IZUMI KOJI SU DONELI MILIONE…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________

Postoje stvari bez kojih ne bismo mogli da zamislimo svet oko nas, koje su potpuno slučajno smišljene, a njihovi tvorci nisu ni pomišljali da će im najprostija ideja doneti milione

Hula_Hoop-Eren-Emre-Kana

Foto: Wikipedia/Eren Emre Kana

 Mnoge stvari koje koje svakodnevno koriste milioni ljudi širom sveta nastale su sasvim slučajno.

Njihovi tvorci imali su dobru, jednostavnu ideju, ali nisu ni sanjali da će postati milijarderi.

  Kako su nastali kornfleks, frizbi, hanzaplast…

 Hula-hop je izumeo i zaštitio Vam-O. Neko je u Australiji video devojčice koje oko struka vrte obruč od bambusa, proizveo isti samo od plastike i za samo dve godine prodato je 100 miliona obruča.

wikipedia-Marco-Consani

Foto: Wikipedia/Marco Consani

  Frizbi je izumeo Volter Federik Morison pre 65 godina. U slobodno vreme se sa svojom devojkom dobacivao poklopcem kutije za kokice i taj leteći “tanjir” nazvao je “flajing-soser”, a kasnije “Pluto Plater”. Deset godina kasnije ideju je otkupio Vam-O i pustio u prodaju kao “frizbi”. Na ime autorskih prava, tvorcu je na račun leglo pola miliona dolara 1970. Samo prošle godine širom sveta je prodato 300 miliona frizbija.

54bandaid-wordpress-com

Foto: 54bandaid.wordpress.com

  Stikeri u svim bojama (pre svega prepoznatljivi kao žuti) počeli su da se proizvode 1974. i već su te godine zaradili dva miliona dolara. U poslednjih godina dana ovi lepljivi blokčići zaradili su više od milijardu, a nastali su sasvim slučajno – Art Fraj, zaposlen u firmi 3M, frustriran jurnjavom papira kojima je obeležavao strane knjiga, došao je do rešenja da iskoristi Dr. Silvers lepak.

  Hanzaplast je nastao iz potrebe jednog čoveka – Erla Dikinsona, zaposlenog u Džonson i Džonson kompaniji, pomogao je svojoj ženi koje je isekla prst praveći ručak. Bilo je to 1920, a hanzaplast je svoju pravu popularnsot stekao za vreme Drugog svetskog rata. Danas se prodaje na stotine miliona i zarada se broji u milijardama.

Polovina-porcije-12

Foto: charlotteomnes.com

 Korn fleks je nastao sasvim slučajno – dva brata Kelog (osnivači čuvene kompanije Kelog) zaboravili su na posudu punu kuvane pšenice koja je ostala u rerni. Nakon nekoliko dana, videli su da je pšenica dehidrirana u obliku listića i nisu je, naravno, bacili. Ovo je izum koji i dan danas uživa popularnost i koji njihovoj kompaniji donosi pravo bogatstvo.

   Kroks papuče su izum koji je sigurno obeležio početak ovog veka. Kreirali su ih trojica drugara 2002. sa namerom da proizvedu udobne papuče za saunu. Ni sanjali nisu da će ih prodavati u 90 zemalja sveta i da će od njih inkasirati milijardu godišnje.

  Smajli je doneo milione, ali ne njegovom tvorcu Harvi Bolu, koji svoj izum nikada nije zaštitio. Sve što je zaradio bilo je 45 dolara. Ali, zato su braća Bernard i Mari Spajn zaradili bogatstvo prodajući igračku smajlija. Samo od 1970-1972 prodali su preko 50 miliona komada i zaradili su bogatstvo.

Velcro-Hook-Loop-Velcro-Tape

Foto: made-in-china.com

  Švajcarac Džordž de Mestral izumeo je čičak traku koju danas ima svaka kuća. Vraćajući se kući sa psom posle šetnje, po ko zna koji put je sa svojih pantalona skidao čičak. Stavio je dosadni čičak pod mikroskop i video kukice kojima se kači za tkaninu sa ciljem da se seme biljke raseje. Tada je izumeo čičak traku (1941 godine). Pola veka kasnije zaradio je 93 miliona dolara.

 

  Igračka Slinki je izum koji je njenom tvorcu doneo slavu i 250 miliona prodatih primeraka. Prvi je prodat pred sam kraj Drugog svetskog rata. Dok je radio ne popravci aviona, inženjer Ričard Džejms ispustio je iz ruku oprugu koja je odskočila od zemlje. Bilo mu je zabavno da posmatra kako se odbija i vraća, tako je nastala jedna od najprodavanijih igračaka svih vremena.

