TAMOiOVDE_______________________________________________
ILI, O UMEĆU DAVANJA
Kjara i Dušan su se u decembru 2011, doduše ne svojom voljom, sreli u borskom Zoološkom vrtu.
Ona, zgodna brineta, On, mlad, poseban, reklo bi se, aristokrata, čak… Beli lav, sav od grive, oči mu gore…
U kavezu novom svom, provodili su zajedničke dane i noći. Zbog leptirića. Ili, nemajući kud.
Pogledi suseda i znatiželjnih posetilaca nisu ih naročito zanimali, niti doticali.
Posle nekoliko meseci, u junu 2012, Kjara postaje ponosna majka a Dušan, sigurni otac.
Na ovaj svet su došla dva lepa potomka.
Nekoliko dana nakon što je na svet donela dva lavića, mama Kjara je jedno mladunče iz samo njoj poznatih razloga, odbacila, a otac Dušan je potom izvršio čedomorstvo.
Nedugo potom i drugo mladunče je ostalo bez majčinske nege i zaštite. Odbačeno i iz roditeljskog doma izbačeno.
Da se ne bi ponovio slučaj sa prvim mladunčetom, uprava i zaposleni u zoo-vrtu, su sklonili bebu lavicu od roditelja i spasili je sigurne smrti.
Andrija Radojčić, veterinarski tehničar zoo-vrta preuzima ”starateljstvo” nad bebom lavicom.
Malenu neguje u svom stanu, hrani je specijalnim mlekom za mačke na svakih šest sati i ona se uspešno oporavlja. Iz dana u dan, napreduje.
Priseća se Andrija prvih dana brižnog i celodnevnog negovanja umiljate lavice:
“Lavica je danju volela da spava, a noću je uglavnom bila budna, no bila je tiha i mirna i nije pravila nikakve probleme.
Redovno sam se budio oko dva sata posle ponoći i u pet izjutra kako bih je nahranio, a onda smo zajedno nastavljali da spavamo u mom krevetu.”
Nakon nekoliko nedelja, mala ljubimica dobija ime, gleda crtane filmove, boji se mraka i samoće… Andrija joj ugađa, izvodi je redovno u šernju, upoznaje sa drugim životinjama. I ljudima.
Odu tako i do televizijskog studija, bivaju specijalni gosti na prigodnim događajima i postaju lokakne zvezde. Svi bi da vide, ugoste i maze Maru.
No, ona se drži Andrije, ili pak gleda svoja posla. Rekao bih da je i njen zaštitnik i mentor Andrija „profitirao“, makar kod ženskog dela publike.
Prolaze tako dani, odrastanja Marinog. Posle tri meseca, Mara dobija sopstvenu kućicu sa dvorištem u ZOO- vrtu i vreme je da otpočne sa osamostaljivanjem.
No, Andrija, sada već izuzetno vezan za mladu lavicu, prvih nekoliko dana i noći provodi u njenom novom staništu. Spavao je u njenoj kućici, kako bi se bez trauma postepeno privikavala na nove uslove života.
U međuvremenu Mara i Andrija izazivaju sve veće interesovanje posetilaca, ali i medija. Mara postaje maskota borskog Zoološkog vrta.
Njeno odrastanje uz zaposlene u vrtu, posebno uz Andriju, nije promaklo ni Jelicu Vranić, devojci koja živi u Cirihu. Jelica je nakon saznanja putem interneta, odlučila da poseti Maru krajem 2012. godine.
Mara svojom umiljatošću i ponašanjem sasvim je osvojila Jelicu. I ne samo to.
Obezbedila je sebi pristojnu dvogodišnju stipendiju.
Naime, tokom naredne dve godine svakog meseca, Jelica će uplaćivati na račun vrta 100 evra, za troškove Marine ishrane.
„Putem interneta sam stupila u kontakt sa Andrijom koji tamo radi. U ovom vrtu je rođena lavica Mara, kojoj sam ja želela da pomognem. Zoran i ja smo seli na avion, doputovali u Srbiju i uputili se u Bor..
Proveli smo tamo četiri dana. Sklopili smo ugovor da u naredna 24 mesaca sa 100 evra mesečno stipendiram Maru. Ugovor je stupio na snagu 1. marta”– rekla je tom prilikom Jelica.
Mara sada ima 17 meseci, i teška je preko 80 kilograma. Na pragu je punoletstva.
Andrija i sada svakodnevno brine njoj. Svakog jutra u sedam sati, odlazi sa porcijom hrane kod Mare, a ona ga nestrpljivo čeka.
Ne toliko zbog hrane, čini se, koliko zbog blizine Andrijine i igre sa njim.
Autor: Bora*S
Foto: arhiva Andrije Radojčića & Bora*S
Foto
TAMOiOVDE 