VREME VENČANJA…

tamoiovde-logo

Jesen – vreme venčanja u Srbiji

Po starom srpskom običaju, jesen je vreme svadbi. Većina parova u Srbiji upravo ovih dana pred matičarom i crkvenim oltarom izgovara svoje „da“. Sve više njih vraća se tradiciji i žele da im ovaj veliki dan protekne što je svečanije moguće.
Foto:Igor Markov http://www.markovigor.com/

Foto: Igor Markov /www.markovigor.com/

Odakle potiču svadbeni običaji i šta se očekuje od mlade i mladoženje na venčanju jedna je od najvećih briga budućih supružnika. Ali ne samo njih, već i rodbine koja dobija određene zadatke u skladu sa običajima.

Šta kažu stari svadbeni običaji?

Mlada bi trebala na dan venčanja da pogleda mladoženju kroz verenički prsten, a to će joj doneti njegovu večnu ljubav. Stari uglavnom preporučuju ovaj običaj mladencima, jer će tako nov bračni par imati dug i srećan život.

Na dan svadbe, mladoženja odlazi po mladu, gde se ona “otkupljuje” novcem i dukatima. Nekada su te svote novca bile basnoslovne, ali je knez Aleksandar Karađorđević 1846. izdao naredbu koja je glasila: “Iskanje i davanje novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečijem.” Time je ovaj običaj ukinut, a danas su od ovog običaja ostale samo šale u vidu simboličnog otkupa mlade.

Još jedan zanimljiv običaj vezan je za jabuku koja se postavi na vrh drveta ispred mladine kuće, pa dok se ona ne obori, mladoženja ne može da uđe u mladinu kuću. Nakon toga, svatovi se okite ruzmarinom i svi zajedno idu na venčanje u opštinu i crkvu.

Naziv “venčanje” potiče od običaja da se mladencima stavljaju venci na glavu tokom ove ceremonije. Venac na glavi simbolizuje čedan život mladenaca do venčanja i blagoslov crkve za mladence. Potom se budućim supružnicima vezuju ruke belom maramicom, što je simbol njihove sloge, povezanosti, vernosti i ljubavi.

Reči koje se izgovore tokom venčanja prepune su simbolike, kao npr: blagoslovi Bože brak ovaj, podaj im život miran, dugovečnost, međusobnu ljubav, decu dobru, složnost duše i tela, udostaj ih da vide decu dece svoje, sačuvaj beskprekornom postelju njihovu, daj im nebesku rosu odozgo i izobilje zemaljsko, ispuni domove njihove pšenicom, vinom i uljem, i svakim dobrom da bi davali i onima koji nemaju.

Posle ceremonije venčanja mlada baca bidermajer preko ramena koji hvataju neudate devojke. Veruje se da će ona devojka koja ga uhvati biti sledeća koja će se udati. Na vratima crkve, kumovi bacaju novac po svatovima, a to je simbol blagostanja koje čeka mladence u zajedničkom životu. Nakon toga, počinje veselje koje zna da potraje i po nekoliko dana.

No, običaji vezani za svadbu se ne završavaju ovim slavljem. Rodbina i prijatelji takođe imaju svoje uloge u ovom činu. Jedan od običaja je da tast i tašta stavljaju dukat u čašu crnog vina, pa kad mladoženja popije vino može da uzme dukat. Sečenje svadbene torte, koju zajedno obavljaju i mlada i mladoženja je takodje veoma stara tradicija koja simbolizuje zajedništvo mladog para.

I naravno, kada se sve završi i mladenci krenu kući mladoženja će mladu preneti preko praga. To je paganski običaj starih Slovena po kome se smatra da duhovi predaka žive u pragu svake kuće, pa da ih mlada ne bi gazila kada prvi put ulazi u kuću, mladoženja je prenosi preko praga poštujući tako svoje pretke.

Izvor: srbijuvolimo.rs

________________________________________________________________________________________

Preporučujem: POSLEDICE IZBORA

OBIČAJI ZA VELIKO VESELJE…

tamoiovde-logoŠumadijska svadba

Ovi običaji u Šumadiji imaju malih razlika u pojedinim delovima ali suštinski su veoma slični. Budući mladenci su zajedno sa svojim porodicama ugovarali vreme svadbenih veselja, načešće je to bivalo u jesen, u septembru i oktobru, a razlog zašto je najčešće birana jesen kao vreme svadbi je taj što u to vreme ima najviše poljoprivrednih proizvoda koji su potrebni: kupus, paradajz, paprika itd.

