PUT KA APSTRAKCIJI…

tamoiovde-logo

Pijažeova teorija razvoja inteligencije zasniva se na ideji razvojnih stadijuma sa nepromenljivim redosledom, što predstavlja put ka zrelosti.

Ono što vidimo menja ono što znamo. Ono što znamo menja ono što vidimo.” Žan Pijaže

Biolog i psiholog Žan Pijaže rođen je u Švajcarskoj 9. avgusta 1896. godine. Bio je najstarije dete Rebeke Jankson i Artura Pijažea, profesora srednjovekovne književnosti.

Još kao dečak pokazao je interesovanje prema nauci, a sa svojih jedanaest godina napisao je kratak članak o albino vrapcu što predstavlja početak Pijažeove naučne karijere.

Zvanje doktora u oblasti prirodnih nauka stekao je 1918. godine izučavajući zoologiju na Univerzitetu u Nešatelu, u Švajcarskoj. Iste godine proveo je semestar izučavajući psihologiju pod mentorstvom Karla Junga nakon čega je započeo rad u psihološkim laboratorijama u Cirihu i na Blojlerovoj psihijatrijskoj klinici. Tokom ovog perioda zainteresovao se za psihoanalizu.

Godinu dana kasnije prelazi u Francusku gde je radeći u laboratoriji Alfreda Binea u Parizu realizovao prva dva eksperimenta ispitivanja dečjeg mišljenja. U saradnji sa Teodorom Simonom 1920. godine ocenio je rezultate standardizovanih testova rezonovanja koje je Simon dizajnirao. Ovi testovi su imali za cilj merenje dečje inteligencije i povezivanje starosti deteta i prirode njegovih grešaka. Kod Pijažea to je pokrenulo nova pitanja o načinu na koji deca misle i uče.

Svoje ideje, stavove i osnovu teorije kognitivnog razvoja Pijaže je izložio u svojoj prvoj knjizi ”Govor i mišljenje deteta”, objavljenoj 1923. godine. Problem prirode i nastanka saznanja bio je u fokusu Pijažeovog interesovanja. Proces saznavanja i kognitivnog razvoja, Pijaže je posmatrao kao sredstvo adaptacije na sredinu.

Njegova teorija je u osnovi biologistička jer naglašava da su osnovne kognitivne strukture , šeme i operacije urođeni obrasci, a da se razvoj sastoji u prilagođavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije, odnosno usvajanja prilagođavanja iskustava već postojećim strategijama ili konceptima, i akomodacije, odnosno promene postojećih obrazaca i šema u odgovoru na nova iskustva ili informacije.

Pijažeova teorija razvoja inteligencije zasniva se na ideji razvojnih stadijuma sa nepromenljivim redosledom, što predstavlja put ka zrelosti. Njegov značajan doprinos bio je u definisanju faza razvoja dečjeg mišljenja kroz koje, prema Pijažeovom mišljenju, prolazi svako dete u zavisnosti od ličnog razvoja, sposobnosti i potencijala.

Dete najpre ulazi i senzomotornu fazu (period od rođenja do dve godine starosti) u okviru koje deca upoznaju svet kroz čula i motoričke pokrete. U ovoj fazi deca su u stanju da povezuju imena i reči sa predmetima. Nakon nje dolazi preoperacionalna faza (od druge do sedme godine) koju karakteriše razvoj jezika i pojava simboličkih predstava.

Sledi faza konkretnih operacija (od sedme do dvaneste godine) u okviru koje se pojavljuje logička misao, ali se deca još uvek bore sa apstraktnim i teorijskim mišljenjem. Dete postepeno napušta fazu egocentrizma i počinje da razmišlja o tome šta drugi ljudi misle i osećaju. Kao finalnu fazu dečjeg mišljenja, Pijaže navodi se faza formalnih operacija (od dvanaeste do šesnaeste godine) u okviru koje se razvija apstraktno mišljenje i dedukcija.

Pijaže je isticao da četiri ključna faktora utiču na intelektualni razvoj kao i na razvoj formalnih operacija, a to su nasleđe, iskustvo koje nastaje u interakciji sa objektima u fizičkoj sredini, jezik i socijalno prenošenje i uravnotežavanje.

Naučnu karijeru i istraživački rad u oblasti kognitivnog razvoja Pijaže je razvio radeći kao profesor na Sorboni. Bio je predsednik Udruženja psihologa Švajcarske, a 1955. godine osnovao je Međunarodni centar za genetsku epistemologiju, čiji je bio direktor do kraja života.

Žan Pijaže umro je 16. septembra 1980. u Ženevi. Dobitnik je niza počasnih zvanja i priznanja, uključujući i prestižne nagrade Erazmus (1972) i Balzan (1978). Autor je više od pedeset knjiga i nekoliko stotina naučnih radova. Dao je značajan doprinos u oblasti kognitivnih studija i razvojne psihologije.

Tekst: Stajka Rajić

Izvor: elementarium.cpn.rs


One thought on “PUT KA APSTRAKCIJI…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s