U POTRAZI ZA SREĆOM…

DJETELINA SA ČETIRI LISTA

U potrazi za srećom    
iz mraka, iz daljine     
stigao sam na magarcu     
u polje djeteline.          

Foto ilustracija: Bora*S

Došao sam da nađem      
pod rosom koja blista      
sudbinsku djetelinu       
sa četiri lista.                   

Ponio sam na put     
što je na samar stalo:     
gitaru, suvu hranu,          
vodu i povećalo.           

I tražiti počeo odmah        
dok još su polja čista

bezmjernu djetelinu

sa tri i više lista.

Jutro, zatim podne i veče     
neba se pale i gase
a magarac do mene 
indiferentno pase.    

To traje godinama      
pod snijegom i sred kiše     
kušam svoj usud        
tražeći taj list više       

a napjev “četiri lista”     
ponavljam sate i sate       
ko ludi Herman u operi        
”Tri karte, tri karte…”    

Prevrćem mokru zemlju 
bolujem, ne pazim na se 
a magarac i dalje

realistički pase.

Odustajem, gubim živce               
i mijenjam uvjerenja                        
sad je već očevidno-                               
za sreću nemam strpljenja.                             

Na kraju našla se ipak                                  
biljka koja me muči                                              
moj tovar* u zubima                                                
drži je ne znajući.                                                          

I uzalud se trude                           
žene, artisti, starci                                  
do djeteline sreće                                    
lakše dolaze magarci.                               

Muči me strah i jalnost                          
ko svakog kada gubi                                    
dođe mi da mu isčupam

čarobnu travku iz zubi.

Al neka je budućnost strašna                            
nesklona mi i pusta                                                 
ne bih oteo sreću                                                                     
jednom magarcu iz usta.                                                

I tako prolazimo svijetom     
ponovo zvijezde i veče           
Ja svjestan svojeg jada  
On nije svoje sreće.

Arsen  Dedić 

*magarac

---

 

KORISTITE MOĆNO ORUŽJE…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________

ĆUTITE

Vreme je danas najskuplje. Svi ga koriste maksimalno, trude se da što više urade u jedinici vremena i što više kažu.

Tako su, recimo, ćutanje i tišina između dvoje ljudi postali neprijatna i neobična pojava. Ali, korist od ćutanja je velika i čak se kao tehnika koristi u terapeutske svrhe.

Na primer, imate na poslu lidersku poziciju. Bićete iznenađeni koliko će vam u svakom smislu koristiti strategija ćutanja i to u sledećim situacijama:

…kada želite da saznate više o članovima svog tima.

Ćutanje je provereno najbolja tehnika da naučite što više o ljudima sa kojima radite. Neverbalnim signalima i izrazima ćete dati do znanja da vam je stalo šta pričaju, ali ćete ćutati. Tako će sa vama podeliti više informacija o sebi nego kada biste postavljali potpitanja ili prekidali komentarima. Probajte. Iznenadićete se.

…kada je vaš sagovornik, kolega uznemiren ili u nevolji.

Možete se kladiti na to da kada je neko u nevolji, on samo treba dobrog slušaoca. Lideri često prave grešku time što svaki čas upadaju u reč sa namerom da ponude rešenje i pomoć. Kako možete pomoći? Ćutanjem. Nećete davati nikakve savete niti izgovarati mudrosti, već ćete dozvoliti da vaš kolega sam dođe do zaključaka što i jeste jedino delotvorno. Možete vi njemu do sutra praviti skice problem-rešenje, ali ako on sam svojom glavom ne otkrije odgovore, neće mu biti bolje i neće se izvući iz krize.

…nakon što izgovorite nešto ‘moćno’.

Ćutanje nakon pametnih reči otvara mogućnost slušaocima da razmisle o tome što ste rekli i da bolje upamte.

…kada pregovori ne idu nikuda.