Drugi razlog su najverovatnije optimalni klimatski uslovi ( podsećanje da u to vreme nije bilo hladnjača).

b1905ba663a06a651aac60b6e5a0025b_XLSvadbena veselja su se najčešće odigravala pod šatorima a ređe u velikim prostorijama (salama). Počinjala su u ranim jutarnjim časovima, kada se okupljala najbliža mladoženjina rodbina i starešine.
Stašine je zajedničko ime za: kuma, starog svata, vojvodu i budućeg devera. Pre polaska po mladu obavljala se ceremonija pijenja u slavu mladoženjki, kićenje fijakera – automobila i kratak doručak. Nakon toga je stari svat pozivao sve prisutne da se krene po mladu, formirao je kolonu automobila (nekad čeza i fijakera).

Na čelu kolone je barjaktar –vojvoda ( muž rođene sestre mladoženjine ili najbliže ako nema rođene).

Za to vreme se kod mladine kuće već okupila najbliža njena rodbina i počelo je vesenje u njenoj kući. Mlada je u svojoj sobi sa frizerom najboljim drugaricama i rođakama. Ispred vrata su dva najsrodija brata koji imaju ulogu stražara.
Dolazak kolone svatova je obično bučan, propraćen muzikom i sirenama automobila.

Po pristizanju kod mladine kuće prvo se gađa jabuka koja je okačena na visokoj motki i pričvršćena na kapiju. Jabuku gađa barjaktar. Da bi mu naudili tj. da bi potrošio što više metaka umesto jabuke korste se razne gumene loptice koje se uvijaju u crveni papir a umesto kanapa za kačenje koriste žicu. Ulaska svatovima nema dok jabuka ne bude oborena. Mladoženjini momci (budući dever i još jedan od mladoženjine braće) koriste se raznoraznim trikovima kako bi ukrali mladu . Ulazak kroz prozor ili prolaz pored nespremnih čuvara, samo su neke od metoda kojima se ovi snalažljivi momci koriste.

Ukoliko nijedna metoda krađe mlade ne uspe, sledi nagodba. Mladoženja sa svojom braćom pregovara sa mladinom braćom oko cene za mladu. Ima tu raznoraznih pretnji i ucena a argument mladoženjinih je najčešće “da je druga već spremna“. Pucnji iz puške najavljuju postignuti dogovor i mladina braća izvode mladu. Predaju je deveru koji je njen pratilac svo vreme trajanja svadbenog veselja. Mlada kao znak poštovanja svom deveru daruje deverski peškir od belog platna sa vezom koji je neko iz njene familije ili ona sama izvezla . Peškir mu kači o desno rame. Na peškir se najčešće kače bele pletene rukavice. Za to vreme svatovi sede za stolom bivaju posluženi brzim ručkom (na čačkalicu) .

Formira se nova kolona u kojoj je i mladina rodbina i odlazi se na ceremoniju venčanja.

U povratku na par kilometara ispred kuće vojvoda, beži koloni i priprema sledeću spletku. U korito, koje je obavezan sastojak njegovog poklona (simbolizuje rađanje u kući ) naliva vodu i postavlja ga sa unutrašnje strane kapije, sa buklijom u ruci dočekuje kolonu. Pruža im preko kapije zdravicu koju prvo pije Starojko dok on ispija zdravicu tri puta, prisutni u glas kliču “Stari svat boga moli amn amin“ . Isto se ponavlja za kuma i devera. Mlada za to vreme prebacuje sito preko kuće ukoliko prebaci sitom kuću smatra se da će brak biti uspešan.Vovoda dozvoljava ulaz jednom po jednom od svatova a kao kaznu što su zakasnili tj. što stigli mnogo posle njega kao vođe kolone plaćaju ulaz ubacuju po neku novčanicu u korito sa vodom.

Buduća svekrva ulazi u kuću prva i seda na stolicu. Mladoženja prenosi mladu preko praga spušta je majci u krilo. Odmah po spuštanju mlade u krilo žene iz komšiluka prosipaju bokal vode i uz gromoglasni smeh brukaju svekrvu “uneredila se“.
Najavljuje se pucanjem iz vatrenog oružja tri puta. Muzika svira doček a prethodno ustali gosti odpozdravljaju gromoglasnim aplauzom. Mladenci odlaze i sedaju na svoje mesto između kuma i starog svata.
Pije se u slavu i zdravlje mladenaca uz pesmu “Koj za slave vino pije pomogo mu Gospod Bog“. Nakon toga pristupa se lomljenju kumovske i deverske pogače i prstenovanju snaje.

Dever na prostretom ćilimu neposredno isred kuma i starog svata obuva mladi nove bele cipele i poklanja prsten uz reči “Oprosti kume i star svate da prstenuje dever snaju“ reči ponavlja tri puta okrećući prsten oko sasatavljenih ruku i ispruženih prstiju.
Dok se obavlja prstenovanje vojvoda pronosi niz sofru na probu kumosku i deversku pogaču. Slavlje se prekida još jednom kada se po završenom svadbenom ručku pristupa ceremoniji iznošenja i sečenja mladine torte.

