DVE HILJADE I KUSUR GODINA
Pronađi neki put, pronađi novi svet
ja sam alergičan na strah a još sam gori nego pre
I nema razloga da poverujem sve
štedi svoj proliveni znoj, moj bol je, ipak samo moj
Sve kao da je san i kao da smo tu već bili
neki dan u isti čas, to prati nas od malih nogu
Sanjao sam te, kucaš eksere
moje ruke krvare, ja kao podnosim sve
Poželim na tren da nisam više tu
da prosto prestanem da tražim zvezdu vodilju
E, vidiš, to je laž i za to ne postoji lek
kad misliš gotovo a ono počinje tek
Jednom u životu digni belu zastavu
i prihvati to kao svoju pobedu
Svest za opšte dobro, skupi ranjene
pa im podari so- neka se okale
Izveštačeni smeh što odnosi tvoj greh
na listu čekanja, na listu kajanja , bez trajanja
Lice sakriva, ruke pune darova
i čeka da ti da
čeka da ti da …
Oči velike, u njima vidi sve
al’ on je tako star, on nema nerava
osramoćen i sed u očima mu led
Ista uloga dve hiljade i kusur godina
i nikad neće stići
i nikad neće stići, nikad,
nikad, na vreme
Nikola Vranjković
TAMOiOVDE 