Nije bitno šta je tema pregovora već trenutak kada ste sigurni da se izneli sve argumente, sva rešenja i ništa od toga nije donelo dogovor. Tada, iskusno i mudro, zaćutite. Može ovakav ‘vakum’ biti po malo neprijatan, ali će doneti dobro. Ćutanjem otvarate prostor da druga strana donese novu ideju iz koje će možda (a to se često dešava) proisteći dogovor koji svi željno iščekuju.

…kada ste ljuti.

Reći bilo šta kada ste ljuti garancija je da ćete izgovoriti reči zbog kojih vam ne gine kajanje. Da li vam tako nešto treba na poslu i u životu? Ako ste ljuti, ćutite. Ćutite koliko treba sve dok ne primetite da stvari posmatrate iz drugačijeg ugla. Vreme ume da zaleči, pa će i vašu ljutnju i neće dozvoliti da uradite ili kažete bilo šta neprimereno zbog čega ćete kasnije imati problema.

…kada drugi viče na vas.

Možda mislite “ovo se ne dešava”, ali dešava se. Možda nećete imati prilike da se na poslu susretnete sa nekim agresivcem jakog grla, ali van posla je sasvim moguće. Vaše najjače oružje je samo ćutanje. Pokazaćete da ste sabrani, pribrani, mudri, pravi lider. I hiljadu reči da kažete, u takvim situacijama tišina sa vaše strane donosi najveću korist.

(Izvor: psychologytoday.com)

___________________________________________________________________________________________

PRIČAO BIH TI O SEBI

Pričao bih ti o sebi

kad su hladne noći duge.

Toliko je tog u meni

slušao sam vječno druge.

Pričao bih ti o sebi

vinom te i bolom trujem,

a ti se ko u snu smiješiš;

što od tebe očekujem

kad si i ti kao i sve druge

slučajno pored mene.

 Ne vjeruju ništa tvoje oči zaljubljene

kad si i ti samo noćni putnik,

što daleko svjetlo prati.

Svatko priča svoju priču

tko će koga saslušati.

 Pričao bih ti o sebi

što se ne zna, što se ne smije.

Ti si bila prevarena,

Lagale su moje pjesme.

Pričao bih ti o sebi,ali noć se bliži kraju.

Opet će nas naći jutro u šutnji i zagrljaju.

                                                   Arsen Dedić

___________________________________________________________________________________________

Priredio: Bora*S

STIŽE JESEN…

TAMOiOVDE__________________________________________________________________________________________________________

Danas u  16.49 časova počinje jesen.

Jesenja balada

Noćas svu noć lupaju po oknu mokri prsti vetra,

Pločnik se umiva krupnim zrnjem kiše,

Prst ozeble ruke žudi topla nedra…

Tebi je osamnaest godina,

A meni nešto više,

Jesen je noćas mahala krilima,

Sutra ćemo šetat posle kiše.

 

Čekao sam tebe, sad je korak veći,

Snovi su počeli javom da se krste.

Čuj me, kad god zebem uvek ću ti reći:

Daj mi tvoju ruku da zagrejem prste.

 

Tebi je osamnaest godina,

A meni nešto više,

Jesen je noćas mahala krilima,

Sutra ćemo šetat posle kiše,

Posle kiše, posle kiše.

A. Dedić

„MOMIM KRUG“ OTVARA ARSEN DEDIĆ …

TAMOiOVDE____________________________________________

Manifestacija posvećena Momi Kaporu, „Momin krug 2012“ biće održana 7. i 8. septembra na Adi Ciganliji i u Kinoteci, a prvog dana  pevaće i Arsen Dedić.

„Momin krug“ i ove godine nastavlja trajni proces da se duh srpske prestonice čiji je ovaj poznati pisac i slikar bio najbolji hroničar, poistoveti s kaporovskim duhom, odnosno bude predvođen njime, navedeno je u saopštenju organizatora.

Program ovogodišnjeg festivala čini sinteza svih segmnata umetnosti kojima se bavio jedan od najpoznatijih Beograđana: izložbe, likovna kolonija za decu, predstava po njegovom tekstu, projekcije filmskog i televizijskog materijala.

