„Kaznena odmazda“
Toga jutra nebo nad Beogradom zaparalo je 230 bombardera i 120 lovaca. „Štuke“, „junkersi“, „meseršmiti“, tepihom bombi razarali su zgrade, ulice, trgove… Rasejali strah i paniku, u smrt oterali hiljade naših sugrađana.
Oko četiri sata po podne, zapaljive bombe pale su i na adresu Kosančićev venac 14, na dom srpske pismenosti. (M. Kralj /novosti.rs)
______________________________________________________________________________
Dan kada je bombardovana biblioteka
Prilikom nemačkog bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941, pored mnogobrojnih drugih objekata u Beogradu, stradala je i Narodna biblioteka Srbije.
Zgrada nacionalne biblioteke koja se tada nalazila na Kosančićevom vencu tokom bombardovanja potpuno je izgorela, pa se zbog toga taj datum posebno obeležava kao Dan sećanja na stradanje biblioteke u Drugom svetskom ratu.
Zapaljive bombe su na tu zgradu pale 6. aprila oko 16 časova, a u požaru koji je tinjao i danima potom, ali koji u opštem metežu niko nije gasio, izgorelo je najmanje 300.000 knjiga.
Neprocenjivo kulturno blago srpskog naroda nestalo je tada u požaru, a pored knjižnog fonda od oko 300.000 naslova, izgorelo je i više od 1.000 srednjevekovnih rukopisnih knjiga, kao i originalni rukopisi, vladarske i druge povelje, najrazličitiji dokumenti svetovnog i crkvenog karaktera, značajne zbirke turskih rukopisa.
Tom prilikom u požaru su nestale i stare štampane knjige (počev od 15. veka), među kojima su pojedine neprocenjive vrednosti, brojne mape, gravire, originalna muzička dela, takođe dragocena stara štampa i periodične publikacije.
Između ostalog, ona je čuvala i mnogobrojne biblioteke-ostavštine velikana srpske kulture i istorije, poput biblioteke Lukijana Mušickog, Vuka Karadžića, Đure Daničića, Pavela Šafarika…
Interesantno je da je 1. aprila 1941. godine, u strahu od verovatnog rata, bila primpremljena evakuacija dragocenih fondova.Bibliotečki fond je spakovan u 150 sanduka, rukopisi odvojeni u 38 sanduka, a stara periodika u 22 sanduka.
Odnekud, međutim, 3. aprila usledila je naredba ministra prosvete M. Trifunovića da se odustane od evakuacije uopšte ustanova te vrste. Otuda su, u skladu s nalogom, dragocenosti sklonjene u podrum.
Kamen temeljac nove zgrade Narodne biblioteke Srbije, na Svetosavskom platou, položen je 20. oktobra 1966, a preseljenje je počelo maja 1972. godine.
Ona je 6. aprila 1973, na 32. godišnjicu stradanja u bombardovanju, svečano otvorena.
Dve godine kasnije poznati francuski književnik Andre Malro, koji je biblioteci poklonio rukopis svog dela „Glava opsidijana“, u pismu koja je tada uputio Narodnoj biblioteci napisao je da je u njenoj sudbini video „sudbinu naroda kome su kultura i sloboda jedno„.
Marlo je u tom pismu naveo da, „dok su se u najmračnijim časovima proteklog rata, posle Varšave, Roterdama i Denkerka, preostali narodi predavali Trećem rajhu, svoju sudbinu i svoju teritoriju, Beograd se, jednog prolećnog jutra 1941. godine, pobunio. Sa svim svojim narodom on je izabrao slobodu dok se ceo kontinent pokoravao„.
Sve do 2002. godine 6. april je obeležavan kao Dan biblioteke, a od te godine to je 28. februar, datum kada je 1832. godine osnovana narodna biblioteka. Sada je 28. februar i Nacionalni dan knjige.
Od 2002. godine je 6. april Dan sećanja na stradanje biblioteke u Drugom svetskom ratu.
I u toku Prvog svetskog rata, 1914. i 1915. godine, biblioteka je bila bombardovana, a u tom periodu čak je tri puta evakuisana. Tada je uništen deo knjižnog fonda, a radi spašavanja preostali fond je preseljavan na više mesta u Beogradu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici i Sofiji.
Na Kosančićev venac Nacionalna biblioteka uselila se 1920. godine u zgradu u kojoj se prethodno nalazio jedan od poslovnih objekata poznatog industrijalca i filantropa Milana Vape.
Izvor: b92.net/Tanjug
_________________________________________________________________________________
Narodna biblioteka Srbije osnovana je 27. februara 1832. godine, u kući njenog pokretača i osnivača Grigorija Vozarevića. Septembra 1832. godine.
Novozavedena biblioteka varoši beogradske, kako se onda zvala, imala je oko 800 knjiga. Godine 1833, preseljena je u Kragujevac, da bi dve godine kasnije, bila vraćena u Beograd. Današnji naziv nosi od 1858. godine, na predlog bibliotekara Đure Daničića. U bombardovanju 6. aprila 1941. godine, zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu izgorela je do temelja sa svih 510 hiljada naslova bibliotečkog materijala, oko pola miliona knjiga i preko hiljadu rukopisa i povelja.
Narodna biblioteka /novosti.rs/
Obnovljena je 1946. godine i dobila prostor u Knez Mihailovoj, na mestu nekadašnjeg hotela „Srpska kruna“.
Zgrada u Skerlićevoj ulici, u kojoj se Biblioteka danas nalazi, svečano je otvorena na današnji dan 1973. godine.
Narodna biblioteka Srbije danas je jedna od najvećih i najznačajnijih na Balkanu i neodvojivi deo evropske i svetske kulturne baštine.
_________________________________________________________________________________
Priredio: Bora*S
TAMOiOVDE 