Veselje se nastavlja do zore.

Drugi svadbeni dan počinje u znaku vojvode, koji uspavanu atmosferu koristi da napravi što veću zbrku pa obuću koju nađe ispred vrata raznosi po komšiluku a komšijsku donosi kući mladenaca. Penje se na krov odakle galamom uz par pripremljenih pomoćnika budi ukućane. Da bi sišao sa krova i razmrsio zamršeno, traži da mu mlada (šurnjaja) uz merdevine donese na dar košulju a često traži i više. A ako bi neko pokušao da krene uz merdevine sem mlade gađao bi crepom. Najčešće se udovoljava njegovim željama i mlada iznosi dar i uz poljubac predaje vojvodi.

Po obavljenom doručku vojvoda opet predvodi kolonu pešaka u kojoj su obavezno neko od muzičara mladenci, dever i komšiluk. Kreće se u pozivanje zvanica iz mesta tj. bliže okoline. Posluženje je obavezno u svakoj kući. Najčešći dar prilikom poziva za drugi dan svadbe je nešto od živine, kokoške, ćurke guske, kače se za noge o jedno drvo koje nose dva momka koje vojvoda odredi. Kao zahvalnost za dar odsvira se kolo koje u dvorištu pozvanog odigra.

Neretko se domaćin uz prozivke prisutnih lati novčanika pa okiti muziku. Kada obiđu desetak do petnaest kuća vraćaju se i vrše dalje pripreme za drugi dan svadbenog veselja. Po završenom ručku kad krenu kući svako od starešina dobija darove za svakog člana svoje porodice obavijene u bele čaršafe tzv. bokče.

Obavezno ih ispraća neko od muzike uz pesmu.
Izvor:srbijuvolimo.rs

______________________________________________________________________________________________

NAJZANIMLJIVIJA GRANICA NA SVETU…

TAMOiOVDE____________________________________________________________________________________________

Granica između Belgije i Holandije

Barle-Nasau i Barle-Hertog su dve opštine u gradu Barle koje su na neobičan i zanimljiv način podeljene između Holandije i Belgije. Ovaj neobičan i zanimljiv grad sa svojom grnicom privlači mnogoborjne turiste iz Evrope i celog sveta.

granica-izmedu-Belgije-i-HolandijeOpština Barle-Nasau nalazi se u južnoj Holandiji u Severnoj Brabant pokrajini dok je opština Barle-Hertog u belgijskoj pokrajni Antverpen. Obe opštine dele zajedničku granicu, ali je zanimljivo to što međunarodna granica koja razdvaja belgijski grad Barle ne ide pravolinijski.

Umesto toga-postoji 26 odvojenih komada zemljišta to jest mali delića Belgije i Holandije razbacani unutar i okolo grada Barle. Postoji glavni deo grada koji se zove Zondereigen i nalazi se severno od belgijskog grada Merksplas i u njemu se nalazi ukupno 22 belgijske male “enklave”. Dok u u okviru najvećeg belgijske “enkalve” takođe postoje šest malih holandskih komadića zemlje.

Granica između Belgije i Holnadije je označena sa belim krstovima na trotoaru i metalnim stubićima na putu. Ova zanimljiva cik-cak granica se provlači kroz grad ne birajući kuda će proći, tako da bukvalno preseca njive, voćnjake, kuće, bašte i ulice. Čak tako granična linija ulazi preko prodavnice suvenira a onda izlazi iza supermarketa.

Mnogi domovi su prepolovljeni bukvalno na pola od strane ove neobične granice, tako da svakom domaćinstvu nacionalnost određuje lokacija kuće ili sobe ( možemo tako reći). Ako granica prolazi iz ulice kroz sredinu vrata, tj dva dela onda kuća pripada različitim državama, i to je označeno sa dva ulična broja na zgradi ili kući.

Tako je bilo niz zanimljivh detalja tokom godina vezanih za ovaj grad. Na primer porezi u Belgiji i Holandiji su se razlikovali dosta tako da ste mogli ići u kupovinu birajući između dva poreza(prodavnice) u jednoj ulici. Bilo je i toga na primer, u skladu sa holandskim zakonom da su restorani morali da zatvore ranije. Za neke restorane koje je delila granica, to je značilo da su mušterije jednostavno morale premestiti svoje stolove i stolice na belgijsku stranu. S dolaskom Evropske unije, neke od tih neobičnih razlika su nestale.

