene nakon proširenja evropske porodice naroda na istok. Mogućnost naplaćivanja nekih banjskih troškova od zdravstvenog osiguranja, za mnoge je bio dodatni motiv za odlazak na lečenje ili oporavak u inostranstvo. Za zaposlene u mađarskim banjama ta pogodnost znači angažovanje raspoloživih kapaciteta preko cele godine.
Zbog lekovitih sastojaka vode, u Heviz na lečenje dolaze mahom oni koji koji pate od hroničnih reumatskih oboljenja. Međutim, pošto je dubina jezera od 38 metara pogodna za sportove na vodi koji ne zahtevaju upotrebu motornih plovila, broj onih koji ovde ne dolaze zbog lečenja jem u proteklih nekoliko godina, gotovo izjednačen sa brojem gostiju zainteresovanih za zdravstvene terapije.
Dok nam predočava blagodeti koje Heviz pruža svojim posetiocima, jedan od rukovodilaca banje, dr Erne Kovač, priseća se utisaka koje je svojevremeno poneo iz Srbije i ne krije čuđenje zbog zapuštenosti i nedovoljne iskorišćenosti tamošnjih banja. Za pojedina srpska lečilišta tvrdi da su po lekovitosti svojih voda daleko ispred mađarskih.
– Znam da ovo što ću vam reći ne ide u prilog banji u kojoj radim, ali moram da budem iskren i priznam da je banja Gornja Trepča kod Čačka vodeća u svetu po uspehu u lečenju pojedinih bolesti kostiju. Možda se o tome u Srbiji još nedovoljno zna, ali je voda tog lečilišta jedinstvena na našoj planeti po svom hemijskom sastavu – kaže naš sagovornik.
Od doktora Kovača saznajemo da je krajem osamdesetih godina prošlog veka grupa mađarskih lekara ispitivala sastav i efekte trepčanske vode, u nameri da tamo šalju svoje pacijente. Rezultati do kojih su došli potvrdili su ranija saznanja da voda u Trepči jedina u svetu pomaže u lečenju multipliskleroze, a izuzetne rezultate daje i u lečenju reumatskih oboljenja.
– Žao mi je što do naše saradnje sa kolegama u toj srpskoj banji nije došlo, jer je ubrzo počeo rat u bivšoj Jugoslaviji. Ipak, nadam se da su u Srbiji shvatili kakvo blago imaju i kako ga mogu iskoristiti. Iskreno govoreći, u ono vreme se u Srbiji nije mnogo računalo na to blago. Da Mađarska ima Gornju Trepču, bio bi to danas jedan od vodećih evropskih banjskih centara, i zdravstvenih i rekreativnih, jer kod nas banje nisu samo lečilišta – naglašava dr Kovač.
I primer mađarske banje Đula, nedaleko od grada Bekeščabe, ili 300 kilometara od Beograda, ide u prilog tezi da naši severni susedi vešto koriste darove prirode.
Đulu godišnje poseti preko milion gostiju iz svih krajeva Evrope. Letnja sezona tamo startuje već početkom marta, a pacijente i rekreativce očekuje dvadesetak otvorenih i zatvorenih bazena, od kojih je šest sa mineralnom vodom temperature od 36 do 40 stepeni. Posebna atrakcija je kompleks bazena za decu „Vodeni raj“, sa toboganma i „vodeni ježom“, kao i bazen sa veštačkim rečnim brzacima, vodenom zavesom, podvodnom masažom, talasima i drugim novotarijama. Banjska voda u Đuli preporučuje se za postoperacione oporavke, a naročito dobre rezultate daje u lečenju osteoporoze.
Turistima su u Đuli zanimljivi i botanička bašta, stari plemićki dvorac i tvrđava. Domaćini svojim gostima s ponosom pokazuju i jedno vrlo staro stablo u banjskom parku, ispod kojeg je kompozitor Erkel Ferenc komponovao današnju mađarsku državnu himnu. Kao ni u Heviz, ni ovde ne dolaze samo bolesni. Osim pacijenata, mnogo je i mladih kojima su na raspolaganju kafići, restorani, čarde u kojima se, pored ostalog, služe i pikantna mađarska jela.
Ako ih upitate u čemu je tajna velike popularnosti ovog lečilišta, banjski radnici će vam reći da se u Mađarskoj još u socijalizmu shvatilo da su, u nedostatku mora, banje najveća turistička šansa ove zemlje i da je zato treba iskoristiti. Država nije štedela prilikom ulaganja u prirodne resurse ove vrste, a takva orijentacija preovladava i danas. Ističu da Mađarskoj priroda nije bila naklonjenija nego Srbiji, jer Panonska nizija sa svojim termomineralnim izvorima pruža svima iste uslove. Međutim, da bi se od toga napravio unosan posao, potrebni su znanje, iskustvo, sveže ideje i preduzimljivost.
Naravno, važna karika u tom lancu je spoj tradicije i hvatanja koraka sa svetom. U slučaju banje Harkanj, koju još zovu i „Mekom za reumatičare“, turizmom se bave duže od dva veka. Broj gostiju je približno jednak onom u Đuli, pa su ta dva banjska centra danas međusobni takmaci u srednjoevropskom regionu. Osim reumatskih oboljenja, voda u Harkanju blagotvorno deluje i kod lečenja stomačnih i kožnih bolesti.
Kao i ostalim mađarskim banjama, i ovoj je uspelo da privuče i zdrave ljude, željne opuštanja i zabave. U parku površine četrnaest hektara posetioce očekuje osam hiljada kvadratnih metara vodene površine, od čega je pet hiljada kvadrata pokriveno. U tom kompleksu nalazi se osam bazena mineralne vode različite temperature, mnoštvo džakuzija, penušavih bazena, sauna, parnih kabina i drugih atraktivnih sadržaja.
Njih ima i Budimpešta, u svojih devet banja smeštenih u srcu grada, a najpoznatije su Gelert, Rudaš, Lukač, Kiralj i Sečenji. Ipak, kao ni tada, one ni danas nisu dostupne svima. Zbog relativno jeftinih prevozničkih usluga niskobudžetskih avio-kompanija i povećanog priliva turista sa Zapada, budimpeštanske banje uveliko postaju stecišta imućnijih stranaca željnih relaksacije i zabave. Zato i ne čudi što su cene ulaznica za ova lekovita kupališta prilagođenije džepovima zapadnih, nego domaćih posetilaca.
Autor: Dragan Jakovljević
Izvor: B92 (6. 08. 2009. )
________________________________________________________________________________________
Priredio: Bora*S
TAMOiOVDE 