(M. R.)& telegraf.rs

_________________________________________________________________________________________________________________________________________

No, kako to inače biva , nije svemu ili svakome  predodređeno da uspe.

I  zaradi milione.

Izum, 1Izum, 2Bilo je u prošlosti podosta pokušaja , pre svega lucidnih pojedinaca, da svojim idejnim rešenjima doprinesu promenama u društvu i posledično, u svom životu.

 Ali, na sreću ili žalost, ovi su izumi dospeli do i ostali, tek na nivou zanimljimljivih ideja i patenata.

I nisu zaradili milione.

Na primer, ova praktična četka za istovremeno glancanje ćele i češljanje kose.

Ili, viseća roditeljska nosiljka za bebu.

Ili, pak…

Foto-izvor:rts.rs

Bora*S

SAMOODRŽIVO EKO SELO NA OBALI PACIFIKA…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________

Eco Truly Park je magično samoodrživo selo koje se nalazi na obali Pacifika i na samo sat vremena udaljenosti od glavnog grada Perua, Lime.

eko selo1

Karakteristično za ovo selo je to što su svi objekti izgrađeni od blata, pa ljudi sa raznih strana sveta dolaze kako bi osetili čari života u ovim prirodnim i zdravim kućama. Ove kuće u obliku kupa sazidane su od lokalnih materijala kao što su blato, bambus, reciklirane staklene flaše i drvo, što čini da se one savršeno uklapaju u svoje okruženje. Dekorisane su indijanskim motivima i nalaze se između ogromnih peščanih dina i Pacifika.

Sve kuće su zakrivljene kako bi se postigla organska ahitektura, i okružene su bujnim biljkama. Posetioci i putnici iz celog sveta su dobrodošli da se pridruže stanovnicima ovog malog sela, žive i praktikuju zdrave navike sa lokalcima, deleći sve što eko selo ima da ponudi.

Zidovi od blata, lokalni kamen, ponovo iskorišćeno drvo i drugi prirodni biorazgradivi materijali čine ovo peruansko eko selo zaista očaravajućim.

Posetiocima se nude časovi joge, reiki seanse, meditacija i druge prirodne terapije kako bi se opustili i ostavili svakodnevni stres iza sebe. U ponudi su i mnoge zanatske radionice kao npr. radionica slikanja, plesa, pravljenja komposta, kao i časovi veganskog kuvanja. Restoran u ovom selu u ponudi ima veliki izbor vegetarijanskih jela od organskog povrća koje se uzgaja na samo par metara od sela. Neka od jela se čak pripremaju na solarnom šporetu.

Ovo eko selo predstavlja pravi primer zdravog života za sve ljude koji žele da brinu o sebi i svetu.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

video>http://www.ekokuce.com

KAKO NAS ONE UDARAJU ISPOD POJASA…

TAMOiOVDE_____________________________________________________________________________________________________________

TO ME BAŠ PODSEĆA

imagestal Zamislite sebe kako sedite na senovitoj terasi,

I kako je kraj vas devojka koja vas uzbuđuje više no

          sve što njen otac ima u kasi.

Letnja je noć takva da prosto oblizujete prste,

A mesečina vas podseća na to da je „voleti“ glagol

          prelazne vrste.

Stežete joj šaku, koja ne uzmiče ma kol’ko da ste je

           Stisli,

I posle ćutanja punog romantike pitate je šta misli,

A ona se trgne i vrati iz mesečinom okupanih

           daljina do tog senovitog balkona,

I kaže Oh, baš sam se pitala koliko je bambusovih

            mladica na dan potrebno da bi se nahranilo slonče

           velikog slona.

Ili stojite s njom na bregu i posmatrate zimski zalazak

           sunca,

I sve je, kao stranica iz ljubavnog romana neke

          severnjačke književnice,

          lepo do vrhunca,

Pa je zagrlite oko pasa i otvorite pred njom srce, i to

          tako da bi vam na majstorski zgusnutoj emotivnosti

          mogao pozavideti Kits ili Šeli,

A posle ćutanja punog romantike tek vam ona kaže

          Zaboravila sam da naručim limun, neće mi valjati

          kokteli.

Ili ste joj u sumračnoj gostinskoj sobi postavili

           najsudbonosnije pitanje, koje kao da se ispilelo iz

           Eshilove „Orestije“,

A posle ćutanja punog romantike ona vam odvraća

           Sve mi se čini da bi ovaj stočić bolje stajao tamo

gde je onaj stočić, ali gde bih onda smestila onaj

stočić, imate neke sugestije?

imagesdddddEto tako nas one udaraju ispod pojasa, takve smo vam

mi sreće,

Jer nije stvar u tome što im ništa nije sveto, nego što u

svakom svetom trenutku

uvek misle na nešto treće.

                                                                                                                      Ogden Neš