Barle-Hertog i Barle-Nasau je zaista bizarna geografija a rezultat je jednog broja jednako složenih srednjovekovnih ugovora,sporazuma, kuporodaje zemljišta između Lorda Breda i Vojvode od Brabanta koja se dešavala u 12. veku. Do sada je bilo je tri granične komisije koje su rešavale ovaj problem Poslednja je komisja odredila granicu tek u novijoj istoriji 1995.godine.
Izvor:zanimljiveinformacije.com

______________________________________________________________________________________________________

KAKO ĆE SVET IZGLEDATI ZA 100 GODINA…

TAMOiOVDE________________________________________________________________________________

Ako preživimo pandemije i nuklearne ratove

 Nova pravila ponašanja, novi načini kojima se povezujemo i penzioneri kao tinejdžeri. Pročitajte predviđanja eminentnih futurologa o tome kako će izgledati ljudsko društvo u budućnosti

Kako-ce-svet-izgledati-za-sto-godina-gawkerassets.com_

Foto: gawkerassets.com

Dosta se priča o tehnologiji i nauci, ali ne toliko i o tome kakve će one uskoro biti i kakav će uticaj imati na društvo i kulturu u budućnosti. Stoga vam prenosimo šta neki od vodećih futurologa misle o društvenim promenama koje će se dogoditi u narednih 100 godina.

Jedno od glavnih pitanja je da li će uopšte ljudsko društvo postojati za 100 godina. Naime, ako preživimo pandemije, glad i kolaps životne sredine i izbegnemo nuklearno uništenje, društvo bi moglo da postane mnogo tolerantnije.

Futurolog Žame Kasio očekuje rašireno prihvatanje gej brakova, grupnih brakova, romansi između ljudi i mašina i mnogo čudnijih veza.

 

Aerodrom-buducnosti-theairportofthefuture.com_

Foto: theairportofthefuture.com

– To uključuje prihvatanje kulturnog eksperimentisanja u društvu u kojem roboti rade većinu poslova, a ljudi imaju slobodnog vremena da se igraju, bave umetnošću, uzimaju droge i imaju seks – kaže Kasio.

Oslobođeni od stalne potrage za neophodnostima, ljudi će moći da eksperimentišu sa novim vrstama društvenih uređenja i pretvore život u igru.

Možda je realističniji scenario onaj da ljudi formiraju zajednice koje ranije nisu postojale, grupe istomišljenika, onih koji se okupljaju zbog zajedničkih interesovanja umesto zbog zajedničkog geografskog prostora, religije ili nacionalnosti.

Takve grupe će moći da se izoluju od ostatka sveta pomoću tehnologije filtriranja informacija. Napredna verzija Gugl naočara će dozvoliti manipulaciju realnosti, kaže Kasio.

– Zamislite grad u kome niko ne vidi istu verziju realnosti, nego sistem prevodi fizičko i društveno okruženje u nešto interesantno ili kulturološki prihvatljivo – rekao je Kasio.

Grad-buducnostifuturizam-onlyhdwallpapers.com_

Foto: onlyhdwallpapers.com

 Spisateljica Morin Mekhju kaže da takav scenario ne znači da ljudi uopšte neće iskusiti različitost.

– Na neki način, postaćemo više zatucani, bićemo u kontaktu samo sa ljudima koji imaju ista interesovanja, ali neće svi deliti isto poreklo, rasu ili nacionalnost. Možda ćemo prevazići neke različitosti, ali ćemo takođe raditi ono što smo uvek radili, negiraćemo i ignorisati sve što nam je neprijatno – kaže Mekhjuova.

U budućnosti ćemo, takođe uz pomoć tehnologije, unapređivati naša tela raznim implantima, što će dovesti do promene pravila ponašanja.

– Kao što sada nije pristojno gledati telefon za večerom, u budućnosti možda neće biti prihvatljivo zamenjivanje očnih jabučica u javnosti – kaže Kasio.

Grad-buducnosti-mega123.deviantart.com_

Foto: mega123.deviantart.com

Jedna stvar koja će se gotovo sigurno dogoditi u budućnosti je porast broja ljudi koji imaju više od 70 godina, pa čak i više od 100. Deniz Karuso sa Univerziteta Karnegi-Melon veruje da će morati da se dogodi radikalni zaokret u načinu na koji stari ljudi žive.

– Moraće da postoji nekakav pokret za novi socijalni sporazum, novi način planiranja penzionisanja, koji omogućava grupama ljudi da udruže svoja sredstva i stvore sopstveni “dom penzionera” – kaže Karuso.

Ovi domovi će više ličiti na studentske domove. Ljudi će živeti duže nakon radnog veka, imaće manje novca, ali i više energije i bolje zdravlje od prethodnih generacija penzionera, i biće kao tinejdžeri, bolje reći “oldejdžeri”.

Izvor: telegraf.rs

_____________________________________________________________________________________________