Ovogodišnju manifestaciju 7. septembra od 20 časova na Adi Ciganliji će da otvori dokumetarni film „Момо uncut“, autora Đorđa Markovića. Na istom mestu će da tradicionalne srpske pesme u tri glasa da izvede Projekta Arhai, a od 21 čas će da nastupi jedna od najvećih jugoslovenskih zvezda, Arsen Dedić u pratnji Matije Dedića.

Drugog dana festivala, 8. septembra, u Kinoteci, je na programu projekcija filma „Una“ rađenog po čuvenom Kaporovom romanu, repriza filma „Njujork, grad po meri čoveka“ koji je premijerno prikazan prošle godine na festivalu „Momin krug“ i repriza filma „Momo uncut“.

Na programu su još i gostovanje užičkog pozorišta sa predstavom „Kraj vikenda“ po tekstu Mome Kapora, likovna kolonija za decu u saradnji sa studijom „Mali Monmartr“, izložbe crteža i posveta Mome Kapora, izložba postera filmova nastalih po Kaporovim scenarijima i zanimljiv muzički program.

Ova kulturna manifestacija je besplatna za sve posetioce, a detaljan program pogledajte OVDE.

mondo

---

---

Priredio: Bora*S

KASNIJE JE KASNO…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________

MUČI ME PITANJE…

TAMOiOVDE_____________________________________________

VUK U JANJEĆOJ KOŽI

Danima su mi na tragu, nemam više kud. 
Naći će me lovci pokažem li ćud. 
Zar da čitav život bježim i obilazim zamku; 
riješio sam zato da promijenim dlaku. 

Dosta mi je bilo leda, gladovanja i hajke, 
dok prijetvorno janje muči dvije majke. 
Pristao sam protiv volje na ovakvo stanje 
u času kad se više- cijenilo blejanje. 

Al ‘vrpolji se zver, muči je pitanje: da l’ je gore skončat kao vuk 

Il’  živjeti kao lažno janje? 

Pristajem na Crvenkapu, al ‘protiv mog je bića 
da prijatelj budem s luda tri praščića. 
Nisam još zaboravio na brlog i raku 
Mada sjajno živim prerušen u baku. 

Drugi vuci zavijaju. Izdajnički zvuk stajat će ih glave.

 „Mama, to je vuk!“ 

Krivom toče med i mlijeko- nije to moj ukus.
U jagnjećoj koži izludjet će lupus. 

Ali vrpolji se zver, muči je pitanje: 
Da l’ je gore skončat kao vuk 
il’  živjeti kao lažno janje? 

Arsen Dedić

---

JESMO. ILI, MOŽDA NISMO…

Balada o prolaznosti

Kad lutali smo svijetom kao raspršeno sjeme,
govorili smo sebi –to je za neko vrijeme.

I ne znajuć’ da smo na izgubljenom brodu
mi vikali smo: „Kopno!“ dok gledali smo vodu.

Kad ljubili smo kratko u tuzi kišne noći,
govorili smo za se da ljubav tek će doći.

Postavljali smo stvari, ali opet ne za dugo.
Za sva smo mjesta rekli – odredit ćemo drugo.

Kad rađala se sreća i čekala je slava,
pomišljali smo opet – to nije ona prava.

Kad prijatelja nema, a dani idu sporo,
govorili smo za se da vraćaju se skoro.

Gdje najviše smo dali dobivali smo manje,
ali mislili smo – to je tek privremeno stanje.

Kad gubili smo život, govorili smo: „Neka“
i vjerovali čvrsto da pravi tek nas čeka.

Putovali smo dalje kad davno već smo stigli.
Tek počeli smo nešto, a drugo već smo bili.

I ostali smo tako kraj odlazeće vode,
nerazjašnjeni sasvim i pomalo van mode.

U započetoj priči u ljubavi bez traga,
jer svakoj smo se kući približili do praga.

U privremenom redu nekorištenih stvari
ni osjetili nismo da sami smo, i stari.

Dok vjerovali još smo da svaki put se mijenja,
mi rekli smo si zbogom govoreć doviđenja.

Arsen Dedić

---

PA, IMA LI OVO SMISLA…

TAMOiOVDE………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………

DJETELINA SA ČETIRI LISTA

U potrazi za srećom    
iz mraka, iz daljine    
stigao sam na magarcu    
u polje djeteline    

          

Došao sam da nađem     
pod rosom koja blista     
sudbinsku djetelinu      
sa četiri lista                   

Ponio sam na put     
što je na samar stalo:     
gitaru, suvu hranu,         
vodu i povećalo           

I tražiti počeo odmah        
dok još su polja čista

bezmjerna djetelina

sa tri i više lista

Jutro, zatim podne i veče    
neba se pale i gase
a magarac do mene
indiferentno pase    

To traje godinama     
pod snijegom i sred kiše    
kušam svoj usud        
tražeći taj list više       

a napjev “četiri lista”    
ponavljam sate i sate      
ko ludi Herman u operi       
”Tri karte, tri karte…”    

Prevrćem mokru zemlju
bolujem, ne pazim na se
a magarac i dalje

realistički pase

Odustajem, gubim živce               
i mijenjam uvjerenja                        
sad je već očevidno-                               
za sreću nemam strpljenja                             

Na kraju našla se ipak                                  
biljka koja me muči                                              
moj tovar u zubima                                                
drži je ne znajući                                                          

I uzalud se trude                          
žene, artisti, starci                                  
do djeteline sreće                                    
lakše dolaze magarci                                 

Muči me strah i jalnost                          
ko svakog kada gubi                                    
dođe mi da mu isčupam

čarobnu travku iz zubi

 
Al neka je budućnost strašna                            
nesklona mi i pusta                                                 
ne bih oteo sreću                                                                     
jednom magarcu iz usta                                                

I tako prolazimo svijetom     
ponovo zvijezde i veče          
Ja svjestan svojeg jada 
On nije svoje sreće.

Arsen  Dedić

---

KRAVA IZ OPREZA KRAVE SE KLONI…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

 SVETE KRAVE

Dok svaka trpi svoje uže
i svaka svoj nož iznad glave
samo su one izvan muže –
Nedodirljive, svete krave

 Vrijeme je zlo i nesigurno
mnoga će zauvijek iza brave
krava iz opreza krave se kloni
sigurne su jedino svete krave

 Nikada ništa nisu dale
a svi se klanjaju, svi ih slave
samo ih kolju gladne oči
dok gradom gaze svete krave

 A mi koje smo davale rogove i papke
i koje su vukli za rep i za vime
nas će na panjeve i na kuke
kao obične krave, anonimne

 A mi koje smo smjerno vukle kola
i davale putem mlijeka i mesa
nas već polako klanici vode
dok svete krave dižu u nebesa

A. Dedić

DA. NE BI ME BILO BRIGA…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________

Da su me ukrali Cigani

Da su me ukrali Cigani u tužnom gradskom parku,
u mornarskom odelu, i nestali u mraku,
odveli bi me daleko, gde stiže samo želja,
pred začuđenim licem mojih roditelja.

Da su me ukrali Cigani, ne bi me bilo briga,
jer bih mislio da se samo nastavlja igra.
Svi bi tvrdili da sam sa srećne zvezde pao
i ništa o svom životu ja nikad ne bih znao.

Da su me ukrali Cigani, imao bih slobodu

da pijem svoje vino i pijem svoju vodu.

Bio bih bogat i voljen, a vračara bi mi rekla
da nemam svog imena i da sam bez porekla.

Da su me ukrali Cigani, još dok sam bio dete-
iz ovog mrtvog grada, iz nevolje i sete;
imao bih svoj šator i medveda na lancu,
svoju zvezdanu kuću, konja i hleb u rancu.

Da su me ukrali Cigani, provodio bih dane
Ležeći u travi kraj auto-strade,
Svirao bih gitaru i prelazio milje,
ljubeći jedno biće slobodno i divlje.

Miroslav Antić

---